Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 30 минута, ............. рече

Шта Ви мислите? 

Nego, boio je ranije jedan nas pop u Bosni... taj je voleo da kaze "sto golije, Bogu milije". :smeh1:

Sad, da li verovati njemu ili ap. Pavlu... 0703_read

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, obi-wan рече

1) Ima smisla. Jer glumice ne glume samo Antigonu, njihova karijera je ipak kranje nepredvidiva.

2) Da, on je u obavezi da je kontrolise, jer je "muz glava zeni". Narocito zato sto ona treba da bude primer svima u svemu, isto kao i on.

...

Nego, `de si bre doktorka, nikako da svratis malo ovde na druzenje... :pivo:

Ali nju niko ne proizvodi zvanično ni u šta, ona ništa ne potpisuje, možda kad se udavala nije ni znala da će joj muža rukopoložiti. Kako to njoj ograničava slobodu izbora zanimanja?

Kako može biti neko u obavezi da kontroliše odraslu slobodnu osobu? Ozbiljno pitam.

Ću svratim :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Paradoksologija рече

Mene zanima 1) da li ti kanoni, posebno vezani za recimo glumice imaju ikakvog smisla danas? Budući sveštenik ne može da oženi ženu koja glumi Antigonu ili Dezdemonu u pozorištu, na primer?

2) Ukoliko popadija nakon sklopljenog braka postane glumica, manekenka, mis - kakve to veze ima sa sveštenikom za kog je udata? Da li on treba da je kao kontroliše i zabrani joj bilo koji angažman tog tipa? Kako to tačno zakonski/kanonski treba da funkcioniše? Ko je ovde lud? Ili će Crkva da blagoslovi instant razvod sveštenika čija supruga odluči da se upusti u te vode ne bi li ga zadržala kao sveštenika?

Stvarno ne razumem.

Мене занима ако се којим случајем деси да попадија након више година у браку са попом, најзад схвати да је она заправо он, тј да је мушко у женском телу и одлучи се за промену пола, што је дозвољено од стране наше цркве, да ли црква, након промене пола такав брак поништава и шта бива са тим јадним попом?

Наиме, наша црква је усвојила одређене акте по којима након промене пола признаје тај пол и допушта особи да се причешћује, дакле да остане у јединству са црквом. Заиста не видим разлог зашто би се такав брак морао поништити, сем ако поп није геј.

 

Дакле, у поређењу сад са овим изнетим, тренутно теоретским проблем, имати лепу попадију заиста представља мачији кашаљ.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Paradoksologija рече

Mene zanima 1) da li ti kanoni, posebno vezani za recimo glumice imaju ikakvog smisla danas? Budući sveštenik ne može da oženi ženu koja glumi Antigonu ili Dezdemonu u pozorištu, na primer?

2) Ukoliko popadija nakon sklopljenog braka postane glumica, manekenka, mis - kakve to veze ima sa sveštenikom za kog je udata? Da li on treba da je kao kontroliše i zabrani joj bilo koji angažman tog tipa? Kako to tačno zakonski/kanonski treba da funkcioniše? Ko je ovde lud? Ili će Crkva da blagoslovi instant razvod sveštenika čija supruga odluči da se upusti u te vode ne bi li ga zadržala kao sveštenika?

Stvarno ne razumem.

Никако не можеш да прихватиш да је црква као институција ама баш таква као што не разумеш. Увек била и биће. Ништа пинк, ништа феминизам. Веома строга и патријархална хијерархија. Зна се место и улога мушкарца, зна се место и улога жене. Понављам по стоти пут, мени сте ви пинк либерални православци дражи и ближи, ал чињенице су чињенице. Треба само да се проуче канони и писања свих отаца, од апостола до данас. ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Макрина рече

Нема правила.Пуштене смо низ воду :( Нити кога интересује нити се ко бави овом апсолутно и подједнако важно темом као и питање живота свештенства и монаштва.

Нити нас ко окупља,сабира,позива на предавања,едукацију...ајде,ја сам ветеран,пронашла сам своје место у Цркви а могу да кажем,да нисам била схваћена нити сам и дан данас одобравана јер са својим супругом једнако учествујем у парохијско животу.

За свештенство,протиница је синоним добре кухиње,доброг трача...ето...

За монаштво,исто тако.

Ми међу собом имамо проблем идентификације,препознавања.

О нама се пише и говори само ако смо не дај Боже,разболеле се,упокојиле и оставиле петоро деце.Е,онда добијемо неко место и пар редака да се о нама понешто напише.

Све у свему,срамота и брука,да ама нико до сада није препознао ону народну али истиниту: Попадија-пола попа.

