Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Банатски деран

Православље и бизнис

Оцени ову тему

Recommended Posts

Па и ови што раде код неког раде за паре и превасходно ради своје зараде.

Ја мислим да народ ипак треба да развија свест о томе да су предузетници ти који нам својом жртвом омогућавају да живимо боље. Јер тај ”сигуран посо” где само одеш, урадиш шта ти кажу и плата легне на рачун сваки месец постоји само зато што је неко преузео на себе огроман ризик и одговорност.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jeste ali opet ti si u to dobrovoljno ušao i iz svojih interesa, tako da ni preduzetniku hvala ni zaposlenima pokuda.S svako je izabrao svoj put a drugo je to što se obaveze koje ti putevi nose danas smatraju za vrlinom, preduzetnik bi morao da bude odgovoran za uslugu/proizvod i namirenje zaposlenih a zaposleni bi morao da obavljaja svoj posao kako treba i svi zadovoljni i svi pošteni.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 часа, Плаво Небо рече

Колега, поздрав :)

 

Ако ми верујеш, јутрос сам о овоме размишљао.

 

Исто. Радити са људима, ух.

 

Хаха очигледно ми правници имамо жељу да побегнемо на море... То ми је баш и животна жеља.. Поготово негде у Боки, залив је буквално рај.

Једноставно, у данашње модерно време не постоји посао (осим у изузецима) где може буде онако како ми то желимо. Приватизицаје, мобинг, људи попут робова.. Остаје нам смао да тамо где радимо да се молимо Богу и св.Ксенији да нам да снаге да трпимо без роптања или да прекинемо ту агонију или тражимо други посао.

Једни ће изабрати прву опцију, неки другу и коју год да изаберу (не)ће погрешити...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Grizzly Adams рече

Па и ови што раде код неког раде за паре и превасходно ради своје зараде.

Ја мислим да народ ипак треба да развија свест о томе да су предузетници ти који нам својом жртвом омогућавају да живимо боље. Јер тај ”сигуран посо” где само одеш, урадиш шта ти кажу и плата легне на рачун сваки месец постоји само зато што је неко преузео на себе огроман ризик и одговорност.

Исто тако предузетници треба да развију свијест да су радници ти који својом жртвом омогућавају да предузетници живе боље :)))

сви смо ми на " грбачи" Оца нашег небеског, и ништа немамо што нам није дато, зато нека је слава и хвала Господу!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 часа, Grizzly Adams рече

Бизнис је велики подвиг - захтева врлине, храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање. Осим тога је и добро дело - предузетник од овог света прави боље место, решава проблеме, помаже људима да боље живе, ствара нове послове и плате за ближње.

Хришћанство би требало да слави предузетнике одмах иза светитеља. Светитељи унапређују овај свет духовно, предузетници материјално. Олакшавају нам овај привремени боравак на Земљи који јесте и биће увек у суштини страдање, али све што можемо да урадимо да га ублажимо је добро.

Управо размишљам какав би им(ти :smeh1:) доличан тропар одговарао. Под претпоставком да тамо преко баре живе неки тамо предузетници по рангу одмах изнад светитеља, али ћу се задржати  на овим нашим. 

 Вама драги предузетници хвала што постојите  

и што  да вас нема ја не  бих имала шта да једем

и хвала вам још   што  додајете у свему 

па и у радном времену

папири трпе свашта па и рад од 40 сати недељно

хвала вам што ми додасте  још осам.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Банатски деран рече

 

Хаха очигледно ми правници имамо жељу да побегнемо на море... То ми је баш и животна жеља.. Поготово негде у Боки, залив је буквално рај.

Једноставно, у данашње модерно време не постоји посао (осим у изузецима) где може буде онако како ми то желимо. Приватизицаје, мобинг, људи попут робова.. Остаје нам смао да тамо где радимо да се молимо Богу и св.Ксенији да нам да снаге да трпимо без роптања или да прекинемо ту агонију или тражимо други посао.

Једни ће изабрати прву опцију, неки другу и коју год да изаберу (не)ће погрешити...

Да, море, нема здравије физичке активности од пливања. И мени је то животна жеља :))) А Бока.. :sunce:Мада, отворено море је чистије од залива, ипак бих ја Грчку :))) неко острвце са погледом у даљину на неку планину.

А за остало си исто у праву. Ех, вратих се у реалност, у Србију.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Рапсоди рече

Управо размишљам какав би им(ти :smeh1:) доличан тропар одговарао. Под претпоставком да тамо преко баре живе неки тамо предузетници по рангу одмах изнад светитеља, али ћу се задржати  на овим нашим. 

