Jump to content

Како је запаљени Нотр Дам распалио молитву у срцима Парижана


Препоручена порука

Андреј Строцев, православни хришћанин из Минска, студент мастер студија религиологије на Високој школи социјалних студија у Паризу (EHESS), на својој страници на Фејсбуку доноси потресно сведочанство о пожару у париској катедрали Пресвете Богородице Госпође наше (Notre-Dame de Paris). У наставку дајемо превод сведочанства у целости. На приложеном видео-снимку појављује се и аутор сведочанства.

29570505_2334039606822805_1665438500879780484_n.jpg

Ево како је све било.

Ја сам код куће, телефонирам родитељима. Почињем да говорим једну важну ствар, кад наједном, напољу се чује звук сирена. Затварам прозор, кажем: „Надам се да није ништа страшно“. Разговор завршавам тачно у осам сати.

Укључујем Месинџер, отварам Фејсбук.

Прва новост коју видим су фотографије Нотр Дама у пламену.

Последњи пут сам био тамо 5. априла, када је изношен трнов венац Христов на поклоњење верницима.

Излазим из куће. Живим у близини.

Из своје улице видим огроман стуб дима.

За неких 20 минута стижем пешке до мелкитске цркве Saint-Julien-le-Pauvre, насупрот које се преко реке налази Нотр Дам. Отуд се види цео пожар.

Људи стоје и певају Аве Марија (Богородице Дјево) на француском – Je vous salue Marie.

Остајем тамо.

Све време долазе нови људи. У једном тренутку цела улица је прекривена са неколико стотина људи, и сви певају.

Неки се моле на коленима, у шест редова.

Неки држе иконе и розаријуме (бројанице).

Мало социологије: скоро сви су између 20 и 30 година старости. Отприлике је подједнак број мушкараца и жена. Лица су европска, индијска, афричка, магребска, кинеска. Има и неколико деце.

Појављује се мој комшија и неко време остаје. Затим долазе троје мојих пријатеља.

Молитва је непрестана, без пауза.

Одрасли мушкарци су у сузама. И не само они.

Неколико пута неко излази напред и моли за минут тишине. Али, на крајевима се и даље чује певање.

Први пут прочитан је одломак из Јеванђеља по Јовану 2, 13–25, о истеривању трговаца из Јерусалимског храма и Христовом пророчанству о његовом разорењу. Код јеванђелисте Јована то је Христова прва Пасха у Јерусалиму. Код осталих јеванђелиста то се догађа одмах после Христовог уласка у Јерусалим, тј. уочи последње Пасхе. Неки сматрају да је реч управо о Страсном понедељку.

Други пут сви заједно читају Оче наш.

Трећи пут се чита молитва светој Геновеви, заштитници Париза.

Четврти пут – молитва Богородици папе Јована Павла II, коју је он својевремено изговорио испред Нотр Дама.

Пети пут – молитва св. Франциска.

Шести пут – поезија Шарла Пегија о Богородици.

Седми пут – молитва за ватрогасце.

(Можда сам нешто заборавио).

Доноси се вода и кекс, сви додају једни другима.

Нема ни свештеника, нити било кога ко би на било који начин руководио, све је апсолутно самоорганизовано.

Појављују се дечак и девојчица са виолинама и певању додају своју музику.

Смркава се, пале се уличне светиљке.

Са два торња непрестано допире светлуцање батеријских лампи ватрогасаца.

Изнад катедрале светлуцају црвене тачке и звездице – дронови.

Са свих страна звоне звона.

У 23.10 излази човек и саопштава да је структура катедрале успешно спасена.

Неко почиње да пева химну Nous Te saluons, Couronnée d'étoiles (Поздрављамо те, звездама овенчану).

Затим се пева још неколико Богородичиних песама.

Стиже информација да су трнов венац Христов и туника св. Лудовика успешно изнесени из пламена.

Неко почиње да пева Salve Regina (Слави се, Царице) на латинском, такође прихватају сви.

Затим опет Je vous salue Marie, без престанка.

Пламен се још увек уздиже, али је слабији.

Људи постепено почињу да се разилазе.

После поноћи устајем и крећем са пријатељима ка метроу.

Прилази ми једна новинарка, показује ми телефон на ком је записала цео текст Je vous salue Marie и пита која је то молитва.

Објашњавам јој.

