Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Tužna vest benda Disciplina Kičme

Оцени ову тему

Recommended Posts

disciplina.jpg

Pevačica poznatog srpskog rok benda Disciplina kičme Marinka Đorđević Manja, preminula je danas u 51. godini, prenosi Srna.

Vest o njenoj smrti objavljena je na zvaničnoj stranici grupe Disciplina kičme.

"Napustila nas je naša najlepša Manja! Marinka Đorđević!", kratko je napisano na stranici, uz par njenih fotografija.

Manja se grupi pridružila nakon takozvane "londonske faze" benda, a njeni vokali zabilježeni su na poslednja tri albuma, preneli su beogradski mediji.

Sarađivala je i sa brojnim bendovima sa srpske scene, među kojima su Kazna za uši, Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar i Kanda, Kodža i Nebojša.

Pogledajte MONDO TV sa Kojom iz Discipline!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дрога узима свој данак...

Игор Первић није умро директно због деценијскe  употребe наркотиика, јер се на крају скинуо "заменом" крви, али је зато временом тотално здравствено оронуо... И група Disciplin-A-Kitschme  није, нажалост, изузетак.. Дрогирали су се ту сви, од свих њихових  бубњара  до  Којића  :/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Petnaest porodica vojnih penzionera, uprkos pretnjama, odbija da napusti hotel u Savamali koji im je tri decenije „privremeni smeštaj“. Zgrada treba da ode Beogradu na vodi, a penzioneri da se drugde smeste „privremeno“.

