Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Srdjan Kotur

Sveštenik Nenad Ilić: Moje pismo sa protesta je podržao veliki broj sveštenika i vernika

Оцени ову тему

Recommended Posts

https://www.nedeljnik.rs/svestenik-nenad-ilic-moje-pismo-sa-protesta-je-podrzao-veliki-broj-svestenika-i-vernika/

Sveštenik Nenad Ilić: Moje pismo sa protesta je podržao veliki broj sveštenika i vernika

"Na jučerašnjoj liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i 'ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga'. To je crkveni stav", rekao je Ilić za Nedeljnik.rs

 
Ana Mitić 15/04/2019
Svestenik-Nenad-Ilic-1-696x445.gif Foto Igor Pavićević

 

Sveštenik Nenad Ilić čije je pismo pročitano na protestima u subotu i jedan od prvih sveštenika SPC koji ih je javno podržao, kaže za Nedeljnik.rs da je posle toga dobio podršku velikog broja sveštenika i vernika. Zvaničnih reakcija iz same SPC, zasad, nije bilo.

“Ne verujem da iko iz Crkve daje podršku tome da može neko na vlasti da se ponaša kao vlasnik naše zemlje i svega u njoj. Da može da ima potpunu vlast nad medijima kojima kontroliše proces izbora, i da to da li će da razgovara sa svojim narodom kome treba da služi zavisi od njegovog raspoloženja. Na jučerašnjoj Liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i ‘ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga’. To je crkveni stav. Da je to tako dokaz je velika podrška mom pismu od strane verujućih ljudi i velikog broja sveštenika. Ne moramo mi stranački da se opredeljujemo ali obaveza nam je da reagujemo na nepravdu i zloupotrebe. Srbija vapi za tim da konačno krene dalje. Ko će u tome najbolje služiti odlučiće narod, ali tek kad počnemo normalno međusobno da razgovaramo i kad mediji prestanu da budu bilo privatno oruđe”, rekao je Ilić za Nedeljnik.rs o reakcijama na njegovo pismo.

Ilić koji je na službi u Holandiji, nije mogao da dođe na proteste, jer, kako je objasnio, subotom nema letova za Amsterdam, a služenje liturgije je njegova najvažnija obaveza koju nikako nije mogao da preskoči.

“Nije bilo nikog ko bi mogao da me zameni”, kaže Ilić.

NA JUČERAŠNJOJ LITURGIJI ČITALO SE JEVANĐELJE U KOJEM PIŠE I “KO HOĆE MEĐU VAMA DA BUDE PRVI, NEKA BUDE SVIMA SLUGA”. TO JE CRKVENI STAV

U pismu koje je na protestu pročitala njegova supruga Anastasija Ilić, sveštenik Nenad Ilić je poručio da pojedinačni glasove iz Srpske pravoslavne crkve ne treba da zbunjuju.

“Crkva se ne bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, ona ima obavezu da stane u zaštitu vernog naroda. Ne treba da vas bune pojedinačne redakcije, crkva nema glavni odbor”, napisao je Nenad Ilić.

“Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču i u miru jedu izvaganu dobit. Od njihove galame mudrac ne dolazi do reči. Laskaju glupaku i nasilniku samo da dodu do prvih mesta. Pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika da bi skrili svoje zlo. Nemoćni su da učine pravdu narodu, nego ga zastrašuju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena. Haraju za sebe i prijatelje svoje, jer znaju da neće dugo”, citirao je sveštenik Ilić reci vladike Nikolaja.

Patrijarh Irinej je nedavno rekao: “Ne vidim koristi za narod od podsticanja na takve proteste u Beogradu”. Patrijarh Pavle je svojevremeno sa studentima “probio” kordon tokom protesta 1997. godine.

Sveštenik Nenad Ilić je nedavno u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio i o tome šta za njega znače ovi protesti.

