Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
АлександраВ

Отићи или остати у оваквој Србији?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, "Tamo daleko" рече

Ne, ne mislim to. Moj komentar oko jacanja ekonomije u Srbiji se nije odnosio na individualne poklone rodjacima I sl, vec na organizovanu investiciju, radi otvaranja novih radnih mesta, da ljudi mogu da RADE! Nisam otvarala ovaj link jer je neko bio postavio azurirane brojke za 2018, ali bilo bi dobro videte neki presek tog priliva novca: koliko su individualna pomoc, koliko kupovina stanova, kuca I sl., dakle u koje resorse je otislo/doslo najvise novca.

Znam da ne misliš na to ali to je greška na koju ukazujem. Ova davanja su bolja i važnija za našu ekonomiju od svake direktne investicije... jer investitor koji uloži u Srbiju ove godine 3 milijarde evra planira da u narednih 5-20 godina iznese iz Srbije bar 4 milijarde.

Dijaspora samo ubaci 3 milijarde svake godine i ništa ne iznese. To na šta se potroši taj novac ne menja mnogo ovu priču. Nek kupe i gipsane lavove za dvorište kuće u selu, taj novac je upumpan u našu privredu - u tom slučaju u plate i profit onih koji prave gips i lavove ili najmanje u profit onoga ko je lavove uvezao i zaradu onog ko ih je transportovao (a ako je sreće i advokata koji je napisao ugovor za uvoz ;) )

Bez tih davanja dijaspore naša privreda bi bila drastično slabija, a da nam bilo ko drugi upumpava 3 milijarde evra svake godine u zemlju (bez ikakve protivčinidbe) ljubili bi ga u dupe večno... kao što se ljube dupeta daleko manje izdašnim stranim investitorima i donatorima.

Ta perspektiva kako je to nebitno jer oni samo šalju familiji pare je potpuni promašaj iz prethodno navedenih razloga... a bolje da ne objašnjavam promašenost ideje da je cilj otvaranja kompanija to da u njima neko radi i da neko nama treba da otvara kompanije da bismo mi imali više zaposlenih.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Avocado рече

a ako je sreće i advokata koji je napisao ugovor za uvoz ;)

И цариника који је примио паре да дозволи увоз. :ani_biggrin:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Juanito рече

Да, ја се ту слажем са антиглобалистима (обично познатим и као националисти). Оно где се разилазимо је да је националистима лоше да политиканти воде планету и одлучују шта је добро, а шта лоше за све људе и истовремено некако магично постаје добро да ти исти политиканти одлучују о људским судбинама унутар националних граница. Мени је свеједно да ли ми тиранин седи у Вашингтону, Бриселу или у Београду.

Normalno, to valjda niko zdrave pameti ne bi osporio. Sto je lose, lose je i ovde i svuda.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, obi-wan рече

Normalno, to valjda niko zdrave pameti ne bi osporio. Sto je lose, lose je i ovde i svuda.

Мислим да се не слажемо, ал исправи ме ако грешим. На пример, ти сматраш да је лоше да глобалисти одређују шта сме, а шта не сме да буде на ТВ-у преко својих мултинационалних медијских кућа, али чини ми се да сматраш да имаш право да одређујеш шта сме, а шта не сме да буде на ТВ-у у Србији?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Avocado рече

Ta perspektiva kako je to nebitno jer oni samo šalju familiji pare je potpuni promašaj iz prethodno navedenih razloga... a bolje da ne objašnjavam promašenost ideje da je cilj otvaranja kompanija to da u njima neko radi i da neko nama treba da otvara kompanije da bismo mi imali više zaposlenih.

Naravno da nije "nebitno" novcano pomaganje familiji u Srbiji! To niko ne spori!  Delimicno ima smisla to sto tvrdis da otvaranje novih radnih mesta/novog biznisa bi u krajnjoj liniji odnosio izvestan profit van Srbije, tim I takvim investitorima (govorimo o srpskim investitorima koji zive u dijaspori); pazi, lepo je poklanjati I treba to ciniti kad god se moze, ali jos lepse je podici dostojanstvo brata svog, omogucivsi mu da samostalno radi I zaradjuje a ne da gleda kako da se dovija na nepozeljne nacine samo zato sto se to tako radi decenijama! Treba jednom stati I reci - e necemo vise kao do sada: mutljavinom, nepostenjem, kradjom, ucenjivanjem, svercom itd…; a to dolazi od pojedinca, dakle svako od nas da se menja na licnom planu, pa ce se valjda zakvasiti stado…   Procitaj obijev post iznad, vrlo lepo I sazeto govori bas o tome.

