Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

пре 2 часа, grigorije22 рече

Inace evo jos malo o argumentima gore pomenutog Indusa.

Naime ne postoje ateisticka i teisticka hemisfera vec jedna tezi ka metafizickim ,duhovnim i filozofskim pitanjim. Druga je materjalisticka gde se nalazi deo za skepticizam i krticko razmisljanje. Ona uglavnom vrsi kontrolu organa i mozdanih funkcija.

Ono sto je najvaznije da sve to nema veze ateizmom i teizmom, jer se u pocetku mislilo da jedna hemisfera navodno tezi ateizmu, a druga teizmu jer nije u pitanju pravilo. Sam teizam i ateizam nisu determinisani u bilo kom sistemu i jednostavno nema veze sa stvarnim stanjem stvari kod pacijenata kome je preseceno zuljevito telo. 

 

Indus je dokazao da se izvor religioznosti kod čoveka (to je karakterna osobina, unutrašnji osećaj, nastrojenje duše) može prostorno locirati! U određenom delu mozga! 

Različite sposobnosti "duše" zavise od različitikih delova mozga. Neke smo locirali a neke ćemo uz razvoj sredstva i budućih istraživanja. 

Što se tiče religioznosti, on kaže da to ne dokazuje da li sam Bog postoji nego, radi se o našoj sposobnosti da mu pristupimo, takoreći, da "uhvatimo tu stanicu" .. 

U tom slučaju mozak je kao tv-aparat. On ne proizvodi ideje (signal, emisiju) već ih prima i prikazuje. Ali to znači da od vrste i kvaliteta aparata i antene zavisi i prikaz! 

Molim te, šta je pogrešno u ovoj analogiji? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Vladan :::. рече

И одакле у свести двоумљење ако су у подсвести пас и мачка већ решили двобој?

Одакле трећа идеја у свести као "исход" двобоја ако се у подсвести двобој решавао између неке прве две идеје?
 

Ne znamo kako se u podsvesti rešavalo.. jer ga nismo svesni. Ali znamo da se nešto dešavalo. 

U svesti se dešava manifestacija već determinisanog. Svesni smo samo gotove predstave. 

Kao kada posmatraš razvoj biljke. Niče iz zemlje, stabljika, raste pa raste pa se grana pa raste pa lista pa cveta.. Sve to pod unapred određenom scenariju. 

Ne vidiš šta se dešavalo pod zemljom (dok je razvijala korenski sistem pre svega) i šta se dalje dešava, a posebno što ne vidiš čitav DNK koji je program svega ukupno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Tristatri рече
пре 2 часа, Bokisd рече

To bi trebalo da je jasno nama koji smo u veri (iako, nazalost, postoje vernici i u crkvi koji nemaju veru i znanje i osecanje da covek poseduje netvarnu i duhovnu komponentu u vidu duse... i nikako mi nije nije jasno kako su dosli do takvih pogleda ne_shvata).

.Pa da je baš sve jednostavno i nije. Da nije jednostavno, odgovor imaš u ovoj svojoj rečenici: počinje sa 'trebalo bi' i plus deo u zagradi je dosta duži je od ovog što nije. Takođe, Tumaralo je u pravu: ... 'da je nemoguće poverovati bez Božje blagodati (što je direktan citat iz NZ)', ... mislim da su pomenuti citat čak i Isusove reči. 

Ne zaboravi da su apostoli bili sa Njime, a da nisu ni oni bili bez svojih dilema, naprotiv, imali su ih pored svega što su videli. Štaviše, bila je potrebna i 'mala' pomoć Svetog Duha u datom momentu, zar ne. Toma je do vere došao kroz sumnju pitanja i provere, misliš li da je on manji od drugih deset? Petar je bio nepismen a Matej pismen, je li je Petar bio manji od Mateja?  

Šta misliš kome je lakše, bilo njima tada, ili nama danas poverovati? I koliko je lako?

Lako je reći: Verujem! ... a seti se Petra, a šta ja mali i grešni da kažem ...

Pa, po meni, zavisi od toga kako postavimo i gledamo na pricu oko duse, u smislu toga da mi u crkvi verujemo u postojanje zivota i posle smrti tela i sa tim je u vezi u principu i povezan hriscanski (ali, ne samo u hriscanstvu) pojam duse, tj. jednostavno receno kako i na koji nacin mi hriscani,.... tu nasu veru u postojanje drugog sveta posle smrti ....definisemo i konkretno opisujemo i vidimo nacin postojanja coveka posle smti tela kroz postojanja te' duse.

