Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса, т.ј. ради очувања личности оних (међу њима и мене самог 🙂) који их смишљају, узрокују и наносе. Да не би, интервенишући над њиховим злим поступцима, пре вечности легитимисао и везао зло за њихов индентитет, па да се тиме и сам не би показао као узрочник и ствараоц зла?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имаш примере у Писму где је Бог кажњавао зло а имаш и где га је (условно речено) толерисао из разних разлога. Петљање у Божији ум је ризичан посао и не треба губити из вида да "шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега".

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Бездомник рече

Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса, т.ј. ради очувања личности оних (међу њима и мене самог 🙂) који их смишљају, узрокују и наносе. Да не би, интервенишући над њиховим злим поступцима, пре вечности легитимисао и везао зло за њихов индентитет, па да се тиме и сам не би показао као узрочник и ствараоц зла?

Uf, , ... :0228_hot: :smeh1: ... koliko ja kontam stvarno teska tema, jer prvo trebamo da definisemo odakle je zlo u svetu i kako je nastalo i zbog cega opstaje i drugo, naravno, odnos Boga prema zlu u svetu, kako materijalnom, tako i duhovnom (svetu)

Mislim, verujem da Bog nije imun na zlo i sigurno je da  Bog ima neku reakciju na zlo, sigurno je da Bog da spasava ljude od zla na razne nacine i kroz razne situacije, sigurno je da ne ostavlja bilo koga coveka na cedili dok god postoji sansa da se covek izbavi od zla i nevolje i dok postoji u coveku bilo kakva volja da se izbavi od zla i na kraju krajeva Bog sve cini da covek spase sebe i svoju dusu.  U tu stvar licno duboko verujem.

Sad, kako Bog sve to dela' i cini, jeste glavna i sustinska stvar u celoj prici oko postojanja zla u svetu. E, :smeh1:... sa ovim stvarno ne bih bas da se nesto puno bavim jer, receno je gore,.... to je i pomalo rizican :!: posao i zamisao,  jer ne znamo kakav je promisao Boziji o svetu i ljudima i svakom coveku ponaosob jer... "шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега"...

Ili, recimo ove reci apostola Pavla takodje mogu da odslikavaju tezinu cele price :

33  О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

34  Јер ко позна мисао Господњу?

Najbolje i najtacnije poznanje misli Gospodnje su imali apostoli i svetitelji i oci  svi oni su nam i to ostavili kao ucenje crkve i tamo mozemo i pronaci sve odgovore na ovo pitanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Бездомник рече

Рецимо, да ли Бог санкционише и зауставља само оно зло и патње које не можемо поднети, било као починиоци или као жртве истог?

Trebalo bi, jer svako ima svoj krst tj. svako moze da podnese onolike nevolje, tugu, bolesti, zlo, nepravdu, muku, .... koliki mu je krst stavljen na pleca, onoliki krst, kakvim je (krst) stvoren od strane Boga i onda je ocekovano da Bog nece popustiti nevolje na coveka vise od onoga sto moze poneti i podneti. I, to moze biti velika uteha za coveka u teskim situacijama i nevoljama. 

Kao oni koji cine zlo, pocinioci (zla),  mislim da i tu Bog cini sve da nas spreci u zlu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bokisd рече

Trebalo bi, jer svako ima svoj krst tj. svako moze da podnese onolike nevolje, tugu, bolesti, zlo, nepravdu, muku, .... koliki mu je krst stavljen na pleca, onoliki krst, kakvim je (krst) stvoren od strane Boga i onda je ocekovano da Bog nece popustiti nevolje na coveka vise od onoga sto moze poneti i podneti. I, to moze biti velika uteha za coveka u teskim situacijama i nevoljama. 

Kao oni koji cine zlo, pocinioci (zla),  mislim da i tu Bog cini sve da nas spreci u zlu.

Bitno je da ne sudimo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Бездомник рече

Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса

Ako sagledamo asketsko i bogoslovsko iskustvo Crkve, onda je jasno da Bog nista ne ignorise.