 

ovo mozda kod vas, kod nas popadije uzivaju veliko postovanje i od strane naroda i svestenstva, i po mnogim parohijama u srbiji gde odlazim i posecujem

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Paradoksologija рече

Ali nju niko ne proizvodi zvanično ni u šta, ona ništa ne potpisuje, možda kad se udavala nije ni znala da će joj muža rukopoložiti. Kako to njoj ograničava slobodu izbora zanimanja?

Kako može biti neko u obavezi da kontroliše odraslu slobodnu osobu? Ozbiljno pitam.

Ću svratim :)

Мани се сад тих феминистичких фора, као да не знаш када су канони о глумцима писани.

Во времја она се подразумевало да жена нема личну слободу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Paradoksologija рече

Ali nju niko ne proizvodi zvanično ni u šta, ona ništa ne potpisuje, možda kad se udavala nije ni znala da će joj muža rukopoložiti. Kako to njoj ograničava slobodu izbora zanimanja?

Oni se upoznali, pricali... svasta nesto jos radili... i nije ni momenta saznala da ce on mozda da bude pop? Ajde bre doktorka, pa ne zivimo u Diznilendu. :coolio:

пре 3 минута, Paradoksologija рече

Kako može biti neko u obavezi da kontroliše odraslu slobodnu osobu? Ozbiljno pitam.

On je pop. Semafor u koji svi gledaju. U obavezi je da pazi na sitnice u svom zivotu, kamoli na celu jednu zenu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Juanito рече

Никако не можеш да прихватиш да је црква као институција ама баш таква као што не разумеш. Увек била и биће. Ништа пинк, ништа феминизам. Веома строга и патријархална хијерархија. Зна се место и улога мушкарца, зна се место и улога жене. Понављам по стоти пут, мени сте ви пинк либерални православци дражи и ближи, ал чињенице су чињенице. Треба само да се проуче канони и писања свих отаца, од апостола до данас. ;) 

Pa ja ovo pitam jer sam upravo provela nekoliko sati u razgovoru sa popadijom daleko liberalnijom po nekim pitanjima od mene, koju naravno neću ni izdaleka imenovati. Ja se sigurno ne bih ni u neofitskoj fazi udavala za sveštenika, kao što se ne bih udavala za nekog biznismena kome treba fino obučena supruga za večerinke sa klijentima, jer mnogo cenim svoju slobodu, ali eto, u samoj našoj Crkvi u praksi očito ima izrazito liberalnih i feministički nastrojenih popadija, Bogu hvala.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Жељко рече

Мани се сад тих феминистичких фора, као да не знаш када су канони о глумцима писани.

Во времја она се подразумевало да жена нема личну слободу.

Pa znam, zato kažem. Danas nemaju veze sa životom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Juanito рече

Никако не можеш да прихватиш да је црква као институција ама баш таква као што не разумеш. Увек била и биће. Ништа пинк, ништа феминизам. Веома строга и патријархална хијерархија. Зна се место и улога мушкарца, зна се место и улога жене. Понављам по стоти пут, мени сте ви пинк либерални православци дражи и ближи, ал чињенице су чињенице. Треба само да се проуче канони и писања свих отаца, од апостола до данас. ;) 

Мени сте ви као фол ретро православци једнако смешни као и ови пинк православци.

Јер сви смо ми данас само потрошачи. Нема више мушко ни женско, нема више роба ни слободњака, нема више Јудејина ни Грка, већ смо сви једно у глобалном потрошачком друштву.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, obi-wan рече

Oni se upoznali, pricali... svasta nesto jos radili... i nije ni momenta saznala da ce on mozda da bude pop? Ajde bre doktorka, pa ne zivimo u Diznilendu. :coolio:

On je pop. Semafor u koji svi gledaju. U obavezi je da pazi na sitnice u svom zivotu, kamoli na celu jednu zenu.

Ali kakve sve to veze ima s njim? Kako je on odgovoran za ma šta?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Juanito рече

Никако не можеш да прихватиш да је црква као институција ама баш таква као што не разумеш. Увек била и биће. Ништа пинк, ништа феминизам. Веома строга и патријархална хијерархија. Зна се место и улога мушкарца, зна се место и улога жене. Понављам по стоти пут, мени сте ви пинк либерални православци дражи и ближи, ал чињенице су чињенице. Треба само да се проуче канони и писања свих отаца, од апостола до данас. ;) 

Ti samo imas problem sto razdvajas jedne i druge. Nije uopste u pitanju razdvajanje, nego, kao sto sam napred napomenuo - kaljanje savesti slabih.