 Вама драги предузетници хвала што постојите  

и што  да вас нема ја не  бих имала шта да једем

и хвала вам још   што  додајете у свему 

па и у радном времену

папири трпе свашта па и рад од 40 сати недељно

хвала вам што ми додасте  још осам.

 

И што нам годишњи одмор не дајете по закону и што нам рад викендом не плаћате и хвала овој држави што даде могућност свим овим предузетницима да овај јадни народ (радну снагу) запошљава на одређено и на одређено и на одређено па да онда мало дају отказа па опет на одређено, на одређено, што јадној омладини даде несигурност да ли ће сутра уопште радити и што се подстиче запошљавање младих тако што се продужава радни век и што и што.. Не може овај мој желудац ово даље набрајање да трпи.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Плаво Небо рече

И што нам годишњи одмор не дајете по закону и што нам рад викендом не плаћате и хвала овој држави што даде могућност свим овим предузетницима да овај јадни народ (радну снагу) запошљава на одређено и на одређено и на одређено па да онда мало дају отказа па опет на одређено, на одређено, што јадној омладини даде несигурност да ли ће сутра уопште радити и што се подстиче запошљавање младих тако што се продужава радни век и што и што.. Не може овај мој желудац ово даље набрајање да трпи.

Да свакако вам хвала , јер трпљењем спашавамо душе наше .   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Рапсоди рече

Да свакако вам хвала , јер трпљењем спашавамо душе наше .   

Ха, само што ја имам трпљења ко гладна мачка кад угледа миша.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Verske obaveze koje su propisane hrišćanstvom ili bilo kojom drugom konfesijom su nespojive sa kapitalizmom kao ekonomskim sistemom i društvenim poretkom.

Možete da budete koliko god hoćete dobar čovek, nema vam pomoći da kao preduzetnik ne otpustite radnike kada nastupe ciklične recesije, koje su zakonitost kapitalističkog načina proizvodnje. U poslednjih 150 godina, kapitalizam je prošao kroz 30 recesija i 3 velike depresije, koje su trajale 578 meseci ili zaokruženo 48 godina. Dakle, trećinu vremena za ovih vek i po čovečanstvo je tavorilo u ekonomskim krizama prožetim nezaposlenošću, besmislenim prekidima proizvodnje, osiromašenju, klasnom raslojavanju i političkim previranjima koja su vodila u ratove.

Tendencijski pad profitne stope izazvan periodičnom hiperakumulacijom konstantnog kapitala uloženog u mašine, opremu i patente neizbežno vodi u ciklične recesije, koje se ponavljaju na svakih 10-15 godina i one su neophodne radi nastavka dalje proširene reprodukcije kapitalizma. Uz to rast nejednakosti je takođe neizbežan, a što vodi u autoritarne društvne odnose.

Pod takvim okolnostima nemoguće je ispuniti hrišćanske maksime o čovečnosti i dostignuti vrline. Mora iz temelja da se menja ekonomski sistem jer ovako više ne može. Neće više to ni priroda da trpi. Resursi se iscrpljuju, lažu nas da imaju održivu alternativu, klimatske promene će nas sustići, a ekološka zagađenja sve opsanija.

Kapitalizam mora da se prevaziđe i sa stanovišta vernika, ma kojoj konfesiji pripadao, a i sa gledišta ateista koji se kune i racionalizam i humanizam.

I tu ne treba gajiti nikakve iluzije. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, εργασία рече

U poslednjih 150 godina, kapitalizam je prošao kroz 30 recesija i 3 velike depresije, koje su trajale 578 meseci ili zaokruženo 48 godina. Dakle, trećinu vremena za ovih vek i po čovečanstvo je tavorilo u ekonomskim krizama prožetim nezaposlenošću, besmislenim prekidima proizvodnje, osiromašenju, klasnom raslojavanju i političkim previranjima koja su vodila u ratove.

Такое! Али је срећа у несрећи што је за то време човечанство било сведок неколико изузетно успешних примера комунистичких друштава у којима није било беде, насиља, глади, прекида производње и у којима се живело у складу са хришћанскм етиком.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Juanito рече

Такое! Али је срећа у несрећи што је за то време човечанство било сведок неколико изузетно успешних примера комунистичких друштава у којима није било беде, насиља, глади, прекида производње и у којима се живело у складу са хришћанскм етиком.