On promislja i domostroji imajuci u vidu pre svega nasu vecnu a onda i vremenu korist.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Бездомник рече

Рецимо, да ли Бог санкционише и зауставља само оно зло и патње које не можемо поднети, било као починиоци или као жртве истог?

Бог зауставља свако зло. Али зауставља и неслободу. У синтези тих двеју ствари најлепше говори Бог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда када се чини да Бог игнорише зло само оставља простор човеку да покаже да је човек,,можда не чини оно што људи могу. .

Share this post


Link to post
Share on other sites

si.

Dobro i zlo su 'nešto' što je starije od čoveka. Postoje (mislim tako) i pre nego Bog stvori čoveka. Tj. reklo bi se da je čovek 'uveden u priču' sa već 'postavljenim pravilima' po tom pitanju. 'I (možda) tu ništa nije menjano radi čoveka'. … U 'međuvremenu' čovek 'sazna' o postojanju o ovo dvoje i potom, što se čoveka tiče, 'priča' ide sa izborom: 'poći jednim putem i pokušati živeti sa sobom' ili 'poći drugim i još šetati okolo … ali si tada mrtav neznajući to'.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људима су дата два ока, која симболишу дуализам. Добро и зло. Добро је пандам злу јер да нема зла ми не би знали шта је добро а то су земаљске очи. 

Е сад када човек отвори једно око, духовно око а то се дешава кад прихвати Божију вољу, онда постоји једна истина у којој не постоји добро и зло већ је све што се дешава на корист човечанства, тада постоји само сила и благодат. Поента је отворити то духовно око онда су радост и рај у души.

Људи сами бирају којим ће очима гледати свет.