“Od kad sam posle trideset i četiri godine života stupio u Crkvu ‘punom nogom’ i srcem, doživljavam je kao porodicu, familiju. Možemo da se razlikujemo u mišljenjima, da se raspravljamo, pa čak i žučno, ali ostajemo familija. Ostajemo bliski i kad se uvredimo zbog nekog od naših. Patrijarh ne vidi korist za narod od protesta. Dobro. On je naš deda, čovek u ozbiljnim godinama, i ne mora nužno dobro da vidi sve oko njega. Pogotovo ako ga skole obećanjima i lažima neki van familije, a moćni. Možemo s njim da se slažemo ili ne, njegovo mišljenje moramo ozbiljno da prihvatamo, ali možemo i sinovski da se sporimo. Mnogi, pa i ja među njima, mislimo da protesti imaju smisla. Da kad vlast koja nije baš hrišćanska i ne čini dobro, zatvori normalne kanale komunikacije, mora i na ulicu da se izađe i da se bude i malo glasniji. Ne samo da ne podržavam nijednu posebnu stranku, ne podržavam ni ovakav stranački sistem u celini. Ali nije mi jasno odakle mogu da se pojave ti novi ljudi koje mnogi priželjkuju, ako se nezadovoljstvo ne zatalasa i želja dobije aktivnije oblike”, rekao je on.

On je ubeđen da “narod kojem je raznim manipulacijama oduzeta mogućnost da izrazi nezadovoljstvo vlastima koje bi trebalo da služe narodu, ima pravo da se oglasi”.

“Nismo svi u našoj crkvi jedinstveni u tome. Ima različitih mišljenja – ali to ne znači da ona mogu da ugroze našu porodičnu slogu. Važnije od dešavanja u bilo kojoj državi u kojoj živimo jeste održavanje dvojnog državljanstva, u kojem Carstvo Božije ima prvenstvo”, dodao je.

Intervju sa Nenadom Ilićem, koji je je jedan od najmodernijih glasova Srpske pravoslavne crkve, ranije pisac i reditelj, privatno otac četvoro dece, u kojem je za Nedeljnik govorio i o “slučaju” sina Bogdana – jutjubera poznatog po nadimku “Baka Prase”, koji je izazvao histeriju u Srbiji – o vaspitanju dece, crkvi, veri, patrijarhu Pavlu, podršci protestima, o vlasti, manipulacijama i izborima, čitajte OVDE.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Gost emisije “Na nišanu Lazanskog“ koja je emitovana u ponedeljak 8. aprila 2019. bio je v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijane resurse dr. Nenad Miloradović. Tema razgovora sa novinarom Miroslavom Lazanskim bila je modernizacija i opremanje Vojske Srbije naoružanjem i vojnom opremom ali je pri tom, za razliku od nekih ranijih gostovanja dr. Miloradovića u istoj emisiji, tehnici namenenjoj RV i PVO posvećeno manje vremena.

      Razgovor je u najvećoj meri vođen o sistemima naoružanja i opremi Kopnene vojske kao i o domaćoj namenskoj industriji. Iz izlaganja voditelja i autora emisije može se zaključiti da su glavni povodi za gostovanje dr. Miloradovića bili predstojeća vojna parada koja će se održati u Nišu 9. maja kao i uvođenje u naoružanje Vojske Srbije baterije samohodnih haubica Nora B52 M15 kalibra 155 mm.
      Pored Nora, od značajnijih projekata za Kopnenu vojsku spomenuta je i donekle opisana modernizacija tenka M-84, modernizacija borbenog vozila pešadije M-80, uvođenje u upotrebu i potencijal oklopnih transportera Lazar-3, modernizacija protivoklopnih lansirnih oruđa POLO M-83, razvoju zvukometrijskog sistema HEMERA, streljačkom naoružanju i ličnoj opremi vojnika.
      Dvosedi NJ-22 modernizacijom gube ulogu aviona za obuku / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Što se vazduhoplovne tehnike tiče, konkretnije o lovcima MiG-29, Miloradović je rekao da je u toku njihova modernizacija, da neće biti ugrađeni novi već će biti osavremenjeni postojeći radari koji će nakon toga imati domet od 120 km, da će moći da istovremeno prate 10 i omogućuju gađanje jednog do dva cilja. Pored toga avioni će dobiti novi sistem naoružanja i novu elektronsku opremu.
      U toku je modernizacija i jurišnog aviona Orao, kako kaže pomoćnik ministra odbrane, projekat će imati dve faze od kojih se prva već odvija a druga je započeta. Prva faza podrazumeva ugradnju napadno-navigacijskog sistema a izmene će pretrpeti zadnja kabina dvosedih Orlova čija je modernizacija prioritet.
      Interesantan je deo izlaganja dr. Miloradovića u kojem je rekao da NJ-22 prestaju da budu dvosedi za obuku. Plan je da oni budu lovci-bombarderi u kojima će se na zadnjem sedištu nalaziti operater naoružanja (WSO – Weapon System Officer) koji će se baviti i navigacijom.
      Prednja kabina dvoseda u prvoj fazi ostaje nepromenjena, operater naoružanja će imati zadatak da navodi pilota na cilj i u noćnim uslovima, što, kako je rekao Miloradović, Orao danas ne može. Ovaj član posade će upravljati i novim zaštitnim sistemom aviona. Nove rakete će moći da se lansiraju i pre vizuelnog kontakta sa ciljem a njima će moći da se dejstvuje na daljinama od 40 i višekilometara. U drugoj fazi doći će do kompletne izmene avionike prilikom koje će biti ugrađen i novi HUD a Miloradović nije želeo da otkrije koji će strateški partner u tom poslu biti izabran.
       Živojin BANKOVIĆ

