Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

SAD privremeno raspoređuju raketni sistem THAAD u Rumuniji

Оцени ову тему

Recommended Posts

Evropska komanda Oružanih snaga SAD (USEUCOM) saopštila je 11. aprila da će u Rumuniji biti razmešten mobilni raketni sistem THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) kako se ne bi prekinulo stalno dežurstvo u odbrani od mogućeg napada balističkim raketama, pošto će postojeći protivraketni sistem Aegis Ashorekoji je postavljen u bazi Deveselu, morati proći ranije planirane radove održavanja i nadogradnje. Biće to prvo stacioniranje sistema THAAD u Evropi, dogodiće se na leto i trebalo bi da traje nekoliko nedelja.

The_first_of_two_Terminal_High_Altitude_

Kako se dalje navodi u saopštenju, nadogradnja sistema Aegis Ashore, koji je u Rumuniji operativan od 2016. godine, neće obuhvatiti nikakve ofanzivne elemente i neće promeniti svoju strogu odbrambenu namenu. Jedinica koja će biti raspoređena u Rumuniji je 69. atiljerijska brigada protivvazudhoplovne odbrane, 32. armijske komande vazdušne i raketne odbrane čija je baza Fort Hood u Teksasu. Komandu nad sistemom THAAD imaće Saveznička vazduhoplovna komanda NATO.

Sistem Aegis Ashore u bazi Deveselu je deo EPAA – European Phased Adaptive Approach koji je osmišljen za odbranu američkih i drugih savezničkih snaga u Evropi od mogućih napada balističkim raketama. EPAA koji je konačno definisan 2009. godine, sastoji se od dva sistema Aegis Ashore, po jednog u Rumuniji i Poljskoj kao i radara AN/TPY-2 koji se nalazi u Turskoj. Postavljanje sistema Aegis Ashore u Poljskoj prate odlaganja zbog problema sa infrastrukturom u vojnoj bazi Redzikowo a očekuje se da će biti operativan sledeće godine.

Predstojeća nadogradnja sistema Aegis Ashore je, prema saopštenju USEUCOM deo redovne dorade svih sistema ovog tipa od kojih se većina nalazi na brodovima a THAAD će u Rumuniji ostati privremeno dok se ne završe modifikacije i unapređenje Aegisa. Sistem THAAD je, van SAD stalno razmešten samo na Guamugde se nalazi od 2013. godine a od 2017. prisutan je i u Južnoj Koreji. Početkom marta ove godine privremeno je baziran i u Izraelu radi uvežbavanja protivraketne odbrane sa izraelskom protivvazduhoplovnom odbranom.

THAAD je mobilni odbrambeni protivraketni sistem koji je definisan još 1987. godine koji je uveden u naoružanje 2008. godine a čiji razvoj traje i danas. Osnovna namena mu je obaranje balističkih raketa malog i srednjeg dometa kao i raketa koje imaju domet između srednjeg i velikog (3000-5500 km). Maksimalni efikasni domet je 200 km po daljini i 150 km po visini a maksimalna brzina rakete je 8,24 maha. Deo sistema je i AESA radar AN/TPY-2 koji se može koristiti i kao podrška sistemima Aegis i Patriot. Osnovu baterije sistema čini 6 lansera sa po 8 raketa, osmatrački i radar za upravljanje vatrom. Jedini strani korisnik su Ujedinjeni Arapski Emirati a sistem je prodat i Saudijskoj Arabiji kojoj bi THAAD trebao biti isporučen u periodu od 2023-2026.

Živojin BANKOVIĆ

tango-six.png

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Za modernizaciju vojski šest država, Sjedinjene Američke Države odobrile su 190,7 miliona dolara pomoći, od čega je za četiri iz našeg regiona predviđeno 115,7 miliona. 

