Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

Зоран Ђуровић: De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi

 

Српски епископ у Западној Америци, Максим Васиљевић, будући да је предавао и хагиологију, и није се одвајао од подвижничке литературе, у једном одговору епископу бачком, Иринеју Буловићу, узе као мото једну реченицу из Исака Сирина: Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима. Ред је да се сада ја, као житијеписац Максимов, осврнем на овај мото и покажем о каквој је то константној и вечно практикујућој врлини Максима епископа реч.  

 

1) Пошто су многи упознати и са мојим стваралаштвом, као и полемиком која је у току, трудићу се да у 3-4 кратка параграфа покажем врлину Владике Максима.

У антологијском тексту, Херцеговачки клан, навео сам прву ствар коју нисам схватио као врлину, али ни као научничку скрупулозност. Учествовао сам на конкурсу за сарадника за ужу научну област Патристика – предмет Патрологија 2, са пуним радним временом, у складу са Законом о високом образовању који је расписао Универзитет у Београду Православни богословски факултет, Београд, Мије Ковачевића 11б, дана 27. 01. 2010, и објављеном у листу „Данас“, додатак „Послови“. У својству председника комисије, написа Максим: „Одмах треба рећи да од ова три кандидата, два не испуњавају формално-правне услове конкурса [Ђуровић и Јованов], док их само један у потпуности испуњава. Но, ми ћемо ипак о сваком рећи најважније“. Не бих да коментаришем ову широкогрудост.

Ђуровић испуњава формално-правне услове конкурса. Наиме, у условима се вели: „студент дипломских академских студија теологије који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8)“... Ђуровић је завршио БФ са просечном оценом 8, 57.

Дакле, Максим написа да Ђуровић не испуњава формално-правне услове конкурса, али их овај испуњава. Максим је тиме обмануо наставничко веће и онемогућио мој долазак на БФ. Како се зове ова врлина?

И све имамо црно на бело. Пошто је Максим украшен врлином истинољубивости, и накад не би изрекао лаж, ја прилажем фотке, тј. изводе, а вредни могу да читају текст.[1]

vayOsbf.jpg

Услов конкурса

X4CjSgq.jpg

Да Ђуровић не испуњава услове

flO1mDX.jpg

Потписи чланова комисије

 

2) Надам се да нико није посумњао у то да владика Максим престаје да сија врлином, па ћу изнети и други доказ не бих ли укрепио маловерне. Једна је невоља група сумњичавих, него имамо и целу плејаду оних који не разумеју шта Максим говори, па га погрешно разумеју. Тако тврди сада да је свети Сава на канонски начин добио аутокефалију, а ми смо били помислили да нам је он говорио да ју је добио неканонски! Нисмо га схватили! То су биле толико дубоке мисли па су погрешили Буловић, Мачковић, Ђуровић, Давид Перовић, Атанасије Јевтић и не знам колики!

Овај моменат је невероватно болан. Види се да Владика не пости. Уместо да призна грех, он истрајава јер не зна ону латинску: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum. А ову реченицу треба ставити на квадрат. Јер Максим не само да греши (претерује у врлини и предозира се љубављу), него покушава да интервенише у прошлости, што и Бог не може да ради! Владика у Западној Америци замишља да може. Да демонстрирам његову врлину.

Писа Максим: „Св. Јован Златоуст је као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији и био у своје време осуђиван због тога, али је то било пастирски благотворно и историја је показала да је његов поступак има сотириолошке димензије. Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана... и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“.

Протумачио бих уз напомену да је ово оригинални, а не фалсификовани текст. Нека ми Владика опрости на дрскости, јер сам ја само прости презвитер са трунком благодати, или пак никаквом, кад се пореди са Његовом. Максим вели да је Св. Јован Златоуст као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији. Овде су знаци навода, јер се он не би усудио да каже да је Златоусти канонски свргнут, иако би вероватно у то доба био Теофилу десна рука, а са Северијаном би се клао коме би од њих двојице катедра обезглављеног Јована припала!