      Za novinare u hotel nema ulaska. Na fotografijama koje su nam pokazali stanari vide se hodnici pregrađeni najlonom zbog promaje i gomila kutija, raširenih sušilica za veš jer u sobama nema dovoljno mesta. „To je kolektivni smeštaj, tu je miris pasulja, kupusa, veša, perete suđe na lavabou pa se okrenete i stavite na mašinu za veš“, priča Miodrag Kuljanin koji u „Bristolu“ živi sa suprugom i sinom.
      U tom hotelu u beogradskoj Savamali nekada je živelo više od stotinu porodica vojnih penzionera koji su nakon izbijanja rata devedesetih premešteni iz drugih jugoslovenskih republika u Srbiju. Kolektivni smeštaj im je dodeljen privremeno, kako im je rečeno, do rešenja stambenog pitanja. Ali privremeni život u hotelskoj sobici odužio se na 27 godina.
      U "Bristol" novinari ne smeju da uđu
      Njihovo pitanje ponovo je došlo na dnevni red u avgustu, kada je na hotel stavljen katanac jer treba da se isprazni i preda na upravljanje „Beogradu na vodi“. Većina nekadašnjih stanara je u međuvremenu iseljena u nove privremene smeštaje, ali su u hotelu i dalje petnaest porodica, čistačica, majstor i domaćica. Oni već tri meseca žive pod pretnjom prinudnog iseljenja. Prvo su im isključili grejanje, a sada dobijaju pretnje da će ostati i bez struje i vode.
      „Miris pasulja, kupusa i veša“
      Kada je 1992. došao iz Sarajeva i dobio sobu u „Bristolu“, priča nam dalje Kuljanin, ipak je bio zadovoljan, jer su za razliku od drugih kolektivnih smeštaja, stanari tu imali barem zasebno kupatilo. „Kad prođete rat i izgubite sve, onda ste zadovoljni i tim malim. Ali šta boli čoveka, posle 40 godina radnog staža, od vojske živim celi život i nikad protiv vojske ne pričam: zaboli kad kolege s kojima sam do juče radio ovako postupaju s nama. Šta smo mi, kunići? Zavrćete nam grejanje da vidite šta ćemo sada, hoćemo li napolje, pa hajde, sad ćete da nam zavrnete i vodu“, ogorčen je Miodrag.
      Iako im grejanje ove zime ne radi, računi uredno stižu. Ali račune su vratili s obrazloženjem da uslugu nisu dobili. „Van svakog ljudskog dostojanstva živimo, bilo šta više da kažemo je suvišno“, priča Radmila Radosavljević, udovica jednog vojnog penzionera iz „Bristola“. „Moj muž je umro u ovom hotelu, ja sam tri karcinoma operisala i 27 godina nisam mogla rođendane slaviti, prijatelje pozvati, ne mogu mi doći ćerka i unučad, nemaju gde da spavaju. I sad bi oni mene posle 27 godina u privremenom smeštaju, opet u privremeni smeštaj. Neću.“
      Misterija 134 stana
      Jer iseljavanje iz hotelskog smeštaja za vojne penzionere nije značilo rešavanje stambenog pitanja, iako sada pouzdano znaju da su za njih bili opredeljeni dugo očekivani stanovi. Posle višemesečne prepiske sa institucijama i zahteva da im se dostave dokumenti, saznali su da je Grad Beograd u maju Republici Srbiji dao 134 stana veličine od 26 do 101 kvadrata, da se reši pitanje stanara „Bristola“, a Beogradu na vodi preda hotel „oslobođen lica i stvari“.
      Na osnovu te odluke Grada, Vlada Republike Srbije donela je 2. avgusta zaključak da je saglasna da Grad preda stanove, te da će Republika biti upisana kao titular, a korisnik će biti Ministarstvo odbrane.
      Tu, prema rečima stanara, počinju njihove muke. Umesto da ih Ministarstvo trajno zbrine, oni donose odluku da njihovo stambeno zbrinjavanje izmesti iz nadležnog stambenog organa i formira komisiju koja bi korisnicima privremenog smeštaja iz Bristola trebalo da dodeli drugi privremeni smeštaj. Od stanova koji su im prvobitno namenjeni, izdvaja 33 jednosobna i samo nekolicini njih nudi ugovor na dve godine.
      Miodrag Kuljanin (levo) i Dragan Stojanović, stanari hotela
      Ali ono što Ministarstvo naziva jednosobnim stanovima, oni nazivaju garsonjerama, a za pojedine tvrde i da nisu stanovi uopšte, već lokali u prizemlju koji nisu predviđeni za stanovanje. Radmila, koja je bila među onima kojima su stanovi ponuđeni, prvo se zapitala kako na dve godine, kad oni već imaju rešenje koje kaže „do rešavanja stambenog pitanja“.
      „Sutra opet sastanak, kaže eto dogovorili smo se s ministrom, može do rešenja stambenog pitanja. Molim, reko', jel to znači do groba? Ja imam sedamdeset godina i rešenje stambenog pitanja kod mene je samo grob. To nije rešenje, neću tu sobu“, prepričava Radmila sastanak u ministarstvu.
      Ugovore je na kraju ipak potpisalo 25 porodica. Oni su sada, objašnjava Radmila, došli u situaciju da pola penzije daju za te stanove. „Obećano je da im se neće uvećavati troškovi stanovanja, ali evo, ja sad plaćam 7.660 dinara, a kad bih prihvatila garsonjericu, platila bih još porez 1.800 za tri meseca, info-stan, struju, vodu, znači pola bi mi penzije uzeli“, priča Radmila.
      Najviše je ipak boli što prema tom ugovoru, niko ne bi mogao da joj dođe. „Sad kad sam bolesna, nema gde ćerka koja je lekar da dođe da me neguje. Mene niko nije imao da neguje“, priča Radmila na granici besa i suza.
      Protest u 5 do 12
      Oni kojima ugovori nisu ni ponuđeni, uglavnom su raseljeni u druge kolektivne smeštaje, takođe „do rešenja stambenog pitanja“. „Kad kažu da su 95 odsto rešili, ali kako su rešili? Znaju po deset puta zovnuti da napuste sobu. Pretili su ljudima“, tvrdi Radmila.
      Njih tridesetoro ne odustaje, jer argumenti su, tvrde, na njihovoj strani, jer imaju i odluke Grada i Vlade, ali i rešenje kojim im se soba u „Bristolu“ dodeljuje do „rešenja stambenog pitanja“, do čega i dalje nije došlo. Pri tom podsećaju da ne traže ništa što im ne pripada, jer su stanove u bivšim republikama, koje su kroz Vojnostambeni fond već otplatili, napustili pod komandom.
                          Pogledajte video02:22 „Ogorčen sam na sve“
      „Prema nama se godinama krši i Ustav i zakoni, a svi ćute, predsednik Vlade, predsednik države, poverenik za ravnopravnost, zaštitnik građana. Sad idemo na ulicu. Tražimo razgovor, jer oni izbegavaju razgovor s nama, i tražimo da se stambeno pitanje reši kako zakon kaže, a ne kako su oni namerili“, najavljuje predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije Vlado Đukić.
      Simbolično okupljanje u četvrtak (27. decembar) u pet do dvanaest ispred „Bristola“ održano je pod sloganom „Ptice umiru pevajući, vojni beskućnici čekajući stan“.
      https://www.dw.com/sr/dostojanstvo-je-umrlo-u-bristolu/a-46873226?maca=sr-Facebook-sharing&fbclid=IwAR3d11-qgJHkoi-9eraWS9K7v1bJBO_2kv2wvI_q9F9ZfTXJ_N8Bq6P0ELU
    • Од Милан Ракић,
      Pit Šeli, pevač i osnivač legendarnog britanskog pank benda Bazkoks, preminuo je u 63. godini od srčanog udara.

