Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У  галерији "Јово Ивановић", у Будви представљена је књига "Духовни огањ Српске Цркве", која је настала је као дио пројекта „Планета православља" московске издавачке куће „Никеја", који је посвећен историји и традицији помесних цркава.
      Посебност ове књиге лежи и у чињеници да је сенче поједини животи и судбине српских црквених великодостојника, али књигу обједињује јасно препознатљив духовни огањ који је својствен српском народу, кад се већ, по дефиницији Аве Јустина, нашао на ватреном раскршћу.  И то је најважнија карактеристика самог садржаја књиге, која ће јој и омогућити дуг век, не само у коришћењу, него и у сећању читалаца. У књизи су заступљени следећи саговорници: патријарх српски Иринеј, архимандрит Јован (Радосављевић), протопрезвитер-ставрофор Дејан Дејановић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ Давид (Перовић), попадија Ирина Војводић, игуманија Фотина (Хасл), јеромонах Рафаило (Бољевић), епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк), Игор Зиројевић, протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић.
       
      Извор: Храм Свете Тројице у Будви
    • Од Логос,
      Књига Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930), аутора протојереја-ставрофора др Александра Средојевића представљена је у свечаној сали Општине Раковица.

      Судећи по свеукупном раду, на свим дужностима почев од дужности учитеља и свештеника, преко функције епископа нишког и шабачког, до положаја предстојатеља Српске Цркве у рангу митрополита и патријарха, Димитрије Павловић је оставио значајан траг у историји српског народа и Српске Цркве.
      Личност патријарха Димитрија (1920-1930) свестрано је осветлио свештеник др Александар Средојевић, сада у улози  историчара који користи тачне методе истраживања и историографског писања.
      О његовом вредном сочињенију, којим је упаљена воштаница сећања на патријарха Димитрија, говорили су у свечаној сали Градске општине Раковица протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић и историчар мр Видан Богдановић, докторант историјских наука.
       За предметну књигу, која је и докторска дисертација др Александра Средојевића, коришћена је објављена и необјављена грађа, а међу документацијом од посебне важности били су записници са седница Светог Архијерејског Сабора и Синода Српске Православне Цркве, који најверодостојније одсликавају црквена кретања и религијски живот  током свих актуелних збивања.
      По одлуци Синода бр. 1743/зап. 1216 од 28.октобра 2005, аутор је могао да користи синодску грађу о патријарху Димитрију за период од 1900-1930. године, као и друге изворе архивске грађе и радове истраживача,  што се види по опсежној научној апаратури.
      О самом настанку књиге, коју су заједнички  објавили Хришћанска мисао из Београда, Задужбина Николај Велимировић и Јустин Поповић и Хиландарски фонд, о животу и раду патријарха Димитрија говорио је аутор књиге, отац Александар Средојевић.
      Користећи богату архивску грађу, радове других аутора, крећући се хронолошки кроз обиље материје, сама тема је подељена на десет поглавља: Младост и школовање; Еппископ нишки Димитрије; Епископ шабачки Димитрије; Епископ Димитрије и Хиландарско питање; Митрополит Србије Димитрије; Српска патријаршија - уједињење, устоличење, уређење; Унутрашњи живот Цркве; Црква, држава и народ; Спољња политика Цркве; Крај животног пута.
      Књига је обима 600 страна; рецензенти су проф. др Љубодраг Димић, проф. др Радош Љушић и проф. др Драган Протић.
      Представљању књиге у сали Општине Раковица, а под окриљем цркве Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, поред верног народа присуствовали су свештеници Архиепископије београдско-карловачке, као и протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве. 
      У новој духовној оази у Раковици, следећег понедељка 27.маја 2019. у 19 часова биће речи о 44. поглавару Српске Цркве, блаженопочившем патријарху Павлу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Светог Георгија на Горњој стијени пиперској, поводом Ђурђевдана, храмовске славе ове светиње. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Митрополит Амфилохије је на крају богослужења рекао да смо ми као Хришћани и чланови Цркве моћни, не нашом него Христовом снагом и моћи, непобједивом и неуништивом.
      Звучни запис беседе
      „Ево код нас данас има оних који, умјесто да цјеливају Христа Господа и да примају силу Његовог васкрсења, и да се укључују у ту свету заједницуи – Цркву Његову која је вјечна и непролазна, они обоготворавају своје неке државице и неке своје нације. Избацују из календара свете Божје људе да би прогласили себе и своје нације боговима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да није Митрополит Амфилохије, Морачанин сликао иконостас овога храма:
      „Он је сликан за вријеме краља Црне Горе и Брда, као што је овдје за њега написано, њега и Митрофана Бана. Ко је овдје насликан тада, поред апостола? Насликан је Свети Сава, кога сада избацују и одричу га се – кажу он је био Србин. Био јер хришћанин, прије свега. А хришћанин обједињује у свом срцу све народе и све нације као и Онај коме се хришћанин клања“, рекао је Владика Амфилохије.
      Владика је нагласио да овдашњи модерни пагани, незнабошци и безбожници себе обоготворавају, и своје приватне причице.
      „Ви сте овдје носиоци духа својих предака, коју су овдје, у вријеме књаза-краља Николе и митрополита Митрофана Бана саградили овај храм и оних који су га обновили обнављајући себе кроз њега, и примајући кроз њега квасац васкрсења, вјечнога живота и вјечнога људскога достојанства у коме су сви људи и сви земаљски народи један човјек, Исус Христос Богочовјек“, казао је он.
      Казао је да су пропадала и пропадају царства и државе, и мале и велике.
      „Тако ће бити и са овима који данас владају свијетом, иако мисле да су они непролазни. Неће предуго трајати ни њихова моћ, поготово што су они кренули безбожним путем. А Црква Божија, она је вјечита и непролазна“, закључио је Митрополит Амфилохије.
      Након Литургије одржан је ђурђевдански сабор Пипера на коме су Митрополита Амфилохија и сабране поздравили домаћини Младен и Милан Милутиновићи.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...