Прилазимо да погледамо из друге улице, тамо је исто такво мноштво народа, и сви певају.

Слично је било и у другим улицама, на мостовима и трговима.

Хиљаде људи сатима певају на улицама.

Била је то нека врста [духовне] револуције.

 

Извор: https://www.facebook.com/strocau/videos/2635502313343198/

Превод са руског
Иван С. Недић, Јелена Недић

 


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 8 months later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимо га са вама.
      Извор: https://youtu.be/9GyBpF9YfwU
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
    • Од Ćiriličar,
      Ја лично нисам баш љубитељ никавих еуфорије. Када се затекнем на Слави, од мноштва хране коју видим на столу губим апетит, мада сам за то да трпезе буду богате, и волим кад људи и једу, посебно ако и сам спремам храну. Дакле, нема ту осуде. Дешавало се да скоро ништа не поједам на Слави, а кад одем, одједном огладним и једем нешто друго, мање укусно. Није то никакав надриаскетизам, просто је тако.
      Исто тако нисам за велика дружења, неке, ајде да кажем, наметнуте раздраганости и сл. Кажем ово не да бих глумио неког подвижника, јер, да то одмах одстаним као лажну скромност, знам људе који све ово воле, а много су врлинскији од мене. Дакле, то је неки моје унутрашње стање. Не осуђујем људе ако не чине као ја.
      Сад у вези рођендана деце. Сходно реченом, о себи, био сам присутан на рођендану детета, девојчице, код људи непобожних. Изнајме простор; имају много званица, а станови су мали за много деце и за то "растурање" у дечијој радости и игри; позову "стендап" комичаре, дечије, који изводе перформанс да би се деца играла, са музиком, песмом, балоонима и сл. Слављеник, у овом случају слављеница је као мала принцеза...генерално, буде много радости и лепо је. Међутим, потпуно ирационално говорим, без осуде, некако ми то није "потаман". Дакле, говорим ирационално, без осуде, без психолошких анализа, ичега. Просто осећај имам такав да то и није баш корисно за дете. А ни сам не знам зашзо.
      Био сам код добрих хрићаана, већина људи жииве литургијски. Окупили се, много деце и скоро исто све. Изнајмљен простор, перформанс за децу, слављеница у белој хаљини у центру пажње, радосно, бучно, еуфорично.
      Занима ме, баш, мишљење људи са Поука о овоме.
       
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимo га са вама.
      Извор: https://youtu.be/iVcOCY6XquE
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ г. Лонгин служио је свету Литургију у манастиру Новој Грачаници у Недељу месопусну, припремну недељу пред Васкршњи пост. Саслуживали су архимандрит Тома (Казић), свештеник Петар Саиловић, протођакон Милован Гогић и јерођакон Макарије, у молитвеном присуству умировљеног Епископа славонског г. Саве, протосинђела Филотеја (Петровића) и проте Марка Пантића.

       
      Звучни запис беседе
       
      Архијерејски хор под диригентском палицом Марије Миличић као и увек молитвено је одговарао на све прозбе из црквених јектенија. Доста верних и деце приступило је светој Чаши, а међу њима и прослављени кошаркаш Никола Јестратијевић са породицом. Беседио је владика Лонгин:
      -Црква верује и проповеда, базирајући се на Божанско Откровење, о крају света! У спису Дидахи, учење дванаесторице Апостола један возглас гласи: Да дође Царство Твоје и прође овај свет. У Откривењу Светог Јована Богослова се каже да ће небо и земља проћи кроз огањ (Јн. 21,1). Модерна наука третира ову тему и опомиње о несразмерном трошењу овога света. За нас вернике није толико важно када ће се то десити већ да ће затим, кад свету дође крај, уследити страшни суд на коме морамо одговорити за свој живот и поступке. Критеријум по коме ћемо се мерити биће љубав према ближњем. На путу ка Богу управо стоји човек и како се према њему односимо тако ће и Господ према нама. Господ жели да се ми, љубећи Бога, односимо према другом као нашем најзначајнијем дару, од кога зависи наше спасење. Дао нам је заповест да се више од свега бојимо греха, који нас одваја од Бога и ближњих. Зато за  истинске хришћане Суд није страшан, они га доживљавају као сусрет са Спаситељем и убеђени су у Његово очинско милосрђе. Зато на сахранама читамо: Души их во благих водворјатсја.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...