Jump to content

Опело над пепелом Мирјане Марковић

Оцени ову тему


Препоручена порука

Верујем да су сви форумаши упознати са чињеницом да је ономад преминула супруга слободана милошевића, другарица мирјана марковић.

1396987_0402-profimedia_ff.jpg?ver=15178

Као и обично, медији у Србији су, свако на начин свог вајба, од тога направили некакву вест; 

заправо, претходних дана су се таблоидни (д)новинари "утркивали" са, поред иначица из живота преминуле другарице и начином на који ће се извршити њезин последњи испраћај...

Како год било, јавности је предочено да је из Москве, "под липу у авлији породичног дома у Пожаревцу" где су сахрањени посмртни остаци мужа јој, данас стигла урна са прахом јој, те да су, како јавља (између осталих) режимски таблоид "Информер", пре полагања урне свештеници браничевски епархије - "урни одржали опело"?!

jhh.jpg

https://informer.rs/vesti/drustvo/431931/video-sahranjena-mira-markovic-pozarevcu-cuvenu-rusku-pesmu-ispracena-vecni-pocinak

Да ли је у сразу са канонско-литургичком праксом, те ставом Цркве о опелу, уопште било могуће учинити такво што?

Да ли је требало опело учинити над телом-пре спаљивања, те ако јесте, што је значио чин над пепелом у пожаревачкој авлији?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Не постоји нигде у канонима нити у Уставу СПЦ из 1958 (који је још увек на снази, уз неке правне одредбе из каснијих периода) да се може вршити Опело над неким ко је кремиран. Оно што таблоиди и новин

Оно што је велико питање, јесте који је обред вршен? Као што горе наведох, 95% неправи разлике у заупокојеним службама. Њима је све то Опело. Е, сад може, може, под '''' бити и да је у питању политичк

mislim da vlada srebroljublje i da nisu arsini isti za sve, pa se snishodi i pravi cirkus

Ако је вест кад неко угради силиконе, онда је свакако вест и то кад премине супруга бившег председника, ма шта о њој мислили.

Изненађен сам да је опело уопште одржано. Мислио сам да је она била атеисткиња.

СПЦ у начелу забрањује кремацију, али уступци се праве под одређеним условима. На пример, ако породица није у стању да приушти гробно место, или снесе трошак преноса тела. Такође, кремација је дозвољена и ако постоји ризик од ширења неке заразе. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Хаеул рече

Ако је вест кад неко угради силиконе, онда је свакако вест и то кад премине супруга бившег председника, ма шта о њој мислили.

Изненађен сам да је опело уопште одржано. Мислио сам да је она била атеисткиња.

СПЦ у начелу забрањује кремацију, али уступци се праве под одређеним условима. На пример, ако породица није у стању да приушти гробно место, или снесе трошак преноса тела. Такође, кремација је дозвољена и ако постоји ризик од ширења неке заразе. 

Da! Na neki način se snishodi, da tako kažemo. No, pitanje za praktičare glasi, da li se opelo čini nad telom ili se u snishođenju to može uraditi i nad pepelom?

A opet, sve u kontekstu onoga što je javnost mogla videti. U smislu, možda je tako i bilo, tj. da je opelo održano u Moskvi pre spaljivanja posmrtnih ostataka, a da je ovih 10-ak sekundi snimka samo neki zabeležen detalj trebe prilikom polaganja urne. Tj., nije bilo opelo (možda)...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Милан Ракић рече

Da! Na neki način se snishodi, da tako kažemo. No, pitanje za praktičare glasi, da li se opelo čini nad telom ili se u snishođenju to može uraditi i nad pepelom?

A opet, sve u kontekstu onoga što je javnost mogla videti. U smislu, možda je tako i bilo, tj. da je opelo održano u Moskvi pre spaljivanja posmrtnih ostataka, a da je ovih 10-ak sekundi snimka samo neka zabeležen detalj trebe prilikom polaganja urne. Tj., nije bilo opelo (možda)...

Може и над пепелом. Проблем је сам чин добровољног спаљивања, а не то што се природа земних остатака мења. Разуме се, једно не иде без другог, али мислим да разумете о чему говорим.