    • Од Ambasador,
      Dobro veče!imam jedno pitanje.Krstio sam se pre mesec i po dana.evo ovako stoje stvari.Sveštenik je rekao da treba postim minimum  sedam dana posle krštenja,ja sam postio ali nisam došao u subotu,nego u nedelju.Ništa,počeo je veliki post na vodi(baš kad je počeo Veliki post  koji traje 48 dana),postio 10 dana i došao u crkvu da se pričesti i kad me je sveštenik pitao da li sam mrsio rekao sam jesam jednom i on je rekao moram da postim do kraja posta,znači sredom i petkom.Ovaj Vaskršnji post na vodi postio sam dve nedelje na vodi i nisam mogao više,oslabeo sam i malo mi se slošilo.Nisam nastavio da postim,ali postim sredom i petkom,ali post se nije završio.Hteo bih da vas pitam da li mogu da se pričestim ako ponovo budem postio 7 dana?
    • Од александар живаљев,
      Pismo patrijarhu Irineju: SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste poglavar čitave naše Crkve
      U nastavku prenosimo pismo Saveza za Srbiju upućeno patrijarhu Irineju, povodom njegovog jučerašnjeg obraćanja u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja.
      ———————
      Vaša Svetosti,
      Veoma smo začuđeni Vašim jučerašnjim govorom u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja SRJ. Nismo uopšte razumeli zašto su tim tragičnim povodom tema Vašeg obraćanja bili građanski protesti koji traju već četiri meseca širom Srbije.
      Patrijarh Pavle je u složenim i kriznim istorijskim situacijama uvek pozivao na dijalog i mirio zavađene strane u našem društvu i nije se mešao u dnevnu politiku. Setimo se njegove ogromne uloge u smirivanju društvenih tenzija i 1991, i 1997, i 2000. godine. Očekivali smo od Vas da ćete nastaviti tim putem i pozvati predstavnike vlasti da otvore dijalog sa opozicijom i organizatorima protesta, jer je to jedini način da se teške društveno-političke krize rešavaju mirnim putem.
      Ako je ukinuta parlamentarna debata, ako nema slobode medija, ako je partija na vlasti uzurpirala sve državne institucije, ako jedan čovek tajno pregovara o predaji Kosova i Metohije, ako nam sva deca odoše u inostranstvo zbog katastrofalne ekonomske situacije – onda nemamo izbora i moramo na ulice, moramo na proteste. Vaša javna negativna ocena o protestima je direktno mešanje u dnevno-politička pitanja i otvoreno stajanje na stranu vlasti, što neko na Vašem položaju nikako ne bi trebalo da čini, jer SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste Poglavar čitave naše Crkve koju čine vernici različitih političkih opredeljenja, pa i opozicionih prema ovoj vlasti. Mnogi građani, a posebno vernici, koji učestvuju na protestima povređeni su Vašom reakcijom i nerazumevanjem naše mirne i nenasilne borbe za osnovne demokratske vrednosti koje su dovedene u pitanje. Vaše reči se tumače kao davanje podrške jednoj diktatorskoj i kriminalnoj vlasti, a to je neprimereno i sa mnogo nižeg položaja nego što je tron Svetog Save na kome se Vi nalazite.
      Duboko uvereni da ćete nakon upoznavanja sa drugom stranom i svim činjenicama ispraviti ovu svoju ocenu o stanju u kome se nalaze naše društvo i država pod ovom vlašću, stojimo Vam na raspolaganju za svaku vrstu razgovora i upoznavanja sa stavovima svih građana koji opravdano protestuju protiv aktuelne vlasti u više od 100 gradova i opština u Srbiji.
       
