Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

пре 9 минута, Рапсоди рече

Како знамо...верујући у ту надасве занимљиву хипотезу. Имамо ли црни на бело, ко, шта, где, сведочанства, а то што неко избаци  неке студије и истраживања , мени ништа лично не казује.

Imamo crno na belo, ko, šta, gde, svedočanstva i medicinske izveštaje.

 

пре 9 минута, Рапсоди рече

Него, наватајте ви неког верника пуног благодати Божије да видите  да ли важе контра ефекти....па да причамо на тему. 

Koji kontra efekti? Misliš da vernik pun blagodeti ne može da dobije tumor na mozgu? Ili misliš da može da dobije tumor na mozgu ali ne takav da utiče na ponašanje? Jel može da oboli od Alchajmera (to takođe utiče na ponašanje, pa i moral ili greh)?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada se vec pominje tumor na mozgu ima jedna zanimljiva prica koju sam cuo jos davne 1995 godine. Lekar opste prakse koji je tada ziveo i radio u opstini u kojoj ja zivim imao je tumor na mozgu. Operisali su ga lekari koji su operisali makednoskog predsednika Gligorava nakon atentata. Nakon nekih 15 dana od operacije kada je covek dosao kuci imao je veliko religiozno iskustvo. Doziveo je u svojoj spavacoj sobi iskustvo van tela. Dakle gledao je sve kako jeste nista trip od strane mozga. Tada se pred njime pojavio Isus Hristos licno sa krilima. Taj covek je jedno vreme ziveo u Bosni i opet se vratio kod nas. Moram nekako da stupim u kontakt sa njim i da mi do tancina isprica to veliko duhovno iskustvo koje je imao. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Avocado рече

Imamo crno na belo, ko, šta, gde, svedočanstva i medicinske izveštaje.

 

Koji kontra efekti? Misliš da vernik pun blagodeti ne može da dobije tumor na mozgu? Ili misliš da može da dobije tumor na mozgu ali ne takav da utiče na ponašanje? Jel može da oboli od Alchajmera (to takođe utiče na ponašanje, pa i moral ili greh)?

 

Мислим да једног верника пуног Божије благодате подвргнете можданом преспајњу нерава, па да притегнете  м.импулс  за убиство, па да пратите реакције...односно да видите шта се дешава. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Рапсоди рече

Мислим да једног верника пуног Божије благодате подвргнете можданом преспајњу нерава, па да притегнете  м.импулс  за убиство, па да пратите реакције...односно да видите шта се дешава.

A ko je govorio o tome da postoji mogućnost da se neko podvrgne tome tj. da naučnici umeju to da izvedu?

Da podsetim, ti si rekla da je uzrok gubljenje blagodati / greh, a posledica toga su fiziološke promene na mozgu, a ne obrnuto ("Онда се усељава грех који наравно  утиче на мозак,  а не мозак на грех. Различите узроке од последица.")

Mi znamo da svakako funkcioniše i obrnuto, tj. znamo da postoje fiziološke promene na mozgu koje uzrokuju promene u ponašanju, karakteru i slično. Znamo to čak i bez ovih zanimljivih tumora i oštećenja mozga o kojima je pisao Tumaralo, znali smo to i ranije jer su promene u ponašanju i karakteru između ostalog tipične posledice Alchajmera ili demencije.

Ono što je zanimljivo u njegovim primerima je što su to situacije gde fiziološke promene mogu da se uklone (ukloni se tumor) i sve se vrati na staro... što sasvim jednostavno, jasno i nesporno svedoči o tome da je ta fiziološka promena bila uzrok, a ponašanje posledica, te da nikakve veze sa blagodati nije imalo... (doduše ima ona fora da je glavna razlika između hirurga i Boga u tome što Bog nikad ne misli da je hirurg, pa možda hirurzi skalpelima daju blagodat)...

Dakle, za ovo obrnuto tj. uticaj mozga na greh što ti reče da nije tako, za to znamo definitivno da jeste tako i da funkcioniše i tako.

