Jump to content

Православље и бизнис

Оцени ову тему


Препоручена порука

Имала сам више среће но памети :smeh1: да ето већ петнаест година радим  за  православног, верујућег, литургијског човека, и све је оно кобајаги се десило случајно, а наравно знамо да ништа није случајно. И још сам као нешто у последње време нервозна, цвркутава и незадовољна . Засебна канц, црквена музика (по избору коју желим)  кад желим и колико желим док радим могу да слушам, наравно без слушалица :smeh1: на зиду иконе, и по полицама , на десктопу  икона или нешто друго (често мењам). Није све наравно идеално, има доста ствари које би могле бити боље , али не можеш и јаре и паре, за оно што  имам на послу  а то је  ипак рад,  у да не кажем, али рећи ћу....православним условима :D .....и још се буним , стварно нисам нормална, оћу леба преко погаче, и хвала драгом Богу  што ме трпи (е)и не да ми да наговору оног одем  у  бизнисе пусте, мочварне и  ринговите.   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 64
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Исто. 17 година сам провела у Министарству одбране, дуго времена радила у управном делу, давала све од себе да будем и добар радник и добар човек. У време када сам била на позицији да управљам људима

Код мене се десило то да сам буквално срушила цео тај свој свет у једном тренутку када сам освестила у себи  каквим светом сам окружена (било је ту још околности које су довеле до тога, не само посао)

Да, то је само моје искуство, и то није везано за МО, него само и искључиво за људе са којима сам радила, мислим на цео ужи колектив (ако занемаримо читање наредбе у вези ношења "религиозних обележја"

Постоване слике

Као дете сам се питао шта ће људима новац, шта им је требало да измишљају паре, зар не могу сви да раде и да тако производе оно што је њима међусобно потребно за живот. И онда сам много касније прочитао негде једну причу о младим Русима који су основали заједницу на селу где су се међусобно повезали и свако производи оно што је потребно за заједницу. У потпуности су се изоловали од градске цивилизације и не зависе од ње.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Банатски деран рече

дипл.правник

Колега, поздрав :)

 

пре 6 часа, Банатски деран рече

Волео бих ја да живим у малој каменој кућици на мору и пецам рибу

Ако ми верујеш, јутрос сам о овоме размишљао.

 

пре 6 часа, Банатски деран рече

Мора и да се ради и трпи а ја некад роптам као луд.. 

Исто. Радити са људима, ух.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, АлександраВ рече

Даће Бог да радим и зарадим за хлеб деци, а да притом Њега не морам да кријем испод тепиха. Јер, Он је мој дом.

Амин!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Милан Ракић рече

To je Aleksandrino iskustvo u sektoru u kojem je radila.

Да, то је само моје искуство, и то није везано за МО, него само и искључиво за људе са којима сам радила, мислим на цео ужи колектив (ако занемаримо читање наредбе у вези ношења "религиозних обележја"  итд). Интересантно, већ мало ниже низ ходник, у неким другим канцеларијама, прича је била другачија. Да ли сам ја требала кроз све то да прођем из неког разлога, вероватно да је одговор потврдан. Да ли сам могла другачије (паметније), и то сам вероватно могла. А да ли се кајем? Не, ни у једном тренутку се нисам покајала. Само ми је жао што то нисам урадила раније, док нисам нарушила своје здравље.

пре 2 часа, Банатски деран рече

Ja nemam luksuz da dam otkaz i ostanem bez posla.. Kredit za stan, racuni ...sve to stize na kraju meseca. Ako Bog da uskoro i dete da nam podari, tek tad stub porodice mora da radi i zaradjuje... Milion puta sam razmisljao da odem, da nadjem nesto humanije..a onda kad se susretnem sa kolegama cujem kako kukaju da nemaju posla , da rade za mizerne plate.. i onda zastanem pa onda nastavim da trpim i radim i dalje.. Svi kazu menjali bi se sa mnom.. i svi vide samo lepe stvari a kao odem u 7h a vratim se u 19h to pada u zaborav odmah..