Svi smo Crkva, pa i ti slabi, o njima prosto mora da se vodi racuna ako cemo da budemo ljudi do kraja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Српска Православна Црква 13. септембра обележавају Јасеновачке новомученике, сећајући се свих пострадалих у ратним вихорима и нељудским временима. Попадија Дајана Петровић, говорећи за радио „Источник“ о својој збирци кратких прича и песама „У Христа обучени“, каже да је наведена књига посвећена Србима страдалим од Јадовна, преко Јасеновца, Пребиловаца до Косова и Метохије. 
      „Била сам на свим местима где су мучени и убијани наши људи. На њима нема никаквог обележја да су ту некада били логори, а осамнаесторо чланова породице моје мајке је скончало у најгорим мукама на тим стратиштима“, каже гошћа која за крај разговора чита потресну причу „Вајкина преткомора“ за коју је добила престижну књижевну награду „Милован Видаковић“. Подсећамо, књига „У Христа обучени“ је изашла из штампе крајем 2016. године са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Разговор са гђом Дајаном водила је Марина Марић.   Извор: Радио Источник
      View full Странице
    • Од Логос,
      „Била сам на свим местима где су мучени и убијани наши људи. На њима нема никаквог обележја да су ту некада били логори, а осамнаесторо чланова породице моје мајке је скончало у најгорим мукама на тим стратиштима“, каже гошћа која за крај разговора чита потресну причу „Вајкина преткомора“ за коју је добила престижну књижевну награду „Милован Видаковић“. Подсећамо, књига „У Христа обучени“ је изашла из штампе крајем 2016. године са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Разговор са гђом Дајаном водила је Марина Марић.   Извор: Радио Источник
    • Од Милан Ракић,
      Генерални секретар Фудбалског савеза Русије Александар Алајев честитао је Фудбалској федерацији Косова (ФФК) због избора Агима Адемија за новог председника ФФК.

      „Са нестрпљењем ишчекујемо будућу сарадњу наших савеза и желимо Вама и Вашем савезу просперитет и много успеха. Увек можете да рачунате на нашу подршку у свим фудбалским питањима. Надамо се да ћемо се ускоро срести у разним фудбалским приликама“, наводи се у честитки. 
      Интересантно је да је Алајев маја 2016. године, када је Косово постала чланица УЕФА, на конгресу гласао против уласка те самопроглашене државе у Савез европских фудбалских асоцијација уз образложење да Русија не признаје статус те републике.
      Том приликом се огласио и тадашњи председник Фудбалског савеза Русије Виталиј Мутко који је рекао да Русија није подржала ту иницијативу, али да је већина ипак одлучила да Косово постане чланица УЕФА. 
      Иначе, Адеми је на челу ФФК наследио бившег фудбалера Партизана и репрезентације Југославије Фадиља Вокрија који је недавно преминуо у 58. години. 
      Према наводима медија, Адеми се бави и изградњом станова, а 2012. године је ухапшен због корупције.
      https://rs.sputniknews.com/rusija/201807121116522474-rusija-cestitala-ademiju-za-izbor-predsednika-fudbalske-federacije-kosova/
    • Од Логос,
      Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице

      Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице

      „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић

      Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара
       
      У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић
        На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ.     Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота.     „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог.  А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти.     „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.     Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки.     Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије.     Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице
        Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак  7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске  и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа.  Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски.   Звучни запис беседе   Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице     Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом  архипастирске поуке  која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић.   Звучни запис беседе   „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић     Иван Александрович Иљин   Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо.   То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим.   „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност.   Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет.   Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан…   Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав.   И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се.   Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту.   Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја.   – Твоја мама-„.   Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство!       *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.)   *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института.   *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре.   Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење.   Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа.   Христос воскресе – Ваистину воскресе!   Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара     Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду.   Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког  2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота.   За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године.   Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму.   Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора.   Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа.  У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу  на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе.   Вјечан јој спомен и Царство Небеско!     Извор: Митрополија црногорско-приморска  
    • Од Логос,
      Поводом упокојења наше сестре у Христу, протинице и вероучитељице Младенке - Маше Зековић, благодарећи Радију Светигора доносимо све прилоге са опела које је служено данас у манастиру Ждребаонику. 
       
      Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице

      Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице

      „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић

      Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара
       
      У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић
        На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ.     Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота.     „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог.  А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти.     „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.     Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки.     Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије.     Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице
        Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак  7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске  и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа.  Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски.   Звучни запис беседе   Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице     Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом  архипастирске поуке  која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић.   Звучни запис беседе   „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић     Иван Александрович Иљин   Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо.   То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим.   „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност.   Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет.   Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан…   Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав.   И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се.   Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту.   Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја.   – Твоја мама-„.   Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство!       *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.)   *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института.   *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре.   Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење.   Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа.   Христос воскресе – Ваистину воскресе!   Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара     Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду.   Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког  2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота.   За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године.   Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму.   Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора.   Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа.  У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу  на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе.   Вјечан јој спомен и Царство Небеско!     Извор: Митрополија црногорско-приморска  

      View full Странице
×
×
  • Create New...