Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Na današnji dan rođen pisac Mehmed Meša Selimović

Оцени ову тему

Recommended Posts

Na današnji dan rođen pisac Mehmed Meša SelimovićFoto: N.N. | Na današnji dan rođen pisac Mehmed Meša Selimović
Srna26.04.2019 11:00

Na današnji dan 1910. godine rođen je pisac Mehmed Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih književnika 20. vijeka.

 

Pisac je "Derviša i smrti" - jednog od najvećih romana domaće i svjetske književnosti.

Selimović je rođen u Tuzli, bio je partizan, a kasnije istaknuti pisac. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba.

Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije: NIN-ova nagrada, "Goranova nagrada", "Njegoševa nagrada", Dvadesetsedmojulska nagrada SR BiH, te Nagrada AVNOJ-a.

Njegovo životno djelo je stilski besprijekoran roman "Derviš i smrt", u koji je utkao tragediju rođenog brata koji je stradao nakon rata zbog banalnog povoda, mada je bio prvoborac.

Tu su i poznata djela: "Tvrđava", "Krug", "Sjećanja", "Tuđa zemlja", kao i "Za i protiv Vuka".

Selimović se za života izjasnio kao srpski pisac i poznato je njegovo testamentarno pismo upućeno SANU iz 1976. godine, u kome se navodi:

"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika.

Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom.

Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem.

Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije 'Srpska književnost u sto knjiga', koji su takođe članovi SANU i sa mnom su zajedno u Odjeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović.

Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem SANU sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom".

Selimovićevi bliži preci su iz Bileće, a porijeklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.

Meša Selimović živio je u Beogradu od januara 1973. godine. Umro je 11. jula 1982. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana Beograda.

 

https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Na-danasnji-dan-rodjen-pisac-Mehmed-Mesa-Selimovic/535424

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Neverovatno, ali istinito: na dan kada je pobeđeno najveće zlo u novijoj istoriji čovečanstva, Televizija Crne Gore pustila spot ustaše Marka Perkovića-Tompsona!
       

      Kad mislimo da ništa ne može da nas iznenadi, pojavi se neko...

      Televizija Crne Gore, dakle Javni servis građana Crne Gore, napravio je neverovatan "gaf" (nazovimo ga tako) u jutarnjem programu i to na Dan pobede nad nacizmom, najvećim zlom u novijoj istoriji čovečanstva.

      Usred jutarnjeg programa neko je smislio da bi bilo prigodno da nam Dan pobede "čestita" niko drugi do Marko Perković-Tompson, čovek koji u svojim pesmama i stavovima zastupa ideologiju ustaša, zločinaca koji su u Drugom svetskom ratu pobili ko zna koliko hiljada ljudi i koji su napravili zloglasni logor Jasenovac.

      Dakle, taj Tompson, čiji su ideolozi pobeđeni u Drugom svetskom ratu, eto, našao se među prvima da "čestita" Dan pobede i to na televiziji zemlje koja je dala veliki doprinos pobedi nad nacizmom. Crna Gora je oduvek bila antifašistička, dala je svoju žrtvu u Drugom svetskom ratu, uvek je bila uz Srbiju...

      Istina, ova Tompsonova pesma nije ona u kojoj se pominje "klanje Srba", ali svejedno, zbog njegovog "minulog rada", ovo jeste SKANDAL.

      (ako pažljivo pogledate spot, moći ćete da vidite i prsten na Tompsonovoj ruci...)

       
       
      DA LI STE NORMALNI: Tompson na TV Crne Gore za Dan pobede?! (VIDEO)
      MONDO.RS Neverovatno, ali istinito: na dan kada je pobeđeno najveće zlo u novijoj istoriji čovečanstva, Televizija Crne Gore...  
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
    • Од Manja88,
      Tri rođene sestre iz Podgorice porodile se istog dana
      WWW.DANAS.RS U porodilištu cetinjske opšte bolnice danas su se za manje od sat i po porodile tri rođene sestre iz Podgorice i rođeno je četvoro...  
    • Од Данче*,
      Videla je golog dečaka po kom je još uvek bilo tragova od porođaja i kom je pupčana vrpca bila podvezana pertlom