пре 18 минута, Avocado рече

a bolje da ne objašnjavam promašenost ideje da je cilj otvaranja kompanija to da u njima neko radi i da neko nama treba da otvara kompanije da bismo mi imali više zaposlenih.

Ne moras nasiroko, ali barem taksativno izlozi osnovne stavke te "promasenosti"? Pa cekaj, ako vecina kuka kako nema posla te stoga nema para itd, sta ti predlazes da je lek tome? Priliv poklona I apatija?  Mozda se Nismo razumeli, ali cak I u Jevandjelju negde pise onaj koji ne radi - neka ni ne jede… (samo nemoj bukvalno da razumevas)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, "Tamo daleko" рече

 Ne moras nasiroko, ali barem taksativno izlozi osnovne stavke te "promasenosti"? Pa cekaj, ako vecina kuka kako nema posla te stoga nema para itd, sta ti predlazes da je lek tome? Priliv poklona I apatija?  Mozda se Nismo razumeli, ali cak I u Jevandjelju negde pise onaj koji ne radi - neka ni ne jede… (samo nemoj bukvalno da razumevas)

Хоће да каже да је циљ отварања фирме профит, а радна места су само последица. Нико не отвара фирму да би у њој запослио раднике. Таква фирма је по дефиницији осуђена на пропаст. У суштини, да је у Србији једноставно и профитабилно отварати фирме, оне би много више ницале изнутра, па би то онда природно привукло и стране инвеститоре (укључујући дијаспору). Али ситуација је мало компликованија од тога, па је с тога бесмилено у тако компликовану ситуацију позвати дијаспору да улаже. Скоро је сигурно да би те паре биле добрим делом бачене.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Juanito рече

Мислим да се не слажемо, ал исправи ме ако грешим. На пример, ти сматраш да је лоше да глобалисти одређују шта сме, а шта не сме да буде на ТВ-у преко својих мултинационалних медијских кућа, али чини ми се да сматраш да имаш право да одређујеш шта сме, а шта не сме да буде на ТВ-у у Србији?

O tome nisam nesto detaljno razmisljao. Sto se tice jedne drzave - ne vidim nista lose u tome da se npr. rijaliti bljuzgare odgurnu na marginu emitovanja, sto se tice termina. To bi za moje razumevanje bila blagorazumna regulacija.

A sta sve i kako moze da bude po tom istom pitanju na tom nekom opstem/globalnom nivou - ne znam.
Cini mi se da je to suvise komplikovano da bi moglo tek tako da se odgovori na to pitanje.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, "Tamo daleko" рече

Naravno da nije "nebitno" novcano pomaganje familiji u Srbiji! To niko ne spori!  Delimicno ima smisla to sto tvrdis da otvaranje novih radnih mesta/novog biznisa bi u krajnjoj liniji odnosio izvestan profit van Srbije, tim I takvim investitorima (govorimo o srpskim investitorima koji zive u dijaspori); pazi, lepo je poklanjati I treba to ciniti kad god se moze, ali jos lepse je podici dostojanstvo brata svog, omogucivsi mu da samostalno radi I zaradjuje

Ne znam kako ti neko podiže dostojanstvo ako otvori neki biznis samo da bi ti u njemu radila?

 

пре 1 минут, "Tamo daleko" рече

Ne moras nasiroko, ali barem taksativno izlozi osnovne stavke te "promasenosti"? Pa cekaj, ako vecina kuka kako nema posla te stoga nema para itd, sta ti predlazes da je lek tome? Priliv poklona I apatija?  Mozda se Nismo razumeli, ali cak I u Jevandjelju negde pise onaj koji ne radi - neka ni ne jede… (samo nemoj bukvalno da razumevas)

Juanito je već odgovorio, samo da dopunim:

Samo otvaranje biznisa ne rešava ništa... to nije kao neko seme koje zasadiš u saksiju, pa ako ga zalivaš i sve radiš kako treba, sigurno će da izraste... naprotiv, najnormalnija stvar je da biznis propadne i to je daleko češći ishod od toga da bude uspešan...