A to da li išta funkcioniše i u ovom smeru koji ti potenciraš (uticaj greha na mozak), to bismo mogli da proverimo jedino ako bi vernici smislili neki način da se objektivno izmeri nivo grešnosti... neki grehometar...  ili blagodatmetar... u suprotnom, čak i kad bi ono prespajanje nerava koje pominješ neko umeo da radi i hteo da radi takav eksperiment, imao bi prvo problem da nađe "једног верника пуног Божије благодате" jer ne postoji ama baš nikakav način da se ozbiljno utvrdi koji vernik je takav... i "pozitivan" rezultat tog eksperimenta bi ti naravno odbacila sa tezom da taj nije ni imao blagodat i pre eksperimenta...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Avocado рече

A ko je govorio o tome da postoji mogućnost da se neko podvrgne tome tj. da naučnici umeju to da izvedu?

Зар не рече Тумарало, да умеју само контра, да отклоне тумор који притеже  нерв и опет се човек врати у нормалу /у конк.случају нема више порива за убиство/Ја кажем само супротно да може да се изведе на верујућим и облагодаћенима човеком па да пратимо реакције /научници могу свашта, да се не лажемо/

 

пре 38 минута, Avocado рече

što sasvim jednostavno, jasno i nesporno svedoči o tome da je ta fiziološka promena bila uzrok, a ponašanje posledica, te da nikakve veze sa blagodati nije imalo...

Не, до физиолошке промене је дошло или по промислу или због греха, значи грех је примарни узрок, а последица је физиолошка промена /јер човек је јединство тела и душе/па после призилази да је понашање, примарно последица греха а секундарно последица физ.промене на мозгу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Рапсоди рече

Зар не рече Тумарало, да умеју само контра, да отклоне тумор који притеже  нерв и опет се човек врати у нормалу /у конк.случају нема више порива за убиство/

Ne priteze nerv nego pritiska oblast u mozgu.

 

1 hour ago, Рапсоди рече

Ја кажем само супротно да може да се изведе

Ne može tj. niko to ne ume.

 

1 hour ago, Рапсоди рече

на верујућим и облагодаћенима човеком па да пратимо реакције

Kako da utvrde ko je oblagodaćen?

 

1 hour ago, Рапсоди рече

Не, до физиолошке промене је дошло или по промислу или због греха, значи грех је примарни узрок, а последица је физиолошка промена /јер човек је јединство тела и душе/па после призилази да је понашање, примарно последица греха а секундарно последица физ.промене на мозгу.

U tom slučaju uklanjanje posledice (uklanjanje tumora) ne bi ništa rešilo jer bi uzrok ostao... a rešava... dakle hipoteza nije tačna...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Avocado рече

Ne priteze nerv nego pritiska oblast u mozgu.

Ма добро, није суштински важно за тему /нисам из те струке/.

Значи знају која је област одговорна за  девијантна понашања /у конк. случају убиство

пре 8 минута, Avocado рече

Kako da utvrde ko je oblagodaćen?

 

Пости, редовно се причешћује, живи по Божијим заповестима.

 

пре 9 минута, Avocado рече

U tom slučaju uklanjanje posledice (uklanjanje tumora) ne bi ništa rešilo jer bi uzrok ostao... a rešava... dakle hipoteza nije tačna...

Зависи, ако није последица греха...може да буде по промисли Божијој, не због греха, као узрока. И колико дуго решава, видели смо да се десио рецидив,па опет  и опет, итд. А ово  све под условом да верујемо да се све то десило и тим редоследом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Рапсоди рече

Ма добро, није суштински важно за тему /нисам из те струке/.

Значи знају која је област одговорна за  девијантна понашања /у конк. случају убиство

Ne tako kao što misliš... a i ubistvo je čin, delo, a ne način ponasanja.

 

пре 3 часа, Рапсоди рече

Пости, редовно се причешћује, живи по Божијим заповестима.

I ni jedan takav nije oboleo od bolesti koja menja ličnost, niti nakon takvog života počinio zlodelo? :D

 

пре 3 часа, Рапсоди рече

Зависи, ако није последица греха...може да буде по промисли Божијој, не због греха, као узрока.

