Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Банатски деран

Православље и бизнис

Оцени ову тему

Recommended Posts

Покушавам да нађем неку тему или неко мишљење о овоме али доста штурих информација налазим.

Поставио сам овде статус:

"Како бити православан и успети у бизнису ? Посао је такав да захтева да будем строг, одсечан, да си игра мало и на кварно са конкурентима. Како умиксати веру и бизнис ? Стална борба у мени између та два."

Ја нисам власник фирме те мој однос са пословним партнерима,странкама и конкурентима не може бити онакав какав ја желим.

Често се са супротне стране налазе људи који газе све пред собом, лажи, варање... Ја као представник своје фирме на доста добром положају морам да браним интересе и представим своју компанију у најбољем светлу и да радим за њене интересе, што повлачи да и ја морам бити понекад сличан њима.

Како ускладити веру и посао.... КОнстатан стрес,притисак,рад по цео дан...  Да ли неко има сличну ситуацију или је размишљао о овоме? 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Банатски деран рече

Покушавам да нађем неку тему или неко мишљење о овоме али доста штурих информација налазим.

Поставио сам овде статус:

"Како бити православан и успети у бизнису ? Посао је такав да захтева да будем строг, одсечан, да си игра мало и на кварно са конкурентима. Како умиксати веру и бизнис ? Стална борба у мени између та два."

Ја нисам власник фирме те мој однос са пословним партнерима,странкама и конкурентима не може бити онакав какав ја желим.

Често се са супротне стране налазе људи који газе све пред собом, лажи, варање... Ја као представник своје фирме на доста добром положају морам да браним интересе и представим своју компанију у најбољем светлу и да радим за њене интересе, што повлачи да и ја морам бити понекад сличан њима.

Како ускладити веру и посао.... КОнстатан стрес,притисак,рад по цео дан...  Да ли неко има сличну ситуацију или је размишљао о овоме? 

 

Imam dobrog drugara ima gradjevinsku firmu (radio za njega 4 godine vozio sve zivo...  ) idemo zajedno u ckvu i sto puta smo pricali bas o tim stvarima. Very teska i veoma tricky situacion' ... :!:

Skoro je nemoguce izbeci stres, pritisak, nerviranje, brzinu i intezitet posla, sve te mnogobrojne ljude svakakvih profila, ...uf, kada se setim, strasno teske stvari  brrr (jedno vreme je bio i novac kod mene za razne potrebe firme,.... mi smo radili na terenu po celoj Srbiji, nabavljao sam materijal i sredstva za rad, vozio silne ljude, novcane transakcije,....  ovaj moj gazda zove, gde si, pozuri,.... ma prava  ludnica ... :1314_womens::smeh1:)

Da li se moze uskladiti posao i vera ?

Uffff, .... sve zavisi. Opet, jedan moj drugi prijatelj van Smedereva, bio jos veci budja, bio je glavni direktor jedne bas velike fabrike u Srbiji, (,... imao jednu zanimljivu pricu sa Slobodanom MIlosevicem u doba sankcija, kada je nesto pomagao da se prevazidje ekonomska blokada i slicno)....   kada je usao u crkvu, jednostavno covek ostavio posao jer nije nikako mogao da uskladi posao i veru, , covek ostavio big posao, ali je sebi organizovao neki drugi manji privatni u kojem je mogao u vecini stvari da izbegne sve ove gore pobrojane stvari.(ne moze bas 100%, ... to je jednostavno tako ...)

Mozda i moze nekako, ali ne znam tacno kako. :POPOcorn1: (ovo je sve na prvu loptu iz glave )

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Код мене се десило то да сам буквално срушила цео тај свој свет у једном тренутку када сам освестила у себи  каквим светом сам окружена (било је ту још околности које су довеле до тога, не само посао).

Имала сам функцију заменика директора домаће фирме којом је управљао власник из Немачке, бавили смо се извозом. И данас ми понекад, кад се сетим тог времена у глави одјекује ("...ја да будем Швабо а они партизани...").

Углавном, после паузе од света, неких пар месеци, одлучила сам да се сасвим преквалификујем у занатлију и ни дан данас се нисам покајала због тога. Не постоји лепши осећај од оног када сопственим рукама зарадиш свој динар.

