Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

1 hour ago, Tumaralo. рече

Dakle, ti tvrdiš da određene osobine ličnosti nemaju svoj osnov u mozgu i nemoguće ih je lokalizovati (ni u budućnosti)? Ličnost, eto, lebdi. Jel tako? 

A kada se ponekad, u nekoj situaciji ili eksperimentu, pokaže da su osobine vezane za lokaciju u mozgu, to je onda izuzetak i iz njega ne možemo izvući nikakav opšti zaključak u ovom smislu te je opravdano ponašati se kao da se nije ni desilo? Treba misliti kao Dekart 1650. godine da su duša i telo potpuno odvojene supstancije između kojih ne postoji nikakva veza? 

Ovde je bila rec o fenomenu split brain i kako on toboze dokazuje da covek nema besmrtnu dusu. A u pitanju je samo nuspojava koji nije pravilo kao sto se nuspojave javljaju i kod drugih organa.

Ja tvrdim po stoti put da na planeti Zemlji glavnu ulogu ima telo ukljucujuci i mozak. Da UM koji su oci definisali je nezavistan od tela i nikakve promene na mozgu na mogu da uticu na njega. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, grigorije22 рече

Ja tvrdim po stoti put da na planeti Zemlji glavnu ulogu ima telo ukljucujuci i mozak. Da UM koji su oci definisali je nezavistan od tela i nikakve promene na mozgu na mogu da uticu na njega. 

To se slažem.

Ali taj UM ne može imati nikakve veze sa: karakternim osobinama, memorijom, voljom, inteligencijom, opažajnim sposobnostima. Zašto? Zato što sve pobrojano u potuponosti zavisi od mozga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Tumaralo. рече

To se slažem.

Ali taj UM ne može imati nikakve veze sa: karakternim osobinama, memorijom, voljom, inteligencijom, opažajnim sposobnostima. Zašto? Zato što sve pobrojano u potuponosti zavisi od mozga.

To ces morati da pitas nekog kompetentnijeg. U jednom tekstu koji sam postavljao od djakona Andreja on veli da svi pobornici o cipovima imaju ateisticko shvatanje coveka koji je samo mozak. On u tekstu kaze da kada bi takav cip bio u mozgu on ne bi mogao da utice na volju coveka tj. uicao bi na mozak i ponasanje ali ne i na UM. Tako da bi on imao sto sta pametno da kaze na ovu temu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Tumaralo. рече

Ja verujem da se čovek može približiti Bogu po blagodati. Postati gotovo proziran, lagan i svetao. A steći blagu, isceljujuću dušu. I da može saviti ako ne i kršiti zakone fizike (čudima, recimo). 

Ali to nam ne govori da su zakoni fizike netačni! Nisu ultimativna realnost, ali na nivou našeg zemaljskog i redovnog iskustva oni jesu tačni! 

Ako je Isus vaskrsao mrtvog Lazara, ne znači da je biologija laž! 

Isto tako, u kontekstu ove teme, govorim da je očigledno da se ličnost zasniva na mozgu. Ali to ne govori da je nemoguć život posle smrti ili promena na bolje Božjom blagodaću! 

Licnost i mozak nisu isto ali licnost se zasniva na mozgu. To proizilazi iz našeg redovnog, zemaljskog života i u skladu je sa razumom. Nadrazumna realnost postoji a njena sadržina predmet je verovanja. 

Ako je Isus vaskrsao Lazara, ne znaci da je biologija laz, slazem se, ali, opet, ne znaci da je biologija i 100% u pravu, zar ne ?

Mislim da o tome pricamo, mislim da je to kontekst stvari i nesto ne vidim da postoji neka velika nesuglasica izmedju tebe Tumaralo i vernika koji na ovoj temi zastupaju stav o postojanju duse i zivota posle smrti (zapazi da je prica oko duse upravo i prica oko mogucnosti zivota posle smrti i kako taj zivot sagledava hriscanska vera)

Mozda je problem izmedju tebe i nas sto se razlikujemo u pogledima koliki je moguci uticaj duse na coveka, koliko covek zavisi od dusevnog delanja ili koliko zavisi od telesnog delovanja procesa u mozgu. Meni tako deluje da je problem, jer, mi vernici ne odbijamo biologiju, ali smatramo da nije sve u zivotu coveka samo bilogija i hemijski procesi , dok mnogi naucnici smatraju da je biologija sve u coveku, iako ima i naucnika koji se bave i bilogijom i TE i koji veruju u Boga i vaskrsenje i vecni zivot.