Максим је покушао да направи линију неканонско-канонских потеза Цариграда која се протеже вековима. Он не зна историју, што и сам Атанасије Јевтић вели. Како то да нисмо разумели Максима да је написао глупост и превазишао чак и Хоматијана? Почујмо оправдање: „У том интервјуу, пак, говорећи о грандиозном делу Светога Саве, „Архиепископа жичког и свих српских и поморских земаља“, за Српску цркву и њен народ – у коме ничим нисам оспорио да су Савин избор за архиепископа Српске цркве и његово рукоположење у свему (и суштински и формално), били у сагласности са предвиђеним условима икономисања светим канонима, са предањем Цркве, и уз прилагођавање потребама времена – поменуо сам да је 1219. године Васељенски патријарх заобишао чињеницу да су области државе Стефана Немање у том историјском тренутку биле у области Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана. То је могло изгледати двосмислено, али природа тог разговора уживо је била таква. Колико разумем, забуну је могао изазвати исказ да је у догађају 1219. године „игнорисана канонска ситуација“ те да је то био „неканонски“ чин. Међутим, реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода. Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног. У мом контексту, то се односило на одсуство канонске акривије будући да том приликом надлежни месни епископ, како нам говоре историјски извори, није сасвим консултован. Но, да бих отклонио сваки неспоразум, тврдим да је поступак тадашњег Васељенског патријарха у потпуности одговарао духу тадашњег канонског предања у Византији“.

Два су битна момента у овој врлинској махинацији Максимовој, а која ми говоре да он није довољно интелигентан да разуме да нема посла са пацерима, него са људима са искуством; потцењивање наше интелиценције је недопустиво. А) Знаци навода не мењају смисао реченог; Б) Фалсификовање и увођење наводника у текст је провидно, јер имамо све доказе о томе.

А) Максим каже: „Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног. Аплицирам одмах ово правило. Када каже: „супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави“, аутокефалија је, према томе, кобајаги или тобоже. Лажна аутокефалија. Да неће врлински епископ у Западној Америци да нам сада каже да је ова реч само титула? Неће бити. Још је бесмисленија његова тврдња да је та „аутокефалија“ додељена српској држави. Аутокефалија се додељује цркви, а не држави. Не постоји аутокефална држава.

Дакле, по Максиму, нама је дата псеудо аутокефалија, јер је неканонска. Зато он с правом реч аутокефалија ставља под наводнике. Јер „речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Да је канонска онда не би била под наводницима. Максим је заборавио да избрише знаке наводника за аутокефалија. Можда ће их врлински избрисати после ове моје интервенције?

Да се ми нисмо напили рујнога вина, и због тога нисмо разумели Максима, сведоче и ова његова ipsissima verba: „Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Ако је чин канонски (како сада покушава да устврди), зашто би био смео? Зар канонско поступање не подразумева протоколарност, нормално поступање? Шта је то Патријарх надвладао својом смелошћу? Каноне, црквено право? 

Б) Да би покушао да нас преведе жедне преко воде, иако нема никаквих логичких основа, он прибегава врлини неговорења истине па вели: „реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода“. Није. Тога се досетио скоро не би ли правио маглу и бацао прашину у очи. И та махинација говори о његовој добронамерности – врлини.  Ми имамо скрининге свега тога. Једино што свесно Максим ради је да не говори истину. Јер реч неканонски није била под наводницима. Да је манипулисао текстовима имамо двоструки доказ: α) у „оригиналу“ на нету су се појавиле фалсификоване верзије које је Максим наручио; β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. Ако је немогуће да су сви преводиоци шарлатани, онда је оригинал овакав какав износимо, а Максим га је фалсификовао.

α) Инкримисани текст се под пророчким насловом „Ако ово буде крај, знаћу да није љубав“ ексклузивно објавио 17. јануара 2019, а прилажем и скрин, јер знам са киме имам посла.[2]

T3Rn2K1.jpg

У том тексту нема наводника. Њих је Благоје Пантелић убацио после на Максимову интервенцију, и то у време нешто пре 20 марта. На сајту нема када се последњи пут овај текст ажурирао. Ја сам са овог сајта сутрадан ископирао текст, и нема тих додатака. Скрин мог текста, а надам се да нећу повредити нечија религијска осећања мојим десктопом:

 hWIAxP3.jpg

Срећа је да нисам имао никакве модификације у овом тексту па носи датум креације. Из њега после копирах и на Поукама:

pjx54Sm.jpg

Ако би неко рекао да не верује овом чика Конану на реч, па да неко од добронамерних каже како сам ја побрисао знаке наводника у ворду, имамо ми и других скринова где нема наводника. Ево примера:[3]