Možeš da zamisliš kao misaoni eksperiment i to da imaš neograničena sredstva za ulaganje u fabriku i želju da zaposliš sve građane Srbije... i napraviš ogromnu fabriku stolica u kojoj rade milioni zaposlenih... ništa nisi rešila ako te stolice niko neće da kupi jer onda ta fabrika ide pod ključ nakon mesec dana... sa druge strane, onih 3 milijarde koji stižu iz dijaspore omogućavaju da se za 3 milijarde više proda (pa samim tim i proizvede) stolica, hleba, mleka, struje, itd... zato kažem da ne postoji investicija koja bi se mogla porediti sa značajem toga...

Dakle ne možeš da veštački proizvedeš radna mesta... radna mesta nastaju tako što privreda dobro funkcioniše, pa se u zemlji generiše mnogo novca... pa ljudi mogu da troše mnogo novca... i tako u krug...  a šta je potrebno da privreda dobro funkcioniše, to je već posebna tema... mada uključuje i to da mentalitet ljudi ne podrazumeva očekivanje da mu neko drugi stvori radno mesto...

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, Juanito рече

Хоће да каже да је циљ отварања фирме профит, а радна места су само последица. Нико не отвара фирму да би у њој запослио раднике. Таква фирма је по дефиницији осуђена на пропаст. У суштини, да је у Србији једноставно и профитабилно отварати фирме, оне би много више ницале изнутра, па би то онда природно привукло и стране инвеститоре (укључујући дијаспору). Али ситуација је мало компликованија од тога, па је с тога бесмилено у тако компликовану ситуацију позвати дијаспору да улаже. Скоро је сигурно да би те паре биле добрим делом бачене.

Hvala za pojasnjenje Juanito, ali jasno je da investitori nisu tu da SAMO zaposljavaju radnike, vec da imaju profitabilni razvoj itd. kako se do toga stize znaju oni profesionalci koji su se time bavili vise godina I u raznim uslovima rada/privrede. Kada bi svaki investitor/kapitalista preduzimac ko god, osnivao privatan biznis pod predpostavkom da je osudjen na propast…. nemam sta da dodam a da nije jasno svima. Nisi mi rekao zasto je "situacija malo komplikovanija"; pa kad se izlazi iz pepela, obrises se I iz pocetka - ooo ruk I hajmo, delajmo; Gospod daje mahove pregaocima, davno je neko mudar rekao!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Avocado рече

Ne znam kako ti neko podiže dostojanstvo ako otvori neki biznis samo da bi ti u njemu radila?

 

Juanito je već odgovorio, samo da dopunim:

Samo otvaranje biznisa ne rešava ništa... to nije kao neko seme koje zasadiš u saksiju, pa ako ga zalivaš i sve radiš kako treba, sigurno će da izraste... naprotiv, najnormalnija stvar je da biznis propadne i to je daleko češći ishod od toga da bude uspešan...

Možeš da zamisliš kao misaoni eksperiment i to da imaš neograničena sredstva za ulaganje u fabriku i želju da zaposliš sve građane Srbije... i napraviš ogromnu fabriku stolica u kojoj rade milioni zaposlenih... ništa nisi rešila ako te stolice niko neće da kupi jer onda ta fabrika ide pod ključ nakon mesec dana... sa druge strane, onih 3 milijarde koji stižu iz dijaspore omogućavaju da se za 3 milijarde više proda (pa samim tim i proizvede) stolica, hleba, mleka, struje, itd... zato kažem da ne postoji investicija koja bi se mogla porediti sa značajem toga...

Dakle ne možeš da veštački proizvedeš radna mesta... radna mesta nastaju tako što privreda dobro funkcioniše, pa se u zemlji generiše mnogo novca... pa ljudi mogu da troše mnogo novca... i tako u krug...  a šta je potrebno da privreda dobro funkcioniše, to je već posebna tema... mada uključuje i to da mentalitet ljudi ne podrazumeva očekivanje da mu neko drugi stvori radno mesto...

 

 

Culi smo za rec samostalnost, pa self-worth, pa stosta drugog, pozitivnog sto gradi I izgradjuje ljudsko bice koje bez rada I zarade nije celovit, nije produktivan clan drustva I sve sto ide uz to.