Такође, управо проверих, и ако је веровати медијима, опело је обављено уз благослов епископа, како прописи и налажу. Значи, ово просто не стоји:

пре 6 минута, gavrosaurus рече

...или просто даш паре и све може.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Шешељу се не може веровати на реч. Претпостављам да је ово само још један од његових покушаја да стави себе у центар пажње, јер тешко да би неко ко живи у Москви, поред Подворја СПЦ, морао да се обраћа неком тамо Шешељу у далеком Београду.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Sofija_ рече

Gde to pise?

А где пише да не може, молићу? Зар озбиљно мислите да у нашој Цркви влада такав фарисејски дух, да би се некоме ускратило опело само зато што је, рецимо, био спаљен како би се спречило ширење неке болести, а свештеника није било, или није било могућности да он изврши опело над телом преминулог без излагање себе опасности од заразе?

Опет понављам, проблем није то што се тело претвара у прах, који ће свеједно постати, већ то што бира да му тело буде оскрнављено. Црква сматра да је спаљивање тела непоштовање према телу, које је дар Божији. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Хаеул рече

А где пише да не може, молићу? Зар озбиљно мислите да у нашој Цркви влада такав фарисејски дух, да би се некоме ускратило опело само зато што је, рецимо, био спаљен како би се спречило ширење неке болести, а свештеника није било, или није било могућности да он изврши опело над телом преминулог без излагање себе опасности од заразе?

Опет понављам, проблем није то што се тело претвара у прах, који ће свеједно постати, већ то што бира да му тело буде оскрнављено. 

Naravno da ne. No, drugarica marković nije preminula u Severnoj Koreji npr....

Prosto, ajd da kažemo, pitanje je tehničko. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 25 минута, Хаеул рече

А где пише да не може, молићу? Зар озбиљно мислите да у нашој Цркви влада такав фарисејски дух, да би се некоме ускратило опело само зато што је, рецимо, био спаљен како би се спречило ширење неке болести, а свештеника није било, или није било могућности да он изврши опело над телом преминулог без излагање себе опасности од заразе?

Опет понављам, проблем није то што се тело претвара у прах, који ће свеједно постати, већ то што бира да му тело буде оскрнављено. Црква сматра да је спаљивање тела непоштовање према телу, које је дар Божији. 

Али ММ није била носилац никакве заразе, верујем да је својом вољом кремирана. Зашто опело у том случају? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, Милан Ракић рече

Naravno da ne. No, drugarica marković nije preminula u Severnoj Koreji npr....

Prosto, ajd da kažemo, pitanje je tehničko. 

Авионски превоз посмртних остатака може да кошта и до $20.000. Највећи део тог трошка није оно што се плаћа превознику, већ низ споредник издатака. Шта ми, реално, знамо о финансијском положају њене деце?

А можда је разлог био нешто сасвим друго. Ја сам навео мени познате валидне разлоге за даваље благослова, а сасвим је могуће да постоје и други.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Предраг М рече

Али ММ није била носилац никакве заразе

Milan Rakic prevrce ocima...:smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак, 6. априла 2021. године, на дан претпразништва Богородичног празника Благовести, служењем великопосних богослужења у храму Светог великомученика Георгија у Темерину: јутрења, часова и изобразитељне и потом Малог помена, отпочео је молитвени испраћај новопрестављеног слуге Олтара Божјега, високопречасног крстоносног протојереја Милана Остојића, умировљеног пароха темеринског. Наведена света богослужења предводио је високопречасни протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз молитвено учешће братства реченог храма.