Не кажем да је то најбољи избор за све, зависи од многих околности. Зависи од година, енергије, снаге да се носите са целом том причом. Можда би овај свет био лепши када би људи који су дорасли томе, остајали на таквим позицијама да се боре и за вишу ствар, да својом примером покажу да се и у бизнису може остати човек...макар док се не дође до неке тачке где нема компромиса.

Ево цитат од Меше Селимовића на ту тему:

  • Smiješno je možda, bio sam čovjek s onim od jučer i hoću biti čovjek s ovim od danas, drugačijim, možda i suprotnim ali me to ne buni jer čovjek je promjena, a zlo je ako ne poslušamo savjest kad se javi.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Milica Bajic рече

Можда би овај свет био лепши када би људи који су дорасли томе, остајали на таквим позицијама да се боре и за вишу ствар, да својом примером покажу да се и у бизнису може остати човек...макар док се не дође до неке тачке где нема компромиса.

:dobro:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да одлазим са посла-тешко. Стан је купљен на кредит, школовао сам се дуго (дипл.правник) , имам ок примања... 

Опет да одем ја, доћи ће неко други... Трудим се да будем хришћанин колико је то могуће према колегама али кад преко тебе

седи друга страна за коју знаш да те лаже и манипулише, не можеш  да окренеш други образ. 

Сигурно и овде има успешних а верујућих људи па да видим како се они боре са тим.

Волео бих ја да живим у малој каменој кућици на мору и пецам рибу али нажалост живот није лак.. Мора и да се ради и трпи а ја некад роптам као луд.. joooj

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Можда је то најбоље урадити овако:

Оно сто мислиш да је вишак  зараде даш у добротворне сврхе.

Кад причаш са неким или радиш посао са неким, помоли се за њега пре него што уђеш у разговор. 

Али некада човек мора да донесе такву одлуку да треба од два зла да изабере мање. Некада тако мора.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Банатски деран рече

Како умиксати веру и бизнис ?

Pređi u rkc :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Milica Bajic рече

Код мене се десило то да сам буквално срушила цео тај свој свет у једном тренутку када сам освестила у себи  каквим светом сам окружена (било је ту још околности које су довеле до тога, не само посао).

Исто. 17 година сам провела у Министарству одбране, дуго времена радила у управном делу, давала све од себе да будем и добар радник и добар човек. У време када сам била на позицији да управљам људима било је најтеже. Апсолутно неразумевање претпостављених и неуважавање моје потребе да помогнем људима, да их разумем, да будем блага, да приђем свакоме најпре као човеку а тек онда као некаквом делу формацијске организације. Покривала сам људе како и колико сам могла, али такав однос се не прашта. Исто као и што ми је милион пута направљен прави мали пакао на послу, када бих исказала намеру да идем кући на време иако је инсистирано од мене да остајем дуже готово свакога дана, и да ми је ипак породица најважнија. Притисак је био огроман. Када сам била приморана да у једној потпуно сулудој ситуацији изигравам утеривача дугова неких неизмирених дугова за специјализације жена које су отишле на породиљско у време школовања (специјализација које су плаћале), и када сам покушала да то изведем на један људски начин, да саслушам, да пронађем начин да се то реши а да се те жене не излажу ономе чему су већ биле изложене да не износим сада детаље, била сам буквално уцењивана, вређана и изложена претњама, буквално нисам смела чак ни емпатију да покажем. Нисам то могла и отворила сам боловање. Када сам се вратила била сам изложена невиђеној психичкој тортури од стране тадашње начелнице. Крила сам и крала да будем нормална према људима. Доживела сам да ми та иста начелница пред десетак људи, колега и странки каже - Забрањујем ти да будеш љубазна. Ето, тек тако.

Милион пута нам је читано наређење о забрани ношења "религиозних обележја" и то смо морали да потпишемо. Мислим, нико то није фермао, ко је носио крстић и слично свакако је носио, ко је имао икону у канцеларији није је склањао, али је тај осећај да ти неко тако нешто наредбом забрањује је био баш ружан, најблаже речено.

Свака прослава је била "на роштиљу" и у време поста. Ја сам се бунила и кажем шефу - ја исто дајем паре (када смо скупљали за нпр. Нову годину и сл) а блејим у храну, мени да се купи посно. И онда купе мени нешто посно, а сви преврћу очима и као сада ја нешто измишљам. На крају сам престала и да учествујем у тим "слављима". И онда се и ти изолујеш а и они те изолују. И то се увек осети.