Ne znam, (sta znam) , mislim da na osnovu cele price na ovu temu, ipak trebamo ostaviti mogucnost i za postojanje jednog nematerijalnog entiteta u coveku koji mi hriscani zovemo dusa. Hriscanska vera nudi zaista razne dokaze postojanja duse u coveku i mislim da i nauka moze imati koristi od razmatranja ovih (hriscanskih) uvida o prirodi coveka i da zajedno i vera i nauka rade' u korist dobrote za coveka.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovde djakon Andrej pominje da dusa i mozak nisu isto.

 

Други летци су били уплашени чињеницом да би, наводно, приликом фотографисања невидљивим ласерским снопом, на челу особе било спаљено "антикристов печат": "Фотографија коју грађанин мора показати мора бити снимљена дигиталном камером. Приликом фотографисања оваквог фотоапарата ласерским снопом, на чело се наноси отисак, он дјелује на људски мозак ”(40) ... Ако су га написали материјалисти, за које су“ мозак ”и“ душа ”једно те исто, такав страх би био разумљив. Ако су га написали чаробњаци који верују у неограничену моћ вештичарења и "кодификације", тај страх би био разумљив. Ако је таква технологија заиста могућа, која би једноставно натјерала особу да се одрекне Криста, заборави на њега, зашто би онда измишљала карте и бар кодове, објављивала антихришћанске књиге,новине и филмови? Било би довољно ставити одговарајуће пушке на улицу - и то је све! Ко напусти кућу, одмах ће бити „зомбиран“ и „штампан“. И само - па, узмите неколико јаких козака, хакујете у било коју фото радионицу где се снимају дигиталне фотографије, раставите сву опрему и покажите - где је уређај који генерише "ласерски зрак", изазивајући "отисак" на мозгу! .. Истраживање провала ”би било мањи грех него летак који хакира душе људи и тамо панике и магије.генерисање "ласерског зрака", изазивајући "печат" на мозгу! .. Таква "провала" би била мањи гријех него летак који хакира људске душе и панику и магичност.генерисање "ласерског зрака", изазивајући "печат" на мозгу! .. Таква "провала" би била мањи гријех него летак који хакира људске душе и панику и магичност.

За материјалисте, људско понашање је одређено кретањем електричних струја и кодова који се преносе дуж нервног система. За њих, свест је дериват физиологије. Стога је њихова идеја да уз помоћ индукованог импулса може контролисати понашање особе (особе, а не пса) логично у оквиру њиховог система вјеровања. Али зашто би хришћани свели човека на ниво животиња? Зашто би монаси заузели позицију радикалног материјализма и плашили људе, као да “путем сателитских комуникација, људски живот постаје потпуно контролисан” (41)? Чак и ако неко види и поправи моје покрете, то уопште не значи да он контролише мој живот.
Међутим, мора се имати у виду и посљедице на које се слажемо с претпоставком могућности контроле особе уз помоћ електроничких технологија. На крају крајева, цијела патристичка антропологија је изграђена на увјерењу о Божијој слободи човјека! Управо зато што је особа слободна, он је одговоран за своје послове и за свој избор. Свет се не може у потпуности наметнути човеку и растворити човека у себи. Сада замислите: побожни хришћанин хода улицом. Изненада, неки "слуге антикриста" га нападну. Хришћанин је запањен, брзо имплантиран "на чело и у руку" двије мале плоче са компјутерским "чиповима". И сада кроз ове „чипове“ постоји могућност да контролишу мисли, осећања и поступке ове особе. Подвргавајући се таквој контроли, “хришћанин” почиње да живи у складу са стандардима понашањакоје прописује антихристско друштво. Заједно са свима, он извршава наредбе које се преносе преко сателита: он хули, хара кршћанским светиштима, слави антихриста ... И сада је овај бивши хришћанин завршио свој земаљски пут. На Посљедњем Суду, овај човјек, који је провео посљедње године свог живота у екстази теоматије, може ли се оправдати?
Као што видимо, питање "печата" и рачунарске психологије уводи нас у дубине црквених размишљања о особи и његовој слободи. У теологији је приликом доношења пресуде уобичајено пратити како ће његово усвајање одговарати у свим дијеловима православне догме. Да ли ова теза неће изазвати деструктивне последице у неким - чак иу веома удаљеним - подручјима утврђених црквених легенди? Чини ми се да је идеја да је „чип“ (ово је компјутерски производ који омогућава да се усмјерава људско понашање) „печат антихриста“ не само да није традиционалан, већ и потенцијално херетичан. Прихватање ове претпоставке захтијева преглед цијеле традиционалне православне наставе о особи. Не свиђа ми се уопште овакав рад - и зато волим да се супротставим покушајима да се "материјализује мистика" (