      Tek rođenog dečaka, ostavljenog u platnenoj torbi u dvorištu “Betanije“, u petak pre podne je pronašla Slavica Fejsa, novinarka “Ruskog slova” koja ovaj deo dvorišta novosadskog porodilišta koristi kao prečicu na putu do posla.
      – Kako sam prilazila prodavnici dečje opreme čula sam dečji plač i prvo sam pomislila da je neko ostavio dete ispred i ušao u butik, međutim kada sam prišla bliže videla sam tu torbu na betonu i shvatila da plač dolazi odatle. Torba je bila otkopčana i ja sam je otvorila i videla golog dečaka po kojem je još bilo tragova od porođaja i kojem je pupčana vrpca bila podvezana pertlom. Mislila sam da ću se srušiti, ali sam se nekako pribrala, podigla ga i krenula da tražim pomoć – priča Slavica i kaže da će taj događaj pamtiti ceo život, prenose novosadski mediji.
      Prvi je priskočio u pomoć vlasnik butika “9.maj”, ispred kojeg je ostavljena beba, Branislav Štrbac, koji je odmah alarmirao obezbeđenje porodilišta, a zatim i medicinsko osoblje koje je u neverici prihvatilo napuštenog dečaka. Prema Slavicinim rečima, nakon što su bebu predali lekarima i sestrama, u potpunom šoku je nastavila put ka svojoj redakciji  i tek kada je stigla na posao je shvatila da nije ostavila svoje podatke u Betaniji.
      – Nazvala sam ih da se javim, a onda sam se brzo i vratila u “Betaniju” gde je stigla policija, okupili su se doktori i svi su bili u neverici šta se desilo. Tada su mi rekli da je dečak dobro i da nema nikakvih povreda – kaže Slavica i dodaje da je bila u Dečjoj bolnici da obiđe bebu, ali da nije mogla da uđe kod dečaka koji je već dobio ime Srećko.
      Doktori su joj preneli da je dobrog opšteg stanja i da, za sada, nema nikakvih problema.
      – Sigurno bi i svako drugi ko bi naišao tuda uradio isto, ali taj osećaj neću zaboraviti. Važno je da je on sad dobro i da bude dobro, ali ne mogu da prestanem da mislim o tome kako je počeo život i kakvu će sudbinu imati – kaže Slavica, inače majka dvoje dece. Dečak će još neko vreme provesti u Dečjoj bolnici, ali za sada nije sigurno ko će dalje preuzeti brigu o njemu.
      O tome će odlučiti Centar za socijalni rad koji je uključen u ovaj slučaj i postoji nekoliko mogućnosti. Bebu bi u nekom trenutku mogla da preuzme hraniteljska porodica, eventualno bi mogao biti usvojen, a moguće je i da će brigu o njemu preuzeti Dečje selo ili dom na Vračaru. Naravno postoji mogućnost da se ipak jave i roditelji, ali će oni u tom slučaju svakako odgovarati za ono što su učinili, a zatim će morati da dokažu da sposobni da se brinu o detetu.
      (Telegraf.rs)
    • Од Милан Ракић,
      Bugarske vazduhoplovne snage organizovale su 29. juna manifestaciju Otvoreni dan na kojoj su obeležene tri godišnjice vazduhoplova koji se trenutno nalaze u operativnoj upotrebi: 20 godina od uvođenja u naoružanje jednomotornog lakog višenamenskog i trenažnog helikoptera Bell 206, 30 godina dvomotornog borbenog aviona MiG-29 Fulcrum i 40godina jurišnog helikoptera Mi-24 Hind. Proslava je održana u vazduhoplovnoj bazi Graf Ignjatijevo, koja se nalazi severno od grada Plovdiv u centralnom delu Bugarske, oko 125 km jugo-istočno od glavnog grada Sofije.

