Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Stefan Simić: Bekim Fehmiu na strani čoveka

Оцени ову тему

Recommended Posts

Jedna od najboljih poveznica Albanske i Srpske kulture je Bekim Fehmiu, i naravno, njegov sin Uliks
Bekim je pomirio u sebi predrasude i različitosti, i došao da studira u Beograd, prvo upisao fakultet dramskih umetnosti pa tek onda učio jezik, usput

1.-a.-bf.jpg

Kada su krenuli nemiri devedesetih prestao je da glumi, povukao se, na vrhuncu
Zaćutao, pisao, slikao 
I čovek koji je toliko toga imao da kaže utihnuo u tišini, iz protesta, pobune, želje da sve to stane i prestane

Osetio je kao niko drugi šta se sve sprema…

Malo je glumaca koji su imali takvu snagu da iako sam ga gledao malo to mi je ostalo trajno urezano

Bekim je napisao dve predivne autobiografske knjige
I niko nam kao on nije bolje predstavio albansku kulturu, njegovo prizrensko odrastanje, mnoge muslimanske običaje, brižnost, ljubav

Toplo, iskreno, ljudski, da me godinama već drže te njegove knjige

Nije mogao da igra dok njegovi, i jedni, i drugi, pucaju jedni na druge

U većini svojih filmova bio je pravednik, pobunjenik, čovek
Takav je bio i na snimanjima, uvek

Ogromna umetnička harizma koja je žrtvovala karijeru zarad višeg cilja

Danas kada je jedna od glavnih tema srpsko – albanski odnosi i pitanje Kosova
Uvek se setim mog najdražeg glumca Bekima Fehmiua i njegove misije

Kada je on mogao sve to da pomiri u sebi, objedini, i jedne i druge
Zašto ne bismo mogli i mi
Da pružimo ruku
I nađemo sve ono što nas spaja a ne razdvaja
Ne samo zbog Bekima nego zbog nas samih i budućnosti koja dolazi

Često razmišljam o njegovoj sudbini, kako se povukao iz javnosti, na kraju oduzeo sebi život
I kako je njegov prah prosut u Prizrenu, u Bistrici, u prisustvu najbližih

Sve kao u nekoj legendi, samo što ta legenda nije izmišljena nego prava

Definitivno jedan od najvećih ljudi koje smo imali
Namerno kažem imali, svi mi, ovaj region
Čovek koji je uvek bio faktor pomirenja, savesti, uzvišene misije

Kada god sretnem Albance po Srbiji, u Novom Pazaru ili gde već, setim se Bekima
Njegove priče
I ti dragi ljudi budu mi još traži
U svima njima pronalazim i deo njegove dobrote, plemenitosti, posvećenosti

Sreo sam nedavno Bekimovu životnu saputnicu Branku Petrić
Zamolio sam je da mi malo priča o Bekimu
I sve što mi je rekla nekako sam već znao jer sam ga nekako osetio kao malo koga

Putem njegovih knjiga, filmova, ćutanja

I sam sam toliko puta imao potrebu da zaćutim, nemoćan da mnogo šta u društvu rešim
A opet kako bez glasa u javnosti…

Treba pričati o Bekimu
I sličnim sudbinama koje su obeležile jedno vreme
I čije je ćutanje odjeknulo glasnije od svih sada već zaboravljenih političkih govora

Šta reći na kraju, generacije i generacije će prolaziti
Mi nemamo druge komšije
Upućeni smo jedni na druge
I zato treba da učimo jedni od drugih, da se povezujemo, družimo, spajamo