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Bokisd рече

Mislim da o tome pricamo, mislim da je to kontekst stvari i nesto ne vidim da postoji neka velika nesuglasica izmedju tebe Tumaralo i vernika koji na ovoj temi zastupaju stav o postojanju duse i zivota posle smrti (zapazi da je prica oko duse upravo i prica oko mogucnosti zivota posle smrti i kako taj zivot sagledava hriscanska vera) 

I ja verujem da duša postoji i da živi posle smrti.

пре 16 часа, Bokisd рече

e znam, (sta znam) , mislim da na osnovu cele price na ovu temu, ipak trebamo ostaviti mogucnost i za postojanje jednog nematerijalnog entiteta u coveku koji mi hriscani zovemo dusa.

Ovo je potpuno nesporno.

Nemoguće je osporiti da je duša nematerijalna. Jednostavno, ne nalazi se u prostoru, nije sačinjena od materije, ne može se razbiti na atome, i zbog toga ona ne može biti materijalna.

--

Ja samo ističem da se duša zasniva na prostornom entitetu koji zovemo mozak. I da on u ovozemaljskom životu ima primat jer svaka promena mozga utiče na dušu a, u svetlu novih istraživanja, neopravdano je tvrditi da duša utiče na mozak. Ona je jednostavno izraz aktivnosti različitih delova mozga. Pa kada se aktivnost čeonog režnja pojača u odnosu na limbički sistem mi to registrujemo kao da smo uložili napor da se samodisciplinujemo, recimo. I onda kažemo "ja sam bio besan ali sam se iskontrolisao" međutim to je samo nematerijalni, misaoni izraz nečega što se već odigralo na fiziološkom nivou pre našeg osvešćivanja tog procesa koji prati svoj neki nedovoljno poznati ritam.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.4.2019. at 11:41, Tumaralo. рече

Da li biste masovnog ubicu pozvali na pokajanje ili biste ga poslali na operaciju mozga koja bi mu uklonila tumor sa amigdale?

Да ли то значе да све масовне убице имају тумор на мозгу ? Или неку другу девијацију на мозгу  која је хирушки отклоњива ?  Да ли то значи  да смо могли Хитлера и остале монструме позвати на покајање или их послати на операционе столове ? Овим опасним сагласјем (ставом)дајеш  зелено светло  и скидаш сваки облик кривице са било ког монструма. Грех је оно што удаљује од Божије благодати и отвара место нечистим силама да ти брчкају па ајде да кажем по  мозгу , односно по савести  . 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Рапсоди рече

Да ли то значе да све масовне убице имају тумор на мозгу ? Или неку другу девијацију на мозгу  која је хирушки отклоњива ?  Да ли то значи  да смо могли Хитлера и остале монструме позвати на покајање или их послати на операционе столове ? Овим опасним сагласјем (ставом)дајеш  зелено светло  и скидаш сваки облик кривице са било ког монструма. Грех је оно што удаљује од Божије благодати и отвара место нечистим силама да ти брчкају па ајде да кажем по  мозгу , односно по савести  . 