Aha... samo ne može da bude zbog prirodnih uzroka... mora neka mađija... :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 23 часа, Avocado рече

Ko je oslobođen odgovornosti zbog tumora???

 https://www.theguardian.com/world/2013/nov/10/us-rise-defendants-blame-brains-crimes-neuroscience

Despite the fact that the science is often poorly understood, and that some experts say it is too flimsy to use in court, such evidence has succeeded in reducing defendants' sentences and in some cases clearing them of guilt altogether.

Iznad toga je dat primer neke ubice, Italijanke, kojoj je kazna sa doživotne smanjena na 20 godina zbog anomalija u mozgu koje su uticale na agresivnost. 

Ne znam baš da li je tumor u pitanju al nije bitno. 

пре 23 часа, Avocado рече

Neuračunljivost je nešto sasvim drugo... za razliku od psihopate koji je svestan šta radi i šta su posledice toga šta radi, samo ga boli uvo, neuračunljiva osoba ne zna šta radi i/ili koje su posledice toga šta radi i stoga je kažnjavanje te osobe besmisleno - kazna ne može da utiče na njega, niti na druge neuračunljive osobe... zato njih ne kažnjavamo, već ih šaljemo u bolnicu da se leče.

Počeli su sad dosta (advokati odbrane u Americi) da pokušavaju sa odbranama u smislu tih tumora i slično... ali meni nije poznato da je dokazano da povrede tog tipa ili tumori onemogućavaju "slobodan izbor da se čini zlo"... dokazano je da utiču na ponašanje ali ne i da su takve povrede kompulzivne... dokle god je tako, po mom mišljenju to samo može da bude značajna olakšavajuća okolnost ali ne i razlog za oslobođenje od krivice... šta više, kao i kod psihopata, može da ispadne da je kazna zapravo jedini deterrent.

(Ne)uračunljivost se ne odnosi samo na intelektualni momenat (sposobnost za rasuđivanje tj. sposobnost da se razume značaj svog dela) već i na voljni (sposobnost da se upravlja svojim postupcima). 

Ukoliko usled nekog od zakonskih bioloških osnova (kao uzrok neuračunljivosti) postoji i neki od dva psihološka (kao posledica) - onda smo dokazali neuračunljivost.

E sad, zavisi kakav je intenzitet. Ako se dokaže baš "neuračunljivost" u pravnom smislu onda to oslobađa. Možemo imati "bitno smanjenu neuračunljivost" što je fakultativni osnov za ublažavanje kazne. A "obična neuračunljivost" eventualno može poslužiti kao olakšavajuća okolnost.

Dakle, zašto bi bilo nemoguće da utiče na kaznu situacija kada je okrivljeni znao da čini zlo ali nije mogao da se kontroliše usled neurološke anomalije? 

Svakako, i kod takvih ljudi, kazna vrši svoju punu funkciju. Generalna prevencija - kao kontramotiv koji guši njegov nagon za povređivanjem ljudi (koji "biološki nenasilni mozgovi" nemaju) . Specijalna prevencija - ukloniš ga iz sredine da ne može da vrši zlo isto kao medveda što bi zatvorio u kavez. (Upitna je efektnost drugog dela spec prevencije, koji treba da ga odvrati da u budućnosti povređuje ljude, zato imamo visok stepen povratništva). 

Konkretna sankcija bi zavisila od konkretnih okolnosti. Recimo da je moguće da se anomalja medicinski ukloni. Ne verujem da bi se mogla izreći mera bezbednosti psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi jer mi ne deluje da bi se time mogla obuhvatiti neurohirurgija (to nije psihijatrija a u kriv pravu nema ekstenzivnog tumačenja. Mada pretpostavljam da i oni vrše intervencije na mozgu kada je potrebno, u tim ustanovama.. ).  Trebalo bi izvršiti promene na tom planu (mislim da će se to svakako desiti u budućnosti), uz saglasnost okrivljenog ili tako nešto. To sve ako bi neuronauke i tehnike napredovale u tom smeru (ne vidimo zašto ne bi napredovale, već imamo nekoliko slučajeva). Drugo je pitanje ekonomičnosti neurohirurgije :). Ali i doživotni zatvor košta. 