Кажеш да не верујеш у хороскоп - гледају те као чудака. Прекрстиш се - гледају те као примитивца. Замолиш да не псују Бога - изопше те из разговора. Тражиш да изађеш раније с посла на Бадњи дан, јер сви излазе раније 31. децембра, и кажеш да те не интересује Нова година али ти је важно да Бадњи дан проведеш са породицом - намерно те натрпају послом да чак изађеш и касније с посла. И тако, превише је тих примера.

А онда, ту је и политика. Политички подобни те буквално поседују. И не можеш им ништа. Ту бих имала роман да напишем.

Разбољеваш се и на крају не знаш ни где си ни чији си.

Дала сам отказ.

И кренула да радим приватно, за једну госпођу. Одрадила све у фулу, зарада је била ок, све је било лепршаво до момента када је та особа почела да показује апсолутно све исто као и ови претходни. Чак, пре неког времена, отворен захтев (забрану) да се било како јавно експонирам. Било како! Типа - ни на приватном ФБ профилу да се не изјашњавам, ни политички, ни РЕЛИГИОЗНО! Да, тако ми је речено. Није ни обична песма дозвољена. Међутим, читаво време, ја сам за њу један "енергични ован", наравно хороскоп је ок.

И њој сам дала отказ.

Шта даље, не знам. Тешко је, новац је неопходан. Видећу, биће како буде. Али, ја нећу престати да се изјашњавам, "религиозно" нарочито. Схватам ту цену и свесно пристајем на то.

Даће Бог да радим и зарадим за хлеб деци, а да притом Њега не морам да кријем испод тепиха. Јер, Он је мој дом.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Aleksandra, svaka cast na upisu... Skidam ti kapu i odajem uvazavanje za tvoje odluke.

Kao sto i ti pises, u poslovnom svetu nema mesta za ljubaznost i dobre ljude... ali uvek se nadam da ce se naci neko sto razmislja kao i ja...

Ja nemam luksuz da dam otkaz i ostanem bez posla.. Kredit za stan, racuni ...sve to stize na kraju meseca. Ako Bog da uskoro i dete da nam podari, tek tad stub porodice mora da radi i zaradjuje... Milion puta sam razmisljao da odem, da nadjem nesto humanije..a onda kad se susretnem sa kolegama cujem kako kukaju da nemaju posla , da rade za mizerne plate.. i onda zastanem pa onda nastavim da trpim i radim i dalje.. Svi kazu menjali bi se sa mnom.. i svi vide samo lepe stvari a kao odem u 7h a vratim se u 19h to pada u zaborav odmah..

Da ne spominjem da oko je oko mene i ako su akadameski obrazovani ljudi psovka Boga nesto najcesce sto se cuje.. Doduse stalno ih ispralvjam pa su malo proredili jer su ipak dobri ljudi i kolege oko mene...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, АлександраВ рече

Даће Бог да радим и зарадим за хлеб деци, а да притом Њега не морам да кријем испод тепиха. Јер, Он је мој дом

Будите слободни и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

(31. псалам)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ono sto zaboravim da napisem na predhodni upis... Ne mogu da verujem da u Ministarstvu odbrane imaju toliku averziju ka veri.. Obicno su vojska i crkva neraskidivo povezani..

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Банатски деран рече

Ono sto zaboravim da napisem na predhodni upis... Ne mogu da verujem da u Ministarstvu odbrane imaju toliku averziju ka veri.. Obicno su vojska i crkva neraskidivo povezani..