Моје неко скромно мишљење је да је Бог љубав и да за њега не постоји зло. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од .............,
      Седим на аеродрому у Истанбулу, и чекам лет ка Тамо. Касни. На крају је каснио 8 сати. „Да ли си ти нормална?” Врти ми се по глави питање које су ми једни поставили, а другима сам видела у очима кад сам им саопштила где се селим.
      Поред мене су моје будуће колегинице које видим први пут у животу, а јасно ми је да ће ми оне тамо бити све. Тамо немаш никог свог. Сам си. Преласком прве границе, из Србије у Турску, схватила сам да сам започела померање сопствених, унутрашњих граница.
      Већ на том терминалу било је јасно да сам једном ногом закорачила у неки други свет. Готово да сам могла да видим ту линију испред себе. Линију између нас и њих. Између хришћанства и ислама. Европе и Азије. Потпуне слободе и строгих правила. После сати чекања, наставак путовања ка Тамо.
      Како сам се приближавала шалтеру, боје су се око мене мењале, све ми је постајало црње, прљавије, ружније. Сад сам линију прешла, закорачила и другом ногом у тај други свет. Већ тада ми је било јасно да ја Тамо нећу моћи. Точкићи кофера се не окрећу. Сваки разговор је утихнуо, а траке за кофере стале. Успорени снимак.
      Гледамо се. Они у нас. Ми у њих. Арапи у Европљанке. Православке у муслимане. Њихове абаје у наше мајице. Очи Саудијки вире из уског отвора у наша непокривена лица.
      Шок. Шок за нас. Шок за њих. Судар два света. Добродошли у Саудијску Арабију. Пазите. Шта говорите. Једете. У ког Бога верујете. Где се крећете. Са ким.
      Правило број један
      У ову земљу не можете да уђете лако.
      Прве туристичке визе су врло скромно, тек крајем 2018. почеле да се издају. Неудате жене не могу да је добију. Ни ако имају рођака овде код којег би у посету. Ако сте неудати, једини начин да уђете је радна виза. Ако у пасошу имате израелску визу, нећете ући никад.
      Правило број два
      За унос алкохола и дроге у земљу, прети вам смртна казна. Да сам тога свесна, потписала сам изјаву приликом добијања визе.
      Једини изузетак су амбасаде које могу добити дозволу за алкохол. Тај пакет алкохолних пића ће освештати хоџа приликом уласка у земљу.
      Нигде званично у продаји не постоје алкохол и свињетина. Те две речи, не изговарајте пред њима.
      Правило број три
      Постоји само један Бог. Алах. Склоните са себе и око себе свако обележје друге вере. Крстић око врата? Забрањено је. Буда на мајици? Не играјте се.
      Бројаница око ретровизора? Не изазивајте. Иконица на вашем радном столу? Не, не и не.
      Ово је света земља. У њој је настао ислам. У њој је пророк Мухамед рођен. У њој почива. У њу муслимани из целог света долазе на, за њих најсветије - хаџилук у Меку. Ваш Бог је овде забрањен. Буквално.
      Правило број четири
      Овај народ живи ислам. Читав је њихов свет. Њему је све подређено. Живе по његовим правилима. Њихов дан се око њега окреће. Питаће вас да ли сте муслиман. Има ли у вашој земљи муслимана. Зашто не бисте прочитали Куран. Покушаће да вас преобрате.
      Пет молитви дневно. У време њих, забрањен је рад. Све се затвара. Тад ништа од њих не очекујте.
      Ако се нађете у том моменту у продавници, остаћете закључани до краја молитве. Или ће вам пред почетак рећи да изађете. Научите кад су молитве, олакшајте себи живот тамо, и уштедите време.
      Моле се свуда. Где год се у том моменту налазе. На поду тржног центра. Ресторана. Изаћи ће из кола, и молити се на тротоару поред њих. У канцеларији. На аеродрому. Улици. Поред вас. Тад за њих све стаје, и не постоји ништа друго.
      Не гледајте их, и ни случајно у томе не прекидајте.
      Правило број пет
      Свети месец Рамазан. Тад су посебно осетљиви. Тад сва правила помножите са два.
      Нико вас не тера да постите, али док они не једу и не пију, не смете ни ви пред њима. Не држите ни флашицу воде у руци. Не пушите. Утолите жеђ и глад сакривени од њихових очију. Од изласка до заласка Сунца.
      Правило број шест
      Развијте шесто чуло, и добро га ослушкујте. Ова земља је кроз године доживела промене.
      До пре коју годину, верска полиција је имала апсолутну моћ. Ишли су улицама и контролисали. По потреби и ударали. Да ли се моле у време молитве. Да ли женама вири коса. Шта су једно другом мушкарац и жена који су заједно.
      Верска полиција и даље постоји, али више немају право да вам тек тако прилазе.
      Укидањем њихове моћи, одређене стеге су полако почеле да попуштају. Дашак слободе почиње да провејава.
      Не заборавите. У сваком тренутку имајте на уму да је ово ипак Саудијска Арабија. Можда је неко правило укинуто на папиру, али у главама овог традиционалног народа није. Оно што може, некад не може. Оно што не може, некад може. Научите то да препознате. Кад треба да укочите. Чиме можете да их увредите. Изазовете.
      На танком сте леду. Пазите добро да не пропаднете.
      Правило број седам
      Даме, закон прописује, морате да носите абају. Избегавајте нападну шминку. Избегавајте отворену обућу на јавним местима. Део вашег тела на који ни не помишљате, за њих може бити вулгаран.
      Господо, то што је ова земља мушки свет, не значи да за вас нема правила. Овде ни мушкарци не показују тело. Не скрећите пажњу бермудама, мајицама без рукава, предугом косом за једног мушкарца или необичним фризурама. Да, ни оне нису дозвољене.
      Правило број осам
      Више него игде другде, овде је важно да ли сте мушкарац или жена. Редови за чекање и улази су подељени на мушке и женске. Ресторани на део за породице и самце. Уколико је друштво само женско, седа у породични део. Искључиво мушко, у део за самце.
      Можете наићи и на ресторане у којима нема тих правила.
      Правило број девет
      Физички контакт у јавности са супротним полом је најстроже забрањен. Не грлите се, не држите се за руке, не љубите. Ни у образ, ни у руку, нигде. Не додирујте се на било који начин.
      То вам је превише строго? До пре коју годину, нисте смели ни да стојите једно поред другог. Мушкарци не би улазили ни у лифт ако је већ у њему жена. Признавале су се само две врсте веза - брачна и родбинска. Ништа треће није било дозвољено.
      Након укидања верске полиције, и досељења многих странаца, ствари су се помериле с те тачке. Сада вам нико неће забранити да седите са било ким.
      Али имајте на уму да трагови тога и даље постоје, па немојте ничим да изазивате пажњу. Може да се деси да вас неко обезбеђење или полиција питају шта сте ви једно другом. Ретко, али све зависи на кога ћете налетети.
      Правило број 10
      Забрањено је јавно играње уз музику. На улазницама за концерте, ова забрана је јасно назначена. Овде се на концертима седи. У кафићима се не плеше. Клубови не постоје.
      Ако вам је до тога, радите то у своја четири зида.
      Једини направљен изузетак, био је долазак светских звезда 2018. у главни град. Дозволили су јер су знали да ће та слика обићи свет. На том концерту су многи Саудијци и Саудијке играли јавно по први пут у животу.
      Након вишедеценијске забране, први биоскоп, и то само у главном граду, отворен је у 2018.
      Позоришта не постоје. Само на приватним плажама намењеним странцима, можете се купати, али не опуштајте се превише. Без топлеса и непристојних купаћих костима.
      Правило број 11
      Не смете баш све да чујете и видите. Медији су под потпуном цензуром.
      Гледање филмова и серија је посебан доживљај. Многе сцене су исечене. Сваки додир, пољубац, непристојна реч. И најмањи откривен део тела глумаца блурован. Нећете чути ″Божић″ или било коју реч која се односи на религију која није ислам. И то се избацује из сцене.
      Друштвене мреже су им прозор у свет. Ипак, морате бити лудо храбри да под својим именом јавно пишете о свему оном што у овој земљи не сме да се доводи у питање. Ризикујете да вас поједе мрак.
      Правило број 12
      ″Кад си у Риму, понашај се као Римљанин″. Поштујте их. Не сликајте их. Не упирите прстом. Не додирујте их. Нарочито не супротни пол. Без коментара о исламу. Ни речи о краљевској породици. О овој земљи можете да мислите шта хоћете, држите то за себе. Њихова је, а ви сте само један странац у њој.
      Правило свих правила:
      Свих правила ове земље ћете се без поговора придржавати. Тачка.
      Ана Ђорђевић
      ИЗВОР: ПОЛИТИКА