      Bosna i Hercegovina dobit će 30,7 miliona, dok će po 30 dobiti Sjeverna Makedonija i Albanija, a Hrvatska 25 miliona dolara. 
      Amerikanci će ovim sredstvima djelimično finansirati nabavku višenamjenskih helikoptera za Oružane snage BiH. 
      Vojni analitičar Nedžad Ahatović pojašnjava da se radi o Programu ERIP (European Recapitalization Incentive Program), u okviru kojeg SAD želi da vladama šest zemalja pomogne da se riješe borbene tehnike istočnog porijekla. 
      Zrakoplovni ešalon 
      - Za BiH je predviđeno 30,7 miliona dolara, koji se uglavnom planiraju iskoristiti u modernizaciji zrakoplovnog ešalona. No, za razliku od drugih zemalja regiona čiji se vojni kapaciteti baziraju na opremu tzv. istočnog porijekla, BiH nema tih problema, jer je kroz program modernizacije "Opremi i obuči" iz 1997. godine dobila donaciju naoružanja i vojne opreme uglavnom zapadnog porijekla u vrijednosti od 250 miliona dolara. Zato BiH ima minimalne potrebe za zamjenom opreme istočnog porijekla - navodi Ahatović. 
      Što se tiče zrakoplovnog ešalona, napominje da BiH u opremi ima 50 posto kapaciteta zapadne proizvodnje, piše Faktor. 
      - Radi se o 14 američkih helikoptera Bell UH-1 Iroquois koji su došli kao donacija 1997. godine, a od kojih je operativno svega pet. Ostali su u nekim fazama generalnog remonta koji ide sporo zbog blokada u vezi sa modernizacijom OSBiH koju provode parlamentarci u oba doma iz entiteta RS, dok je jedna letjelica otpisana. Postojeća sredstva iskoristila bi se za nabavku dva višenamjenska srednja transportna helikoptera kako bi se zamijenili vremešni ruski helikopteri, jedan Mil Mi-8 i jedan Mil Mi-17. 
      Najbolja zamjena bi bila zadnja varijanta srednjeg transportnog helikoptera Super Puma kojeg sada radi konzorcij Airbus pod nazivom Airbus Helicopters H225M i koji košta oko 20 miliona eura. On se može koristiti 40 godina, uz mogućnost letenja po svim vremenskim uvjetima i nošenja 5,2 tone korisnog tereta ili 28 vojnika. Školovanje pilota bi bila obaveza države BiH, no u perspektivi nabavka tako kvalitetne opreme koja se može upotrijebiti i za potrebe civilnih struktura je ipak neka daljnja budućnost - napominje Ahatović. 
      Tenkovi i transporteri zapadne proizvodnje Oružane snage BiH u kopnenoj vojsci imaju svega 25 do 30 posto opreme koju bi trebalo zamijeniti. 
      - Primjera radi, oklopne jedinice OSBiH, za razliku od svih drugih zemalja u okruženju posjeduju 90 posto tenkova i transportera zapadne proizvodnje. Njihova kvalitetna modernizacija može produžiti resurse upotrebe te opreme na duži vremenski period, a u našoj zemlji postoje vrlo razvijeni tehnički kapaciteti za održavanje složenih zapadnih borbenih sistema. Kod artiljerije je situacija nešto drugačija, jer se koristi svega 45 posto oružja zapadne tehnologije. Prema dostupnim podacima, OSBiH posjeduju 36 odličnih lako prenosivih britanskih haubica L-118 kalibra 105 mm i 126 američkih haubica M-114 kalibra 155 mm. 
      Ostaje da se eventualno zamijeni 258 haubica D30 kalibra 122 mm koje BiH radi u domaćoj proizvodnji zajedno sa municijom, kao i 36 višecjevnih bacača raketa APRA 40 kalibra 122 mm baziranih na ruskim sistemima BM-21 GRAD. No, opet za razliku od drugih zemalja BiH je u svojoj namjenskoj industriji razvila novo oružje koje može da bude kvalitetna zamjena za zastarjele haubice istočnog porijekla, tako da se ozbiljno može razmatrati nabavka 300 cijevi nove domaće moderne samohodne haubice M-1 u NATO kalibru 155 mm. Sa tom nabavkom i modernizacijom postojećih kapaciteta OSBiH bi u "zemaljskom ešalonu" bio u potpunosti u skladu sa NATO standardima - pojašnjava Ahatović.

    • Од Милан Ракић,
      Bosna i Hercegovina mogla bi da, nakon Hrvatske i Albanije, postane treća balkanska država kojoj će SAD donirati vojne helikoptere. Kako je 26. aprila javila Alternativna televizija Banja Luka (ATV) Sjedinjene Države ponudile su BiH donaciju dva helikoptera za potrebe Oružanih snaga ali uz dva uslova.

