Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Слободан Антонић: Стижу нови милиони евра за борбу против „српског национализма“ и „руског малигног утицаја“

slobodan-antonic-foto-media.jpg

У борби против „српског национализма“ и „малигног руског утицаја„ у Србију и Републику Српску упумпавају се милиони евра – а главни талас тек долази.

Наиме, пропагандна борба „против Руса“ у Европи биће у наредном периоду потпомогнута с пола милијарде долара, а командант европског дела НАТО-а већ је оценио да је „Балкан главна мета руског малигног утицаја„. То значи да ће се још много новца слити у овдашње атлантистичке НВО и у аутоколонијалне медије.

Човек се пита како ће тек онда изгледати наша медијска сцена, ако већ сада гледамо америчку телевизију, читамо немачке новине, присуствујемо бујању грађанистичких и аутошовинистичких портала – док се критичка демократска и патриотска мисао негује тек на малобројним независним сајтовима који све теже састављају крај с крајем.

Већ сам писао о томе како НДНВ – НВО фирма Динка Грухоњића, добија од фондација из САД 10.000 долара месечно за пропагирање војвођанског сепаратизма. Недавно је и један таблоидни и провладини портал објавио листу западних донација за НДНВ, чији збир износи преко пола милиона евра. Стога је Грухоњић, поред портала Аutonomija.info, могао да отвори и сајт Voice.

Али, новац који добија Грухоњић не може да се пореди с новцем за неке друге „антинационалистичке“ НВО.

За 8. март више феминистичких организација окачило је кецеље на пар београдских „мушких“ споменика – међу њима и на споменик патријарху Павлу. Једна од тих организација била је и „Реконструкција Женски фонд“ – НВО за коју је вероватно мало ко од читалаца чуо.

patrijarh-kecelja-2.jpg

Но, треба знати да је само та једна феминистичка НВО добила, у 2018. години, око 300.000 евра донација за свој рад (како стоји на самом сајту ове НВО). А за период 2011-2018. чак два милиона евра!

Верујем да ће и ово скрнављење споменика добром патријарху Павлу – ког једна феминисткиња с Филолошког факултета чак зове „фашистичким патријархом„ – засигурно бити добро наплаћено.

Светлана Лукић из „Пешчаника“ каже да „сви ми, и ‘Пешчаник’, КРИК, ЦИНС, живимо искључиво од пореских обвезника – норвешких, холандских…“ – требало би додати и америчких, британских, немачких…

Зато, ваљда, на сајту КРИК-а, који себе види као „мрежу за истраживање криминала и корупције“, нећете наћи истраживање везано за Динкића, Александра Влаховића, Зорану Михајловић, Чедомира Јовановића, Ружицу Ђинђић и остале „беле медведе“ који су, очигледно, под заштитом атлантистичких центара моћи.

С друге пак стране, отварају се нови портали, првенствено намењени омладини, с изразитим грађанистичким усмерењем: Talas, Vice.rs, Editor, Vugl итд.

Ево неких карактеристичних наслова с ових портала: „Косово је главни регрутни центар национализма у Србији – разговор с Б. Јакшићем„, „Зашто величамо аутократу Путина – о стању људских права у Русији„, „Није српски ћутати – реакције на пресуду Караџићу„ („опозиција треба да буде уједињења у признавању пресуде Караџићу“), „На протесту у Београду демонстрантима ће се обратити осведочени хомофоб и антиваксер„ (мисли се на др Владимира Димитријевића), „Морамо да причамо о новој песми Београдског синдиката `Догодине у Призрену`„ („директно храни митоманију“, „меморандум САНУ за 2018“, „не помињу се ратни злочини и етничко чишћење према Албанцима од 1912. до данас“), „Хомомофобија није став, хомофобија је злочин„, „Весна Пешић је краљица, а ви како хоћете„, „Схватите, не желе сви децу„, „Школа нас учи да будемо сиромашни„ („У школи никада нећемо учити о новцу и његовом значају. Од малена нам се подмећу идеје како паре носе зло“), итд.