      Savez za Srbiju
      Извор: https://savez-za-srbiju.rs/pismo-patrijarhu-irineju-spc-nije-u-vlasnistvu-sns-a-vi-ste-poglavar-citave-nase-crkve/#.XJkWpclKjX4
    • Од АлександраВ,
      Urbanom BeograDŽaninu, Željku Mitroviću,
      U nadi da ćete razumeti jezik nas, seljaka, koji ne samo da smo pogazili već i preorali Vaš Beograd, šaljem duboko izvinjenje. Za sve ste u pravu. Ako se osvrnem u prošlost, major Dragutin Gavrilović, čuvenim govorom nahuškao je vojnike da izginu pri odbrani Vašeg Beograda, a u toj ludosti da udari na daleko jače Austrijske jedinice i sam je teško ranjen. Ne razumem zašto je uzurpirao Vaš grad čak iz tog malenog, seljačkog Čačka. Fašisti sa Zapadne Morave su, da Vas podsetim i Ratko Mitrović, Filip Filipović, Dragiša Mišović, Radenko Mandić, a Miloš Minić se drznuo da stane i na čelo prestonice, kao gradonačelnik. Ne znam koliko volite poeziju, ali obavezno sakrijte od dece dela Branka V.Radičevića i Vladislava Petkovića Disa. Ovaj potonji je takve poput Vas, opevao u poemi "Naši dani". Ne, nemojte se sramiti ukazanom čašću, to je ipak nevešto pisalo jedno neuko seljače pre gotovo 100 godina. Izvinite i za sav primitivizam kojima su Puriša Đorđević i Radmila Bakočević bojili vaš beli grad, a Vama je ipak najviše beo, ako me razumete… Žao mi je što glumci poput Sonje Savić, Miodraga Radovanovića – Mrguda i Dimitrija Ilića nisu ostavili traga u kinematografiji koliko Vaše Kursadžije. Ne znam da li u sijasetu Vašeg medijskog carstva postoji i n-ti kanal Pink sport, ali se kladim da ste čuli o poreklu i neuspelim karijerama Dragana Kićanovića, Radmila Mišovića, Uroša Tripkovića, Željka Obradovića, Vlade Jovanovića… Kao roker, šta ste i mogli naučiti od đilkoša sa Morave, Bore Čorbe. Svakako nije ni dorastao dubokoumnim singlovima čiji ste Vi vlasnik - "Pričaj mi gadosti" i "Majmune" . Kao vrsnog bas gitaristu zašto bi Vas zanimao način na koji neki tamo provincijski, Jimi Hendrix, muzikom virtuzno prenosi emocije. Ipak, valjalo bi se pokloniti njegovom veličanstvu, Radomiru Mihajloviću Točku. Braći Teofilović takođe. Znate, jednom ste nas baš uplašili. Govorili ste da su Vas trovali svastika i zet, mada više sumnjam na Amidžića zbog onih gadosti kojima kažnjava skoro skroz gole goste, ali nikad dovoljno ogoljene za naciju gladnu tuđeg veša. Čistog ili prljavog, svejedno. Nadam se da Vaša familija nije pribegla najsurovijoj metodi – izlaganju reality sadržaju duže od 15 minuta ili pak muzici koju forsirate. Mi smo već kontaminirani ružičastim smećem, jer moguće da kao seljaci i ne razumemo kvalitet kojim nas obasipate i sav taj ušmrkani glamur. Ili nas, pak doživljavate kao familiju, gde se ljubav izražava trovanjem. Kako vidim, Vaša ružičasta deca, visokofrekventnih tonova i tih tako modernih đanizovanih imena su stasala za Arenu, da lavovski brane novi talas urbanizacije Beograda koji su Vam seljani poput Miroslava Ilića, Dobrivoja Topalovića, Milana Babića godinama urušavali. Zaista sam zgranuta činjenicom da se čak i đilkoškinja, Vera Matović, osmelila da kupi višemilionsku vilu u Vašem komšiluku, a sa sobom useli i dela Save Šumanovića, Uroša Predića i Paje Jovanovića. S pravom se ljutite što dišete isti vazduh, Dedinjski!
      Biti Beograđanin je stanje uma, a tad mi se nekako uvek prikaže Vaša slika kako veličanstveno, zauvek masne kose, dirigujete Dverima ispred zdanja Pink imperije. Pokojni Trivan se i pomalo ljubomorno, retorički pitao: "Zašto neko misli da je bolji od drugih samo zato što je imao "sreću" da njegovoj majci pukne vodenjak na koordinatama neke od beogradskih opština?”