Stvaramo budućnost

Bekim nas je tome naučio
A neke od nas tome i naučio

Kao i mnogi drugi Bekimi kojima smo okruženi
A da ih nismo ni svesni

Da smo na istoj strani, ljudskoj strani
Strani čoveka

https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/04/17/stefan-simic-bekim-fehmiu-na-strani-coveka/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      "TO MOŽE SAMO PRAVOSLAVLjE": Lajfkoučing nema potencijal da isceli čoveka
      Veliki broj “lajfkoučeva” koji nude rešenja za brojne probleme savremenog čoveka govori upravo o tome da je savremeni čovek danas uplašen, da je njegova psiha razorena, da mu se duh razboleo
      Oliver Subotić / Foto Tanjug
      Veliki broj “lajfkoučeva” koji nude rešenja za brojne probleme savremenog čoveka govori upravo o tome da je savremeni čovek danas uplašen, da je njegova psiha razorena, da mu se duh razboleo i da mu je potrebno isceljenje, kaže za Tanjug uoči vaskršenjeg posta prezviter Oliver Subotić i upućuje da to isceljenje vekovima nudi Pravoslavna Crkva.
      “Jedan pravoslavni teolog kaže, kada bi sveti oci živeli u naše vreme, oni teologiju nikada ne bi poredili sa filozofijom nego sa medicinom, jer teologija treba da leči čoveka”, navodi Subotić, koji je početkom godine objavio drugo izdanje knjige "O kamenu odbačenom i onima koji ga odbaciše", koja odgovara na neke dileme odgovarao na brojna pitanja koja interesuju vernike, ali i ateiste.

      Pravoslavni pristup čoveku, kaže, usmerava ka Bogu, ka Hristu, jer isceljenje bez Božije blagodati nije moguće, a, kako kaže, savremeni čovek poseže za nekim površnim rešenjima koja suštinski ne rešavaju problem, jer ne isceljuju um i srce, a tome pribegava, jer oseća nedostatak mira i radosti, možda čak i ne može da definiše šta nema, premda oseća da mu nešto nedostaje.

      Upozorava da pristup “dovoljno je misliti pozitivno” može dovesti čoveka u stanje samoobmane da je on zaista isceljen i da je rešio problem, dok unutra “strasti tinjaju, muče čoveka i lome ga, a da on nije toga ni svestan”.

      “Taj ''lajfkoučing'' omogućava čoveku spoljašnje funkcionisanje i na neke kratke staze rešavanje ''ovozemaljskih'' problema, a u unutrašnjem smislu nema potencijal da isceli čoveka, jer nema odakle da pruži iscelenje, koje bez blagodati Duha Svetog nije moguće”, kaže Subotić.

      Kako kaže, mas mediji su učinili da je dalekoistočna tradicija svima poznata, a mali broj ljudi čak i na ovim prostorima je svestan da pravoslavlje ima ogromno blago unutrašnje, umne molitve i metod sticanja istinskog umnog mira i prosvetljenja, i navodi primer "kružnog kretanja uma" o kome govori upravo pravoslavno hrišćanstvo.

      Veliki broj “gurua” i opštu popularnost joge i meditacionih tehnika vidi kao posledicu duhovnog pustošenja posle Drugog svetskog rata i nemogućnost Crkve da slobodno deluje u posleratnom vremenu, ali i kao posledicu nedovoljnog rada sa vernicima u naše vreme.
        Na pitanje da li je suština da čovek “izgubi ličnost u bezličnom okeanu nirvane” i pronalasku mira kako to zagovara budizam, a o čemu se malo govori, Subotić kaže da je upravo takva ideja opasna.

      “U budizmu čovek postiže mir tako što gasi svoju ličnost, a u pravoslavlju čovek dobija mir tako što isceljuje svoju ličnost u zajednici sa ličnošću Božijom. To su dve potpune različite koncepcije. Šta ima radosno u gašenju ličnosti? Zašto smo zadobili energije ako treba da ih ugasimo?”, kaže Subotić i dodaje da se tu treba zapitati zašto je ličnost uopšte stvorena ako na kraju treba da se ugasi i uroni u nešto potpuno bezlicno.

      Subotić napominje da je najbolje da loše misli, naročite one koje su mračne, čovek molitveno odseca i odbacuje i da ne ulazi u “razgovor sa njima”.

      Takođe, ukazuje da ljudi osećaju misli koje drugi čovek ima prema njima, bez obzira što ih ne izgovara i preporučuje da u konfliktima u misaonom pogledu ne gajimo neprijateljstvo već da usmeravamo prema ljudima dobru energiju, kroz molitvu.

      U knjizi “O kamenu odbačenom i onima koji ga odbaciše” Subotić je odgovarao na brojna pitanja koja postavljaju vernici, ali i ateisti, poredio je svetske religije, govorio je o pravoslavnoj veri kao istinitoj, ali bez nametanja.

      “Nisam pokušao da dokažem Boga, ostavio sam slobodu svima, ali sam želeo da čitaocu ostavim neki trag prema kojem može da prepozna Istinitu Svetlost i da dalje sam traga”, priča Subotić.