      Neimenovani izvor televizije ATV iz Ministarstva odbrane BiH tvrdi da će SAD poslati helikoptere samo ako BiH kupi još dve letelice i ako se odrekne nabavke ruskih helikoptera pa se tako u Oružanim snagama u budućnosti ne bi našli ruski Mi-8 i Mi-17.
      Na pitanje ATV o uslovima donacije iz Ministarstva odbrane nisu želeli da odgovore ali su potvrdili da postoji namera o nabavci helikoptera:
      – Sredstva u iznosu od 7,5 miliona KM (skoro 4,3 miliona USD, prim.autora) osigurana su u proračunu MO i OS BiH za 2017. i 2018. godinu, a pet milionaameričkih dolara je osigurano donacijom iz programa vojne pomoći vlade SAD-a. Preostala sredstva za realizaciju nabavke helikoptera bi se osigurala iz proračuna MO BiH uz mogućnost dodatne donatorske pomoći vlade SAD-a za nabavu helikoptera, u cilju podrške realizaciji Plana modernizacije OS BiH – rekli su za ATV iz MO BiH.
      Kako dalje navodi ATV projekat bi trebalo da bude realizovan do 2021. godine, a helikopteri bi koštali oko 65 miliona maraka (nešto preko 37 miliona dolara). Prvobitni plan bio je da se nabavi 12 helikoptera, i da se za to izdvoji 300 miliona maraka (171,43 miliona USD) ali se Savet ministara odlučio za drugu varijantu, zbog nedostatka novca. BiH bi se međutim i u drugoj varijanti oslonila na pomoć SAD.
      Banjalučka televizija prenela je i mišljenje nekih od srpskih predstavnika u Sarajevu koji smatraju da bi donacija bila sporna jer se radi, kako su rekli, o još jednom pokušaju nametanja američke volje.
      – Mi jesmo svjedoci konstantnog uplitanja zemalja, rekao bih zapada, prije svega, na prilike u BiH koji su postupali po principu “Uzmi ili ostavi” ili po principu ovo morate da uradite. Ruski uticaj nije takav, on se svodi na dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma – izjavio je Staša Košarac, šef poslaničkog Kluba SNSD-a u PD PS BiH.
      U zaključnom komentaru ATV navedeno je da je upitno da li će i kada projekat biti realizovan jer je kasa Saveta ministara u tehničkom mandatu poprilično prazna a da je formiranje novog saziva na dugom štapu. Iznesena je i informacija da Oružane snage BiH trenutno raspolažu sa 35 helikoptera, od kojih je desetak ispravno.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“.

      Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike.
      17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora.
      Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
      Danas, FB
    • Од АлександраВ,
      Sedeo sam ispod velikog kestena i punih usta pričao sa drugom iz razreda. Jeo sam sendvič napravljen na francuskom hlebu, sa puterom, šunkom, barenim jajima i krastavcima. Najavljivali su kišu, ali su po običaju promašili – bilo je toplo prolećno veče. Zvučnici su bili na prozorima i smenjivali su se hitovi „zabavne" muzike. Moje društvo u osnovnoj nije bilo imuno na narodnjake, nego oni „glavni" na koje su se ložile sve devojčice, dolazili su kasnije. Ispred nas se nalazio veliki travnjak, a iza kuća slavljenika. Kuća je sa strane imala jednu malu kulu koja je podsećala na one zamkove iz Vojvodine. Zavese u kuhinji su prekrivale tri četvrtine donjeg dela prozora, tako da ste kroz gornji deo mogli videti celo dvorište. Kuća je izgledala kao iz neke zimske bajke. Da sam se više družio sa slavljenikom, verovatno bih se samopozvao u goste kad napada neki veliki sneg. Ali nisam. Slavljenik je nosio najke pegazus, a ja martinke. Dva sveta koja povezuje samo ista škola.
      Muzika koja se smenjivala na zvučnicima je bila sve gora. Prvo su išli Bajaga, Riblja Čorba, Modern Talking i Bros, pa Bijelo dugme, Crvena jabuka, Vanilla Ice i Regina. Ova Regina mi je posebno išla na onu stvar. Takvu tezgarošku, neoriginalnu i mediokritetsku grupu nisam čuo sve do Nevernih beba. Među svim tim domaćim hitovima, pažnju mi je privukla pesma iz tada aktuelne predstave Moja Draga. Peva je Nikola Kojo a refren otprilike glasi "Gde je sad moj Beograd / A gde si sada ti / A gde sam sada ja".
      Geozavod, pre renoviranja i Beograda na vodi
      Iako su moje martinke izražavale negodovanje nad tom patetikom, onaj luzerski deo mene je više slušao tekst pesme, nego blebetanje druga o nekom mnogo dobrom lobu na poslednjem derbiju. Dok mi je njegov glas odlazio u fejd, pitao sam se koliko je ovo moj grad i kakve ja veze imam sa svim ovim ljudima koji jedu sendviče iz kartonskih tanjira, dok njišu kukovima uz Reginu (nemam ništa protiv sendviča iz kartonskih tanjira, da se razumemo).Onda su došli oni tipovi na koje se lože sve cice iz škole, iz zvučnika su se zaorili Džej i Ceca, ruke su poletele gore, tako da je došlo vreme da se otisnem.
      Tog perioda između osnovne i srednje škole sećam se kroz maglu. Još uvek sam se pronalazio, još uvek nisam pripadao. A u tim godinama moraš da pripadaš. Gledao sam kako najbolji drugovi Sex Pistols majice presvlače u šuškave trenerke, kako Ana stavlja onaj crni kreon oko usana kao Dragana Mirković i još me ubeđuje da film Slatko od snova uopšte nije tako loš, kako se komšija koji je 9. marta 1991. bio na Trgu i psovao Slobu dobrovoljno prijavljuje za rat...
      I sve me je to zbunjivalo. Prvo su svi delovali normalno, a onda su odlepili. Sve više je bilo takvih i počeo sam da se pitam da li je sa mnom sve u redu. U šta ja treba da se preobratim? Ništa mi nije bilo jasno. A onda dođe gimnazija, tu pronađeš ono troje što nisu dizelaši, počneš da izlaziš na Akademiju, da kupuješ Ritam i slušaš B92, i skapiraš da nisi jedini takav u gradu. Zbog ljudi koje si pronašao, Beograd konačno počneš da doživljavaš svojim. Skapiraš da se ne slušaju baš na svim žurkama Regina i narodnjaci, kao i da postoje oni koji ne pričaju samo o fudbalskom derbiju. Ruku na srce, Sloba, inflacija, ratovi, čemer i jad su još uvek tu, ali i to je lakše kada znaš da još neko na svet gleda istom dioptrijom kao ti.
      Nekadašnji bioskop Balkan
      Klinci koji su se rodili u vreme dok sam jeo baget sendviče kraj te zimske kuće iz bajke, danas su stariji nego što sam ja bio tada. Drugar koji je pravio tu žurku se sa roditeljima odselio iz zemlje nakon osnovne škole. Kuću su prodali nekom. Kako sam se preselio iz Braće Jerković u Medaković, retko sam prolazio pored nje. Tako bi sve do pre nekoliko godina kada sam se vratio u Jerković i počeo da idem na bazen. Put do bazena vodi direktno kroz malu ulicu u kojoj je to dvorište. Mnoge kuće iz te ulice su bile nadograđene bez imalo ukusa i stila. Izgledale su kao da na kutiju šibice naslažete one EI Niš televizore. Plašim se da ako Beograd nekada oseti zemljotres jači od tri-četiri Rihtera, te nesrećno nadograđene kuće će prve zaginuti. No, to ne važi za onu "moju".
      Iako nisam bio nešto preterano emotivno vezan za tu kuću, kada sam je video prvi put nakon toliko godina, priznajem da je moje patetično-nostalgično srce ipak malo zađuskalo. Fasciniralo me je što je stajala na istom mestu, sa istim dvorištem, bez nadogradnje i bilo kakvih promena. Krošnja kestena je bila malo veća nego pre, ona kula je stajala na svom mestu, fasada je bila u savršenom stanju, a čak su i "tri četvrt" zavese bile identične. Povremeno sam viđao čoveka koji ispod kestena čita "Politiku", a uz staru kulu i ženu koja je izvirivala iznad kuhinjske zavese, prizor je neodoljivo podsećao na kadar iz neke epizode sa Herkulom Poaroom. Toliko toga se promenilo u mom životu od te kuće, ali iz nekog razloga mi je bilo drago što ona nije.