To je Aleksandrino iskustvo u sektoru u kojem je radila. Npr. moje nije tako, od SFRJ i JNA, gde sam i kao "Titov pitomac" pevao u crkvenom horu i išao u crkvu, pa preko svih zrakoplovnih pukova i eskadrila gde sam radio, zaključno sa sektorom za avijaciju u MORS.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Наша вибер заједница Православље Online броји преко 5500 чланова из свих крајева света. Почела је са радом као мала заједница на којој смо делили интересантне догађаје из Цркве, поучне приче и разговарали о вери.
      Касније, захваљујући симпатичним "Животијевим стикерима" (које можете потпуно бесплатно преузети на вибер страници), заједница је почела веома брзо да расте и достигла је број око 1500 корисника.
      Како су наступили најновији догађаји у Црној Гори, а везани за безакони "закон" о верским слободама, група се етаблирала као место где могу да се сазнају информације "из прве руке", са сликама, видео-записима и вестима са лица места, где се одржавају литије за одбрану светиња и остали догађаји везани за сутуацију у Црног Гори. Такође, група се показала и као "зрела" и одговорна, тако да су организоване и хуманитарне акције помоћи.
      Наравно, у својој суштини је и даље страница мисионраског усмерења са освртима на данашњу ситуацију у којој се наша Света Црква налази.
      Ако користите вибер, можете да нам се придружите.
      Линк је овде
      Pridruži se Православље Online
      Православље Online on Viber
      INVITE.VIBER.COM Вести и догађаји из Православне Цркве na Viberu