      Ne znam za vodenjak Vaše majke, ali verujem, da se većina Vaših sugrađana ponosi skupinom akademika, intelektualaca i eksperata koje ste okupili u idiličnom sanatorijumu lokaliteta Šimanovci. Tu ste pribavili, njima za ljubav, mnogo umetničkih dela iz čitavog sveta. Nadam se da niste enterijer oskrnavili i slikama Nadežde Petrović, jer ta provincijalka je život izgubila kao dobrovoljna bolničarka na frontu, umesto da se držala četkice i štafelaja…Ni sama ne znam zašto joj je Ivan Meštrović, u znak velike časti i prijateljstva, izlio bistu koja danas krasi plato ispred Gimnazije. Možda se čudite, ali đilkoši imaju i škole, a ova je baš toliko stara, da je čak osnovana i dve godine pre Prve Beogradske.
      Pitate nas da li smo očistili naše selo, pa smo zbunjeni da li da izbrišemo i istorijske činjenice. Rođeni brat Stefana Nemanje, Stracimir, još u 12-om veku, podigao je kraljevski manastir, današnju crkvu Sv. Vaznesenja Gospodnjeg. Četvrta u rangu srpskih Bogomolja, podignuta kao vladarska zadužbina još pre Hilandara, Žiče i Studenice, tri puta je kroz istoriju pretvarana u džamiju, ali su je meštani vraćali pravoslavnim korenima. O tom prkosu Vam pričam, sazdanom čak i u najvećem fikusu na Balkanu, nezvaničnom simbolu Čačka koji već 48 godina neustrašivo i hrabro odoleva zubu vremena. Ako ste nekim slučajem religiozni, molite Boga da Patrijarh srpski Irinej ne pomisli da je i on došao da gazi Vaš grad. I jedan prijateljski savet, nemojte se zamerati Šumadiji, jer kao što je Siniša Kovačević negde napisao "Voda kojom se gasi Milanovac, Kragujevac i Čačak, nekim čudom se pretvara u benzin. Pitajte Turke, Austrijance, Nemce.."
      Mada, da vam za kraj nešto objasnim. Te nesretne 2000-e, Džo, nije bagerom gazio Beograđane, već sistem u kome ste Vi bili kandidat za poslanika na listi SPS-JUL. Jedan momak, kome ste Vi otac, nije pravio razliku među svetlima na semaforu, niti se pitao da li da zaustavi svoj prebrzi džip, ali jeste pregazio 17-ogodišnju Andreu Bojanić, i zamislite čuda, nije bio u zatvoru. Neka deca ovih dana jesu, jer su odbila da gaze svoj obraz i dostojanstvo. Devetnaest godina kasnije, opet jedan Čačanin, predvodi Beograđane protiv Vaše BeograDŽOVANije.
      Gradovi metropole ili oni koji pretenduju da to postanu su unikatni po energiji ljudi koji njima cirkulišu i hendikepu da svoje stanovnike prebrajaju po geografskoj širini pucanja vodenjaka njihovih majki. Beograd je daleko od perfektnog grada, ali ga u toj nesavršenosti savršeno obožavam. Ali, ako ste Beograd Vi, Vaš sistem vrednosti i Vaša televizija, još ponosnije ću isticati da sam seljanka iz Čačka, tvrdog akcenta i još ponosnije udata za Beograđanina, koji ono što nije mogao da bira, ne iznosi kao svoj ljudski kvalitet. Uostalom, ni Vaš sin nije mogao da bira tatu, niti način odgoja. Birao je možda samo model BMW-a.
      Draga Tanja, svaka vam čast. Napisali ste baš ono što se roji u glavama mnogih od nas, bez obzira odakle smo. Samo bismo se ogradili od jednog - ima nas, Beograđana, koje Boško Obradović ne predvodi nigde i nikad. Na ulici smo jer nam nije dobro. U tom smislu naši napori da nam bude bolje se minimiziraju povezivanjem sa bilo kojom trenutnom opozicionom opcijom. Pozdrav od Trivanove redakcije.
      Izvor: Noizz.rs
       