Ostatak tvog pojasnjenja je klasican primer knjiskog znanja ekonomije sto nije lose samo po sebi, ali nedostaje opitnog/iskustvenog dara ili vizije koja ne mora nuzno da vodi u propao biznis jer statistike kazu da je to uglavnom ishod.

I sve ovo smo pisali da bismo dosli do istog zakljucka ili dela zakljucka:

пре 27 минута, Avocado рече

a šta je potrebno da privreda dobro funkcioniše, to je već posebna tema... mada uključuje i to da mentalitet ljudi ne podrazumeva očekivanje da mu neko drugi stvori radno mesto...

Nema privrede bez proizvodnje dobara, pa stoga I otvaranje firmi koje ce to da proizvode su sastavni deo te privrede; kao sto ljudi ne bi trebali da ocekuju "da im neko drugi stvori radno mesto,"tako nije zdravo da budu sa ispruzenom rukom za novcanu milostinju, ako su zdravi I pravi.

 

пре 31 минута, Avocado рече

 

tako nije zdravo da budu sa ispruzenom rukom za novcanu milostinju, ako su zdravi I pravi.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

пре 29 минута, "Tamo daleko" рече

Ostatak tvog pojasnjenja je klasican primer knjiskog znanja ekonomije sto nije lose samo po sebi, ali nedostaje opitnog/iskustvenog dara ili vizije

8757771114_03d85b646b.jpg

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Avocado рече

Znam da ne misliš na to ali to je greška na koju ukazujem. Ova davanja su bolja i važnija za našu ekonomiju od svake direktne investicije...

Tebi ćera otišla van, pa si počeo da guraš ovu priču. Ccc, ko te na zna...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Lady Godiva рече

Tebi ćera otišla van, pa si počeo da guraš ovu priču. Ccc, ko te na zna...

И то је краткорочно. Следећа генерација неће имати коме да шаље у Србију. Неће бити следеће генерације ни да се исели из Србије, ако сви оду у у овој тури

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, Ђорђе Р рече

И то је краткорочно. Следећа генерација неће имати коме да шаље у Србију. Неће бити следеће генерације ни да се исели из Србије, ако сви оду у у овој тури

Doselice se migranti kojima je Srbija raj u odnosu na njihove zemlje

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Justin Waters,
      „Турци долазе“ или о ширењу негативне представе о Србима
       