      Dorćol
      Na plivanje idem utorkom i petkom. Kada sam tog utorka prolazio pored kuće, sve je izgledalo regularno. Bilo je hladno pa nikog nisam video u dvorištu, ali iz odžaka se vijorio dim. Zimska kuća je dočekala svoje godišnje doba, mislio sam u sebi. Zamišljao sam kako oni unutra sad slušaju Sinatru pored kamina dok piju neki voćni čaj, ali znao sam da je to samo moje romansirano maštanje. Jedva sam čekao da padne sneg i da vidim kako ledenice vise sa one kule. No, to se nije desilo.
      U petak, samo tri dana kasnije, kuće više nije bilo! Na mestu gde je stajala bila je iskopana ogromna rupa, široka kao celo dvorište i duboka nekoliko metara. Nije više bilo ni kestena, ni kule, ni zavesa. Dva bagera su i dalje kopala, blato je bilo svuda naokolo. Onaj čovek koji je čitao "Politiku" sada je sa osmehom na licu pričao sa jednim radnikom. Stajao sam kao kip. Manje mi je bilo neverovatno da su srušili kuću, od toga koliko su to brzo uradili. Nisu mogli početi pre srede ujutru. A u petak u podne sve je bilo gotovo. Kako je moguće da se u Srbiji neki tako veliki posao obavlja za tako kratko vreme? Očigledno da to ima veze sa onom pričom o parama, burgiji i vrtenju.
      Dve nedelje kasnije, na tom mestu je nikla ona klasična odvratna, ružna trospratnica. Verujem da je čovek koji čita "Politiku" u njoj dobio dva stana, a da će preduzimač za "pristojnu" sumu preostalih 6-7 stanova već nekome uvaliti. Pitao sam se ko su ti preduzimači. I dalje ne znam koja firma je srušila "moju" kuću, ali znam koja je zadužena za one nesrećne nadogradnje u toj ulici. Vlasnik te firme koja je nadogradila gotovo celu ulicu pored Centralnog groblja je muzičar iz, nećete verovati, grupe Regina. Očigledno da terase u Budvi nisu dovoljne za pristojan život, te je čovek morao da se okrene svom, pretpostavljam, osnovnom pozivu – građevini. Sudeći po onome kako je nadogradio kuće iz te ulice, ili je na fakultetu prepisivao, ili je diplomu dobio kao predsednik države ili je u najboljem slučaju netalentovan. Na njegovu sreću i našu nesreću, uvek mu ostaju muzika i Bir festovi.
      Mnogi moji prijatelji iz osnovne škole su svoje stare kuće zamenili za te ružne nove trospratnice u kojima su dobili dva stana. Oni i njihovi roditelji žive pošteno, ne kradu, nemaju veze po sudovima i katastrima i dele sudbinu većine nas nesrećnika koji živimo ovde. Oni nemaju para da trošne kuće popravljaju i renoviraju. I onda su srećni kada im dođe neko kao taj iz Regine i ponudi dva stana u ružnoj zgradi bez dvorišta. A ko su ti što montiraju televizore na šibice i koji pola Voždovca pretvoriše u favelu koja očajnički želi da je grad? Odakle su došli, šta su jeli, na kojim klupama su se ljubili i gde su našli pare da naprave celu zgradu? Ko god da su oni, znam samo da nisu moj Beograd. Pa neka su se rodili i tri puta po sred onih tramvajskih šina na Dorćolu. Trg Slavija
      Kako godine prolaze, sve više se osećam kao stranac u gradu u kome sam rođen. To je valjda normalno kada čovek matori. Pesak iz sata nas sve drobi. Kukati za "mojim vremenom", danima kada se slušala "bolja" muzika, krošnjama kestenova i baget sendvičima, osnovni je pokazatelj da su vas godine pregazile. Zgrade i kuće se ruše i prave nove, dolaze novi klinci koji umesto Šarla akrobate i Sonic Youth slušaju S.A.R.S. i Eda Širana, ta se muzika vrti i na fekvenciji na kojoj je nekad bio radio B92, ljudi koji su vodili časopis Ritam sada na Exit dovode Eli Gulding, u bioskope se ide u tržne centre i to više zbog kokica nego filmova, a novac je na globalnom nivou za delić promila važniji sada nego što je bio kada ste počeli da čitate ovaj tekst.
      Ovo poslednje je ključno za razumevanje pitanja iz one pesme koju je pevao Nikola Kojo. A i on sada umesto dobrih filmova snima reklame u kojima leti na flaši nekog voćnog soka koji nije video voće. Panta rei ili zeitgeist, kako vam drago.
      Park kod Palasa
      Pa dobro onda, gde je sad moj Beograd? Svuda i nigde. Jebeš ulice i zgrade, grad su ljudi. Jedni su se zavukli u tople sobe i izlaze samo po koncertima. Drugi sede ispred televizora i kada čuju vesti zapuše uši u viču "la-la-la". Treći rade deset sati dnevno da bi mogli sobe da održe toplim. Četvrti uopšte i nisu iz Beograda. Peti su se odselili, a šesti uveliko planiraju. Gde god da su i šta god da rade, znam da nikad ne uzimaju ono što nije njihovo, da prave kompromise samo kad moraju, da ne bacaju smeće kroz prozor, da ne vode decu u poštu kako bi ih pustili preko reda, da ne ostavljaju automobile na sred ulice sa četiri uključena žmigavca, da ne slušaju Reginu, ni Neverne bebe i da se često pitaju koliko je ovo zapravo njihov grad.
      Eto tu je sad moj Beograd - u mom telefonskom imeniku.
      Vladimir Skočajić
      Извор
    • Од Поуке.орг инфо,
      Kina ima cilj da stvori najsnažniji sistem prepoznavanja lica na svetu. To je projekat koji je pokrenulo Ministarstvo za javnu bezbednost 2015. godine, a koji se razvija u saradnji sa kompanijom za bezbednost čije je sedište u Šangaju.