И то те разумем, ми смо 25 година у браку, исто толико смо подстанари, са троје деце. И то је највећи разлог због којег нисам отишла раније. Оног тренутка када су ми сада већ одрасли синови, заједно са мужем дали подршку да се "спашавам" тада сам и донела одлуку. Не кажем да други треба да ураде као ја, само кажем да је за мене било тако како је било. Не могу да опишем тај осећај олакшања када сам то пресекла.

пре 2 часа, Банатски деран рече

Da ne spominjem da oko je oko mene i ako su akadameski obrazovani ljudi psovka Boga nesto najcesce sto se cuje.

Око мене су били генерали, академици, професори, научни радници.... колико простака има међу њима, чудо једно... колико нехуманих међу лекарима, незамисливо... колико лицемера, лажова, отвореног зла је било у тој групи људи... лаж, лаж, грозно. И онда, испричаш нормалну причу са портиром, нађеш људскост у болничару, видиш хуманост у спремачици на клиници. Нема образовање везе са човеком.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, АлександраВ рече

Нема образовање везе са човеком.

Има....значи имати образ (бити образован ):) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Teško je sedeti na obe stolice, ovo ne govorim pokretaču teme kao odgovor na njegovo pitanje, nego više komentarišem svoju poziciju kao preduzetnika. Jednostavno čak i kada nisi prinuđen da se ophodiš loše, lažno ili jednostavno ne hrišćanski prema ljudima, ostaje taj problem kako da te "ovo zemaljska" razmišljanja ne obuhvate u potpunosti i ne prevagnu u odnosu na ono najbitnije.

Što se tiče problema sa početka moj savet bi ti bio da maksimalno snishodiš sebi jer ne brineš samo o sebi nego i o porodici. Zna Bog dobro u kakvoj si situaciji i u kakvom ambijentu funkcionišeš, a kad got ti se ukaže prostor da zamahneš nekom "dobrotom" ti je iskoristi. Strogoću, agresivni marketig, laktanje na tržištu ... sve to možeš objasniti da činiš dobro doduše vlasniku, malo je teže sa svesnim laganjem ili dovođenjem u zabludu....to je malo siva zona, ustvari totalno crna.

Nemam pojma znam da je moj drugar bio u velikom problemu jer jednostavno neke stvari su ne spojive, ali opet i ako mora shvati to kao tvoju žrtvu za porodicu. Da će uzeti danak to je sigurno ali ako nemaš drugo rešenje radi to što moraš uz četvero očiju za nešto drugo gde ne bi bio prisiljen na te stvari.   

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 часа, Банатски деран рече

Покушавам да нађем неку тему или неко мишљење о овоме али доста штурих информација налазим.

Поставио сам овде статус:

"Како бити православан и успети у бизнису ? Посао је такав да захтева да будем строг, одсечан, да си игра мало и на кварно са конкурентима. Како умиксати веру и бизнис ? Стална борба у мени између та два."

Ја нисам власник фирме те мој однос са пословним партнерима,странкама и конкурентима не може бити онакав какав ја желим.

Често се са супротне стране налазе људи који газе све пред собом, лажи, варање... Ја као представник своје фирме на доста добром положају морам да браним интересе и представим своју компанију у најбољем светлу и да радим за њене интересе, што повлачи да и ја морам бити понекад сличан њима.

Како ускладити веру и посао.... КОнстатан стрес,притисак,рад по цео дан...  Да ли неко има сличну ситуацију или је размишљао о овоме? 

Бизнис је велики подвиг - захтева врлине, храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање. Осим тога је и добро дело - предузетник од овог света прави боље место, решава проблеме, помаже људима да боље живе, ствара нове послове и плате за ближње.

Хришћанство би требало да слави предузетнике одмах иза светитеља. Светитељи унапређују овај свет духовно, предузетници материјално. Олакшавају нам овај привремени боравак на Земљи који јесте и биће увек у суштини страдање, али све што можемо да урадимо да га ублажимо је добро.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Бизнис је велики подвиг - захтева врлине, храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање. Осим тога је и добро дело - предузетник од овог света прави боље место, решава проблеме, помаже људима да боље живе, ствара нове послове и плате за ближње.

