Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса, т.ј. ради очувања личности оних (међу њима и мене самог 🙂) који их смишљају, узрокују и наносе. Да не би, интервенишући над њиховим злим поступцима, пре вечности легитимисао и везао зло за њихов индентитет, па да се тиме и сам не би показао као узрочник и ствараоц зла?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имаш примере у Писму где је Бог кажњавао зло а имаш и где га је (условно речено) толерисао из разних разлога. Петљање у Божији ум је ризичан посао и не треба губити из вида да "шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега".

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Бездомник рече

Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса, т.ј. ради очувања личности оних (међу њима и мене самог 🙂) који их смишљају, узрокују и наносе. Да не би, интервенишући над њиховим злим поступцима, пре вечности легитимисао и везао зло за њихов индентитет, па да се тиме и сам не би показао као узрочник и ствараоц зла?

Uf, , ... :0228_hot: :smeh1: ... koliko ja kontam stvarno teska tema, jer prvo trebamo da definisemo odakle je zlo u svetu i kako je nastalo i zbog cega opstaje i drugo, naravno, odnos Boga prema zlu u svetu, kako materijalnom, tako i duhovnom (svetu)

Mislim, verujem da Bog nije imun na zlo i sigurno je da  Bog ima neku reakciju na zlo, sigurno je da Bog da spasava ljude od zla na razne nacine i kroz razne situacije, sigurno je da ne ostavlja bilo koga coveka na cedili dok god postoji sansa da se covek izbavi od zla i nevolje i dok postoji u coveku bilo kakva volja da se izbavi od zla i na kraju krajeva Bog sve cini da covek spase sebe i svoju dusu.  U tu stvar licno duboko verujem.

Sad, kako Bog sve to dela' i cini, jeste glavna i sustinska stvar u celoj prici oko postojanja zla u svetu. E, :smeh1:... sa ovim stvarno ne bih bas da se nesto puno bavim jer, receno je gore,.... to je i pomalo rizican :!: posao i zamisao,  jer ne znamo kakav je promisao Boziji o svetu i ljudima i svakom coveku ponaosob jer... "шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега"...

Ili, recimo ove reci apostola Pavla takodje mogu da odslikavaju tezinu cele price :

33  О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

34  Јер ко позна мисао Господњу?

Najbolje i najtacnije poznanje misli Gospodnje su imali apostoli i svetitelji i oci  svi oni su nam i to ostavili kao ucenje crkve i tamo mozemo i pronaci sve odgovore na ovo pitanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Бездомник рече

Рецимо, да ли Бог санкционише и зауставља само оно зло и патње које не можемо поднети, било као починиоци или као жртве истог?

Trebalo bi, jer svako ima svoj krst tj. svako moze da podnese onolike nevolje, tugu, bolesti, zlo, nepravdu, muku, .... koliki mu je krst stavljen na pleca, onoliki krst, kakvim je (krst) stvoren od strane Boga i onda je ocekovano da Bog nece popustiti nevolje na coveka vise od onoga sto moze poneti i podneti. I, to moze biti velika uteha za coveka u teskim situacijama i nevoljama. 

Kao oni koji cine zlo, pocinioci (zla),  mislim da i tu Bog cini sve da nas spreci u zlu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bokisd рече

Trebalo bi, jer svako ima svoj krst tj. svako moze da podnese onolike nevolje, tugu, bolesti, zlo, nepravdu, muku, .... koliki mu je krst stavljen na pleca, onoliki krst, kakvim je (krst) stvoren od strane Boga i onda je ocekovano da Bog nece popustiti nevolje na coveka vise od onoga sto moze poneti i podneti. I, to moze biti velika uteha za coveka u teskim situacijama i nevoljama. 

Kao oni koji cine zlo, pocinioci (zla),  mislim da i tu Bog cini sve da nas spreci u zlu.

Bitno je da ne sudimo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Бездомник рече

Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса

Ako sagledamo asketsko i bogoslovsko iskustvo Crkve, onda je jasno da Bog nista ne ignorise.

On promislja i domostroji imajuci u vidu pre svega nasu vecnu a onda i vremenu korist.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Бездомник рече

Рецимо, да ли Бог санкционише и зауставља само оно зло и патње које не можемо поднети, било као починиоци или као жртве истог?