      Филм „Турци долазе. Сабља правде“ је потврда да индустрија произвођења негативне представе о Србима у Турској не стаје, већ ради пуном паром За хришћанску Европу Турчин или, тачније „Турчин“, вековима је био синоним дивљаштва, суровости и крвожедности. У студијама које се данас зову имаголошким омиљена тема је постало истраживање и тумачење настајања, варирања и обогаћивања и одржавања представе о Турцима и муслиманима, као вечном, изазовном и узнемиравајућем Другом, у западноевропској цивилизацији, њеној књижевности, ликовној уметности и народној уобразиљи. Таква слика почела је да се обликује још у средњем веку, а витална је и данас. Немачки научник Јулијус Бергхарт је у садржајној књизи Imago Turci. Европска слика Турака 1453-1600. (2011) дао сјајан синтетички приказ раног формирања те константно негативне представе. Кад жели да укаже на велику опасност, Италијан и данас спонтано узвикне „Mamma, li turchi!“
      Историјски посматрано, није тешко разумети зашто је баш Турцима припало то привилеговано место у галерији негативних стереотипа који насељавају свет менталних представа европског човека. Нису га баш задужили нежностима, а где је тешких успомена и страха у костима – ту је увек и неограниченог надахнућа за бујну машту и креативности из арсенала Екове „естетике ружног“ и, додали бисмо, злог. Кад се још умешају и идеолошке предрасуде и себични интереси, тенденциозним мистификацијама никад краја. То бар ми Срби предобро знамо. Елем, Турци тако носе своје историјски заслужено, али и неправедно тешко бреме. Не може им се помоћи…
      ВАНИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ
      Кад је већ тако како јесте, изгледа да потомци Османлија предузимају озбиљне кораке да се у будућности можда почну писати научне студије о слици Срба и Турској, с потајном надом да бисмо их могли заменити у њиховој тужној судбини негативног стереотипа на Западу или је, бар, са њима поделити. С обзиром на пријемчивост неких западњака за идеју о лошим Србима и усрдно пословање да се она што шире запати, рекло би се да нису без шанси. Управо почетком ове године стиже нам нова, крајње индикативна потврда да индустрија произвођења негативне представе о Србима у Турској не стаје, већ ради пуном паром, редовно избацујући све апсурдније и апсурдније (што не значи и неделотворне!) производе.
      После неколиких телевизијских серија у којима су Срби патентирани зликовци, пре само неколико недеља у биоскопима се, уз моћну рекламну најаву, појавио историјски спектакл „Турци долазе. Сабља правде“. Вест о појављивању овог филма пренели су неки наши писани медији, али је она прошла прилично незапажено, што само по себи и није превелико зло. Постоје, међутим, разлози да се над овим безвредним конфекцијским продуктом вулгарно комерцијалног филмотворства ипак додатно замислимо. Читав пројекат је, иначе, сумануто склепан и потпуно ванисторијски, иако се, као нека шарена крпара, спаја у једну целину произвољно скрпљеним парчићима историјске стварности.
      Прича је отприлике следећа: Славољубиви и окрутни српски краљ Лазар, који жели да створи „велику Србију“ (нешто познато звучи!) отео је Мару, жену нетом преминулог султана Мурата II, тако да је његовом наследнику Мехмеду II Освајачу пало у део да је ослободи из руку балканског зулумћара. Он на Србију упућује одред непобедивих јуришника, акинџија, чијег предводника Срби заробљавају, али онда на сцену ступа, односно на неукротивом ату и са сабљом правде у рукама улеће јунак Сунгур (гологлави и раздрљени, лепушкасти Емре Кивилџим који, као некад Мики Рубироза на Калемегдану, трује погледом и плени гордошћу). У међувремену, охоли краљ Лазар најављује тежак пораз Турака и прижељкује да не умре пре него што се напије вина из лобање султана Мехмеда, а смерно га слушају његови верни витезови Милошевић и Караџић (имена нису грешком убачена из неког другог текста!), док заробљеница Мара очекује да дођу Турци и сруше му престо. Наравно, после низа тешких окршаја акинџије побеђују, што је уједно и победа правде над неправдом, а један (ваљда српски) малишан поентира свечано изјављујући: „Хоћу да постанем Турчин!“. То је, ето, фабула, али занимљивија прича је, заправо, она која уопште није филмска, а још мање уметничка.