Mislim, ono koliko znam, definicija zagrobnog zivota od samih pocetaka crkve i hriscana je bila najprisnije vezana sa dusom u coveku i vremenom se ta vera uoblicavala i sve vise je bila jasnija vecini hriscana i sve vise je bilo uocljivije koliko je ljudska dusa  i njeno spasenje bila centar duhovne i podviznicke borbe koja upravo privlaci tu blagodat koju stalno pominjemo, ...jer, bez duhovne komponente borbe za dusu, necemo ni privuci blagodat koja nam je potrebna da bi uvedili kako da se borimo za tu nasu dusu.

Kao neki zatvoreni krug, ne mozemo bez blagodati, ali, nece i blagodat da se daje' nikome bas djabe,.....bez duhovne borbe ne mozemo da ocekujemo pomoc blagodati. A, duhovna borba ako se ne vodi po pravilu, ne koristi nikome, kako kaze apostol Pavle (2 Timot. 2 glava)

Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;

5 Ако и војује, не добија венац ако право не војује.

(Pavle pominje i jacanje u blagodati, ali i pravilno vojevanje)

Ja smatram, da pravo vojevanje podrazumeva i poznanje ucenja o dusi i znanje puta kako spasiti svoju dusu (naravno, ne mora bas savrseno znanje svetitelja, ali, neko osnovno se podrazumeva).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Tumaralo. рече

Svesni smo samo gotove predstave.

Али није готова представа јер постоји двоумљење, и, још "горе", уместо резултата двоумљења изађе нешто треће (што има (више) везе са свешћу него подсвешћу)...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Vladan :::. рече

Али није готова представа јер постоји двоумљење, и, још "горе", уместо резултата двоумљења изађе нешто треће (што има (више) везе са свешћу него подсвешћу)...
 

Predstava se sastoji u dvoumljenju i pobedi trećeg. 

Pazi ovu dramu: dva glumca glume razbojnike. Razbojnici su opljačkali kočija. Oteli su zlato. Sada se svađaju oko plena, samo što se nisu pobili. Neočekivano, dok se ovi svađaju, pojavljuje se treći glumac iz žbunja, uzima plen, i pobeže! 

Aplauz! 

Međutim, scenario ove proste drame već je bio napisan pre nego što su ovi izašli na pozornicu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Tumaralo. рече

Predstava se sastoji u dvoumljenju i pobedi trećeg. 

Не може. Јер када се манифестовало двоумљење (које уопште није ни смело да се манифестује јер је одлука већ донета подсвесно) треће није постојало, ни подсвесно ни свесно, него је настало баш као продукт двоумљења које није ни смело да се деси (ако подсвест донесе одлуку пре свести).
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naso' :citac: sam par svedocanstava kako su gledali prvi hriscani na pricu o zagrobnom zivotu :

https://svetosavlje.org/besmrtnost-duse/8/

"Ми хришћани смо уверени да ћемо, када будемо узети из садашњег живота, живети другачијим животом, бољим од овог садашњег, небеским, а не земаљским, јер ћемо обитавати у близини Божијој и са Богом, слободни од сваке промене и патње у души… као небески духови, или, уколико паднемо са другима, живећемо још горе и бићемо у огњу. Бог нас није створио као товарне животиње, као допунски рад, да бисмо требали да иструлимо и будемо уништени“. (Apologeta Atinagora 2. vek )

"Душа обитава у телу, али није од тела… невидљива душа чувана је у видљивом телу… душа је затворена у тело, али она држи тело… бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. „скинији)." (Poslanica Diognetu 2.vek)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Vladan :::. рече

Не може. Јер када се манифестовало двоумљење (које уопште није ни смело да се манифестује јер је одлука већ донета подсвесно) треће није постојало, ни подсвесно ни свесно, него је настало баш као продукт двоумљења које није ни смело да се деси (ако подсвест донесе одлуку пре свести).
 

Netačno. 

Po kom osnovu ti postavljaš uslove pod kojima podsvesno funkcioniše? 

Ti primenjuješ procese koje uočavaš u svesti na ono čega nisi svestan (podsvest)! 

Znaš samo da podsvest postoji i da je složenija od svesti. Da je svest vrh ledenog brega. 

---

Zašto odbijaš da prihvatiš činjenicu da je odluka formirana nekih 0.3 sekunde pre nego što čovek postane svestan te odluke? 

Zašto odbijaš da uvidiš istinu da čovek može da radi šta hoće ali ne može da bira šta hoće? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Bokisd рече

Душа обитава у телу, али није од тела… невидљива душа чувана је у видљивом телу… душа је затворена у тело, али она држи тело… бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. „скинији)." (Poslanica Diognetu 2.vek)

Šta misliš da bi pisac ovih redova rekao kada bi saznao da dve moždane hemisfere, kada se prekine veza među njima, mogu različito da posmatraju svet? Da jedna hemisfera bude religiozna a druga ne? Šta je u tom slučaju konačan stav takvog čoveka? Da je religiozan, eto zato što je tako lepše? 