Бог зауставља свако зло. Али зауставља и неслободу. У синтези тих двеју ствари најлепше говори Бог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда када се чини да Бог игнорише зло само оставља простор човеку да покаже да је човек,,можда не чини оно што људи могу. .

Share this post


Link to post
Share on other sites

si.

Dobro i zlo su 'nešto' što je starije od čoveka. Postoje (mislim tako) i pre nego Bog stvori čoveka. Tj. reklo bi se da je čovek 'uveden u priču' sa već 'postavljenim pravilima' po tom pitanju. 'I (možda) tu ništa nije menjano radi čoveka'. … U 'međuvremenu' čovek 'sazna' o postojanju o ovo dvoje i potom, što se čoveka tiče, 'priča' ide sa izborom: 'poći jednim putem i pokušati živeti sa sobom' ili 'poći drugim i još šetati okolo … ali si tada mrtav neznajući to'.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људима су дата два ока, која симболишу дуализам. Добро и зло. Добро је пандам злу јер да нема зла ми не би знали шта је добро а то су земаљске очи. 

Е сад када човек отвори једно око, духовно око а то се дешава кад прихвати Божију вољу, онда постоји једна истина у којој не постоји добро и зло већ је све што се дешава на корист човечанства, тада постоји само сила и благодат. Поента је отворити то духовно око онда су радост и рај у души.

Људи сами бирају којим ће очима гледати свет.

Моје неко скромно мишљење је да је Бог љубав и да за њега не постоји зло. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, чиме је почело редовно великопосно братско сабрање свештенства Протопрезвитеријата бококоторског и херцегновског.
      У литургијској бесједи на крају богослужења, Владика је рекао да је у Цркви Божјој све у знаку часнога и животворнога крста.
      Подсјетио је да ову недјељу прослављамо као крстопоклону и клањамо се животворноме крсту.
      „А то јесте смисао и биће Цркве Божије: Христос распети и васкрсли. И сви они који су Његови и који су се крштавали и крштавају у Његово име, они се Њему сараспињу, узимају на себе крст Његов и кроз распеће задобијају тајну вјечнога васкрсења и вјечнога живота“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Казао је да је Црква Божја распињана и гоњена кроз сву историју.
      „Ево, погледајте шта се данас догађа на Михољској Превлаци. Михољска Превлака је светиња која је саграђена у вријеме цара Константина, саграђена је на моштима једног древног хришћанског мученика пострадалог од онога, како га је народ запамтио – проклетога цара Дукљанина“, подсјетио је он.
      Говорећи о историјату Михољске Превлаке, о њеним мучеништвима и разарањима, он је нагласио да никоме није сметало и не смета што је она оскрнављена подизањем бунгалова на њеним рушевинама, као ни то што су јој име украли и претворили је у Острво цвијећа.
      „Ред би било да нам и ова државна власт помогне у обнови те светиње, а не да нас спречава и да подигнемо ову крстионицу, која је тамо подигнута, која је наставак оне крстионице из времена цара Константина. Ова крстионица није ништа друго него покушај обнове те крстионице да би се кроз њу и преко ње обновила и Михољска Превлака“, казао је он.
          
      Додао је да Митрополија црногорско-приморска деценијама моли и тражи да сама, без финансијске помоћи државе, обнови превлачку светињу.
      „Не дају нам ови такозвани заштитници културних добара. Шта они штите – културна добра или културне рушевине? Културна добра су она која се обнављају, која васкрсавају, која се ревитализују… То је правило било кроз вјекове, и на истоку и на западу. Само овдје код нас, ево, не дозвољавају да се обнови та светиња. А даће Бог“, поручио је Владика Амфилохије.
      Владика је рекао да духовни потомци комуниста, који јесу отимали црквену имовину, али не и храмове, сада хоће да отимају и храмове.
      „Обезбожена држава, секуларна држава, она сада први пут у историји хоће да отима храмове и хоће да их присвоји да постану државни храмови. То не спада у нормалне приче, али је овдје код нас то чињеница. Ја се у Бога надам да ће Господ, који је распет за нас и за наше спасење, Црква Божја и свети Божји људи, који су сараспињани Христу кроз вјекове, нама помоћи и уразумити ове људе који у 21. вијеку покушавају да руше светиње“, рекао је Владика.
          