      .
      По датом отпусту, прота Бранислав је служио помен новопрестављеном протојереју-ставрофору Милану Остојићу, уз саслужење високопречасне браће свештеника, парохâ темеринских, Миленка Поповића и Ивана Спасевског, као и уз молитвено присуство породице покојног проте Милана и сабраног верног народа Темерина и других места у којима је прота вршио службу парохијског свештеника.
      Опело протојереју-ставрофору Милану Остојићу, са почетком у 12 часова, у истом храму, уз присуство већег броја верника, служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког, уз саслужење свештенства и ђаконâ Епархије бачке. Владика Исихије је у својој опроштајној беседи од проте Милана истакао да се налазимо у оквирима Свете Четрдесетнице, у данима Часног поста, и да је протин целокупни живот био једна својеврсна Четрдесетница. Истичући његове врлине, које је прота  Милан од Бога добио у наслеђе као и сваки човек рођен под небом, владика Исихије је нагласио да их је прота ревносно умножавао и тако оплемењивао сопствену душу и душе свих који су му били поверени на духовно старање у парохијама широм Епархије бачке, почевши од Бајше, преко Бачке Тополе и на крају Темерина где је и завршио своју активну свештеничку службу. Остајући свима у сећању као трудољубив и марљив пастир и слуга на Њиви Господњој.
      Верни народ Темерина и околине, као и из местâ где је прота Милан службовао, дошао је у великом броју да испрати свог пароха у Наручје Господње и на тај начин изрази своју срдачну благодарност за све оно што је он чинио за њих на пољу спасења и утврђивања у духовном животу у Цркви Господњој.
      По завршеном опелу и прочитаној опроштајној молитви, учињен је трократни опход око темеринског светог храма, а потом је тело проте Милана превезено до православног гробља у Госпођинцима где је Преосвештени владика Исихије, уз саслужење свештенства и ђакона, одслужио Мали помен и прота је сахрањен у породичну гробницу уз молитвени вапај свих присутних изражен у речима вјечнаја памјат.
       
      Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног молитвеног сећања, брате и оче наш Милане! 
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимo га са вама.
      Извор: https://youtu.be/cKxvadSgdV0
      Подржите: https://mullmonastery.com/donate/
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
    • Од Иван Ивковић,
      По речима Светитеља Игњатија (Брјанчанинова), изговарање Исусове молитве је општехришћанско дело. „Молите се без престанка“ (1 Сол. 5: 17) – те речи је апостол Павле упутио свим хришћанима, без обзира да ли је неко монах или мирјанин. Светитељ Игњатије је познавао мирјане, своје савременике, који су кроз Исусову молитву достизали значајне успехе. Разлог је очигледан: у његово време људи су водили активне духовне животе и могли су да ступе у додир са истинским духовницима, који су се подвизавали Исусовом молитвом, и који су могли да их науче, на почетку, како правилно да се моле, а затим и како да то чине непрестано. Разуме се, да су духовни молитвени центри и школе били манастири. Из њих је молитвена наука долазила у свет, а њу су упијали и усавршавали најбољи хришћани.
      Наше доба је другачије, оно је унело значајне особености и промене у живот Цркве. Главна промена је уништење традиције духовног живота. Ми, савремени хришћани, смо у већини случајева тек почетници на путу духовности. Многи напори, од којих су најважнији – живот по савету духовника, покајање за грехе, ношење крста, ограничење своје воље и, наравно, молитва – су за нас сложени и грешке су неизбежне. Али не смемо се уплашити потешкоћа, јер тако ништа нећемо постићи.
      Пробаћемо да пружимо неколико савета на тему Исусове молитве, не толико из личног искуства, кога ни нема код већине нас, колико из духовних савета наших славних отаца и стараца.
      1. „Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти.“(Дап. 4: 12) На тим речима лежи наша вера у велику благодатну силу имена Исусовог. Тим именом, по речима Преподобног Јована Лествичника, треба надвладавати сваку снагу наших непријатеља и противника. Конкретност и реалност духовне борбе, неопходност Божије помоћи за наше спасење, упућују сваког хришћанина ка Исусовој молитви.
      2. Увежбавање Исусове молитве је продужетак општег молитвеног труда. „На почетку научите да се молите правилно“, учи нас Игњатије (Брјанчанинов), „а када научите правилно да се молите, чините то стално“. Без молитве не може бити никаквог духовног живота. Молитва увек представља труд и присиљавање себе самог. Молитва се као дар Божији, даје само ономе ко се моли. Кроз одређено време, стање досаде и хладноће срца, биће замењено бодрошћу и жељом за молитвом. Благодатна и приљежна молитва, доћи ће само ономе ко смирено и стрпљиво чита молитвено правило, чији део мора бити и молитва Исусова.
      3. Корисно је одредити за себе мало времена за Исусову молитву, или одређену количину молитава, за шта можемо користити бројаницу. Можемо једанпут недељно заменити јутарње и вечерње молитве на 15 минута Исусове молитве, ујутру и увече.
      4. Најважније у Исусовој молитви, није квантитет, већ квалитет. Подсетимо се да умтреба везивати са речима молитве, а срце морамо држати у стању покајања и плачазбог греха. Уколико допустимо да нас заведе спољни молитвени подвиг, можемо пасти у опасно стање, блиско прелести. Свети оци то називају „мњењем“ (умишљеношћу, прим. прир.).
      5. Неки се боје да упадну у прелест читајући Исусову молитву. Прелест је усуд гордих и својевољних људи. „Сви смо ми у прелести“, – тако мисли скрушени човек и обраћа се Богу покајничким молитвеним плачем. Кротак човек не може пасти у канџе прелесним злим духовима.
      6. Изврсна потпора Исусовој молитви је акатист Преслатком Господу нашему Исусу Христу. Обавезно га треба читати 2-3 пута недељно.
      7. За мирјане, Исусова молитва је, ипак, велико помагало, али не и основни молитвени труд. Та молитва може и треба да буде увек уз нас. Њена драгоценост је у њеној сажетости, њу можете изговарати и усмено, ако то околности дозвољавају, али и у себи. Мирјани много времена проводе у превозу, на путу, у редовима, шетњама, обављајући кућне послове. У датим напорима не треба траћити скупоцено време већ је боље испуњавати своје обавезе и истовремено изговарати Исусову молитву. Овде су најважнији пракса и труд.
      8. И, вероватно, најважније. То је повезаност Исусове молитве са нашим животом. Како живимо, тако се и молимо, и како се молимо, тако и живимо. Онај ко се моли Исусовом молитвом треба да води посебан живот, ако то разумемо на добар начин, строг живот. Главне препреке при молитви јесу расејаност и животна ужурбаност. Неће се научити молитви Исусовој, онај који је привезан за ТВ и интернет, онај који стално слуша музику и не скида се са друштвених мрежа, онај који воли весело друштво и празне приче. Овде је за многе потребна пауза: превише је снажна привезаност материјалном свету и ужитку. Све то препуњава наш ум и срце и не дозвољава нам да се правилно и усредсређено обратимо Богу молитвом. Разумно мењајмо свој живот, терајмо из њега све оно што је празно и непотребно, како бисмо се духовно развијали и дорасли до плодотворне молитве.
      протојереј Андреј Овчиников