Најлепше је што већина од ових портала кроз „опуштеност“ и „урбане теме“ настоји да привуче публику, чланцима као што су: „Пушење траве пре секса може да доведе до бољег оргазма жена, показује студија“, „Први пут када сам дрогирана имала секс, мислила сам да сам се заљубила“ („Када имаш секс на МДМА осећај је као да се никада неће завршити“), „Историјат сцене свршавања у порнићу“, „Зашто сам поносна што сам `промискуитетна` дроља“ („Живот је као курац. Мораш да га зграбиш с обе руке“), „Момци и девојке о идеалном пушењу“ („Када ми је дечко први пут свршио у уста нисам знала око чега драма: `гутати или пљувати?`. Увек гутам ако до те ситуације дође“), „Моје прво гутање: ужаси и лепоте оралног секса„, итд.

Иза појединих од наведених портала такође стоје штедро финансиране НВО. Сајт Talas, рецимо, покренула је, у марту 2018, НВО Либек, која је, судећи по копијама извештајаобјављених на поменутом провладином таблоидном порталу, у три године пре тога такође приходовала око 300.000 евра донација.

У исто време, у Србији се гасе или једва преживљавају „патриотски“ и „анти-НАТО“ сајтови.

Престали су с радом, рецимо, Васељенска, Србел, Српска Акција, ЦАРСА, итд, а од сајтова који су имали финансијске везе с Русима (мада не и са званичном Москвом), ФСК.рс и Катехон.

fsk-logo.jpg

О гашењу ФСК.рс понешто знам јер сам за тај портал две године писао. Он је радио седам година и до 2017. постао је један од најчитанијих и најпреношенијих извора вести и коментара. Међутим, 27. новембра 2017, уредница Ања Филимонова (Аня Филимонова) обавестила је сараднике да „од 1. децембра, изненадно, без икаквог упозорења и образложења, рад српског Фонда стратешке културе је прекинут“.

Зашто, то је остало нејасно, како је произлазило из овог писма и доцнијег саопштења, и самој уредници. Портали који су о томе известили повезали су гашење ФСК.рс с „напорима САД да потисне сваки утицај Русије у Србији„.

Филимонова је ипак успела да спасе богату архиву ФСК.рс – пошто је страница престала с радом – тако што ју је пребацила на свој, новопокренути сајт Српски став. Он наставља традиције ФСК.рс али са, ипак, нижом логистиком и интезитетом постављања нових текстова.

Од оних малобројних, независних, суверенистичких информативних портала којима је данас глава једва изнад воде, попут Србин.инфо или Србијаданас.нет, својствен је случај Стања ствари.

Овај сајт је, по озбиљности и квалитету текстова, бележио изразити успон. Али, 24. јула 2018, уредништво објављује да је „чудним сплетом околности – а не бисмо искључили ни могућност да су умешани прсти система/режима – Стање ствари остало без икаквих финансијских прихода на месечном нивоу“ (овде).

Од тада Стање ствари преживљава молећи читаоце за помоћ. Прикупљена потребна средства, по месецима, била су: 100%, 49%, 29%, 43%, 48%, 37%, 42%, 50% и 27% – као што се види: с тенденцијом снижавања.

ss-skrin.jpg

Нешто боље, изгледа, стоје патриотски и анти-НАТО сајтови који имају извесне (претпостављамо) капиларне везе с политичким структурама: било онима које су ближе власти (Стандард, Видовдан, Патриот, Националист), било онима које су ближе опозицији (НСПМ). Ово се закључује и по томе што уредници ових портала ретко кад апелују на читаоце за помоћ, а присуство реклама на наведеним порталима, ако их и има, далеко је од фасцинантног.

Једини грађанистички сајт који се жали да нема новаца је, колико знам, Луковићев XXZ Magazin – наследник упокојених E-novina. Но то је, како произлази и из последњег Луковићевог апела читаоцима, више последица још неисплаћених казни за клевету и неовлашћено објављивање фотографија у E-novinama, а мање пресушивања дотока финансијских средстава.

Што се Републике Српске тиче, пак, за сада се добро држе три ћирилична политичка (али нестраначка) портала.

Кажем ћирилична, зато што је писмо сајта у БиХ, али и у Српској, знак не само политичко-етничког идентитета, већ и ширег идејног светоназора (антиимперијализам, антиглобализам, анти-НАТО итд).

Најстарији од ова три портала је Фронтал.рс. Он је ових дана прославио десет година рада. Иза њега стоји група патриота који у својој критици конформизма у РС не штеде ни власт, нити опозицију. Реч је о корисном сајту за сваког ко хоће да разуме догађаје у Бањој Луци и Републици Српској.