Хришћанство би требало да слави предузетнике одмах иза светитеља. Светитељи унапређују овај свет духовно, предузетници материјално. Олакшавају нам овај привремени боравак на Земљи који јесте и биће увек у суштини страдање, али све што можемо да урадимо да га ублажимо је добро.

 

Jeste, ali da li po tebi "храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање" može lako da te odvoji odnosno obuzme u odnosu na ono što treba da se ište prvo? Meno to predstavlja veliki problem jer nikako ne mogu da izbalansiram to dvoje. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, dragisa рече

Jeste, ali da li po tebi "храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање" može lako da te odvoji odnosno obuzme u odnosu na ono što treba da se ište prvo? Meno to predstavlja veliki problem jer nikako ne mogu da izbalansiram to dvoje.  

Свакако треба избалансирати и није лако. Уопште је у животу тешко савладати бриге и мисли о ”овоземаљским” проблемима, а то је десетоструко код предузетника.

Једно од тежих ”послушања” на овом свету...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, dragisa рече

Mislim da je poziv prosečnog "mirjanina" najteži u crkvenoj jerarhiji. Prosečan mirjanin treba da savlada i sve sile ovoga sveta i sav bude predat Bogu. Ništa lakše od toga zar ne?

Бијеш се и са овим и са оним светом... Мирјанин, а посебно предузетник, треба да буде задовољан са малим. Бити ”сав предан Богу” је за монахе, за нас је само да не заборавимо. Наивни су млади мирјани који маштају да буду ко монаси и светитељи. Нема ништа од тога. Разбиће те живот на комаде. Буди срећан да останеш нормалан. Као што се војници или труднице поштују због свог подвига и очекује од њих мање формалности, тако би требало и код предузетника да се препозна подвиг и жртва и урачунају ”поени”.

Људи би требало да говоре - хвала ти брате! И да скину капу. То у неком нормалном свету заслужује поштовање.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sve je to uredu, samo mislim da grešiš da mirjanin ima neke olakšice. Svi smo mi i monasi i mirjani isveštenici pozvani na jedno isto, predati sebe da bi zadobili Carstvo nebesko, a to neće moći ako misliš da se samo povremeno iskupiš neki dobrim delom ili što si isplatio plate na vreme.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U krajnjem slučaju u zabludi si da bi iko trebao da ti kaže hvala, koliko got da uredno servisiraš svoje obaveze ili dobro obavljaš svoju uslugu. Ti si u biznisu prevashodno zbog svoje zarade a ovo ostalo je tvoja dužnost.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Раније се говорило да је море код Шибенику најмање слано, јер је ту ушће реке Крке, а онда су истраживачи отишли на четири метра дубине и открили да је, уствари, овде, море најсланије, ако не претерују, на целом Јадрану.

      Било је потребно да се неко потруди и мало дубље погледа па да сазнамо да доток слатке воде не мора нужно да значи да ће морска вода бити мање слана. Исто је и у мору људи, могу се састајати и мешати они који се различито крсте, а да опет остане свако свој.
      Екипа Око магазина била је у Шибенику, овде је седиште наше Епархије далматинске, а Никодим Косовић је први владика који после много времена слободно у мантији корача уским улицама, трговима и обалом. Ово је шетња на коју смо ми, рођени почетком 80-тих година дуго чекали, а прича намерно почиње из улице која се зове Добрић, а крај ће бити узводно уз реку Крку, у манастиру Крка.
       
      Уредник: Горислав Папић
      Аутор: Далибор Жарић
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Послушајте предавање Блаженопочившег Владике Атанасија (Јевтића)  које је одржао је у суботу 26. децембра 2015, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу на тему “Православље сабор са свима светима“.