      Подсјетио је да је својевремено, на пријетњу да ће бити срушена црква Свете Тројице на Румији употребио „тешку, али светопетровску“ ријеч: Ко срушио цркву на Румији, да Бог да срушио њега часни крст.
      „Као и онај који срушио крстионицу на Превлаци, да Бог да часни крст њега и његово потомство срушио и уништио. Ја понављам те ријечи. Јесте да су тешке, али ја морам да поновим те ријечи Светога Петра Цетињскога“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Радосав Рајо Војиновић
      Фото: Јован Д. Радовић
        Митрополије Црногорско-приморска
      03 / 04 / 2019
    • Од JESSY,
      Човеку је врло тешко да прими ближњег у своје срце. И врло често Бог не постаје наш Бог, већ „мој“ Бог, зато што се покушаји других људи да уђу у овај наш „свети“ савез доживљавају као духовна агресија. За човека је врло важно да искуси да је мој Бог и твој Бог, да је твој грех, колико год ми био одвратан, у извесном смислу и мој грех. И не могу да те одбацим и да кажем: „Лош си, иди.“ Треба да схватим: ти си тако лош зато што сам и ја тако лош; кад би ја био другачији и ти би био другачији.
      Врло често се дешава да човек који наизглед живи мање-више побожно (наравно, то је наизглед) као да се уздиже на неки ниво и све људе који засад живе другачије схвата као људе ниже врсте. У ствари, треба да схватимо да се Бог не односи тако према нама. Бог све воли. Не зато што је тако снисходљив, већ зато што је за Њега сваки човек посебна личност. И много грешимо кад почињемо да сортирамо. А нехотице управо то чинимо!
    • Од Хајдук25,
      А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац
      (Мк 13, 33)
       
      Једном приликом, након што сам прочитао један текст на тему "Зашто хришћани не признају Мухамеда за пророка?", погледао сам накратко у коментаре испод текста и наишао на разне муслимане који су се хтјели успротивити. Један коментар ми је запао за око, дакле тамо пише стих који сам горе навео и ово: Како је могуће да Бог не зна? Када су га питали када ће доћи судњи дан, Исус је одговорио да нико не зна, ни он - син, само Отац. По хришћанском учењу Исус је Бог, како је дакле могуће да Бог не зна?
       
      Ово питање ме мучи дуже вријеме, тако да би замолио вас драга браћо, ако неко зна, да ми растумачи ово, јер сам нисам довољно мудар.
       
       
       
       
      Послато са SM-J320H користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Логос,
      У суботу 23. фебруара 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог свештеномученика Харалампија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Рабровцу. Нашем Архијереју саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј Владан Јовановић, протојереј Петар Лесковац, јереј Рашко Стјепановић, јереј Михаило Аврамовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Небојша Поповић. У склопу Литургије крштен је Теодор, син рабровачко-белосавачког пароха протојереја Владана Јовановића.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Богонадахнуту беседу наш Епископ посветио је појмовима добра и зла и њиховом значају у животу хришћана. Владика је рекао да смо дужни да делима љубави умножавамо добро у себи, пре свега чинећи другима, а да је зло све што чинимо против Бога и љубави. “Кад би људи живели по хришћанским врлинама не би било ни ратова, ни убистава, ни неморала. Јер зашто бисмо ратовала, када бисмо желели да други живи као што живим ја? Нека би Господ дао да ми убелимо наша срца, душе, умове, као што је овај храм бео, а бела боја је симбол чистоте. Нека би Господ дао да убелимо наше душе Духом Светим, а не духом овога времена. Јер све што се негативно дешава у нашем времену је последица тога што они који зло чине нису примили Духа Светог, већ живе саобразно духу овога времена. Иако смо позвани на овај свет, последњи део и печат Символа вере нас учи да чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века. Зато се и сабирамо у нашим храмовима, у лађама спасења и бродовима којима се крећемо ка будућем веку и непролазном дану. Бог нам је овај живот дао не да га преспавамо, него да радимо, али не да деламо по свом уму, него по уму Цркве Христове, по уму Божијем”, истакао је наш Архијереј. С обзиром на то да је на Литургији крштен и мали Теодор, Епископ је позвао родитеље, кума и све ближње да му буду светли примери у животу и да му помогну да увиди колико је важно да чини добро, а да се клони од сваког зла.     Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Create New...