    • Од Милан Ракић,
      Kada je Jelena Anasonović objavila da se upisala u registar udruženje “1od5miliona” postalo je jasno da su demonstracije protiv Vučića ušle u fazu zaleđivanja. 

      To je bila i izlazna strategija demonstranta iz 2017. godine posle predsedničkih izbora. Nakon višemesečnih uličnih okupljanja dobili smo nekoliko grupa – Anasnović je bila u onoj Protiv diktature koja se učlanila u Savez za Srbiju Dragana Đilasa.
      Zaleđivanje – to znači pokušaj da se održi pokret i pobuna, ali bez određenog političkog cilja. Jelena je čuvarka vatre protesta isto kao što je to bio i sadašnji vođa libera Čedomir Jovanović tačno 20 godina ranije - 1999. Mnogo je sličnosti – i sad ljudi Savez za Srbiju zovu Savezom za promene, kako se onda zvala koalicija koju je pokušavao da napravi Zoran Đinđić. Svašta je bilo probano u vezi tog Saveza za promene – i najava da se Đinđić povlači sa čela Demokratske stranke, pa se nije povukao, i povezivanje sa dijasporom preko biznismena Majkla Đorđevića, i mnoštvo pojedinačnih skupova u gradovima Srbije. Čak je Savez za promene vodio i autobus kampanju – karavan opozicionara na putu po gradovima Srbije. Atmosfera je bila neuporedivo poraznija i očajnija, sve od radikalskog zakona o informisanju, preko NATO bombardovanja, pa do teških poplava tog leta.
      Sa tadašnjim čuvarima vatre stvar je bila u inatu da se okupljanja prekinu. Jovanović je bio jedini funkcioner DS, koji je nastavljao, da se pojavljuje na ulici sa nekolicinom demonstranta, u jednom trenutku neuspešno pokušavajući i da registruje i udruženje, odnosno NVO Građanski otpor.
      Sve je to ponovljeno godinama kasnije, nakon demonstracija 2017. posle predsedničkih izbora 2. aprila. Kada je posle dvadesetak dana masovnost opala, izdvojile su se grupe od kojih je jedna sebe opet nazivala Čuvarima vatre, nastavljajući uporna malobrojna okupljanja, sve do Vučićeve predsedničke zakletve. Na kraju više se nije znalo ima li “iventa” - okupljanja, ili nema.
      U čemu je problem sa održavanjem energije, odnosno vatre protesta? U zabludi da je reč o izlasku na ulici kao političkom činu. I u još jednoj zabludi da je maštovitost samog pojavljivanja na ulici dovoljna da održava ljude rešenim da se pobune. Istina je da je za masovne demonstracije protreban dubok psihološki povod, a za njihovo ojačavanje snažan pokretač. Ljudi te 1999. jesu bili uplašeni, razočarani i poraženi, ali baš zbog toga takav se pokretač nije mogao naći. Naprotiv, demonstracije 5. oktobra 2000. uspele su zato što se takav pokretač našao – izborna pobeda opozicije, odnosno Vojislava Koštunice, koju je trebalo odbraniti. Dvanest godina kasnije, kada je prosuo džak sa navodno nameštenim glasačkim listićima na stepenicama Skupštine Srbije, Vučić je Tomislavu Nikoliću omogućio pobednički zamah na predsedničkim izborima. Ali, da to treći i četvrti put ne bude pokretač i zamah, postarala se sama opozicija – njene nove ličnosti. Jer, 2016. na parlamentarnim izborima, sa naknadnim brojanjem koje su liste prešle cenzus i sa članovima Dosta je bilo Saše Radulovića, koji otvaraju i zatvaraju džakove sa listićima usred izborne komisije, raširila se sumnja i u iskrene namere opozicije. Radulovićevci su još i nastavili da podrivaju veru u opoziciju, kada su 2017. objavili da su konačno uvrdili izbornu krađu iz 2016. ali sa dokazom na primeru Mladenovca. I zasnovanim na netačnoj pretpostavci da ljudi moraju potpuno isto glasati i za lokalni parlament i za Narodnu skupštinu. Štab glavnog Vučićevog rivala Saše Jankovića, pak 2017. nije uspeo da ospori brojanje glasova na predsedničkim izborima. Konačno PSG pod Jankovićevim vođstvom zakucao je eksere u mrtvački kovčeg te priče “izborna krađa”, nedokazanim tvrdnjama o neverovatnom porastu novoupisanih birača u Beogradu 2018. pred gradske izbore.