Ako je nemoguće detektovati ili ukloniti anomaliju onda zlotvor ide u zatvor kao i do sada. 

Dakle, ovo razmatranje je uglavnom i dalje domenu SF (distopije?) ali vidimo neke korake u tom smeru...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6.5.2019. at 13:08, Рапсоди рече

Најбоље када буде могуће да на нивоу ембриона,  по жељи  прчкамо и стварамо по жељи, изузимајући све ризичне  облике понашања, односно стварајући мозак по поружбини. 

To već može u nekom obimu. CRISPR gene editing. U Kini su već nešto prčkali po želji prošle godine. Rastu bebe... 

"Nepodobni" embrioni se takođe odbacuju u postupku vantelesne oplodnje.

On 6.5.2019. at 13:08, Рапсоди рече

Биће то  нови врли хумани свет, са све насмејаним  и радосним лицима, без судства, полиције, затвора, и  псих.болница. Ма прави рај на земљи....е баш ми жао што  се нисам родила за пар  стотина година.  

Videćemo šta će biti. 

Imam bad feeling.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Tumaralo. рече

 https://www.theguardian.com/world/2013/nov/10/us-rise-defendants-blame-brains-crimes-neuroscience

Despite the fact that the science is often poorly understood, and that some experts say it is too flimsy to use in court, such evidence has succeeded in reducing defendants' sentences and in some cases clearing them of guilt altogether.

Iznad toga je dat primer neke ubice, Italijanke, kojoj je kazna sa doživotne smanjena na 20 godina zbog anomalija u mozgu koje su uticale na agresivnost. 

Ne znam baš da li je tumor u pitanju al nije bitno. 

Voleo bih da čujem za neki konkretan primer da je okrivljeni oslobođen samo zbog toga... ne što ne verujem Guardianu ili tebi, nego me interesuje... a to da kazna bude smanjena i da se to uzme kao olakšavajuća okolnost, za to sam već rekao da je u redu.

 

пре 19 минута, Tumaralo. рече

Dakle, zašto bi bilo nemoguće da utiče na kaznu situacija kada je okrivljeni znao da čini zlo ali nije mogao da se kontroliše usled neurološke anomalije? 

Nisam to rekao... naprotiv, osporio sam to da "nije mogao da se kontroliše" rekavši da mi nije poznato da takve anomalije izazivaju takvo stanje ("dokazano je da utiču na ponašanje ali ne i da su takve povrede kompulzivne").

Ako bi neko dokazao da okrivljeni nije mogao da se kontroliše, onda bih prihvatio da je neuračunljiv.

Tu mi nije dovoljan samo uticaj, jak poriv ili jak nagon već apsolutna kompulzija... jer npr. ozbiljna glad užasno mnogo utiče na to da gladan ukrade hranu ili nekog opljačka radi hrane, gotovo neizdrživo, pa opet takvog učinioca ne smatramo neuračunljivim.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Avocado рече

Ne tako kao što misliš... a i ubistvo je čin, delo, a ne način ponasanja.

 

I ni jedan takav nije oboleo od bolesti koja menja ličnost, niti nakon takvog života počinio zlodelo? :D

 

Aha... samo ne može da bude zbog prirodnih uzroka... mora neka mađija... :)

 

Море Авокадо, мани се споредних ствари, и држи се теме, не разводњавај тему, не извлачи из контекста, и не замењуј тезе, једном речју не цепидлачи и не пребацуј на споредне ствари, ако немаш одговоре. 

 

Конкретно те питам, конк.одговори. 

На констатацију да је операцијом  на мозгу или скидањем тумора који је притискао одређено место у мозгу које је било одговорно за    убилачко понашање, (значи научници већ знају који део мозга  ако је притегнут, је  одговран за убиство, односно шаље имплусе за одређено понашање, па се понашањем долази и до дела убиства)дотични био и ослобођен  девијатних склоности. Ја те лепо питам, да ли може неки благочестиви хришћанин да се подвргне експерименту и да му се мало притегне то место које доводи до убилачких склоности то јест дела.Да видимо како дејство  интервенција има на хришћанина. Јер је научно део мозга који је одговоран за уб.понашање изолован. Па да га пратимо, да случајно не изврши уб.дело. 