 EkOBkCK.jpg

 

Затим:[4]

LvxjQd1.jpg

Чак су и борбаши за неверу пренели без наводника:[5]

ilru0WQ.jpg

 

Само су Максимови касније (SERBICA AMERICANA и Теологијанет) објавили реч са наводницима:[6]

D61Z4iE.jpg

AvME8aO.jpg

β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. На енглеском:[7]

kLYWx63.jpg

На грчком су сасвим избацили „неканонски, да би избегли Максимову паралелу, наиме да је Сава неканонски добио аутокефалију (овде је она уредно под наводницима, да би се сутра као невалидна аутокефалија и узела) као сада Украјинци! Фанариотима се не допада идеја да сада поступају неканонски, и зато ово сечење текста:[8]

nfVdcn5.jpg

Руси су пак сасвим добро разумели Максима и немају двојбе зашто он каже да је неканонски Сава добио аутокефалију:[9] „Никто не оставил свидетельств о том, что видел этот Томос, он должен быть по крайней мере в протоколе или кодексе ‒ продолжает епископ Максим. Однако ни года его выдачи, ни условий, ни даже кто именно его подписал, точно не известно. В сербской историографии есть много «творческих» объяснений этому, однако неизменным остается вопрос «Где этот Томос?». Пикантности добавляет тот факт, что в этом году сама Сербская Православная Церковь будет официально праздновать «800-летия автокефалии». В начале XIII века территория Сербии была под юрисдикцией автокефальной Охридской архиепископии. Ее тогдашний глава Димитрий Хоматиан не только не признал сербской автокефалии, но и осудил деятельность Саввы Сербского, не признав даже его архиерейской хиротонии. Поэтому епископ Максим называет это «автокефалией», а не канонической автокефалией... Это историческое событие начала XIII века интересно, но также является мощной аналогией с некоторыми последними событиями в православном мире. В 1219 г. Вселенский патриарх фактически проигнорировал юрисдикцию Охридского архиепископа над Сербией и самовольно предоставил автокефалию. И сегодня мы все радуемся и гордимся этим смелым, однако неканоническим решением“.   

Надам се да ме Господ драги неће сокрушити што ударих на врлинско поступање епископа Максима и подвижника љубави око њега!

 

3. Максим је тврдио да је на Криту исправљао своју титулу, јер му је Иринеј рекао да га фанариоти ословљавају са титулом у Северној Америци, а не Северноамерички. Ништа није исправљао, како сам већ показао,[10] а Максим нам није привео доказе да јесте. Тако сам привео копију последњег документа на Криту, где се он потписао без да је ишта исправио, што је немогуће да би заборавио да је претходно исправљао исте. Да обновим сећање:

L1sxeSV.jpg    

Неки су пак исправљали, али не и Максим.

U9dTMHW.jpg

Извор из СПЦ, који је држао сва те документа у рукама, каже ми да се не сећа да је Максим игде изменио титулу. Зна пак да су то радили Сергије (тада Немачки) и Андреј (Аустријски).

Бачки је у праву. Званична титула Максимова у Васељенској Патријаршији је: ερά πισκοπή ν Δυτικ μερικ. Πανιερ. πίσκοπος κ. Μάξιμος. Ταχ. Διεύθυνσις: 2541 Crestline Terrace – Alhambra, California 91803 – USA,τηλ.: +1/626/284-68-25, τηλεομ..: 284-14-84, www.westsrbdio.org, e-mail: westdiocese@earthlink.net.[11] Кад би се он усудио да промени нешто у тексту Фанара? Никад.

Надам се ускоро и копијама потписа на осталим документима, па да се врлина види у пуноћи, јер тражим на троје врата. Поручујем Преосвећеноме да не зове никога у Цариград па да тражи да додају тамо исправке, јер постоје и друге копије. Да смо у стара времена, то би му могло проћи, али данас не може. Ловачке приче како је јуначки нешто кориговао остају за кафану, а историја памти оно што је официјално. Тако имамо ова документа критички издата у: The Great Councils of the Orthodox Churches, Decisions and Synodika. Vol. IV/2:,   Ed. A. Melloni. Turnhout:  Brepols,  2017. Када пођемо на стр. 1430 видимо да је Максим у Северној Америци. Зашто му нису уважили „исправке“? А гле, испод имамо одлучног Сергија коме су уважене па стоји: Франкфуртски и у Немачкој. Ово добија на тежини јер ВП није тако титулисала његовог претходника, Константина: 21. Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Κεντρικῇ Εὐρώπῃ. Ὁ Πανιερ.Ἐπίσκοπος κ. Κωνσταντῖνος.[12]  Прилажем фото са прстићима драгог ми сапосленика на њиви Господњој!