Ту је и Искра, информативни портал Андрићграда и чедо Емира Кустурице. Сајт садржи добро одабране вести из РС, Србије и света, и занимљиве коментаре групе млађих аналитичара.

Најзад, најмлађи од ова три сајта, Све о Српској – на коме се и објављује текст који је сада пред читаоцем – а који постоји тек више од годину дана, окупио је групу искусних коментатора из Србије и Српске. Он подржава основну патриотску линију званичне Бање Луке, првенствено ону око које постоји јасан консенсус с опозицијом у РС: не унитаризацији БиХ, и не уласку БиХ у НАТО.

Али, како је све то мало у односу на десетине сајтова у Србији и Српској који нас уверавају да је „Република Шумска“ геноцидна творевина, коју ваља превазићи (видети овде, овде, овде или овде)…

А следи нова поплава пропагадних долара која хоће да потопи оно што радимо. Зато је нужно подизање свести нашег народа о опасности „великог испирања мозга“ и јачање солидарности, као и узајамне помоћи, у тренуцима који следе.

Немојмо се свађати око идеолошких разлика и доктринарних нијанси: Србија и Српска морају да буду изнад свих наших доктрина, сујета и међусобица.

Ако тако радимо сачуваћемо се и од овог таласа „колонизације ума“. Као што смо свој народни идентитет и своју културу сачували кроз векове.

➤ Извор: Све о Српскојvia Стање ствари

Стиже нам још "страних инвестиција" од наших "западних пријатеља". Део земље нам је под физичком окупацијом, остатак колнизован, аутошовинизам буја, на Филозофском факултету се спроводи стаљинистичка чистка "морално-политички неподобних", патриотски настројени медији се гасе.. но, не губимо наду. Није ово ни приближно најгори тренутак у нашој историји. 

Догодине у Призрену, и без аутошовиниста и штеточина за вратом!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Откуд све ове етикете.. ја сам додао само пет њих. 

Молим особље да уклони све осим: Слободан Антонић, Србија, Република Српска, Црна Гора, пропаганда.

Унапред хвала!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баш ми је данас кроз главу прошао морбидан сценарио - У човече, да није ово дрвеће оволико осакаћено да летос дефинитивно нико не може да крочи напоље, већ да сви седимо у климатизованим становима хипнотисани ђавољом кутијом, немајући другог избора?

Наравно, отерах црне мисли, пролеће је итд...али ипак? :blush: 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 16.4.2019. at 15:45, Хаеул рече

За 8. март више феминистичких организација окачило је кецеље на пар београдских „мушких“ споменика – међу њима и на споменик патријарху Павлу. Једна од тих организација била је и „Реконструкција Женски фонд“ – НВО за коју је вероватно мало ко од читалаца чуо.

СПЦ треба да пресавије табак.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Укратко, не само да професионалним србомрсцима и србопљуватељима стижу нова средства, већ дотични део њих стављају у сопствени џеп, а о њиховој корупцији не говори нико, јер су ови "невладини" службеници страних влада изнад закона. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Spema se jos veca medijska propaganda i manipulisanje moraju nekako da pokriju prodaju KiM, pa uvodjenje GMO, pa homo prica u skolama, pa ozakonjenje homo brakova i dece dalje verovatno NATO prica, Evropa friends i Rusija njet' i tako dalje,... jednom recju' ne pise nam se dobro. :blush::1314_womens:(mnogima ce ovo biti dobro)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У уводном дијелу емисије отац Слободан је тумачио зачало из Светог Јеванђеља на недјељу Свих светих-прву недјељу по празнику Педесетнице, а потом говорио о значају Петровског поста, који почиње 24. јуна и трајаће до празника Светих првоврховних апостола Петра и Павла, 12. јула.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ

      Слушаоци су питали како се правилно чита Псалтир, „Најљепши молитвеник“ по ријечима оца Слободана. Он је поучио слушаоце нашег радија и о томе како одагнати ружне помисли које нам се јављају током молитве, и одговарао на низ питања наших слушалаца на разне недомумице наше вјере, на које ћете чути одговоре ако будете одслушали ову нашу емисију.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Основна проповијед Христовог Јеванђеља и Цркве јесте проповијед о долазећем, есхатолошком Царству Божијем. Древни хришћани су напрегнуто ишчекивали други долазак Месије па отуда есхатолошко исповиједање вјере којим се завршава Никејски Символ вјере – Чекам васкрсење мртвих и живот будућег вијека – јесте изнутра повезано са Личношћу Христовом и своју основу налази у Господу славе Који ће опет доћи… Како се раскривао историјски пут између првог и другог доласка Месије, то је хришћанство почело да се прилагођава историјским условима. Ријечима Берђајева, “настала је објективација хришћанства, – појавило се историјско хришћанство.“ 

      У тим условима Црква је често стајала пред два искушења. С једне стране, пријетила је опасност да приближавајући се сувише свијету, тј. свјетовном, Црква изгуби своје есхатолошко назначење, а с друге стране, удаљавајући се од свијета, да постане неосјетљива за проблеме човјека и човјечанства. Царски, спасоносни пут је изражен исказом: у свијету, али не од свијета. Црква је предукус и пројава Царства Божијег, али у историји живи у царству ћесара, преображавајући свијет који сав у злу лежи (1 Јн. 5,19).
      Црква се родила и расла у ондашњој римској империји, у царству ћесара које је често било сурово према Цркви, прогањајући хришћане и забрањујући слободно исповиједање хришћанске вјере. Данашњим рјечником речено, Црква је посматрана као “реметилачки фактор“ и опозиција многобожачкој религији Империје. И заиста, у питањима вјере никада није могло бити компромиса, али у другим питањима која су се тицала односа према властима и властодршцима хришћани су слиједили Христову заповијест: Подајте Богу Божије, ћесару ћесарево (Лк 20, 25). На камену Петровог исповиједања вјере Христос је рекао да ће сазидати Цркву којој ни врата адова неће одољети (Мт 16,18). Упоредо са обећањем коначне побједе Цркве, Христос је ученицима рекао да ће у свијету имати жалост, да ће Црква бити гоњена, јер ако мене гонише и вас ће гонити (Јн 15,20).
      Човјечанство је веома често издавало Христову истину. Неоспорно је да је Христова аксиологија нешто најузвишеније, међутим и међу хришћанима често у животу тријумфује порок и изопачење. У Христовим заповијестима препознајемо призив љубави, кротости, жртвовања за ближње, очишћење срца – једном ријечју, све што је најузвишеније и најдрагоцјеније. У Христовом учењу немогуће је наћи позив на освету, на злобу, на мржњу, на користољубље. Међутим, чињеница је да се људска природа често противи и ратује против хришћанске узвишености. „Хришћанство се супротставља људској природи, али има потребу да је преобрази и просвијетли, као што се и људска природа супротставља хришћанству покушавајући да га изопачи. Борба која настаје између божанског и људског је стална, у којој оно божанско просвјетљује људско, а оно људско изопачава божанско.“ (Н. Берђајев).
      Када је у питању однос Цркве и државе, у наше вријеме преовладава начело секуларног друштва по којем су Црква и држава (као систем и институција) раздвојене. Међутим, оне су у бројним тачкама упућене једна на другу, јер државу чине и људи који су истовремено и чланови Тијела Христовог, тј. конкретне црквене заједнице. Иако наше друштво није непријатељски настројено према Цркви, као што је то био случај у првим вијековима хришћанства или у новије вријеме у периоду богоборног атеизма, ипак се у јагњећој кожи толерантности често крију грабљиви вукови. Тако се може десити, на примјер, да један “ћесар“, који је при томе јавно декларисани атеиста, жели да створи “нову цркву“ или да обнови “цркву“ која никада није постојала. Да ли су ту посриједи филантропски мотиви, из љубави и бриге за спасење оних сународника који су вјерујући и којима је потребна Црква и спасење кроз њу? Не! Јер, овдје Црква живи већ осам вијекова у континуитету. И та Црква јесте истинска Црква ма како да се неко не обзирао на историју и каноне и заузимао ревизионистичи став. Јер, та Црква је рађала и рађа Светитеље. И сваки истински вјерујући човјек жели да буде у њеном окриљу, да буде “окупиран“ њоме и Духом Светим који је надахњује. Има ли ичег љепшег него припадати истој Цркви којој припадју Св. Василије Острошки, Св. Петар Цетињски, Св. Симеон Дајбабски и бројни други светите љи у којима је прослављен Васкрсли Бог, који су истински амбасадори неба на земљи. Црква којој они припадају надилази сваку идеологију, сваку овоземаљску подјелу и призивајући све на јединство чува “инфраструктуру“ Царства Божијег на земљи.
      Превазићи ће Црква и данашња искушења као у увијек до сад јер је њен угаони камен Христос. Неизбјежно је да искушења и саблазни дођу, али тешко ономе преко којих долазе, јер је тешко против бодила праћати се (Дап 9,5). И зато је и у свим искушењима Црква остајала на путу истинске мисије свједочећи у овом свијету који сав у злу лежи, истину будућег Царства, подсјећајући нас, своју дјецу, да овдје немамо постојана града већ да очекујемо онај који ће доћи (Јевр 13,14).