пре 16 часа, Avocado рече

I ni jedan takav nije oboleo od bolesti koja menja ličnost, niti nakon takvog života počinio zlodelo? :D

 Може да оболи, наравно, али ако се примарно грех усели у њега и овлада њиме. Капираш узрок и последицу. А има и случаја да здрав оболи, не због греха, већ због вишње славе и због многих других разлога односно узрока. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Рапсоди рече

Море Авокадо, мани се споредних ствари, и држи се теме, не разводњавај тему, не извлачи из контекста, и не замењуј тезе, једном речју не цепидлачи и не пребацуј на споредне ствари, ако немаш одговоре. 

Ne projektuj se...

 

пре 3 часа, Рапсоди рече

Конкретно те питам, конк.одговори. 

На констатацију да је операцијом  на мозгу или скидањем тумора који је притискао одређено место у мозгу које је било одговорно за    убилачко понашање, (значи научници већ знају који део мозга  ако је притегнут, је  одговран за убиство, односно шаље имплусе за одређено понашање, па се понашањем долази и до дела убиства)дотични био и ослобођен  девијатних склоности. Ја те лепо питам, да ли може неки благочестиви хришћанин да се подвргне експерименту и да му се мало притегне то место које доводи до убилачких склоности то јест дела.Да видимо како дејство  интервенција има на хришћанина. Јер је научно део мозга који је одговоран за уб.понашање изолован. Па да га пратимо, да случајно не изврши уб.дело. 

Ne, niko nije izneo takve konstatacije... što sam ti i napisao... ne postoji nekakavo mesto u mozgu "odgovorno" za "ubilačko ponašanje"... naučnici ne mogu da da "pritegnu" neko mesto tako da proizvedu "ubilačke sklonosti", te je takav eksperiment trenutno nemoguće izvesti (što sam ti sve već napisao), niti bi bilo koji naučnik želeo da ga izvede (što sam ti takođe napisao)... niti možemo da nađemo "blagočestivog hrišćanina" jer ne postoji nikakav objektivan način da utvrdimo tačno koji je hrišćanin blagočestiv (što sam ti takođe napisao)... te čak i kada bi neko umeo i hteo da napravi takav eksperiment, ti bi ga odbacila tvrdnjom da izabrani hrišćanin nije blagočestiv (što sam ti takođe napisao)... postavljaš iznova i iznova pitanja na koja ti je već odgovoreno... pokušaj da pročitaš i razumeš šta je neko napisao a ne da vrtiš svoje besmislene priče u krug... mnogo pomaže u konverzaciji...

 

пре 3 часа, Рапсоди рече

 Може да оболи, наравно, али ако се примарно грех усели у њега и овлада њиме. Капираш узрок и последицу. А има и случаја да здрав оболи, не због греха, већ због вишње славе и због многих других разлога односно узрока.

Da, kapiram da si istripovala koncept razboljevanja iz bronzanog doba, koji je prevaziđen ne samo naučno, nego i teološki... tu si negde za jednu dlaku ispred toga da bolesne šalješ kod šamana da ih leči...

Pri čemu je taj koncept zaista odvratan i predstavlja kenjanje po bolesnim ljudima (od kojih bar neki verovatno ovo čitaju)... koji su šatro sami skrivili svoju bolest... ili je eto divni, pravedni i dobri Bog rešio da ih razboli i maltretira "zbog višnje slave"... confused1

I ono što je zapravo najbolje je što ja to treba da ti objašnjavam i naravno to do tebe neće dopreti... a braća hrišćani se ne mešaju... ali umeju da kažu da ateisti kritikuju teologiju babe Smiljane, a ne pravo hrišćanstvo... mada im po pravilu ne pada na pamet da to objasne baba Smiljanama...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Avocado рече
Цитат

 Може да оболи, наравно, али ако се примарно грех усели у њега и овлада њиме. Капираш узрок и последицу. А има и случаја да здрав оболи, не због греха, већ због вишње славе и због многих других разлога односно узрока.