K4ATMFt.jpg   

Дакле, у editio critica, нема никаквих измена. Можда нам Максим каже да ништа није могао на ово да утиче. Али могао је у издању докумената где је био у уређивачком одбору! Наиме, у Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Учешће и сведочење Српске Православне Цркве на Критском сабору о Педесетници 2016. Светигора, Цетиње – Београд 2017, је у одбору.[13]

99EKtr6.jpg

Зашто овде није унео измену? Ту га нико није могао спречити. Могао је барем неку ноту да направи, пошто се као лав борио на Криту и исправљао“ своју титулу! Па corrigenda постоје и у критичким издањима! Напротив, на стр. 77 стоји: Максим у Западној Америци.

BGx9KW1.jpg

Ово све бива упитаније јер у тому који је уређивао Максим, налазимо и текст: Епископ источно-амерички Иринеј, Свети и Велики Сабор. Становишта дијаспоре: канонско-пастирска збиља (стр. 367-369), који управо поставља питање: Звање у титули архијереја дијаспоре: „од“ или „у“?. Дакле, и поред целог текста који се бави овим питањем, Максим не налази за сходно да преправи своју титулу!

 

Завршна реч

Због мањка времена не могу да се детаљно бавим свим врлинама Преосвећеног. Неко би се могао запитати: А да није он мислио у апофатичком смислу када је говорио о својим врлинама? Могуће. Али то превазилази моје моћи. Шалим се некад на сопствени рачун па кажем: Моје врлине се не виде вероватно зато што их и нема... Остао сам пак рањен данас даром пророштва који делим са Максимом! Наиме, овде сви знају да је Ава пророк и да сам каштигао многе унапред (Артемије, Равноземљаш итд.), али то нисам знао за Максима. Он је свој интервју насловио: Ако ово буде крај, знаћу да није љубав! И, гле, у мају ћемо сазнати да је Максим заиста пророковао! Тада пак да се сети Авиних речи, да је пророковао по надахнућу и да није радио по љубави.

Владика има један непорецив дар: уме да лепо пева! Као што је и леп човек. Сада, опет да уђемо у перихорезу, пошто ја увек дам душекорисни савет мојим опонентима, па не бих и Максима да лишим тога, препоручио бих му да научи следећи тропар, који би певао три пута дневно све до краја поста. Тај тропар испеваше неки студенти са БФ, који су сигурно са пажњом следили предавања Владике Давида, и не мисле, као неки други, лоше о Ави.

Богодухна песмица: avi 016.mp3

 

[1]

 

[4] http://svetivasilije-is.org/serbica-americana%EF%BB 

[7] https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дакле, укратко, г. Преосвећени сваки пут кад му одговара слаже, и мисли да су сви луди.

Фанарски пројекат је и пропао јер су га водили такви шарлатани.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И кад се већ бавимо анализом, овај потпис горе на документу о Ђуровићевој основној школи сигурно није Максимов. Ем је рукопис дјечији, ем је једно слово латинично - К, ем нема никакве везе са потписом на Криту.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Дејан Мачковић рече

И кад се већ бавимо анализом, овај потпис горе на документу о Ђуровићевој основној школи сигурно није Максимов. Ем је рукопис дјечији, ем је једно слово латинично - К, ем нема никакве везе са потписом на Криту.

Да, ја сам то проанализирао (као мали сам се бавио калиграфијом) и ово није Максимов потпис. Сада треба видети да ли се то може гонити, али је застарелост, што се мене лично тиче, наступила. Мада овде не треба бити експерт у графологији, јер свако може да примети. Видео сам и један други Максов потпис на нету, и он је као критски, а не овај са БФ.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Дејан Мачковић рече

И кад се већ бавимо анализом, овај потпис горе на документу о Ђуровићевој основној школи сигурно није Максимов. Ем је рукопис дјечији, ем је једно слово латинично - К, ем нема никакве везе са потписом на Криту.