      Kina je, inače, već ugradila više od 170 miliona najsavremenijih kamera za nadzor širom zemlje. 

      Cilj ove najmodernije mreže je da identifikuje bilo koga od svojih 1,4 milijarde građana u roku od tri sekunde, a samo prošlog septembra, Kina je instalirala preko 20 miliona sigurnosnih kamera širom zemlje, piše Daily Mail. 

      Jedan od primera kako se u Kini ovaj masovni nadzor, koji je opremljen najnaprednijom veštačkom inteligencijom i softverom za prepoznavanje lica, suprotstavlja kriminalu su i visokotehnološke sunčane naočare koje policija u centralnoj Kini koristi, a koje su opremljene tehnologijom prepoznavanja lica kako bi se uočili osumnjičeni za kriminal na železničkim stanicama. 

      Takođe, saobraćajna policija u Šenženu je montirala 40 kompleta kamera za nadzor pod nazivom "robokap" kako bi identifikovala lica neposlušnih vozača i regulisala saobraćaj.
        Ilustracija / Foto: Depositphotos/giggswalk  
       
       
       
       
       
       
       
       
      U istom gradu na pešackim prelazima pešaci dobijaju trenutno obaveštenje o novčanoj kazni čim prekrše pravila, a istovremeno slike i imena ljudi koji prelaze ulicu na crveno svetlo projektuju se na velike LED ekrane. 

      Na velikim stadionima koristeći tehnologiju prepoznavanja lica kao deo bezbednosnih mera, policija je za dva meseca uhapsila tri begunca na koncertima pevača Džeki Čunga u Hong Kongu. 

      Kina je uvela prepoznavanje lica i u druge javne sfere - od nadgledanja studentskih domova do ograničavanja korišćenja toalet papira u javnim toaletima, a protivnici ovakvog sistema navode da Kina ovim metodama u potpunosti ukida slobodu svojim građanima, navodi Daily Mail.
      https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2019&mm=03&nav_id=1516283
×
×
  • Create New...