      Najveći hit benda, jedne od prvih pank grupa u Velikoj Britaniji, bila je pesma Ever Fallen in Love (With Someone You Shouldn't've).
      Menadžeri benda rekli su za BBC da je Šeli preminuo u četvrtak u Estoniji, gde je živeo poslednjih godina.
      Lizo Mzimba, BBC muzička urednica, kaže da je bend Bazkoks, oformljen sredinom 1970-ih, bio među najuticajnijim na muzičkoj sceni Britanije. Članovi benda su u tvitu napisali da je Šeli bio jedan od najuticajnijih i najplodnijih muzičkih autora u Velikoj Britaniji. Njegova muzika je inspirisala generacije muzičara tokom karijere duge skoro pet decenija. Pevač škotskog benda Tinejdž Fenklab Norman Blejk je odao počast Šeliju, napisavši u tvitu koliko je snažan uticaj ostavio na njega.
      Pevačica Trejsi Torn (Everything But The Girl) napisala je da je Šeli bio „vrhunski" muzičar i kompozitor.
      Pisac Nil Gejmen je tvitovao da je „deo mene umro sa njim". Muzički kritičar Stiven Tomas Erlvajn rekao je da je bend Bazkoks bio među najuticajnijim grupama koje su se pojavile u prvom talasu panka, i da se uticaj muzike Bazkoksa može čuti kod mnogih autora i bendova, od Husker Du (Hüsker Dü) do Nirvane.
      „Muzika Bazkoksa bila je inspirisana energijom Seks Pistolsa, ali bend nije preuzeo besan politički stav Pistolsa", napisao je za sajt OlMjuzik.
      „Umesto besa, Bazkoks su pružali tu intenzivnu, briljantnu energiju u trominutnim pop pesmama. Šelijevi stihovi, istovremeno duhoviti i zabrinuti, o adolescenciji i ljubavi, bili su među najboljim i najpametnijim u to doba."