Da, kapiram da si istripovala koncept razboljevanja iz bronzanog doba, koji je prevaziđen ne samo naučno, nego i teološki... tu si negde za jednu dlaku ispred toga da bolesne šalješ kod šamana da ih leči...

Pri čemu je taj koncept zaista odvratan i predstavlja kenjanje po bolesnim ljudima (od kojih bar neki verovatno ovo čitaju)... koji su šatro sami skrivili svoju bolest... ili je eto divni, pravedni i dobri Bog rešio da ih razboli i maltretira "zbog višnje slave"... confused1

I ono što je zapravo najbolje je što ja to treba da ti objašnjavam i naravno to do tebe neće dopreti... a braća hrišćani se ne mešaju... ali umeju da kažu da ateisti kritikuju teologiju babe Smiljane, a ne pravo hrišćanstvo... mada im po pravilu ne pada na pamet da to objasne baba Smiljanama...

Ima to u veri Avocado, ne prica napamet Rapsa,.... pazi, to je za ljude u veri koji su bas jaki i napredni i treba to sve shvatiti i razumeti kako treba,....  zasto Bog tako promislja o nekima (znaci, nije prica za svakog),...  to znaju oni koji su u toj stvari i koji imaju poverenja u Njega i njegove stvari,..... ostali su u 'normal' modu ....:D .. lekovi i kukanje' dok ne prodje... :0228_hot:  (:smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čovek je bio moralan, radan i poštovan. Otac ćerke. Onda je najednom počeo seksualno da zlostavlja svoju ćerku. Došlo je do suda i tokom dokaznog postupka na sudu, posle psihijatrijskog veštačenja, ispostavilo se da je imao tumor na mozgu, frontalni režanj. Kada su mu odstranili tumor on je ponovo postao moralan i normalan otac. Nekoliko godina posle toga on je ponovio zločin. Ispostavilo da mu se tumor vratio. Ponovo su ga odstranili i ponovo je postao moralan i normalan.  Ово је изнео Тумарач. И шта ти ово говори....апсолутно ништа, обична случајност, јер нису изоловали део  у  мозгу који је одговоран за убиствено понашање. Нису научно доказали, то је то и тај делић је одговоран за то и то. По закону вероватноће случајност или из научне перспективе  недоказиво....обично нагађање, што би рекао Куста....непроверена гласина.

1 hour ago, Avocado рече

niti možemo da nađemo "blagočestivog hrišćanina" je....r ne postoji nikakav objektivan način da utvrdimo tačno koji je hrišćanin blagočestiv

А шта ти подразумеваш под објективним начином ?

1 hour ago, Avocado рече

Pri čemu je taj koncept zaista odvratan i predstavlja kenjanje po bolesnim ljudima (od kojih bar neki verovatno ovo čitaju)... koji su šatro sami skrivili svoju bolest... ili je eto divni, pravedni i dobri Bog rešio da ih razboli i maltretira "zbog višnje slave"... confused1

Бог је дао моралне законе или боље рећи заповести.Да ли је доносилац саобраћајних закона /правила/ крив за последице непридржавања истих.Наравно да није......

1 hour ago, Avocado рече

ono što je zapravo najbolje je što ja to treba da ti objašnjavam i naravno to do tebe neće dopreti... a braća hrišćani se ne mešaju... ali umeju da kažu da ateisti kritikuju teologiju babe Smiljane, a ne pravo hrišćanstvo... mada im po pravilu ne pada na pamet da to objasne baba Smiljanama...

А што се ти качиш на коментаре баба Смиљана, што их не заобиђеш као просте, глупе, незнавене, зашто се спусташ на ниво баба Смиљана, једино могу да разумем да и сам имаш синдром баба Смиљане. Зашто не идеш на суве теолошке теме, па тамо своје логичке бисере не просипаш....али знаш да би те разбуцали као Панта питу....:smeh1: Е мој Авокадо, спао си ти на баба Смиљане...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...