      Ako ćemo da uporedimo svetske religije, ne treba da upoređujemo samo učenja, napominje on, iako na tom nivou odmah možemo primetiti gde je najuzvišenije ucenje i postavlja pitanje u kojoj svetskoj religiji se, osim u hrišćanstvu, može naći ljubav prema neprijatelju.

      Ističe da su istiniti ljudi, odnosno svetitelji, najveći argument istinosti pravoslavlja.

      Knjiga koju je nedavno objavio je, kaže, imala specifičan put i nastala je na osnovu njegovog duhovnog iskustva i traganja koje je pretočio u štivo.

      Želeo je da na taj način pomogne ljudima koji možda sada traže na način na koji je on tragao pre vishe od dvadeset godina i postavljao sebi razna, pitanja poput problema postojanja zla u svetu. U knjizi se bavio i otklanjanjem stereotipa o religiji koji su iz nekog razloga i danas uvreženi u društvu.

      “Ne u želji da ubedim. Ne verujem u metode dokazivanja koji čoveku ne daju mogućost izbora, nego u želji da ukažem na jednu perpsektivu koje čovek možda nije bio svestan i da probudim njegovu moć prepoznavanja”, napominje Subotić.

      Na pitanje da li crkva može da iskoristi nove kanale komunikacije budući da su u savremenom vremenu popularni “jutujberi” i blogeri, Subotić odgovara da često naglašava da crkva nikada nije bila moderna, ali da jeste uvek bila savremena, te da crkva koristi informacione tehnologije, ali koji su prikladni.

      “Jutjub je misionarski koristan, možete postaviti interesantna predavanja, pravoslavne filmove, razne klipove koji su duhovno poučni i crkva to i čini u meri u kojoj je to potrebno. Sa druge strane crkva ne želi da se takmiči poput drugih, u smislu ko će postaviti više klipova, imati više lajkova, a još manje da od sveštenika pravi jutjubere”, kaže Subotić.

      Smatra da se ne sme izgubiti živi kontakt vernog naroda sa crkvom, jer bez toga ljudi neće moći da isceljuju svoje duhovne rane.

      “Svaki medij, pa nek je i najsavršeniji, je ipak neka vrsta posrednika. Mi ne možemo da se pričestimo putem medija. Ne možemo da napravimo elektronsku crkvu i da budemo posmatrači liturgije. Moramo fizički da budemo tu i fizički da primimo pričešće. Tu je vrhunac našeg života u Hristu”, kazao je on.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:782050-TO-MOZE-SAMO-PRAVOSLAVLjE-Lajfkoucing-nema-potencijal-da-isceli-coveka
       
    • Од Милан Ракић,
      Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti
      Kao Meša Selimović
      Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno
      Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod
      Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života
      Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu

      Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću
      Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog
      Ne
      Čista ljubav i razumevanje
      Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje
      Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno
      Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva
      Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu
      On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se
      Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom
      Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani
      To je najposebnija moguća oda ženi
      I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana
      Tijana je upravo to – simbol voljene žene
      I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca
      Bez obzira na sve patnje i poraze
      To treba čitati, nemoguće je opisati
      U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša
      Žene su i tu, ono najlepše od sveta
      Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života
      Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno
      Bio je pravičan, strog ali dobar čovek
      Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena
      Svuda su išli zajedno
      Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani
      U večitoj potrazi za idealnom
      Meša se nije stideo svoje žene
      Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao
      Naprotiv, gde on, tu i ona
      Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala
      Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu
      Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju
      Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok
      Možda i najveće ljubavi naše književnosti
      Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave
      Posle godine rata, gladovanja, selidbi
      Umorile su ga dosta, potrošile
      Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte
      Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi
      Pronaćićete u Selimovićevim romanima
      Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku
      Svejedno
      On u svakoj voli ženu i sve ono žensko
      Zato su njegove knjige takva hrana za dušu
      I ko ga jednom čita
      Voli ga zauvek
      Meša Selimović jednako ljubav
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/
    • Од Милан Ракић,
      ŠTA JE BILO OD TOG DUGO NAJAVLJIVANOG RUŠENJA REPUBLIKE SRPSKE? APSOLUTNO NIŠTA, NIJEDAN JEDINI INCIDENT