    • Од александар живаљев,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, чиме је почело редовно великопосно братско сабрање свештенства Протопрезвитеријата бококоторског и херцегновског.
      У литургијској бесједи на крају богослужења, Владика је рекао да је у Цркви Божјој све у знаку часнога и животворнога крста.
      Подсјетио је да ову недјељу прослављамо као крстопоклону и клањамо се животворноме крсту.
      „А то јесте смисао и биће Цркве Божије: Христос распети и васкрсли. И сви они који су Његови и који су се крштавали и крштавају у Његово име, они се Њему сараспињу, узимају на себе крст Његов и кроз распеће задобијају тајну вјечнога васкрсења и вјечнога живота“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Казао је да је Црква Божја распињана и гоњена кроз сву историју.
      „Ево, погледајте шта се данас догађа на Михољској Превлаци. Михољска Превлака је светиња која је саграђена у вријеме цара Константина, саграђена је на моштима једног древног хришћанског мученика пострадалог од онога, како га је народ запамтио – проклетога цара Дукљанина“, подсјетио је он.
      Говорећи о историјату Михољске Превлаке, о њеним мучеништвима и разарањима, он је нагласио да никоме није сметало и не смета што је она оскрнављена подизањем бунгалова на њеним рушевинама, као ни то што су јој име украли и претворили је у Острво цвијећа.
      „Ред би било да нам и ова државна власт помогне у обнови те светиње, а не да нас спречава и да подигнемо ову крстионицу, која је тамо подигнута, која је наставак оне крстионице из времена цара Константина. Ова крстионица није ништа друго него покушај обнове те крстионице да би се кроз њу и преко ње обновила и Михољска Превлака“, казао је он.
          