      Сцена из филма „Турци долазе. Сабља правде“ у којој су приказане Османлије
      Што се историјске димензије тиче, свако ко иоле познаје историјске догађаје из XV века, уочиће да је у питању прави галиматијас. Пошто аутор сценарија Мехмед Боздаг вероватно није имао у виду кнеза Лазара Хребељановића (цара Лазара из народног предања), једини Лазар могао би бити деспот Лазар Бранковић, син Ђурђа Бранковића. Дакле, никакав краљ Лазар. А што се тиче Лазареве морбидне жеље да се, као сваки прави Србин, напије крви из лобање султана Мехмеда, њу је разуларени сценариста по свој прилици припазарио из времена ратовања (прото)бугарског Крум кана, познатог као „Крум Страшни“ са византијским царем Никифором I, почетком IX века. После победе над Византинцима и Никифорове погибије, Крум је, наводно, наредио да се од његове лобање направи пехар из којег је имао посебан мерак да пије вино. Па кад је могао он, што не би и филмски „краљ Лазар“?
      Мара из филма свакако је Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа Бранковића, па према томе и Лазарева сестра, која јесте била „политички“ удата за Мурата II и извесно време провела у његовом харему. Мара је по повратку у Србију дошла у сукоб са својим братом Лазаром и од њега се склонила код султана Мехмеда II. Султан јој је дао на уживање имање у Грчкој, где је ова племенита и ума жена помагала ходочасницима на путу за Свету Гору, а чак је, верује се, имала утицаја и на избор неких цариградских патријараха. О каквом њеном отимању, и одакле, може бити речи и зашто би Мара Бранковић упозоравала „краља Лазара“ да ће доћи Турци и срушити му престо? Са витезовима Милошевићем и Караџићем напуштамо филмску и улазимо у ону праву, озбиљну причу, али не о филму, дакако…
      ЂАВО ЈЕ ОДНЕО ШАЛУ
      Филмски гледано, Турци долазе је вредносно, што би се данас рекло, „треш“ илити ђубре, а комерцијално нискобуџетни или средњебуџетни производ који ће свакако направити одређени приход, првенствено у Турској, где га је за само две недеље приказивања, како наводе тамошњи медији, у 360 биоскопа видело више од 420.000 гледалаца. Филм је истовремено требало да уђе и у киносале САД, Канаде, Чилеа, Мексика, Аустралије, Јапана, Јужне Кореје, В.Британије, Немачке, Француске, Холандије, Италије, Русије, Јужне Африке, Индије, Индонезије, Малезије, Катара, Азербејџана и Казахстана. Засад не и у Србији. Али, с обзиром на неке наше необичне предилекције, ко зна?
      Коментаришући намере са којима се и начин на који се приступа темама прошлости у овом и сличним турским филмовима (сетимо се само суперспектакла „Освајање 1453“ или „Пад Цариграда“ из 2012), наш угледни историчар Љубодраг Димић поставио је прецизну дијагнозу. Указао је при томе на колосалан напор који, уз замашна улагања, у Турској и ван Турске, отварањем катедара и специјализованих института, ова држава чини да се институционализује универзитетско и научно проучавање османске и турске историје. „Критичко суочавање са чињеницама можда ће у неким елементима направити ревизију у историјској слици прошлости када је у питању Турска и њена делатност и присуство на овим просторима. Та слика је ревизија до које долазе историчари научници, а сасвим друга је ова врста ревизије за коју увек постоје врло јасни и прецизни, врло снажни политички, економски и други интереси“, упозорава Димић.
      Нису ли, уосталом, и у максимално комерцијалној мегасерији „Сулејман Величанствени“, у сваком погледу квалитетнијој од филма Турци долазе, били промишљено спојени профитни и пропагандни ефекти? Ништа није препуштано случају. У овом новом производу све је крајње огољено, и намера да се лако зараде велике паре и да се домаћој и страној јавности пошаље порука о поштењу, правдољубивости и јунаштву Турака и о најгорим особинама Срба. Пажњу ми је привукло једно реаговање на друштвеним мрежама: „Па филмови нису уџбеници историје. Амерички о овим просторима су трагикомични из нашег угла. Филмаџије немају појма где се нека земља налази, а камоли о њеној историји“. Тачно је, филмови нису формални уџбеници историје, али све више постају широко доступни приручници. Поготово ако се као такви препоручују. А управо се то догађа са филмом „Турци долазе“.
      Ђаво је однео шалу. Питање ја да ли би овом у суштини безначајном остварењу уопште требало посвећивати већу пажњу да га турско Министарство националног образовања није службеним дописом препоручило основним и средњим школама, и то само на један дан пре његовог уласка у биоскопе 17. јануара! У акту упућеном Генералном директорату за иновације и образовне технологије, Министартво указује на то да је реч о значајном доприносу промовисању националних и културних вредности у Турској и у свету. Подршку педагошком коришћењу овог филма дали су и Министарство за омладину и спорт, као и Установа задужена за стипендирање и студентски стандард, изражавајући намеру да се приказује и у студентским домовима и сличним објектима.
      Једна невладина организација која је обелоданила овакву симптоматичну званичну подршку филму „Турци долазе“, не пропушта да примети да је надлежна служба Министарства културе и туризма овај „поучни филм“ класификовала међу оне који се не препоручују млађима од 10 година, а да се за децу узраста до 13 година сугерише да га гледају у присуству одраслих, јер садржи сцене насиља које могу представљати негативне примере младима. Препорука Министарства образовања, међутим, односи се на ученике основних школа узраста од шест до 11 година, са чуђењем запажају чланови поменуте невладине организације. Да ли је овде икакав коментар уопште потребан?
      Сцена из филма „Турци долазе. Сабља правде“ у којој су српски војник води заробљене Турке (Фото: Промо) Читајући вест о иницијативи Министарства образовања, сетих се призора из дворишта једне основне школе у Анкари деведесетих година минулог века. После интонирања националне химне, деца су, сврстана у редове, изводила слетске вежбе са дрвеним пушкицама у рукама. Сад ће још имати прилику да свој патриотизам у раном узрасту додатно развијају и гледајући овакве педагошке филмове, са Србима у улози главних негативаца против којих се јуначки боре правични и часни Турци, па још у Румелији, пардон, на Балкану… Није ли сипање таквог опојног отрова у младе мозгове будућих акинџија страшније од измишљеног испијања вина непостојећег српског „краља Лазара“ из лобање султана Мехмеда Освајача? Вук длаку мења, али ћуд никада. Није лоше знати и не заборављати…
      Izvor: standard.rs
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је, у Недељу о митару и фарисеју, 09. фебруара 2020. године, свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице на Звездари.     Свјатјејшем су саслуживали: архимандрит Јоаникије (Ђукнић)  из манастира Св. Георгија у Лештанима, протојереји – ставрофори: Мирослав Миленковић, Слободан Аксентић, Милутин Чекетић, Јован Милановић, јереји Гаврило Рајић и Михајло Рапајић, протођакон Радомир Перчевић, ђакони: Немања Калем и Урош Стојковић и ипођакон Владимир Јелић.   После Светог Причешћа верних Његова Светост Патријарх Иринеј произнео је беседу и поучио свештенство и верни народ о томе да је Господ дошао у овај свет не ради праведника већ ради грешника.   „Данас смо чули једно посебно Јеванђеље, у којем Господ говори о два човека. О једном царинику и једном фарисеју“, рекао је Свјатјејши и додао, да су се обојца молили у храму, али да је “фарисеј отишао неоправдан јер се није молио да му Господ опрости“. Фарисеј се у својој молитви хвали Господу шта је све добро учинио, а то није поента молитве, јер Бог све зна: „Бог види не само наша дела већ и наше мисли и наше намере и по томе ће нам судити. Јер мисао предходи сваком делу било добром било злом.“ додао је Патријарх Иринеј. Истовремено, цариник увиђајући своја сагрешења и огреховљеност молио се Господу да се Господ сажали на њега и покаже му милост.   Кроз ову причу нас наша Света Црква припрема како да се и ми кроз пост и ми припремимо за велики дан Христовог Васкрсења: „Пост је велика, благодатна моћ и сила Божија где се ослобађамо сувишка онога за тело своје, али зато дајемо превласт и снагу нашој души. Да наша душа проговори оно што Господ жели да чује од нас. Да се помолимо Господу за оно што чинимо по нашој немоћи, рекао је Патријарх Иринеј закључујући да: „није страшно грешити, али је страшно остати и бити упоран у греху, то је оно што непријатељ нашега спасења жели“.     На крају свете архијерејске Литургије поводом јубилеја Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја: 10 година патирјарашке службе, 45 година епископске службе и 60 година монаштва, старешина храма протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић је, у име храма и парохијана, даровао Патријарху Иринеју икону Пресвете Богородице. Предајући икону прота Мирослав је пожелео Патријарху Иринеју да још дуги низ година благодаћу Божијом поучава и води нашу Цркву.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од JESSY,
      Мислим да је далеко мудрије одговоре на најтежа животна питања препустити Богу. Али сам се уверио како многи то преузимају на себе. Смело и гордо. Логика која се крије иза таквих покушаја може бити прикривена најбољом намером да се другоме (или себи) помогне, да се утеши или мотивише. Често је то само маска за личну гордост. Постоје особе које се сматрају великим познаваоцима хришћанске вере (коју често посматрају као скуп догми, прописа, ритуала и светоотачких цитата). И они, као познаваоци хришћанства, могу и хоће да другима пруже дефинитивне одговоре на њихову патњу. Други проблем су ти покушаји да се Бог „угура“ у нашу логику, да се Његово делање (или неделање) увек посматра кроз призму рационалних узрочно-последичних ствари. Није тачно да је вера нелогична, она често превазилази људску логику. Не можемо рационално докучити све одговоре јер нисмо у могућности. Многи одбијају другачије начине спознаје Бога, од којих је свакако најузвишенији и најдиректнији љубав. Постоје људи који себе сматрају великим познаваоцима, па чак и водичима људске душе. Човек је за мене сувише свет и драгоцен да бих се усудио да му налажем како да живи и како да мисли. Бог је за мене Свет и не бих никада, никада узимао Његову улогу на себе. Никад се не бих усудио да другом пружим дефинитиван одговор зашто је неко њему драг трпи патњу, зашто се рађају болесна деца, зашто је неко духовно оболео, зашто је страшна несрећа збрисала млад живот. Неки све правдају "судбином", неки сматрају да је трновит пут казна или начин искупљења, а неки иду толико далеко да болеснима кажу како треба да одбаце лекаре и да ће их Бог спасити. Погрешне речи су веома опасне. Неки духовни саветници покушавају да човека сместе у једну велику, теолошку машину, као да је он шраф. Али гордо је мислити да ми можемо схватити целокупну стварност и туђе место у њој. Закључак књиге о Јову је да треба да имамо поверења у Бога, шта год да се десило. Наша радозналост и немир који из ње произлази неће се умирити ако нам неко пружи рационално објашњење „зашто“ и „како”. Тај немир пролази само ако смо уз Бога. Ако на патњу одговарамо љубављу. Велики мир долази из великог поверења у Бога, и из одговорног рада на сопственим даровима. И зато сматрам да су најбољи пријатељи у Христу они који, просто, слушају. Који с тобом деле и радост и тугу, и пад и полет. Не чепркају по твојој рани, већ је одболе с тобом. Не сматрају себе духовним лекарима, већ заједно с тобом почну да траже лек, знајући да је Бог Најбољи Лекар. Потребан ти је добар пријатељ уз којег одговорно сâм бираш свој духовни пут. Није ти потребан „духовни гуру” који ти намеће и одређује пут за коју никад нећеш ни бити сасвим сигуран да ли је заиста твој.
          http://avdenagom.blogspot.com/2020/02/blog-post.html?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+blogspot%2FUuAXt+(Avdenago)
       