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Наша вибер заједница Православље Online броји преко 5500 чланова из свих крајева света. Почела је са радом као мала заједница на којој смо делили интересантне догађаје из Цркве, поучне приче и разговарали о вери.
      Касније, захваљујући симпатичним "Животијевим стикерима" (које можете потпуно бесплатно преузети на вибер страници), заједница је почела веома брзо да расте и достигла је број око 1500 корисника.
      Како су наступили најновији догађаји у Црној Гори, а везани за безакони "закон" о верским слободама, група се етаблирала као место где могу да се сазнају информације "из прве руке", са сликама, видео-записима и вестима са лица места, где се одржавају литије за одбрану светиња и остали догађаји везани за сутуацију у Црног Гори. Такође, група се показала и као "зрела" и одговорна, тако да су организоване и хуманитарне акције помоћи.
      Наравно, у својој суштини је и даље страница мисионраског усмерења са освртима на данашњу ситуацију у којој се наша Света Црква налази.
      Ако користите вибер, можете да нам се придружите.
      Линк је овде
      Pridruži se Православље Online
      Православље Online on Viber
      INVITE.VIBER.COM Вести и догађаји из Православне Цркве na Viberu
    • Од Дејан,
      Ово је јако важно питање. Пре доласка у манастир гутао сам литературу о Зен будизму и дан данас имам дубоко поштовање према култури коју је овај духовни правац подстицао на Далеком истоку. Међутим, када сам почео да читам о исихазму разумео сам да ми православни имамо много више од тога. Одређене методе чак могу изгледати јако сличне. Например будистичка пракса sati (на енглеском mindfulness) који подразумева неговање активне пажње (сабраностси) на унутрашња и спољашња искуства у садашњем тренутку, чиме се зауставља неконтролисани покрет ума било у правцу размишљања о прошлости или будућности је веома важна у будизму и данас се примењује у разним облицима у борби против стреса и других болести садашњег времена.
      Међутим, ми православни имамо ТРЕЗВОУМЉЕ (ΝΗΨΗΣ, нипсис) које подразумева врло сличан однос према реалности али у перспективи живог односа према личном Богу који је утемељен на покајању и плачу (ΠΕΝΘΟΣ, пентос). У трезвоумљу је суштина непрестане молитве, која није само стално понављање имена Исусовог, посебно не као неке мантре која сама по себи има магијско дејство, већ молитве без речи која представља тихо и смирено пребивање ума и срца у сталном присуству Божијем. Лични Бог, покајање, плач, хришћански појам личности човека која је створена по икони Божијој су "менталне конструкције" за будизам којих се човек мора ослободити да би се ослободио патње (dukha). Будизам деконструише појам личности који је суштински важан за нас хришћане јер ми верујемо не само у Бога, већ Бога кога нам је открио сам Син Божији, вечносуштан Оцу, који је постао човек, ходио међу нама, пострадао за нас и васкрсао и у коме имамо вечни живот. Ово су суштинске разлике. Неки римокатолички мистици (као Томас Мертон) пробали су да нађу неку врсту синтезе између Зена и хришћанске мистике, али римокатолички мистицизам је јако далеко од исихазма, иако данас многи римокатолици показују све више интересовања за нашу традицију. Треба имати у виду да исихазам није метода као што су то будистичке методе медитације и он подразумева један целовит преображај човека у православној вери и активном литургијском животу. Само понављање Исусове молитве може да постане својеврсна идолатрија ако није засновано на правилном схватању човековог пада, греха, покајања, обожења које имамо у Христу и ако се практикује ван евхаристијског живота. Може да помогне, као што могу да помогну разне методе, али не спасава по себи. 
      Немојте ме погрешно схватити. Нас не спасава правилно исповедање вере само по себи, као што можемо често да чујемо од квази-зилота, већ правилно исповедање вере ОРТОДОКСИЈА мора да буде праћено и ОРТОПРАКСИЈОМ (правилним животом, трудом, подвигом) кроз коју постајемо нова твар у Христу. У нама се обликује лик Христов и једино тако ће Бог у нама препознати лик свога Сина. То је спасење. Крштењем умиремо старом човеку, али без активног преображаја у Христу који подразумева наш труд тј. подвиг, крштење само по себи не делује магијски и нема ефекта без живота у Христу, пре свега евхаристијског. Кључни елемент молитве у православној традицији јесте "плач" који неопходно не подразумева само проливање суза, већ дубоко понирање у тајну пада човековог и вапај Христу из срца које жуди за животом који једино у њему имамо. О томе много лепо говори старац Силуан, који помиње "плач Адамов". Његове речи "држи свој ум у аду и не очајавај" представљају један од најјачих израза исихастичке традиције у Православљу. Ми то можемо интелектуално само донекле разумети, али без непосредног искуства ова тајна се не може заиста разумети срцем тј. целим човековим бићем. Ко је разуме и заживи силом Духа Светога још у овом животу, све остало сматра за "трице и кучине". Царство небеско је у нама, у нашем срцу. Читава књига поука Старца Силуана је написана у благодатном стању молитвеног плача и само читање његових поука делује као духовни лек.
      Богу нису потребне наше молитве и наше жртве, наше службе, појање, то све треба нама да бисмо се одвојили од оног пролазног и привременог и заживели у Духу Светоме. Он тражи наше срце да би га испунио својом љубављу, тј. нетварним енергијама које су сам Бог. Тада човек постаје Бог по благодати иако и даље остаје људска личност (ипостас). Молитва која не долази из срца покајног обично је расејана, испуњена сликама и маштањима, док молитва која долази у покајању води истинском духовном препороду. Овде не мислим на покајање као кајање због неких наших сагрешења иако је то важно за покајање, већ покајање као начин живота, начин постојања који нас враћа у аутентични однос са Богом који је Адам имао пре пада. 
       Завршио бих са пар цитата из незаборавног текста о. Василија Гондикакиса (бившег игумана Ивирона, великог и светог старца) "Монашко ткање на чунку живота". Овде ћете наћи многе одговоре на ваша питања: http://www.manastirvavedenje.org/page66.html 
      "Православни монах није просто “мистичар”. Он не спада у оне који покушавају да преко неке одређене дијете или технике постигну високи степен самосавладавања и аскетских подвига. Јер сваки људски труд, сам за себе, припада овоме вијеку и као такав је безначајан и неспособан да побиједи смрт, било у монаху билу у брату.
      Заиста, тајна православног монаха је тајна васкрслог човјека.
      Циљ монаховог живота није да постигне личну сконцентрисаност или напредак, него да буде служитељ тајне спасења, тиме што не живи за себе него за Онога који је за нас умро и васкрсао. И за сву браћу."
      Архимандрит Сава Јањић
       