      Исусова молитва је дата свима – и монасима, и мирјанима. Хришћанин је онај, који је увек са Христом, а томе служи Исусова молитва. Кроз Исусову молитву, ми смо увек и свуда са Исусом – и у аутобусу, и на завејаним улицама, у самопослузи и на послу, када смо међу пријатељима и међу непријатељима. Исусова молитва је златна веза са Спаситељем. Она спасава од очајања, не допушта нам да паднемо мислима у пропаст материјалне празнине, већ нас, попут пламичка из кандила, позива да будемо духовно на опрезу и да имамо страх пред Господом.
      Обично је наш ум заузет потпуно несређеним мислима, оне скачу тамо-амо, смењују се, не дају нам мира, а у срцу нам се крију иста таква хаотична осећања. Ако ум и срце нису усмерени на молитву онда ће се у њима ројити грешне мисли и осећања. Молитва Исусова је лек за душу која болује од страсти.
      У „Древном Патерику“ наводи се следеће поређење:
      Када се котао подгрева на ватри, онда на њега неће слетети ниједна мува са својим бактеријама, а када се котао хлади, тада по њему трче разни инсекти. Тако је и са душом. Када је загрејана молитвом, она је недоступна свим лошим утицајима демона. Душу искушавају када се она хлади, када пламен молитве у нама гасне. Али када се поново помолимо, искушења се распрше. То свако може да провери на сопственом примеру: у тренуцима жалости, када нас притискају проблеми или срце пуца од лоших помисли, треба да почнемо да се молимо Господу, говорећи Исусову молитву – и навала злих мисли ће спласнути. Молитва Исусова је крајње потребна управо мирјанима. Она делује спасоносно у многим свакодневним ситуацијама. Ако осећаш да ћеш ускоро планути, изаћи „ван себе“, ако хоћеш да изговориш ружну реч или имаш нечисте жеље, заустави се и почни у свом уму полако да читаш молитву Исусову. Изговарај је с пажњом, страхопоштовањем, покајањем, и видећеш како се налет страсти повлачи, све унутар тебе смирује и враћа на своје место.
      Истину говорећи, страсни човек је онај, који се не моли. Без молитве никада нећеш бити с Богом. А ако не будеш с Богом, шта ће ти онда бити у души? Молитва Исусова је најдоступнија, простих речи, али дубоког смисла, молитва, коју можеш имати уз себе у свако време и на сваком месту.
      Још су свети оци називали молитву Исусову „царицом добродетељи“, због тога што она привлачи све остале врлине. Стрпљивост и скрушеност, уздржаност и чедност, милосрђе и љубав – све то је повезано с молитвом Исусовом. Зато што она приближава Христу, на онога ко се моли преноси лик Христов и он од Господа прима врлине.
      Постоје, наравно, и одређене грешке, које праве мирјани. Ни у ком случају не треба изговарати молитву Исусову ради неког душевног усхићења и притом не треба замишљати којекакве призроре. Док читамо Исусову молитву не треба да замишљамо никакве слике већ треба да се молимо пазећи на речи, испуњени страхопоштовањем и кајањем. Таква молитва дисциплинује ум и чисти срце, души постаје лакше, јер споредне мисли и хаотични осећаји одлазе.
      Молитва Исусова је спасење за сваког хришћанина, у каквој год ситуацији се нашао.
      свештеник Валериј Духањин
      О Исусовој молитви за мирјане, много су говорили свети оци и савремени искусни духовници: она је неопходна. Сва „тајна“ се своди на то, да никакве тајне ту нема. И ако ми не будемо измишљали неке „тајне“ за себе, онда ће нам срдачно и пажљиво обраћање Господу у простоти и скрушености, несумњиво помоћи да добро прођемо пут нашег хришћанског живота. Овде треба да направимо ралзику између „умне молитве“ монаха под руководством искусног духовника (то је одвојена тема, које се сада нећемо дотицати) и понављања молитве од стране мирјанина у свако време: наглас, ако постоји таква могућност, или у себи, ако се човек налази на јавном месту. Простота (једноставност, прим.прир.) и срдачност, спознаја сопствене немоћи и потпуно предање себе у руке Божије – то је оно што је најважније, као и код сваке молитве.
      Али ево шта још треба испричати. Понекад је чак и ту просту молитву тешко изговарати и Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) у том случају одређује неопходну „малу веру“, то јест обраћање пажње на речи, из све снаге, прилажући своје срце, макар морали и да се принудимо на то. Господ види нашу тугу, борбу и добру жељу. Не може нам све време бити лако – то се односи и на живот уопште, као и на молитву. Понекад треба да принудимо себе да се потрудимо, пробијајући се тако ка Господу кроз своју душевну грубост, униније и метеж. И тај труд се већ у потпуности тиче наше добре воље, јер нам нико не може одузети стремљење ка Богу, само ако оно не престаје (па нека чак и слаби повремено). И молитва Исусова је у том случају најпростији „чворић“ на плетеној лествици, којом се ми тешко и с трудом, постепено пењемо горе, у Царство Божије. А зар нам Господ, Који нам је и дао те лестве, неће помоћи, подржати нас и оснажити? Наравно да ће нас подржати, поучити и окрепити, како бисмо могли да се успнемо уз поверење и простоту, „не сањајући ни о чему за себе“, већ са усрдношћу и непоколебљивошћу.
      свештеник Димитрије Шишкин
      С руског превео Александар Ђокић
      Православие.ру
    • Од Поуке.орг инфо,
      Отац Глигорије Марковић, свештеник цркве Светог Цара Константина и Царице Јелене на Вождовцу у Београду и духовник у београдском Централном затвору и Специјалној затворској болници у оквиру Разговора о вери говори о свештеничкој служби међу затвореницима. Ово је је једна мисија која изискује посебну преданост и пожртвованост према овом узвишеном позиву. Отац Глигорије нам даје увид у нека своја искуства која је током година стекао у свом раду.
       
       
×
×
  • Креирај ново...