    • Од JESSY,
      Када на дан празника Крштења Господњег, Богојављења, погледаш на велике масе људи које се слежу у православне храмове и око њих, на гомиле које долазе по свету воду, чини се да готово читав свет верује и иде за Христом. Али, када се дељење богојављенске воде заврши, схваташ да велики број тих људи заправо не иде за Христом, него само за светом водом...
      У навечерје Богојављења и на сам празник Богојављења савршава се велико водоосвећење. У додиру са пречистим Телом Христа Спаситеља и очишћена од сваке нечистоте, водена стихија је добила способност да буде сместилиште Божанствене енергије. У Цркви се то освећење продужава у времену. Сваки верујући има код куће тзв. “богојављењску водицу”, свету водицу. Током године, она се не квари, свежа је, чиста и пријатна, и то је чудо благодати Божије, у које се може свако осведочити. Крштењска света вода поседује велику целебну силу, али њено деловање зависи од човекове вере.
    • Од Благовесник,
      Сваке две-три године различите новине објаве  "истраживање", и то као своје, на ову тако важну тему 
      Па колико, дакле,  и када сме   , има ли оваквих правила заиста, решимо им напокон ову мистерију:
      (јануар 2020. наслов у новинама):
      SAMO PONEDELJKOM SMEJU DA IMAJU SE*S Istražujemo (pravila koja važe za crkvena lica)
       