      Jedan od slavljenika, desantno-jurišni helikopter Mi-24, već 40 godina na nebu Bugarske / Foto: Igor Božinovski
      Dan otvorenih vrata bio je mešavina dinamičkog i statičkog prikaza skoro svih tipova vazduhoplova koji danas služe u RV Bugarske. Događaj je počeo u 10 časova preletom jedinog, nedavno obnovljenog dvomotornog transportnog helikoptera Mi-17 (taktičkog evidencijskog broja 419) koji je nosio trobojnu nacionalnu zastavu. Nakon toga usledio je nastup srednjeg dvomotornog višenamenskog helikoptera AS-532AL Cougar (ev. broj 710) iz koga su sa visine od oko 800 m iskočili padobranci što je bio samo uvod u predstojeću demonstraciju borbenog traganja i spasavanja (CSAR) za izvlačenje pilota koji se katapultirao i prizemljio na neprijateljskoj teritoriju.
      Avion L-39ZA Albatros u ulozi izviđača / Foto: Igor Božinovski Akcija CSAR započela je izviđanjem iz vazduha jednomotornog trenažnog i lakog borbenog aviona L-39ZA Albatros (ev. broj 147) koji je baziran na aerodromu Dolna Mitropolija, čija je posada koordinisala vazdušni udar koji je izvršio par dvomotornih jurišnih aviona Su-25KFrogfoot-A (ev. brojevi 195 i 240) baziranih u Bezmeru. Simulirani razarajući efekti dejstva Su-25 su potom provereni helikopterom Bell 206B-3 (ev. broja 01) koji je na zemlji locirao oborenog pilota, da bi zatim njegov bezbednosni perimetar bio osiguran iz vazduha helikopterom Mi-24V Hind-E (ev. broj 142)  dok je FLIR-om opremljen helikopter AS-532AL (ev. broj 712) rasporedio spasilačke timove koji su se iz helikoptera spustili tehnikama fast rope i rappel nakon čega je usledila uspešna evakuacija nesrećnog pilota.
      Transporter C-27J bio je uljez koga su presreli i prizemljili lovci MiG-29 / Foto: Igor Božinovski Obzirom da je Graf Ignjatijevo dom bugarske flote MiG-ova 29, Otvoreni dan je naravno bio događaj kojim je dominirao ovaj tip aviona. Njegova primarna misija – kontrola vazdušnog prostora Bugarske – efikasno je demonstrairana kada je par aviona (MiG-29A ev. broja 15 i MiG-29UB 33) na Graf Ignjatijevo prizemljio dvomotorni taktički transportni avion Leonardo C-27J Spartan (ev. broj 073) koji je za tu svrhu imao ulogu uljeza.
      Bliska manevarska vazdušna borba lovaca MiG-29 / Foto: Igor Božinovski Portret poručnika Nedelča Bončeva na unutrašnjoj strani vertikalnog stabilizatora MiG-a 29UB bort 33 / Foto: Igor Božinovski Dominacija MiG-ova 29 je bila sasvim očigledna jer su jednosedi MiG-29A 15 i dvosedi MiG-29UB 33 pokazali osnovne borbene manevre, taktička kretanja koje su izveli avioni tokom manevrisanja u vazdušnoj borbi, takođe poznatoj i kao „dogfighting“. Značajno je reći da se na unutrašnjoj strani levog vertikalnog stabilizatora dvoseda mogao uočiti portret poručnika Nedelča Bončeva, bugarskog vojnog pilota koga je oborila nemačka protivavionska baterija u Stracinu, na putu Kriva Palanka-Kumanovo, u Makedoniji 8. oktobra 1944. godine, mesec dana nakon komunističkog puča izvedenog 9. septembra 1944. koji je Bugarsku učinio antifašističkom državom, u završnim danima Drugog svetskog rata ona  više nije bila sa silama Osovine.
      Solo nastup pilota MiG-a 29 / Foto: Igor Božinovski Dežurna para u sistemu PVO Bugarske / Foto: Igor Božinovski Dinamički program je takođe pokazao letačku demonstraciju kompeksnih manevara na maloj visini koji je izveo pilot u avionu MiG-29A ev. broja 37. Na Graf Ignjatijevu su bila uočena još 4 MiG-a 29 – na statici su bili izloženi jednosed “16“ i dvosed “12“ dok su na istočnom rubu piste, u režimu “spremni za poletanje na znak uzbune“ (dežurna para u sistemu PVO) bili jednosedi “23“ i “32“.
      Vazduhoplovna ubojna sredstva na statičkoj izložbi / Foto: Igor Božinovski Turboventilatorski motor Klimov RD-33 / Foto: Igor Božinovski Povrh svega, statička izložba pokazala je veoma interesantne elemente aviona MiG-29: tuboventilatorski motor Klimov RD-33, izbacivo sedište Zvezda K-36DM, različito naoružanje, uključujući top GŠ-30-1 kalibra 30 mm, visoko eksplozivne fragmentacijske bombe OFAB-100HB, razorne bombe FAB-250M54 i FAB-250M62, lansere B-8M1 i nevođena raketna zrna S-8KOM kalibra 80 mm, nevođene rakete S-24 kalibra 240 mm, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa R-60MK (AA-8 Aphid) i njena školska verzija UZR-60, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa R-73E (AA-11 Archer) i njena školska verzija UZR-73 i rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa Vympel R-27R1 (AA-10 Alamo).