       
    • Од Trifke,
      Ovaj clanak iz Zagrebackog Vecernjeg lista mi je bas zanimljiv. Cuo sam da ima slicnih primera sa ovim i kod nas. 
      https://www.vecernji.hr/biznis/hrvatska-tvornica-placa-mirna-placa-1222567?utm_source=Večernji+list&utm_campaign=2b99852851-Tjedni_NL_Vecernji_list_18_04_2017_4_18_2017&utm_medium=email&utm_term=0_d9b3729caf-2b99852851-67672709  
      akon neuspješne potrage za zaposlenicima u tvornici za preradu ribe Mirna putem agencija i Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, Podravka se odlučila širokom marketinškom kampanjom u medijima potražiti zaposlenike. U zemlji s više od 195 tisuća nezaposlenih ljudi i samo 1,5 milijun stanovnika koji rade sve je više vijesti o tome da poslodavci ne mogu naći radnika. GORKA BERBA 'Ovo je posljednja sezona, odlazimo u Njemačku, suprug je već otišao...' Višemjesečna potraga Podravka traži čak 120 zaposlenika koji bi radili kao procesni radnici, odnosno kao radnici u proizvodnji, preradi i pakiranju ribe. Posao je u Rovinju, gdje poslodavac osigurava i smještaj i prehranu, prijevoz do Rovinja pa čak i svakodnevni prijevoz od smještaja do tvornice. Neslužbeno se može saznati da je riječ o plaćama koje su od 3500 do 4000 kuna mjesečno, uz mogućnost dobre stimulacije, a oglasom se nudi posao na godinu dana. Nije neočekivano da se u Istri, koja živi od turizma, teško mogu naći radnici u proizvodnji. Naime, Istarska županija ima i jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj pa su tako u vrhuncu sezone lani u cijeloj Istri bila samo 2702 nezaposlena na lokalnom zavodu za zapošljavanje. U Podravci nam kažu da su se na kampanju odlučili nakon višemjesečne potrage za radnicima, ali i da su svjesni da će ova akcija vjerojatno postati trajna s obzirom na to da se nedostatak radnika zainteresiranih za rad u Mirni neće riješiti u kratkom roku. Razmišljaju čak i o uvozu radne snage. U međuvremenu se nadaju da će oglas privući radnike iz ostalih hrvatskih krajeva kojima se, osim sigurnih primanja tijekom cijele godine, nudi i život u lijepom istarskom gradiću. Problem koji je s radnom snagom izbio u Mirni to je zanimljiviji jer je riječ o kompaniji koja je prije nekoliko godina bila pred stečajem. O nužnosti preživljavanja Mirne govorilo se u parlamentu, a nakon što je tvornicu preuzela Podravka, otkupivši većinski paket dionica od Plurisa u stečaju, tijekom 2014. poslovanje se stabiliziralo. Velika buka digla se i na glasinu o tome da se proizvodnja ribe seli iz Rovinja u Koprivnicu. Strahovi su umireni zbog obilježavanja 140. obljetnice poslovanja Mirne i završetka investicije od 50 milijuna kuna u proizvodnu liniju te spajanjem proizvodnje brendova Eva i Mirna. Foto: Dusko Marusic/PIXSELL Veliko opterećenje rada Izmjenama poreznih pravila u 2018. godini Podravci, kao i svim poslodavcima, smještaj i hrana za zaposlenike bit će priznati kao poslovno opravdani trošak, odnosno umanjivat će osnovicu poreza na dobit, što će ublažiti troškovni udar na poslodavce i učiniti prihvatljivijim dodatni trošak. Ipak, takvi sitni ustupci poslodavcima tek su gašenje požara u fazi kada se opravdano upitati hoće li ekspanziju gospodarstva zaustaviti kronični nedostatak radne snage. Poslodavci se sve otvorenije bune i upozoravaju da mnoge poslove nisu sposobni ispunjavati zbog nedostatka radnika. Sindikati tvrde da bi se situacija promijenila kada bi se povećale plaće, ali hrvatski proizvod time bi izgubio na konkurentnosti. Plaće su niske jer proizvod na tržištu mora postizati cijenu koju ima i konkurencija, koju čine multinacionalne kompanije. ŽEDNI SIROVINE Hrvatska ne proizvodi dovoljno šljiva ni za rakiju One pak dio konkurentnosti dobivaju ekonomijom razmjera, a drugi dio premještanjem tvornica u područja niske cijene rada. Država bi mogla napraviti najviše za rješavanje problema snižavanjem poreznog tereta s rada na kapital i/ili širenjem porezne baze uključujući veći dio crne ili sive ekonomije u službenu statistiku. Hrvatska je među zemljama s visokim opterećenjem rada, što dovodi do paradoksalne situacije u kojoj je radnik poslodavcu objektivno skup, a dobiva objektivno nisku plaću koja nije dovoljna za povećanje standarda u gospodarstvu. Kako će se riješiti problem radne snage, prekvalifikacijom, uvozom radne snage ili gašenjem određenih gospodarskih grana, pitanje je na koje će se odgovoriti u idućem desetljeću, ali je činjenica da će ono ostati goruća tema domaće ekonomije te da će sve više tvrtki uz plaću morati nuditi povlastice kako bi privukle zaposlenike. 