      SAMO PONEDELJKOM SMEJU DA IMAJU SE*S Istražujemo koja još oštra pravila važe za crkvena lica - jedan sveštenik s Novog Beograda priča za medije - Kuckaj
      KUCKAJ.COM Postoji mnogo odredbi u pravoslavnom svetu za koje nikada verovatno niste čuli, poput one da pravoslavni sveštenik može da ima seks jednom...  
       
      Istražujemo koja još oštra pravila važe za crkvena lica - jedan sveštenik s Novog Beograda priča za medije - alo.rs
      WWW.ALO.RS Postoji mnogo odredbi u pravoslavnom svetu za koje nikada verovatno niste čuli, poput one da pravoslavni sveštenik može da ima seks jednom...  
      21/01/2020 - 11:57 "Pravila su jasna: sreda i petak su posni dani i tad nije dozvoljen seks, nedeljom je liturgija, a subota je priprema za liturgiju. Utorak i četvrtak su pripreme za post sredom i petkom." А ponedeljak je posvecen bestelesnim cinovima tj. svetim andjelima, i monasi tada jedu posnu hranu, a svestenici bi trebali barem da se suzdrze od telesno-seksualnog odnosa, to ako cemo se jasno drzati pravila. Seks je dozvoljen tokom trapavih sedmica!
       
       
      (август 2013.)
       
      Pravoslavni sveštenik može da ima seks samo ponedeljkom!
      WWW.TELEGRAF.RS Sreda i petak su posni dani, a utorkom i četvrtkom su pripreme za post i tad nije dozvoljen seks. Nedeljom je liturgija, a subotom priprema za liturgiju...  
       
       
×
×
  • Креирај ново...