      foto: BETA
      Ni sada demonstracije nisu pokrenuli recimo lokalni izbori u Lučanima, već nešto što se kasnije desilo – udarac u glavu Borka Stefanovića. U prvih nekoliko nedelja demonstracija, Vučić i njegova stranka bili su primetno zatečeni i prvi put od kako su na vlasti, u ozbiljnom povlačenju. Na trenutke se činilo kao da sami nisu sigurni u razmere krize i da li je počeo kraj njihove vladavine. Međutim, onda su se ohrabrili, prvo su se “zakačili” dolaskom Vladimira Putina u Beograd, a nekoliko meseci kasnije i stavom Brisela da nema balkanskog proleća i da se zvaničnici Evropske unije protive bojkotu parlamenta, prećutno i bojkotom izbora.
      Međutim, čine se da Vučićeve najviše ohrabrila ne toliko spoljna podrška, koliko odsustvo te podrške opoziciji. Ali, najviše od svega, to što je počeo da bledi psihološki povod da ljudi demonstriraju. Priča protesta je postavljena dosta vešto – Vučićeva vlast je predstavljena ne toliko kao diktatura mada se ta reč često koristi, već mnogo šire. Kao zloupotreba i nasilje. To su ustvari ključni pokretači. Ali, Vučić je tiho učinio ustupke – smenio je najžešće u javnosti prozivane lokalne čelnike (Grocka i Brus), RTS je malo više otvorio vrata za opoziciju, pri tome stalno obećavajući mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora. I ti ustupci, ma koliko, mali i nedovoljni, odmereni su dosta dobro – da njegovi ne pomisle da su izdani, a da javnost dobije mrvicu nekog zadovoljenja. Ono što je uz opoziciji u presudnom trenutku izostalo – to je novi pokretač. Sami vučićevci govore o tome – gotovo da su očekivali da lideri Saveza za Srbiju održe neku dramatičnu konferenciju za štampu i da javnosti predoče neki koruptivni materijal, vezan za sam vrh vlasti. I da to rade u nastavcima.
      Recimo, kao što je to učinio u Makedoniji Zoran Zaev, obarajući Nikolu Gruevskog. Takvog materijala nije bilo. I to se ne može nadomestiti tek idejama – kao što su one u opozicionim redovima da se recimo 9. marta u Beogradu održi protest svih gradova Srbije. Te da se na njemu konačno obrate pravi politički lideri protesta Đilas, Borko Stefanović, Vuk Jeremić, Boško Obradović i naravno braća glumci Sergej i Branislav Trifunović. Bio bi to, bez sumnje posećen miting, čak iako Branislav Trifunović odbije da se popne na kamion govornicu, ali ništa više od toga. Jer, šta se može dobiti obeležavanjem datuma kada 1991. nije smenjen Slobodan Milošević, u trenutku kada je sve još možda u životima ljudi i politici moglo da bude drugačije i manje teško i tragično.
      Sad, ako će preći u fazu zaleđivanja, to ne znači da protest nije uspeo. Jeste i te kako, ali kao priprema za promenu vlasti početkom 2020. kada će morati da se održe redovni parlamentarni i lokalni izbori. Redovne izbore je teško bojkotovati za razliku od vanrednih. Na opozicionoj strani scene preovlađuje raspoloženje da bi bojkot redovnih izbora, posebno i lokalnih, bio političko samoubistvo.
      I to je razlog, zato što su gotovo svi, u istom trenutku, dokle su još kao eho u vestima odjekivale reči Maje Kocijančić iz Brisela da je Unija za debatu, a ne za bojkot, počeli da se pozicioniraju. Boško Obradović se vratio Kosovu i vakcinama, Jeremić Vašingtonu, Đilas urbanističkom haosu, a DS naravno samoobnavljanju. Jedino je nova politička zvezda i dalje u usponu – Sergej Trifunović opasno preti da ponovi u Srbiji uspeh Donalda Trampa u Americi. Što je Sergej politički nekorektniji, što su njegovi potezi nepredvidljiviji, to mu rejting raste. Prema onome što su navodno, istraživanja već dokačila, uspeo je da udvostruči i digne procenat PSG iznad cenzusa i raste i dalje. Trifunović je idealan za širenje svoje političke popularnosti preko društvenih mreža i privlačan za mlađe birače, nije zato Vučić slučajno otvorio profil na Instagramu i krenuo u kampanju i na ovoj mreži. Dok je protest u zaleđivanju uprkos čuvarima, Trifunović jedini deluje otporan i na vatru i na led.

×
×
  • Create New...