      Letački prikaz nedavno remontovanog školskog aviona PC-9M / Foto: Igor Božinovski Nastup školsko-bobenog aviona Albatros / Foto: Igor Božinovski Bugarska već 20 godina koristi američke lake višenamenske helikoptere Bell-206B-3. 1999. godine nabavljeno ih je šest / Foto: Igor Božinovski Prikaz gašenja vatre iz vazduha protivpožarnim vedrom koje je nosio nedavno remontovani helikopter Mi-17 / Foto: Igor Božinovski Dinamički program koji je završen u 15 časova bio je značajno obogaćen letačkim prikazom složenih manevara na maloj visini, učestvovali su jednomotorni turboelisni PC-9M i to primerak “665“ koji je nedavno obnovljen nakon udesa, potom školsko-borbeni L-39ZA „147“, helikopteri Bell 206B-3 „01“ i Mi-24V „142“, kao i izvođenje gašenja požara iz vazduha protivpožarnim vedrom helikoptera Mi-17 “419“ koji je baziran na aerodromu Krumovo. Aeromiting je zatvoren preletom slavljenika – MiG-a 29A „37“, Bell-a 206B-3 „01“ i helikoptera Mi-24V „142“, poslednji je generatorima dima koji su bili montirani ispod krila, oslikao nebo u narandžasto.
      Na statici je bio izložen i veteran RV Bugarske, lovac-presretač MiG-21 / Foto: Igor Božinovski AS-532AL opremljen FLIR-om namenjen za borbeno traganje i spasavanje / Foto: Igor Božinovski Na statičkoj izložbi u Graf Ignjatijevu takođe je prikazan i par aviona MiG-21 koji su povučeni iz upotrebe: jednosed MiG-21bis Fishbed-L „243“ i dvosed MiG-21UM Mongol-B „28“. Takođe su bili izloženi turbomlazni motor R11F2S-300 i izbacivo sedište KM-1M. Pored toga, na aerodromu su bili parkirani helikopteri AS-532AL „707“ u transportnoj konfiguraciji i AS-532AL „711“ opremljen FLIR-om namenjenog za borbeno traganje i spasavanje. U vazduhoplovnoj bazi takođe je primećen i avion Aero L-39ZA Albatros „205“.
      Izložba protivvazduhoplovne odbrane pružila je gostima neposredan pristup elementima raketnim sistemima zemlja-vazduh S-200 (SA-5 Gammon), 2K12 Kub (SA-6 Gainful) i 9K32 Strela-2 (SA-7 Grail).
      Jedan od eksponata izloženih u krugu baze, lovac-presretač MiG-19PM / Foto: Igor Božinovski Jurišnik MiG-23BN / Foto: Igor Božinovski Iako još uvek u aktivnoj upotrebi, deo jurišnika Su-25 su već izloženi kao deo istorije RV Bugarske / Foto: Igor Božinovski Kao najveći aeromiting koji se ove godine održava u Bugarskoj, Otvoreni dan u Graf Ignjatijevu bio je izvanredna prilika da oko 10-15 hiljadadomaćih i stranih posetilaca vidi neke vrlo zanimljive, istorijske vazduhoplove koji su postavljeni širom prostrane vazduhoplovne baze: Antonov An-2 „026“, Aero L-29 Delfin „85“, MiG-15UTI „199“, MiG-17F „56“, MiG-19P „96“, gate-guard MiG-19S „04“, MiG-21PFM „66“, MiG-21bis „502“, MiG-23BN „63“, Su-25K „205“ i Jak-23 „51“.
      I pored toga što su lokalni mediji kao i avijacijski forum predstavili ovaj događaj kao “najveći“ (na bugarskom “strahotno“), ne može se izbeći primetiti da je, iako su aktivnosti u bazi bile dobro organizovane i domaćini izuzetno prijateljski raspoloženi, organizacija zakazala što se tiče logistike. Naime, prilaz Graf Ignjatijevu je bila svojevrsna avantura pošto su se ujutru 29. juna između Plovdiva i Graf Ignjatijeva formirale veoma duge kolone vozila koja su se sporo kretala što je uzrokovalo da za svakog ko je hteo da poseti aeromiting, vožnja jedinim mogućim putem prosečno traje sat i po vremena. To je na žalost prouzrokovalo da mnogi odustanu kao i da autor ovog teksta propusti otvaranje aeromitinga i veoma interesantan prikaz borbenog traganja i spasavanja koja je uključivala i letenje aviona Su-25 čiji je dalji opstanak u RV Bugarske pod velikim znakom pitanja.
      Igor BOŽINOVSKI

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...