Izuzetno mi je drago da ništa drugo ne znaš da napišeš nego da mi upisuješ real-socijalizam za koji sam hiljadu puta napisao da ne podržavam.

Argumentuješ kao malo dete.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, εργασία рече

Pod takvim okolnostima nemoguće je ispuniti hrišćanske maksime o čovečnosti i dostignuti vrline

Ми Хришћани Православци увек морамо наћи начин да живимо врлински. У супротном је исто и као да смо мртви.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Наша вибер заједница Православље Online броји преко 5500 чланова из свих крајева света. Почела је са радом као мала заједница на којој смо делили интересантне догађаје из Цркве, поучне приче и разговарали о вери.
      Касније, захваљујући симпатичним "Животијевим стикерима" (које можете потпуно бесплатно преузети на вибер страници), заједница је почела веома брзо да расте и достигла је број око 1500 корисника.
      Како су наступили најновији догађаји у Црној Гори, а везани за безакони "закон" о верским слободама, група се етаблирала као место где могу да се сазнају информације "из прве руке", са сликама, видео-записима и вестима са лица места, где се одржавају литије за одбрану светиња и остали догађаји везани за сутуацију у Црног Гори. Такође, група се показала и као "зрела" и одговорна, тако да су организоване и хуманитарне акције помоћи.
      Наравно, у својој суштини је и даље страница мисионраског усмерења са освртима на данашњу ситуацију у којој се наша Света Црква налази.
      Ако користите вибер, можете да нам се придружите.
      Линк је овде
      Pridruži se Православље Online
      Православље Online on Viber
      INVITE.VIBER.COM Вести и догађаји из Православне Цркве na Viberu