И Драженов такође изгледа дечије...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Још је бесмисленија његова тврдња да је та „аутокефалија“ додељена српској држави. Аутокефалија се додељује цркви, а не држави. Не постоји аутокефална држава.

Ovo nisam zapazio i sad mi nesto sinulo :idea:  i  nekako mi deluje Just_Cuz_19 da nije receno bas tek tako, jer i tamo u Ukrajini sve lici da 'autokefalija' (mislim da je jasno sta znace navodnici... :D)...  nije dodeljena samo crkvi nego i drzavi, vise deluje da je to Porosenkov politicki i drzavni plan koji je sprovero u delo, dok su raskolnici samo iskorisceni za taj posao.

I, onda se mogu napraviti paralele, kao 'nekanonska' autokefalija koja je dodeljena ne samo SPC nego vise drzavi Srbiji,.... tako i 'nekanonska' autokefalija dodeljena UPC i prvenstveno Ukrajinskoj drzavi , ... i tako dobijamo zatvoreni krug.... SPC = UPC... 

Tako je po prvim mislima e.Maksima, po ovim drugim (:D) deluje kao da je ispravka i pojasnjenje, koliko je uspesno i ubedljivo,  videcemo vreme ce pokazati. (licno, nisam nesto impresioniran pojasnjenjem....)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Та игра са додјелом аутокефалије држави није тек неки лапсус и безвезни детаљ јер је дио фанариотске препредене пропаганде. Наводно у свим Томосима након Првог свјетског рата писало је да се даје на захтјев државних власти. И у Украјинском Томосу помиње се Порошенко. Мислим да је цијела прича на ту тему, као и све фанариотске приче, наизглед досадно цјепидлачење и поповско замлаћивање, али онда се на крају покаже да је Ђаво у детаљима.

Поента наглашавања везе између аутокефалије и државе има дугорочни циљ да прикаже да се аутокефалија не односи на Дијаспору, него само на територију државе. То је сад небитно, као што 450. године никоме живом није пало на памет да ће се 28. канон тумачити на данашњи начин. Фанариоти дјелују плански, за ово су се спремали деценијама на све могуће начине. Битно је да је идеја ту, а касније ће се активирати.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Одлично је @Ведран* повадио цртице и терминолошке махинације, све у стилу текстуалног Шерлока Холмса... :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Дејан Мачковић рече

И кад се већ бавимо анализом, овај потпис горе на документу о Ђуровићевој основној школи сигурно није Максимов. Ем је рукопис дјечији, ем је једно слово латинично - К, ем нема никакве везе са потписом на Криту.

Да упореде: 