Misliš li da bi ostao pri svome ili bi bio malo uzdrman kada bi saznao za taj fenomen? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Tumaralo. рече

Po kom osnovu ti postavljaš uslove pod kojima podsvesno funkcioniše?

Нисам ја поставио никакве услове под којима подсвесно функционише него си ти навео експеримент који показује да (неку) одлуку доноси подсвест 0.3с пре свесне одлуке и на основу њега тврдиш да је све што је у свести већ настало и одлучено у подсвести. А ја ти показујем да је тај експеримент само делић (неразјашњене приче) као и да ако си ти у праву (само)свет нема никакву сврху и само смета.

 

пре 50 минута, Tumaralo. рече

Zašto odbijaš da prihvatiš činjenicu da je odluka formirana nekih 0.3 sekunde pre nego što čovek postane svestan te odluke?

Ја не поричем да је експеримент показао да подсвест може да донесе неке одлуке пре свести. Али у овом случају нема никакве одлуке, био сам у недоумици, и ништа од онога око чега се (наводно) подсвесно одлучивало није одлучено. Како то? Подсвест, дакле, није урадила ништа, нема одлуке која је формирана 0.3 секунде пре нечега јер свест није ни изнела (неку подсвесну) одлуку него је била у стању недоумице. И не само то него је и то стање недоумице, а не подсвест, произвело трећу идеју која је и преовладала у односу на две у вези којих је била недоумица (а не подсвесна одлука).

Ти не разумеш да ако је твоје тумачење експеримента тачно недоумице (између две или више ствари) не би смеле да постоје? А постоје :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Tumaralo. рече

Šta misliš da bi pisac ovih redova rekao kada bi saznao da dve moždane hemisfere, kada se prekine veza među njima, mogu različito da posmatraju svet? Da jedna hemisfera bude religiozna a druga ne? Šta je u tom slučaju konačan stav takvog čoveka? Da je religiozan, eto zato što je tako lepše? 

Misliš li da bi ostao pri svome ili bi bio malo uzdrman kada bi saznao za taj fenomen? 

Vec ti je receno da je to netacno. Objasnjeno ti je da su to sporedni efekti koji se retko desavaju a ne pravilo. Ne znam zasto stalno ponavljas vec osporene gluposti? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Tristatri рече

'da je nemoguće poverovati bez Božje blagodati (što je direktan citat iz NZ)', ... mislim da su pomenuti citat čak i Isusove reči. 

Није спорно, спорно је што се некима даје а некима не. А то наравно нема никакве везе са можданим импулсима.

То је можда добро објаснио Б.Паскал.    Блез Паскал и Бог. Вера у Бога и хришћанство великог мислиоца и научника

 

Тиме што се отворено јавља онима који Га свим срцем траже и скрива од оних који свим срцем беже од Њега, Бог регулише људско знање о себи. 
Он даје знаке видљиве за оне који Га траже и невидљиве за оне који су равнодушни према Њему.
Онима који хоће да виде Он даје довољно светлости, а онима који неће да виде даје довољно таме.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Tumaralo. рече
пре 21 часа, Bokisd рече

Душа обитава у телу, али није од тела… невидљива душа чувана је у видљивом телу… душа је затворена у тело, али она држи тело… бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. „скинији)." (Poslanica Diognetu 2.vek)

Šta misliš da bi pisac ovih redova rekao kada bi saznao da dve moždane hemisfere, kada se prekine veza među njima, mogu različito da posmatraju svet? Da jedna hemisfera bude religiozna a druga ne? Šta je u tom slučaju konačan stav takvog čoveka? Da je religiozan, eto zato što je tako lepše? 

Misliš li da bi ostao pri svome ili bi bio malo uzdrman kada bi saznao za taj fenomen?

Mislim da ne bi imalo uticaja na njegovu percepciji prirode coveka.

Jer, jednostavno, takvi ljudi, taj soj ljudi  poseduju duhovno, dusevno, razumno i umno, prakticno, osecajno iskustvo o tome sta je tamo iza ovog tela i materije, poznaju tajnu zivota i smrti i sta znaci, kako izgleda zajednica sa Bogom i andjelima u nebeskom i duhovnom nebu i carstvu.

To je ono o cemu je pisao sv.Grigorije Palama nastavljajuci pricu predhodnih svetitelja gde i kada smrtni covek moze postatiti toliko slican svom stvoritelju Bogu da moze da se naziva i da postane bog po blagodati ( koliko se secam nesto si upoznat sa pisanjem Palame)

Kada neko oseti i vidi i svedoci slicno apostolima kod price o Preobrazenju Isusovom, kako je..... Господе! Добро нам је овде бити;....  i kao sto su i sveti imali slican osecaj, ....kako je dobro biti sa Gospodom,..... onda nema vise kod takvih ljudi sumnje u pravo naznacenje  i prirodu coveka koja glasi da je dusa preteznija od celog sveta.