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Наша вибер заједница Православље Online броји преко 5500 чланова из свих крајева света. Почела је са радом као мала заједница на којој смо делили интересантне догађаје из Цркве, поучне приче и разговарали о вери.
      Касније, захваљујући симпатичним "Животијевим стикерима" (које можете потпуно бесплатно преузети на вибер страници), заједница је почела веома брзо да расте и достигла је број око 1500 корисника.
      Како су наступили најновији догађаји у Црној Гори, а везани за безакони "закон" о верским слободама, група се етаблирала као место где могу да се сазнају информације "из прве руке", са сликама, видео-записима и вестима са лица места, где се одржавају литије за одбрану светиња и остали догађаји везани за сутуацију у Црног Гори. Такође, група се показала и као "зрела" и одговорна, тако да су организоване и хуманитарне акције помоћи.
      Наравно, у својој суштини је и даље страница мисионраског усмерења са освртима на данашњу ситуацију у којој се наша Света Црква налази.
      Ако користите вибер, можете да нам се придружите.
      Линк је овде
      Pridruži se Православље Online
      Православље Online on Viber
      INVITE.VIBER.COM Вести и догађаји из Православне Цркве na Viberu
    • Од Дејан,
      Ово је јако важно питање. Пре доласка у манастир гутао сам литературу о Зен будизму и дан данас имам дубоко поштовање према култури коју је овај духовни правац подстицао на Далеком истоку. Међутим, када сам почео да читам о исихазму разумео сам да ми православни имамо много више од тога. Одређене методе чак могу изгледати јако сличне. Например будистичка пракса sati (на енглеском mindfulness) који подразумева неговање активне пажње (сабраностси) на унутрашња и спољашња искуства у садашњем тренутку, чиме се зауставља неконтролисани покрет ума било у правцу размишљања о прошлости или будућности је веома важна у будизму и данас се примењује у разним облицима у борби против стреса и других болести садашњег времена.
      Међутим, ми православни имамо ТРЕЗВОУМЉЕ (ΝΗΨΗΣ, нипсис) које подразумева врло сличан однос према реалности али у перспективи живог односа према личном Богу који је утемељен на покајању и плачу (ΠΕΝΘΟΣ, пентос). У трезвоумљу је суштина непрестане молитве, која није само стално понављање имена Исусовог, посебно не као неке мантре која сама по себи има магијско дејство, већ молитве без речи која представља тихо и смирено пребивање ума и срца у сталном присуству Божијем. Лични Бог, покајање, плач, хришћански појам личности човека која је створена по икони Божијој су "менталне конструкције" за будизам којих се човек мора ослободити да би се ослободио патње (dukha). Будизам деконструише појам личности који је суштински важан за нас хришћане јер ми верујемо не само у Бога, већ Бога кога нам је открио сам Син Божији, вечносуштан Оцу, који је постао човек, ходио међу нама, пострадао за нас и васкрсао и у коме имамо вечни живот. Ово су суштинске разлике. Неки римокатолички мистици (као Томас Мертон) пробали су да нађу неку врсту синтезе између Зена и хришћанске мистике, али римокатолички мистицизам је јако далеко од исихазма, иако данас многи римокатолици показују све више интересовања за нашу традицију. Треба имати у виду да исихазам није метода као што су то будистичке методе медитације и он подразумева један целовит преображај човека у православној вери и активном литургијском животу. Само понављање Исусове молитве може да постане својеврсна идолатрија ако није засновано на правилном схватању човековог пада, греха, покајања, обожења које имамо у Христу и ако се практикује ван евхаристијског живота. Може да помогне, као што могу да помогну разне методе, али не спасава по себи. 
      Немојте ме погрешно схватити. Нас не спасава правилно исповедање вере само по себи, као што можемо често да чујемо од квази-зилота, већ правилно исповедање вере ОРТОДОКСИЈА мора да буде праћено и ОРТОПРАКСИЈОМ (правилним животом, трудом, подвигом) кроз коју постајемо нова твар у Христу. У нама се обликује лик Христов и једино тако ће Бог у нама препознати лик свога Сина. То је спасење. Крштењем умиремо старом човеку, али без активног преображаја у Христу који подразумева наш труд тј. подвиг, крштење само по себи не делује магијски и нема ефекта без живота у Христу, пре свега евхаристијског. Кључни елемент молитве у православној традицији јесте "плач" који неопходно не подразумева само проливање суза, већ дубоко понирање у тајну пада човековог и вапај Христу из срца које жуди за животом који једино у њему имамо. О томе много лепо говори старац Силуан, који помиње "плач Адамов". Његове речи "држи свој ум у аду и не очајавај" представљају један од најјачих израза исихастичке традиције у Православљу. Ми то можемо интелектуално само донекле разумети, али без непосредног искуства ова тајна се не може заиста разумети срцем тј. целим човековим бићем. Ко је разуме и заживи силом Духа Светога још у овом животу, све остало сматра за "трице и кучине". Царство небеско је у нама, у нашем срцу. Читава књига поука Старца Силуана је написана у благодатном стању молитвеног плача и само читање његових поука делује као духовни лек.
      Богу нису потребне наше молитве и наше жртве, наше службе, појање, то све треба нама да бисмо се одвојили од оног пролазног и привременог и заживели у Духу Светоме. Он тражи наше срце да би га испунио својом љубављу, тј. нетварним енергијама које су сам Бог. Тада човек постаје Бог по благодати иако и даље остаје људска личност (ипостас). Молитва која не долази из срца покајног обично је расејана, испуњена сликама и маштањима, док молитва која долази у покајању води истинском духовном препороду. Овде не мислим на покајање као кајање због неких наших сагрешења иако је то важно за покајање, већ покајање као начин живота, начин постојања који нас враћа у аутентични однос са Богом који је Адам имао пре пада. 
       Завршио бих са пар цитата из незаборавног текста о. Василија Гондикакиса (бившег игумана Ивирона, великог и светог старца) "Монашко ткање на чунку живота". Овде ћете наћи многе одговоре на ваша питања: http://www.manastirvavedenje.org/page66.html 
      "Православни монах није просто “мистичар”. Он не спада у оне који покушавају да преко неке одређене дијете или технике постигну високи степен самосавладавања и аскетских подвига. Јер сваки људски труд, сам за себе, припада овоме вијеку и као такав је безначајан и неспособан да побиједи смрт, било у монаху билу у брату.
      Заиста, тајна православног монаха је тајна васкрслог човјека.
      Циљ монаховог живота није да постигне личну сконцентрисаност или напредак, него да буде служитељ тајне спасења, тиме што не живи за себе него за Онога који је за нас умро и васкрсао. И за сву браћу."
      Архимандрит Сава Јањић
       