Prema dostupnim tehničkim sredstvima ne bismo mogli da lokalizujemo svaki materijalni poremećaj koji izaziva psihopatiju.

Možemo to da lokalizujemo kod nekih, a sa razvojem tehnike sve više i više uspevamo u istom.

Ali sama činjenica da je to moguće, govori nam da su u pitanju razvojni poremećaji strukture i fiziologije mozga a ne "slobodan izbor da se čini zlo". Kada se oni otklone, hirurški ili hemijski, čovek više nije "zao" nego postaje "dobar". Šta da zaključimo iz toga?

Kada je čovek duševno bolestan toliko da nije uračunljiv i učini krivično delo, on se ne smatra krivično odgovornim. Psihoze imaju biološki osnov.

Međutim, isto važi i za psihopatiju. Teže je indentifikovati, ali ne treba previše da maštamo: već imamo slučajeve da su psihopate oslobođene krivične odgovornosti pošto im odstranjen tumor na mozgu koji je doveden u vezu sa kriminalnim ponašanjem.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Tumaralo. рече

Prema dostupnim tehničkim sredstvima ne bismo mogli da lokalizujemo svaki materijalni poremećaj koji izaziva psihopatiju.

Možemo to da lokalizujemo kod nekih, a sa razvojem tehnike sve više i više uspevamo u istom.

Ali sama činjenica da je to moguće, govori nam da su u pitanju razvojni poremećaji strukture i fiziologije mozga a ne "slobodan izbor da se čini zlo". Kada se oni otklone, hirurški ili hemijski, čovek više nije "zao" nego postaje "dobar". Šta da zaključimo iz toga?

Kada je čovek duševno bolestan toliko da nije uračunljiv i učini krivično delo, on se ne smatra krivično odgovornim. Psihoze imaju biološki osnov.

Međutim, isto važi i za psihopatiju. Teže je indentifikovati, ali ne treba previše da maštamo: već imamo slučajeve da su psihopate oslobođene krivične odgovornosti pošto im odstranjen tumor na mozgu koji je doveden u vezu sa kriminalnim ponašanjem.

 

Твој пост  ми је манифест у прилог роботици. 

Најбоље када буде могуће да на нивоу ембриона,  по жељи  прчкамо и стварамо по жељи, изузимајући све ризичне  облике понашања, односно стварајући мозак по поружбини. Биће то  нови врли хумани свет, са све насмејаним  и радосним лицима, без судства, полиције, затвора, и  псих.болница. Ма прави рај на земљи....е баш ми жао што  се нисам родила за пар  стотина година.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Tumaralo. рече

Prema dostupnim tehničkim sredstvima ne bismo mogli da lokalizujemo svaki materijalni poremećaj koji izaziva psihopatiju.

Možemo to da lokalizujemo kod nekih, a sa razvojem tehnike sve više i više uspevamo u istom.

Ali sama činjenica da je to moguće, govori nam da su u pitanju razvojni poremećaji strukture i fiziologije mozga a ne "slobodan izbor da se čini zlo". Kada se oni otklone, hirurški ili hemijski, čovek više nije "zao" nego postaje "dobar". Šta da zaključimo iz toga?

Kada je čovek duševno bolestan toliko da nije uračunljiv i učini krivično delo, on se ne smatra krivično odgovornim. Psihoze imaju biološki osnov.

Međutim, isto važi i za psihopatiju. Teže je indentifikovati, ali ne treba previše da maštamo: već imamo slučajeve da su psihopate oslobođene krivične odgovornosti pošto im odstranjen tumor na mozgu koji je doveden u vezu sa kriminalnim ponašanjem.

Ko je oslobođen odgovornosti zbog tumora??? Ako se to desilo, verovatno se desilo u Americi sa njihovim ponekad blesavim sistemom pravosuđa (tj. laičkom porotom).