      Pročitajte više na: https://www.vecernji.hr/biznis/hrvatska-tvornica-placa-mirna-placa-1222567?utm_source=Ve%C4%8Dernji+list&utm_campaign=2b99852851-Tjedni_NL_Vecernji_list_18_04_2017_4_18_2017&utm_medium=email&utm_term=0_d9b3729caf-2b99852851-67672709 - www.vecernji.hr
    • Од Оливера Г.,
      За време, док је Бог (према нашој упорној и више пута поновљеној молби) отсуствовао из наших живота, десила нам се невоља. Наша болест је постала тако тешка, да нас је требало лечити од последица пада у грех - од труљења, распада и смрти.
      Христос жели да спасе целог човека. Не само душу, него човека као сложено биће: и душу и тело. Управо ту сложеност треба сачувати заувек.
      Православље сматра да све што чини човека, треба да уђе у Царство Божије, да буде овековечено, обожено, заувек сједињено са Богом. Не само душа, него и тело, треба да уђе у Царство Божије.
      Код нас је све болесно: и моја свест, и мој ум, и душа моја, а мој дух је немоћан; тим више, моје тело је болесно.
      И зато Православље проповеда васцело преображење. Ако је све у човеку болесно, треба све спасити, то значи, треба све лечити. И Христос, Који је Лекар душа и тела наших, нуди нам различите лекове за наше многобројне ране.
      Разболео се ум наш, измишљамо најчудовишније теорије, убеђујући себе, да Бога нема, да смо настали од амеба...Христос лечи наш ум. Чиме? – Својим непогрешивим Божанским учењем.
      Разболело се срце наше: постало је становиште и извор многих чудних утицаја. Христос лечи и ту духовну болест: Примите Духа Светога (Јн. 20, 22).
      Престали сте да волите? Остаћете у љубави Мојој (Јн. 15, 10).
      Изгубили сте миран живот и његово радосно прихватање? Мир Мој дајем вам… да би радост ваша била савршена (Јн. 14, 27; 16, 24).
      Болесно је и тело наше: оно није способно да живи са Богом. И на земљи траје око 80 година.Није способно да проживи вечност у Царству Божијем.
      Телесно треба лечити одговарајућим, тј. телесним. Зато нам Господ даје Своје Тело, да би исцелио наше тело, да би га научио да живи у Божанској средини у Божанском испуњењу: Исус је узео хлеб и, благословивши, преломио и деливши ученицима рекао: Узмите једите; ово је Тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је Моја Крв Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт. 26, 26...28)
      Христос чини са нама слично као што чини савремена медицина.
      Наше грехове и страсти Он узима ка Себи (никако се не приближавајући ка њима), у Себи исцељује, испуњава Божанственошћу, Вечношћу, Бесмртношћу, и Своје човечије Тело, које је већ прошло кроз смрт и васкрснуће, враћа нам, Своју човечанску Крв, испуњену Божанским струјама, Он улива у нас, да би смо у себи носили зачетак Васкрсења и суделовали у Вечности.
      Узевши у Себе нашу бит, Спаситељ је учинио нашу бол Својом.
      Смрт човека је крај његовог живота.
      Христово Васкрсење је крај смрти: „Смрћу, смрт уништи.“ И све то, што је плод те боли, тог сусрета са смрћу жели да нам да. Тај плод је – причешће Његовом Крвљу и Његовим Телом, које нам Он даје, када је већ Васкрсао. Значи, евхаристија је, не само причешће Телом Христовим, него и причешће васкрслим телом, које је савладало смрт.
      Може ли се бити хришћанин, не примајући тај Дар? Не примајући Његову Крв, коју је пролио ради тога, да би смо ми васкрсли?
      То се може рећи и другачије, једноставним питањем: „Да ли Христос целог Себе даје људима, или само делимично...?“ – Целог.
      Христос је Богочовек. Не само Бог, него и Човек. То значи, да нам Христос даје пуноћу Свог Божанства и Своје телесности. И зато Он каже: Пијте јер ово је Моја Крв Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт. 26, 26...28)
      Шта онда значи бити хришћанин? Бити хришћанин – значи примити све те Дарове, које нам је Христос донео. Христос није извиђач, који је са небеса долетео и одлетео, а овде се ништа није десило. Христос – није проповедник, који је дошао да нам исприча неколико прича, а затим отишао.
      Христос је Спаситељ. Он нас тражи, да би нас спасио, заштитио, и то спасење које нам носи, дешава се кроз Његов Жртвени Крст.
      Ђакон Андреј Курајев
      Причешће - радосна вест за тело
      Превод за Поуке.орг - Сова
×
×
  • Create New...