       
      Звучни запис предавања
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од JESSY,
      1. Митрополит Јеротеј Влахос: СВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА КАО СВЕТОГОРАЦ
      2. Архиепископ Василиј (Кривошеип): БОГОСЛОВЉЕ СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ
      3. Георгије И. Манзаридис: ОБОЖЕЊЕ ЧОВЕКА
    • Од Драгана Милошевић,
      Председник Северне Македоније Стево Пендаровски тражио је од Kонстантинпољске патријаршије званично признање неканонске македонске православне цркве, која се 1967. одвојила од СПЦ. Став СПЦ по том питању дефинисан је 2002. године - најшира аутономија да, самосталност не.
      Поводом захтева Пендаровског, за "Блиц" је о упливу политике у црквене ствари и последицама евентуалног добијања аутокефалности МПЦ од васељенског патријарха Вартоломеја, ексклузивно говорио архиепископ охридски и митрополит скопски Јован.
      Да ли је по канонима да председник државе тражи од васељенског патријарха Вартоломеја да "искористи своје апелационо право" и омогући признање такозване цркве?
      - Председник Северне Македоније требало је најпре да се информише шта значи "апелационо право" и да ли га Kонстантинопољска патријаршија има да би решавала питања унутар јурисдикција других аутокефалних цркава. Овако изгледа неозбиљно за председника једне државе да тражи оно што адреса на коју се позива нема могућности да му испоручи.
      Ако се погледа случај украјинске цркве можда је адреса васељенског, а не српског патријарха, ипак права, да би МПЦ добила самосталност?
       