Mi i pre moždanih skenova znamo da psihopate imaju neurološke probleme i devijacije tj. znamo da je njihov suštinski problem što nemaju empatiju i savest. Međutim, to je razlog više da budu kažnjeni jer je kazna (pretnja kaznom) zapravo jedini razlog koji ih sprečava da ubijaju (& ostalo) druge, za razliku od normalnih ljudi koji verovatno ne bi ubili nikog i kad ne bi bilo kazne.

Neuračunljivost je nešto sasvim drugo... za razliku od psihopate koji je svestan šta radi i šta su posledice toga šta radi, samo ga boli uvo, neuračunljiva osoba ne zna šta radi i/ili koje su posledice toga šta radi i stoga je kažnjavanje te osobe besmisleno - kazna ne može da utiče na njega, niti na druge neuračunljive osobe... zato njih ne kažnjavamo, već ih šaljemo u bolnicu da se leče.

Počeli su sad dosta (advokati odbrane u Americi) da pokušavaju sa odbranama u smislu tih tumora i slično... ali meni nije poznato da je dokazano da povrede tog tipa ili tumori onemogućavaju "slobodan izbor da se čini zlo"... dokazano je da utiču na ponašanje ali ne i da su takve povrede kompulzivne... dokle god je tako, po mom mišljenju to samo može da bude značajna olakšavajuća okolnost ali ne i razlog za oslobođenje od krivice... šta više, kao i kod psihopata, može da ispadne da je kazna zapravo jedini deterrent.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једно пластично поређење. 

Када возач направи  удес рецимо на ауто путу, својим слободним избором. Да, добро сте прочитали слободним избором. Закон гласи, не користи алкохол  када возиш, поштуј ограничења брзине, имај  опрему сходну путевима и врем.условима. И ако то овај не испоштује  и рецимо направи  удес, у којем су повређени многи, наравно да треба да одговора, јер се није држао прописа, закона, итд.....а могао је , наравно да је могао, имао је слободу избора. Тако и са савести, у моменту када човек изгуби савест (постепено губљење, није баш моменат) нису ту криви поремећаји или урођене аномалије на мозгу, већ човек удаљујући се од Бога постепено губи Божију благодат, условно савест.Примарни узрок  је губљење Божије благодати која је као неки штит савести .Онда се усељава грех који наравно  утиче на мозак,  а не мозак на грех. Различите узроке од последица. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Рапсоди рече

Једно пластично поређење. 

Када возач направи  удес рецимо на ауто путу, својим слободним избором. Да, добро сте прочитали слободним избором. Закон гласи, не користи алкохол  када возиш, поштуј ограничења брзине, имај  опрему сходну путевима и врем.условима. И ако то овај не испоштује  и рецимо направи  удес, у којем су повређени многи, наравно да треба да одговора, јер се није држао прописа, закона, итд.....а могао је , наравно да је могао, имао је слободу избора. Тако и са савести, у моменту када човек изгуби савест (постепено губљење, није баш моменат) нису ту криви поремећаји или урођене аномалије на мозгу, већ човек удаљујући се од Бога постепено губи Божију благодат, условно савест.Примарни узрок  је губљење Божије благодати која је као неки штит савести .Онда се усељава грех који наравно  утиче на мозак,  а не мозак на грех. Различите узроке од последица. 

To je zanimljiva hipoteza... samo Tumaralo je baš temeljno objasnio zašto danas znamo da ta hipoteza nije tačna i taj deo jeste prilično dobro objasnio... da je to tako, onda hirurg ne bi mogao da odstranjivanjem tumora promeni ponašanje pacijenta... a znamo da može...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Avocado рече

To je zanimljiva hipoteza... samo Tumaralo je baš temeljno objasnio zašto danas znamo da ta hipoteza nije tačna i taj deo jeste prilično dobro objasnio... da je to tako, onda hirurg ne bi mogao da odstranjivanjem tumora promeni ponašanje pacijenta... a znamo da može...

 

Како знамо...верујући у ту надасве занимљиву хипотезу. Имамо ли црни на бело, ко, шта, где, сведочанства, а то што неко избаци  неке студије и истраживања , мени ништа лично не казује. Него, наватајте ви неког верника пуног благодати Божије да видите  да ли важе контра ефекти....па да причамо на тему. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...