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Сви свети, посебно Свети мученици – страдалници који су својим мучеништвом и земаљским животом положеним за Христа ради задобијања Небеског живота, показали су да су деца будућег века и светионици у тами који нам показују пут којим треба да ходимо, казао је данас у Недјељу Свих светих, архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани, у пастирском слову сабранима на Светој литругији у овој древној немањићкој светињи. Задужбина српског краља Светог Стефана Дечанског је имала данас и посебну радост, у току Свете службе Божије крштена је и миропомазана мала Ивона.
       
      „Свако је позван да понесе свој крст. Нико не може знати шта нас све чека, али крст је управо у томе да примимо са благодарношћу и љубављу све што нам Господ даје, и ако је лако и ако је тешко, са чврстом надам да је то добро за нас и баш оно што нас уводи у живот вечни. Да не ропћемо и не одбацујемо тај крст, већ да заблагодаримо Господу да нас преко тих малих мука и невоља, кроз које често пролазимо у овоме животу, уведе у много већу радост која почиње сада и овде, већ у овоме свету, и траје у векове векова“, казао је архимандрит Сава.
      Отац је нагласио да би ми, људи по своје слабости, волели вечни живот и васкрсење, али без крста:
      „Волели бисмо да нам све некако буде лакше. Волели бисмо да нам духовни живот буде једна утеха и бег од мука и невоља овога света, а не оно што треба да буде, а то је начин како да се суочимо са невољама и проблемима у овоме свету, и лепим и ружним, на начин који ће нам помоћи, не само да сачувамо своју душу и духовно узрастамо и сазремо, већ да будемо утеха и онима око нас.“
      И зато Црква стално, као и светитељи, подсећа да наше Царство није од овога света, као што ни ми нисмо од овога света, бесједио је о. Сава и појаснио да су хришћани у свакој земљи домаћи и свака земља им је отаџбина, али у свакој земљи су странци.
      „Дакле то је живот хришћански! Ми пролазимо кроз овај свет идући као путници ка Царству Божијем које је заправо, и Господ каже: Царство небеско је у вама, у нашим срцима и када нађемо то обиталиште тихо мира и радости, то је онај мир о коме Господ говори: Мир Свој дајем вам. „
      Објаснио је игуман дечански да тај мир није од овога света и да нам га не могу одузети моћници и силници овога света, који мисле да могу да поробе оно што се поробити не може, а то је слобода коју имамо у Христу Господу спаситељу нашем. Тај мир када човек задобије, без обзира да ли је у здрављу и снази или у болести и самрти, у младим или старим годинама, осјећа радост и благодари Господу и постаје благовесник те радости свима другима и извор неизмерне утехе, као што су и светитељи били кроз историју:
      „Такав је био и међу светима и просјавши Свети краљ Стефан Дечански, чије свете мошти овде почивају већ скоро седам стотина година, који је у свом животу прошао много искушења и страдања иако је био царскога, краљевскога рода, али његов живот, као и многим владарима, краљевима, није био лак.“
      Говорећи о животу Светог краља Светог Стефана Дечанског, отац Сава је подсјетио на велика страдања овог Божијег угодника која су га пратила кроз цео његов живот, због којих је  и он могао да се запита чему све то, који је смисао живота.
      „Нема те светске славе која није угорчена страдањем, нити младости која није угорчена неким болом, патњом, губитком који нам Господ допушта не да би се играо са нама и зато што је то Њему потребно, већ зато да бисмо познали дубоко, суштаствено, пролазност свега и да се не бисмо ни за шта везали. Када човјек није везан ни за шта од овога света, он је најслободнији, јер тада му нико ништа узети не може.“
      По његовим ријечима када смо везани за новац, славу, положај,богатство, углед у свету, човјек живи у сталном страху и борби да гурне другога, да себе постави на боље место, не видећи заправо да гурајући другога гура самога себе, да газећи другога гази сам лик Христов у другоме и у ближњем:
      „Господ нас све време учи да схватимо и разумемо колико смо међусобно повезани и колико смо сви синови, не само по нашој заједничкој људској природи у паломе староме Адаму, већ пре свега, у новој освештаној људској природи коју је сам Господ – Логос – Син Божји предвечни узео и вечно сјединио са божанском природом како бисмо у њему нашли вечно покојиште и радост, вечни смисао живота.“
      Управо је то смисио и Света тајне крштења коју је данас примила наша мала сестра Ивона, казао је архимандрит Сава и додао да је то смисао и монашког живота:
      „Ми долазимо овде да се подсетимо то крштенског завета да док не умре у нама стари човек са својим жељама, идејама, маштањима, амбицијама, неће се родити нови човек у Христу Исусу, а када заживи у нама Христос, то је нови истински живот који почиње већ сада и овде.“
      У Господу нема ни прошлости, ни будућности, већ све је један велики тренутак који стално бива, истакао је отац и додао да онај који уђе у заједницу са Господом сада је већ и у вечности истовремено, али у овоме свету, и доживљава ту неизмерну радост која се излива благодаћу Духа Светога и божанским енергијама испуњава и блажи васцелу творевину.
      Како ми то често затворених очију не видимо и живимо старим човеком и поново се враћамо својим старим навикама и обичајима, ту су светитељи који нас стално подсећају да је то смисао нашег живота да постанемо нова твар, јер на крају Господ ће престворити и небо и земљу, и настаће ново небо и нова земља, као што и говори последња књига у Јеванђељу Откровења и као што сведоче многи светитељи који су имали откровења о томе.
      „У том новом небу и тој новој земљи живеће само они који су заиста живели Христом, који могу са апостолом Павлом да кажу: Не живим више ја него живи Христос у мене“, закључио је архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани, у литургијској бесједи на празник Свих светих.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Завршним испитом одржаним у петак, 21. јуна 2019. године, у просторијама Црквене општине новосадске, окончано је школовање шесте генерације полазника Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин.  Дипломски испит – практични и теоријски део – пред петочланом Комисијом одбранио је господин Владимир Симић из Београда, дипломирани машински инжењер, музички руководилац групе Бело платно, стекавши звање црквеног појца. Кандидат је успешно положио све испите предвиђене програмом Школе и тиме је стекао право да приступи завршном испиту. 
       
      Чланови Испитне комисије били су: председник – презвитер Велимир Врућинић, управник Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, господин Србољуб Остојић из Београда, учитељ црквене музике, господин Слободан Булатовић, професор Црквеног појања у истуреном одељењу Школе у Суботици, господин Филип Поповић, сарадник у настави, и јерођакон Јеротеј, сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу и професор у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у својству ментора.  
      После одбране дипломског испита, присутнима у дворани Црквене општине новосадске обратио се отац Велимир, изасланик Епископа бачког г. Иринеја, честитавши господину Владимиру и наставним делатницима Школе Свети Јован Дамаскин. Појање, поготово ово које смо ми обновили и почели да се трудимо да изучавамо и да враћамо у наша богослужења такозвано византијско појање, има посебну улогу да обогати и припреми човека за реч Господњу. Ми ћемо наставити да се трудимо јер појање има мисијску улогу у Цркви, казао је управник Школе црквеног појања.
      Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин основана је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, у октобру 2011. године. Циљ Школе је да се теоријски и, пре свега, практично припреме полазници Школе за службу црквеног појца. Усавршавање траје пет школских година, а у оквиру наставе је и учествовање на свим црквеним богослужењима, као и хорске пробе у оквиру хора Школе. 
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      Страдање је одредило нашу историјску судбу, жртвом смо себи и другима показали, и још увијек показујемо, да је „земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека“. Патња се дубоко укоријенила у нашу националну душу. 