      ИЗВОР

      View full Странице
    • Од Дејан,
      Међутим, ми православни имамо ТРЕЗВОУМЉЕ (ΝΗΨΗΣ, нипсис) које подразумева врло сличан однос према реалности али у перспективи живог односа према личном Богу који је утемељен на покајању и плачу (ΠΕΝΘΟΣ, пентос). У трезвоумљу је суштина непрестане молитве, која није само стално понављање имена Исусовог, посебно не као неке мантре која сама по себи има магијско дејство, већ молитве без речи која представља тихо и смирено пребивање ума и срца у сталном присуству Божијем. Лични Бог, покајање, плач, хришћански појам личности човека која је створена по икони Божијој су "менталне конструкције" за будизам којих се човек мора ослободити да би се ослободио патње (dukha). Будизам деконструише појам личности који је суштински важан за нас хришћане јер ми верујемо не само у Бога, већ Бога кога нам је открио сам Син Божији, вечносуштан Оцу, који је постао човек, ходио међу нама, пострадао за нас и васкрсао и у коме имамо вечни живот. Ово су суштинске разлике. Неки римокатолички мистици (као Томас Мертон) пробали су да нађу неку врсту синтезе између Зена и хришћанске мистике, али римокатолички мистицизам је јако далеко од исихазма, иако данас многи римокатолици показују све више интересовања за нашу традицију. Треба имати у виду да исихазам није метода као што су то будистичке методе медитације и он подразумева један целовит преображај човека у православној вери и активном литургијском животу. Само понављање Исусове молитве може да постане својеврсна идолатрија ако није засновано на правилном схватању човековог пада, греха, покајања, обожења које имамо у Христу и ако се практикује ван евхаристијског живота. Може да помогне, као што могу да помогну разне методе, али не спасава по себи. 
      Немојте ме погрешно схватити. Нас не спасава правилно исповедање вере само по себи, као што можемо често да чујемо од квази-зилота, већ правилно исповедање вере ОРТОДОКСИЈА мора да буде праћено и ОРТОПРАКСИЈОМ (правилним животом, трудом, подвигом) кроз коју постајемо нова твар у Христу. У нама се обликује лик Христов и једино тако ће Бог у нама препознати лик свога Сина. То је спасење. Крштењем умиремо старом човеку, али без активног преображаја у Христу који подразумева наш труд тј. подвиг, крштење само по себи не делује магијски и нема ефекта без живота у Христу, пре свега евхаристијског. Кључни елемент молитве у православној традицији јесте "плач" који неопходно не подразумева само проливање суза, већ дубоко понирање у тајну пада човековог и вапај Христу из срца које жуди за животом који једино у њему имамо. О томе много лепо говори старац Силуан, који помиње "плач Адамов". Његове речи "држи свој ум у аду и не очајавај" представљају један од најјачих израза исихастичке традиције у Православљу. Ми то можемо интелектуално само донекле разумети, али без непосредног искуства ова тајна се не може заиста разумети срцем тј. целим човековим бићем. Ко је разуме и заживи силом Духа Светога још у овом животу, све остало сматра за "трице и кучине". Царство небеско је у нама, у нашем срцу. Читава књига поука Старца Силуана је написана у благодатном стању молитвеног плача и само читање његових поука делује као духовни лек.
      Богу нису потребне наше молитве и наше жртве, наше службе, појање, то све треба нама да бисмо се одвојили од оног пролазног и привременог и заживели у Духу Светоме. Он тражи наше срце да би га испунио својом љубављу, тј. нетварним енергијама које су сам Бог. Тада човек постаје Бог по благодати иако и даље остаје људска личност (ипостас). Молитва која не долази из срца покајног обично је расејана, испуњена сликама и маштањима, док молитва која долази у покајању води истинском духовном препороду. Овде не мислим на покајање као кајање због неких наших сагрешења иако је то важно за покајање, већ покајање као начин живота, начин постојања који нас враћа у аутентични однос са Богом који је Адам имао пре пада. 
       Завршио бих са пар цитата из незаборавног текста о. Василија Гондикакиса (бившег игумана Ивирона, великог и светог старца) "Монашко ткање на чунку живота". Овде ћете наћи многе одговоре на ваша питања: http://www.manastirvavedenje.org/page66.html 
      "Православни монах није просто “мистичар”. Он не спада у оне који покушавају да преко неке одређене дијете или технике постигну високи степен самосавладавања и аскетских подвига. Јер сваки људски труд, сам за себе, припада овоме вијеку и као такав је безначајан и неспособан да побиједи смрт, било у монаху билу у брату.
      Заиста, тајна православног монаха је тајна васкрслог човјека.
      Циљ монаховог живота није да постигне личну сконцентрисаност или напредак, него да буде служитељ тајне спасења, тиме што не живи за себе него за Онога који је за нас умро и васкрсао. И за сву браћу."
      Архимандрит Сава Јањић
       
      ИЗВОР
    • Од Slobodan Milošević,
      МАНАСТИР ХИЛАНДАР Бунар Светог Саве, Колодец св. Саввы,St. Sava well.mp4
×
×
  • Креирај ново...