      Додао је да Митрополија црногорско-приморска деценијама моли и тражи да сама, без финансијске помоћи државе, обнови превлачку светињу.
      „Не дају нам ови такозвани заштитници културних добара. Шта они штите – културна добра или културне рушевине? Културна добра су она која се обнављају, која васкрсавају, која се ревитализују… То је правило било кроз вјекове, и на истоку и на западу. Само овдје код нас, ево, не дозвољавају да се обнови та светиња. А даће Бог“, поручио је Владика Амфилохије.
      Владика је рекао да духовни потомци комуниста, који јесу отимали црквену имовину, али не и храмове, сада хоће да отимају и храмове.
      „Обезбожена држава, секуларна држава, она сада први пут у историји хоће да отима храмове и хоће да их присвоји да постану државни храмови. То не спада у нормалне приче, али је овдје код нас то чињеница. Ја се у Бога надам да ће Господ, који је распет за нас и за наше спасење, Црква Божја и свети Божји људи, који су сараспињани Христу кроз вјекове, нама помоћи и уразумити ове људе који у 21. вијеку покушавају да руше светиње“, рекао је Владика.
          
      Подсјетио је да је својевремено, на пријетњу да ће бити срушена црква Свете Тројице на Румији употребио „тешку, али светопетровску“ ријеч: Ко срушио цркву на Румији, да Бог да срушио њега часни крст.
      „Као и онај који срушио крстионицу на Превлаци, да Бог да часни крст њега и његово потомство срушио и уништио. Ја понављам те ријечи. Јесте да су тешке, али ја морам да поновим те ријечи Светога Петра Цетињскога“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Радосав Рајо Војиновић
      Фото: Јован Д. Радовић
        Митрополије Црногорско-приморска
      03 / 04 / 2019
    • Од JESSY,
      Човеку је врло тешко да прими ближњег у своје срце. И врло често Бог не постаје наш Бог, већ „мој“ Бог, зато што се покушаји других људи да уђу у овај наш „свети“ савез доживљавају као духовна агресија. За човека је врло важно да искуси да је мој Бог и твој Бог, да је твој грех, колико год ми био одвратан, у извесном смислу и мој грех. И не могу да те одбацим и да кажем: „Лош си, иди.“ Треба да схватим: ти си тако лош зато што сам и ја тако лош; кад би ја био другачији и ти би био другачији.
      Врло често се дешава да човек који наизглед живи мање-више побожно (наравно, то је наизглед) као да се уздиже на неки ниво и све људе који засад живе другачије схвата као људе ниже врсте. У ствари, треба да схватимо да се Бог не односи тако према нама. Бог све воли. Не зато што је тако снисходљив, већ зато што је за Њега сваки човек посебна личност. И много грешимо кад почињемо да сортирамо. А нехотице управо то чинимо!
    • Од Хајдук25,
      А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац
      (Мк 13, 33)
       
      Једном приликом, након што сам прочитао један текст на тему "Зашто хришћани не признају Мухамеда за пророка?", погледао сам накратко у коментаре испод текста и наишао на разне муслимане који су се хтјели успротивити. Један коментар ми је запао за око, дакле тамо пише стих који сам горе навео и ово: Како је могуће да Бог не зна? Када су га питали када ће доћи судњи дан, Исус је одговорио да нико не зна, ни он - син, само Отац. По хришћанском учењу Исус је Бог, како је дакле могуће да Бог не зна?
       
      Ово питање ме мучи дуже вријеме, тако да би замолио вас драга браћо, ако неко зна, да ми растумачи ово, јер сам нисам довољно мудар.
       
       
       
       
      Послато са SM-J320H користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
×
×
  • Create New...