      Српска књижевност саткана је од бола, туге, патње и прогона, али и жеље да се надживи свака од пошасти која нам је одредила земаљски пут. Зато знамо да смо живи док страдамо, да смо Христови док нас распињу, да смо Господњи док нас прогоне. Сваки нам је дан борба за голи опстанак, да јесмо и да нас буде, да баштинимо баштину својих предака, да вјерујемо исто онако као и они чија крв тече нашим венама. Зато нам је важно Косово, да нас буди и разбуђује из дубоког сна данашњег конформизма, гдје је важније имати него бити, гдје је важније уживати него живјети, гдје је прихватљивије трошити него стварати… 
      Постали смо ендемична врста, коју не прихвата логика данашњег Новог Вавилона. Због тога нас мрзе они који за то разлога немају, због тога нас прогоне они које смо задужили… Због тога смо, поред Распетог Косова, добили Ново Косово – Црну Гору, некад земљу славних Петровића, земљу Светаца и јунака, а данас државу која би да нас из темеља раскући, да нам поништи трајање, да нас искоријени са тла из којег смо поникли. 
      Због тога молитвено вапијемо Светом Петру Цетињском, Василију Острошком, Арсенију Сремцу, Стефану Пиперском, Јовану Владимиру, те многим другим, знаним и незнаним угодницима Божијим, да пробуде нашу заспалу браћу из кошмарног сна у којег су их увели лажни душебрижници; да се пробуде и врате себи, својим коријенима, и њиховој и нашој Црној Гори, којом смо се, све до скора, с правом поносили, називајући је Српском Спартом. 
      Сви ми, којима је Црна Гора у срцу, сви ми који уснама и срцем свакодневно призивамо молитвену помоћ Острошког Чудотворца – Светог Василија, патимо и страхујемо, молећи Свемилосног Господа, да се не пролије ниједна кап братске крви, да не завлада омраза међу истима, да се поврати љубав међу потомке оних истих предака, који су ту исту Црну Гору бранили од Турака, чувајући своје светиње, храмове и гробља, па чак и онда када се битка чинила унапријед изгубљеном. 
      Прошлост Црне Горе је наша историјска читанка, наш понос и путоказ, док је данашња Црна Гора једна од најтамнијих страница наше слободорске, светосавске и страдалне историје. Не дозволимо да та страница затамни вијекове поноса и славе, вијекове вјере и жртве, а свако од нас, у љубави Божијој, дужан је да помогне да наша заблудјела браћа схвате да гонећи Српску Цркву заправо прогоне сами себе, да суде својим прецима и да своје потомке лишавају прошлости којом треба да се, с правом, поносе. По ријечима Светог Петра Цетињског: „Ко учини колико је кадар, учинио је колико је дужан!“ 
      Дужни смо Светом Василију, и никада му се нећемо моћи одужити, јер сам Светитељ, исцјељујући све и свакога, вјерујем, плаче због нас. Његових суза нисмо достојни, његову милост нисмо заслужили, јер смо, вољом трећих, покидали ланце братске љубави. 
      Тројичиндански сабор један је од вапаја наше Цркве и народа, нашег митрополита и наших епископа, али и свештенства, монаштва и вјерног народа, да се злу истином стане у крај, да се љубављу заустави лавина мржње. Зато ниједан Србин у Црној Гори, ма колико му данас тешко било, не смије се осјећати сам и усамљен, јадан и понижен, јер је васколико српство, иако фрагментирано вјештачким границама, заједно је у истој жељи – да се очува мир, да се сачувају светиње које су чувале нас, ма гдје се налазили. Јер, све док пати макар један Србин на Косову и Метохији, или данас у Црној Гори, ниједан други Србин, гдје год се налазио, нема право да се осјећа срећним, јер као што каже Свети Апостол Павле: „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. А ви сте тијело Христово, и удови понаособ“ (1. Кор. 12, 26-27). 
      Нека би дао Господ да опет и изнова васкрсне братска љубав у Српској Спарти – Црној Гори, да се разбраћена браћа опет врате себи и својим коријенима, а ми их дочекајмо братском љубављу, оним истим жаром као што је Отац дочекао Блудног сина. У супротном, оствариће се она народна изрека: „Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара!“

      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Create New...