      Ne sećam se da sam u životu prisustvovao većoj ljudskoj pobedi
      Kao što je bila večeras pobeda Davora Dragičevića
      I četrdeset i više hiljada ljudi koji su došli na skup podrške porodici
      Toliko je Davor, kao i ljudi oko njega, probudio ponosa i dostojanstva da je to nestvarno
      Pritom sam sve vreme dobijao informacije iz Srbije da se radi o državnom udaru
      Da je na ulicama Banja Luke haos i da ne pričam kakve sve laži
      A ja pred očima vidim potpuno drugu sliku, ljude prepune optimizma, vere, nade
      Što se napokon pojavio čovek kome veruju, da izrazi ono što oni ne mogu a osećaju
      Rećiću samo da sam negde oko 21h u povratku do stana gde sam odseo
      U opuštenom razgovoru šetao i pričao sa policajcima, bilo ih je desetak
      Nikakvi incidenti, nijedan razbijen prozor, ništa, ništa, ništa
      Totalno razumevanje situacije i podrška
      Za to vreme, srpski mediji, već mesecima unazad projektuju rušenje države i Republike Srpske
      Dok se, zapravo, radi o ogromnom nezadovoljstvu naroda Dodikom
      Dodik nije država, Dodik nije republika srpska
      Kao da ne postoji niko drugi osim njega koji bi mogao sve to da vodi
      Koliko Vučićevi mediji lažu shvatio sam ponajviše ovih dana
      Kada svojim očima gledam jedno a čitam nešto sasvim drugo
      Ako je Srbija pravi prijatelj Republike Srpske trebala je da stane uz Pravdu za Davida
      Konferencija u Beogradu bila je, manje više, potpuno ignorisana
      Milomir Marić se zajedno sa Dodikom sprdao sa tim
      Teša Tešanović zajedno sa Miroljubom Petrovićem
      Miroslav Lazanski takođe
      Bez trunke savesti i odgovornosti
      Svodeći sve na prevaru i vešto režiranu nameštaljku
      Gde je ta obojena revolucija koju vode amerikanci
      Gde su ti britanski specijalci o kojima se kod Marića svakog jutra govori
      Rećiću samo jedno – KAKO VAS NIJE SRAMOTA
      VI IZDAJETE SRPSKI NAROD, OBEZVREĐUJUĆI ONE LJUDE KOJI SE BORE
      A NE LJUDI KOJI SKORO 200 DANA MIRNO STOJE I TRAŽE PRAVDU
      TI ISTI BORCI KOJI SU GINULI ZA REPUBLIKU SRPSKU
      Umesto da su prepoznali čast i poštenje tih ljudi
      Želju da se slučaj Davida Dragičevića reši bez kapi prolivene krvi
      Oni izmišljaju priču o nekakvom novom 5om oktobru
      Toliko tekstova je napisano o tome da se sprema haos
      Mesecima unazad je najavljivano
      I šta se večeras od toga desilo
      Apsolutno ništa
      Narod ima pravo da ne želi Dodika
      Narod ima pravo da se stidi svoje vlasti
      Da je menja i uređuje kako želi
      To su pokazali večeras, jasno, glasno
      A kroz Davora Dragičevića je sve to kulminiralo do neslućenih granica
      Posmatrao sam Davora predhodnih dana
      Kruži priča da njime manipulišu političari, amerikanci i ne znam ko
      Iskreno, gledajući Davora
      Ne da je nemoguće manipulisati njime nego je on taj koji sve to vodi
      Pogledajte slike sa Davidovog Trga od večeras, snimke
      I sve će vam biti jasno
      Narod traži promene, narod traži pravdu
      A Srbija umesto da shvati kako ti ljudi žive i koliko su obezvređeni
      Ona ih tretira kao izdajnike i strane plaćenike
      Zato treba da ih je sramota
      Što nasedaju na Vučićevu propagandu
      Kome se čitava politika, oduvek, od prvog dana njegove politike
      Zasnivala na propagandi
      Zar su banjalučani toliko glupi da ne znaju kako žive u svojoj državi
      Pa mi iz Srbije treba da im pričamo da su prevareni, slagani
      Srbija živi u daleko većoj iluziji
      Zato je u slučaju Pravde za Davida nije bilo nigde
      A prećutno je stala i ostala na strani ubica
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2018/10/06/stefan-simic-kako-se-srbija-obrukala-povodom-pravde-za-davida/
      radio gornji g
×
×
  • Create New...