To i mi 'mali' vernici u crkvi osecamo i vidimo i znamo da ono sto pricaju apostoli i sveti jeste ziva istina i trudimo se da ocuvamo i negujemo i napredujemo u tome sto znamo i vidimo i da i drugima posvedocimo koliko znamo i imamo istinu o coveku i svrsi postojanja koje je u tom njegovom naznacenju da moze da bude slican Bogu (sto je ako realno gledamo vrhunska stvar koja ne moze da se uporedi svojom uzvisenoscu sa bilo cime na ovom svetu)

Znaci, veruj mi, mislim da ne bi uopste bio nesto uzdrman ovim fenomenom sto se tice licnog svedocanstva o sebi koje ima u veri, ali,  sigurno bi ga prihvatio i analizirao i pokusao da nadje neko logicno objasnjenje i razjasnjenje i slicno.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 4.5.2019. at 12:11, grigorije22 рече

Vec ti je receno da je to netacno. Objasnjeno ti je da su to sporedni efekti koji se retko desavaju a ne pravilo. Ne znam zasto stalno ponavljas vec osporene gluposti? 

Dakle, ti tvrdiš da određene osobine ličnosti nemaju svoj osnov u mozgu i nemoguće ih je lokalizovati (ni u budućnosti)? Ličnost, eto, lebdi. Jel tako? 

A kada se ponekad, u nekoj situaciji ili eksperimentu, pokaže da su osobine vezane za lokaciju u mozgu, to je onda izuzetak i iz njega ne možemo izvući nikakav opšti zaključak u ovom smislu te je opravdano ponašati se kao da se nije ni desilo? Treba misliti kao Dekart 1650. godine da su duša i telo potpuno odvojene supstancije između kojih ne postoji nikakva veza? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Bokisd рече

Mislim da ne bi imalo uticaja na njegovu percepciji prirode coveka.

Jer, jednostavno, takvi ljudi, taj soj ljudi  poseduju duhovno, dusevno, razumno i umno, prakticno, osecajno iskustvo o tome sta je tamo iza ovog tela i materije, poznaju tajnu zivota i smrti i sta znaci, kako izgleda zajednica sa Bogom i andjelima u nebeskom i duhovnom nebu i carstvu.

To je ono o cemu je pisao sv.Grigorije Palama nastavljajuci pricu predhodnih svetitelja gde i kada smrtni covek moze postatiti toliko slican svom stvoritelju Bogu da moze da se naziva i da postane bog po blagodati ( koliko se secam nesto si upoznat sa pisanjem Palame)

Kada neko oseti i vidi i svedoci slicno apostolima kod price o Preobrazenju Isusovom, kako je..... Господе! Добро нам је овде бити;....  i kao sto su i sveti imali slican osecaj, ....kako je dobro biti sa Gospodom,..... onda nema vise kod takvih ljudi sumnje u pravo naznacenje  i prirodu coveka koja glasi da je dusa preteznija od celog sveta.

To i mi 'mali' vernici u crkvi osecamo i vidimo i znamo da ono sto pricaju apostoli i sveti jeste ziva istina i trudimo se da ocuvamo i negujemo i napredujemo u tome sto znamo i vidimo i da i drugima posvedocimo koliko znamo i imamo istinu o coveku i svrsi postojanja koje je u tom njegovom naznacenju da moze da bude slican Bogu (sto je ako realno gledamo vrhunska stvar koja ne moze da se uporedi svojom uzvisenoscu sa bilo cime na ovom svetu)

Znaci, veruj mi, mislim da ne bi uopste bio nesto uzdrman ovim fenomenom sto se tice licnog svedocanstva o sebi koje ima u veri, ali,  sigurno bi ga prihvatio i analizirao i pokusao da nadje neko logicno objasnjenje i razjasnjenje i slicno.

Ja verujem da se čovek može približiti Bogu po blagodati. Postati gotovo proziran, lagan i svetao. A steći blagu, isceljujuću dušu. I da može saviti ako ne i kršiti zakone fizike (čudima, recimo). 

Ali to nam ne govori da su zakoni fizike netačni! Nisu ultimativna realnost, ali na nivou našeg zemaljskog i redovnog iskustva oni jesu tačni! 

Ako je Isus vaskrsao mrtvog Lazara, ne znači da je biologija laž! 

Isto tako, u kontekstu ove teme, govorim da je očigledno da se ličnost zasniva na mozgu. Ali to ne govori da je nemoguć život posle smrti ili promena na bolje Božjom blagodaću! 

Licnost i mozak nisu isto ali licnost se zasniva na mozgu. To proizilazi iz našeg redovnog, zemaljskog života i u skladu je sa razumom. Nadrazumna realnost postoji a njena sadržina predmet je verovanja. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...