      -Адреса није права, а нажалост, оваквим поступцима председник РСМ се показује потпуно изгубљеним на тој позицији. Северна Македонија није теократска држава и председник нема никакво право да привилегује једну верску заједницу на рачун друге. Ово говорим јер пресуда Европског суда за људска права да православна Охридска архиепископија буде регистрована као верска заједница у РСМ није испуњена од 2017. године, када је донета, а председник се ниједанпут за три године није заинтересовао докле се дошло са испуњавањем те пресуде. Најважније му је што ће следеће недеље ићи на сеоски вашар у Бигорском манастиру МПЦ, како се нашироко најављује, и то у времену када за све остале грађане важе прописи о прекиду масовних окупљања због Цовида. Ово, наравно, не говорим да бих деградирао председника, него да констатујем колико је он сам себе деградирао својим поступцима.
      Да ли државни врх Северне Македоније овим обраћањем деградира СПЦ, која је матична црква, или пак користи сукоб Цариградске и Московске патријаршије око украјинског питања, како би у завади православља издејствовао самосталност МПЦ?
      - Мислим да је по наговору једног митрополита МПЦ, који је изузетно близак са премијером РСМ, државни врх стекао утисак да је погодно време да на исти начин по којем је један део цркве у Украјини примио аутокефалију из константинопољског трона, може да се поступа и са МПЦ. Ако су мало трезвени, како они из државног врха тако и епископи унутар МПЦ, сетили би се колико је непријатности за читаву цркву донело једнострано признавање аутокефалије једном делу цркве у Украјини од Kонстантинопољске патријаршије. Њу су признале само три од 14 других помесних цркава. Ако се примени исто неканонско признавање аутокефалије и према МПЦ, сигуран сам да ни толико цркава неће то прихватити. Време је да радимо на поправљању расклаћеног јединства међу православнима, до којег је дошло након признавања аутокефалије у Украјини, а не отварати нове фронтове до којих бисмо неминовно стигли ако се опет неканонски и једнострано призна аутокефалија некој другој цркви. 
      Да ли је овај потез нова провокација за СПЦ?
      - Можда и није било замишљено да буде провокација колико се ради о неспретности и непознавању ствари, како смо већ поменули. Ако и јесте провокација, она је потпуно неозбиљна и сведочи о ниском, боље речено детињастом нивоу провокатора.
      Kакве би последице оваква одлука имала по СПЦ, односно да ли би то могло да значи и ревизију акта о успостављању канонске надлежности Српске патријаршије из 1922. године и да ли би то дало крила црквеним сецесионистима у свим бившим југословенским републикама?
      - Ако буде призната аутокефалија такозваној МПЦ од стране Kонстантинопољске патријаршије, то наравно не може бити без ревизије Томоса из 1922. године, али то је можда могло у једно друго време када је Kонстантинопољска патријаршија сама одлучивала не само о додели, већ и о одузимању аутокефалија појединим црквама. У 18. веку она је одузела аутокефални статус Пећкој патријаршији, а годину дана касније и Охридској архиепископији. Таква самовоља тада није могла да се ефектуира без подршке турске власти, али данас ништа слично не може да се учини, чак ни са подршком САД, а да то не проузрокује дубоке последице читавој цркви. Из једне такве неканонске одлуке последице би биле понајвише на Kонстантинопољској патријаршији која још увек држи првотрони пиједестал.
      СПЦ не бежи од дијалога, па је нејасно зашто с њом не преговара свештенство такозване МПЦ већ иде код Вартоломеја?
      - Нема никаквих преговора између Kонстантинопољске патријаршије и МПЦ. Били су покушаји непризнате МПЦ и државног врха РСМ да се тражи да Васељенска патријаршија мериторно решава по предмету по којем апелационо право признаје само МПЦ, али не и друге православне цркве. Већ сам објаснио да је један од митрополита непризнате МПЦ успео да обмани државни врх да они траже немогуће. Немогуће би било без последица по читавом православљу да се Патријаршија у Kонстантинопољу одлучи да намеће некакво непостојеће право апелације за овакве предмете, а да то нема ођека у читавој цркви. Јер, да ли ће се признати безусловно право апелације Kонстантинопољском трону априори за све предмете у Цркви или ће се то сагледавати историјски, канонски, а понајвише еклисиолошки, није безначајно за јединство православне цркве.
      Kако ће се сагледавати позив Вартоломеја делегацији СПЦ да пристане на разговор о решавању статуса непризнате МПЦ и да ли он треба да се прихвати?
      - Било је таквог предлога васељенског патријарха још почетком ове године, али док траје пандемија Цовида тешко је да се очекује сусрет. Ми никада нисмо били против разговора са непризнатом МПЦ и жалосно је што су они изгубили 18 година, а да немају никакав контакт са СПЦ. Нису се могли водити некакви озбиљни разговори када је МПЦ у симфонији управо са државном врхушком држала донедавно отворене неке судске спорове против мене само да би могли, уколико преговори не успеју, да ме поново ставе у затвор. Под таквим условима, наравно, не може се ни разговарати, а још мање преговарати.
      Судови под директним утицајем државне врхушке
       
      Да ли сте завршили у затвору јер чврсто стојите на одбрани ставова СПЦ или је ипак било и кршења македонских закона?
      - Ми смо били први који смо још са нашом првом осуђујућом пресудом из 2003. године писали ЕУ и САД да је суд у тадашњој Македонији политички. На основу извештаја тих земаља где се писало да сам "затвореник савести" ја нисам био екстрадиран из Бугарске где сам ухапшен 2009. године, по налогу интерпола Македоније. Данас више нема човека, ни у земљи, али ни у свету који не зна да су судови у РСМ под директним утицајем државне врхушке коју смо поменули. Судија код које је предмет о испуњењу пресуде ЕСЉП о регистрацији ПОА, рекла је да је неће испунити док за то не добије сагласност од премијера РСМ. Та правна несигурност која постоји у земљи рађа сукобе незадовољства, које нажалост поменута врхушка из позиције власти то не региструје или занемерује, али је верницима то довољан показатељ да таква власт није дата од Бога.
      Arhiepiskop ohridski Jovan ekskluzivno za "Blic": Samostalna makedonska crkva bila bi ŠTETNA ZA PRAVOSLAVLJE
      WWW.BLIC.RS Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski tražio je od Konstantinpoljske patrijaršije zvanično priznanje nekanonske makedonske pravoslavne crkve, koja se 1967. odvojila od SPC...  

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...