      ИЗВОР

      View full Странице
    • Од Дејан,
      Међутим, ми православни имамо ТРЕЗВОУМЉЕ (ΝΗΨΗΣ, нипсис) које подразумева врло сличан однос према реалности али у перспективи живог односа према личном Богу који је утемељен на покајању и плачу (ΠΕΝΘΟΣ, пентос). У трезвоумљу је суштина непрестане молитве, која није само стално понављање имена Исусовог, посебно не као неке мантре која сама по себи има магијско дејство, већ молитве без речи која представља тихо и смирено пребивање ума и срца у сталном присуству Божијем. Лични Бог, покајање, плач, хришћански појам личности човека која је створена по икони Божијој су "менталне конструкције" за будизам којих се човек мора ослободити да би се ослободио патње (dukha). Будизам деконструише појам личности који је суштински важан за нас хришћане јер ми верујемо не само у Бога, већ Бога кога нам је открио сам Син Божији, вечносуштан Оцу, који је постао човек, ходио међу нама, пострадао за нас и васкрсао и у коме имамо вечни живот. Ово су суштинске разлике. Неки римокатолички мистици (као Томас Мертон) пробали су да нађу неку врсту синтезе између Зена и хришћанске мистике, али римокатолички мистицизам је јако далеко од исихазма, иако данас многи римокатолици показују све више интересовања за нашу традицију. Треба имати у виду да исихазам није метода као што су то будистичке методе медитације и он подразумева један целовит преображај човека у православној вери и активном литургијском животу. Само понављање Исусове молитве може да постане својеврсна идолатрија ако није засновано на правилном схватању човековог пада, греха, покајања, обожења које имамо у Христу и ако се практикује ван евхаристијског живота. Може да помогне, као што могу да помогну разне методе, али не спасава по себи. 
      Немојте ме погрешно схватити. Нас не спасава правилно исповедање вере само по себи, као што можемо често да чујемо од квази-зилота, већ правилно исповедање вере ОРТОДОКСИЈА мора да буде праћено и ОРТОПРАКСИЈОМ (правилним животом, трудом, подвигом) кроз коју постајемо нова твар у Христу. У нама се обликује лик Христов и једино тако ће Бог у нама препознати лик свога Сина. То је спасење. Крштењем умиремо старом човеку, али без активног преображаја у Христу који подразумева наш труд тј. подвиг, крштење само по себи не делује магијски и нема ефекта без живота у Христу, пре свега евхаристијског. Кључни елемент молитве у православној традицији јесте "плач" који неопходно не подразумева само проливање суза, већ дубоко понирање у тајну пада човековог и вапај Христу из срца које жуди за животом који једино у њему имамо. О томе много лепо говори старац Силуан, који помиње "плач Адамов". Његове речи "држи свој ум у аду и не очајавај" представљају један од најјачих израза исихастичке традиције у Православљу. Ми то можемо интелектуално само донекле разумети, али без непосредног искуства ова тајна се не може заиста разумети срцем тј. целим човековим бићем. Ко је разуме и заживи силом Духа Светога још у овом животу, све остало сматра за "трице и кучине". Царство небеско је у нама, у нашем срцу. Читава књига поука Старца Силуана је написана у благодатном стању молитвеног плача и само читање његових поука делује као духовни лек.
      Богу нису потребне наше молитве и наше жртве, наше службе, појање, то све треба нама да бисмо се одвојили од оног пролазног и привременог и заживели у Духу Светоме. Он тражи наше срце да би га испунио својом љубављу, тј. нетварним енергијама које су сам Бог. Тада човек постаје Бог по благодати иако и даље остаје људска личност (ипостас). Молитва која не долази из срца покајног обично је расејана, испуњена сликама и маштањима, док молитва која долази у покајању води истинском духовном препороду. Овде не мислим на покајање као кајање због неких наших сагрешења иако је то важно за покајање, већ покајање као начин живота, начин постојања који нас враћа у аутентични однос са Богом који је Адам имао пре пада. 
       Завршио бих са пар цитата из незаборавног текста о. Василија Гондикакиса (бившег игумана Ивирона, великог и светог старца) "Монашко ткање на чунку живота". Овде ћете наћи многе одговоре на ваша питања: http://www.manastirvavedenje.org/page66.html 
      "Православни монах није просто “мистичар”. Он не спада у оне који покушавају да преко неке одређене дијете или технике постигну високи степен самосавладавања и аскетских подвига. Јер сваки људски труд, сам за себе, припада овоме вијеку и као такав је безначајан и неспособан да побиједи смрт, било у монаху билу у брату.
      Заиста, тајна православног монаха је тајна васкрслог човјека.
      Циљ монаховог живота није да постигне личну сконцентрисаност или напредак, него да буде служитељ тајне спасења, тиме што не живи за себе него за Онога који је за нас умро и васкрсао. И за сву браћу."
      Архимандрит Сава Јањић
       
      ИЗВОР
    • Од Slobodan Milošević,
      МАНАСТИР ХИЛАНДАР Бунар Светог Саве, Колодец св. Саввы,St. Sava well.mp4
×
×
  • Креирај ново...