cDo2lQl.jpg

04G9gfH.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије
    • Од александар живаљев,
      Danas, 8. oktobar 2019.
      Nobelovska bolest
      Zoran Radovanović
      Svake jeseni, od 7. do 14. oktobra, dodeljuje se pet Nobelovih nagrada – za fiziologiju ili medicinu, fiziku, hemiju, ekonomiju, literaturu i mir. Nekada ih dobiju ljudi sa briljantnim idejama, nekada (bar za nauku) istraživači kojima se posrećilo, ali za sve njih zajednički je uporan i marljiv višegodišnji rad.
      Hroničari obično podsete da su zaobiđene neke stvarne veličine, poput Tolstoja, a da su slavom okićene danas zaboravljene ličnosti ili pojedinci za koje se ni u trenutku uručenja nagrade nije znalo čime su je zaslužili (Obamina nagrada za mir 2009). U celini gledano, ipak se ne može poreći da su Nobelovu nagradu dobijale osobe koje su svojim delima menjale ili obogaćivale ceo svet.
      Šta se dešava sa nobelovcima kada postanu slavni? Ako ostavimo po strani Pakistanku Malalu Jusafzai, koja je Nobelovu nagradu za mir zaslužila sa 14, a dobila sa 17 godina, mnogi naučnici su istraživanja po kojima su najpoznatiji obavili vrlo mladi, nekada i pre 30. godine života. Čekali su, doduše godinama ili decenijama da se njihovi rezultati potvrde i prihvate, ali su još uvek bili u punoj snazi kada su putovali u Štokolm.
      Neki su izdali principe za koje su se borili, poput Burmanke Aung San Su Ki, koju je vojna hunta skoro 15 godina držala u kućnom pritvoru zbog njene nenasilne borbe za demokratiju i ljudskih prava, da bi ona sama, kada je došla na vlast, dozvoljavala etničko čišćenje.
      Drugi su celog života bili neobični, za šta je primer Kari Malis, ovog leta preminuli pronalazač polimerazne lančane reakcije, tehnike bez koje se danas ne može zamisliti laboratorijska dijagnostika. On je celog života važio za čudaka, odricao je postojanje globalnog otopljavanja i ozonskih rupa, verovao je u posete vanzemaljaca, astrologiju i astralnu projekciju, negirao je da je HIV uzročnik side, pomagao je odbrani čuvenog američkog sportiste O.J. Simpsona koji je ubio svoju bivšu suprugu i njenog ljubavnika, osnovao je kompaniju za ugradnju DNK u nakit bogataša spremnih da plate tu uslugu, itd. Za Malisov bizaran pogled na stvarnost poznavaoci okrivljuju LSD, čije je korišćenje on zdušno propovedao.
      Međutim, ogorman broj nobelovaca bar prividno je ostao kakav je i bio, posvećen svom poslu. Upadljivo je jedino što su mnogi od tih ozbiljnih i vrednih ljudi, težeći novim otkrićima, nesvesno okrenuli leđa nauci i posvetili ostatak života paranaučnim fenomenima i praznoverju. Ta pojava je postala toliko česta da se označava kao nobelovska bolest.
      Na početku prošlog veka popularni su bili vidovitost, ekstrasenzorna percepcija i drugi paranormalni fenomeni, pa su se tim pravcem uputili Pjer i Marija Kiri i desetine drugih nobelovaca. Na kraju ove liste je fizičar Brajan Džozefson, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1973, koji je, pored paranormalnih fenomena, bio ubeđen u sposobnost vode da pamti, vrednost homeopatije i hladnu fuziju. Isti odnos prema pamćenju vode i homeopatiji ima i Lik Montanje, koji je Nobelovu nagradu za fiziologiju dobio 2008, 25 godina pošto je otkrio HIV. Ovaj Francuz je otišao dalje, pa tvrdi da se sida leči dijetom i da su vakcine opasne po zdravlje. Što se tiče hladne fuzije, Džozefsonu se pridružio još jedan fizičar, Džulijus Švinger svojim objašnjenjima kako je nuklearna reakcija moguća pri relativno niskim temperaturama.
      Čak je i Albert Ajnštajn prihvatao vidovitost, a fizičar Lord Rejli i fiziolog Šarl Riše poverovali su u duhove. Fizičari Oto Štern i Volfgang Pauli smatrali su da je moguće pokretanje predmeta snagom volje (telekinezija). Po nekoliko nobelovaca je pokušavalo da teoretski pravda rasizam, da negira evoluciju ili da dokazuje postojanje „inteligentnog dizajna“, uz još niz pojedinaca sa neobičnim zaključcima o intuiciji, misticizmu, navodnom odsustvu globalnog zagrevanja itd.
      Najkraćim periodom između dobijanja nagrade i javno izgovorene gluposti smatra se objašnjavanje Nikolasa Tinbergena koji je inauguracioni govor u Štokholmu iskoristio da iznese svoj stav o autizmu, o kojem je vrlo malo znao. S druge strane, opšte je mišljenje da je najopasnija zabluda nobelovaca zalaganje za eugeniku, dakle primenu selektivnog odabiranja radi „popravljanja“ ljudske vrste, čemu su se priklonila bar dvojica laureata.
      Ozloglašena teorija eugenike pripada prošlosti, pa je s današnje tačke gledišta verovatno najštetnije, zbog svoje skoro opšte prihvaćenosti, zalaganje dvostrukog nobelovca Lajnusa Polinga (za hemiju i za mir) da se unose velike količine koncentrovanog vitamina C. Dobro se zna da od toga nema koristi (osim za osobe na krajnje jednoličnoj ishrani), ali da srećom nema ni veće opasnosti za zdravlje, jer se višak vitamina C odmah izluči. Ipak je ta praksa štetna bar iz tri razloga: a) baca se uludo novac, b) stiče se lažni utisak da je zaštićeno sopstveno zdravlje, pa se ne preduzimaju druge, zaista celishodne mere, i c) vitamin C se najčešće uzima zajedno sa drugim vitaminima i minealima, a neki od njih mogu da budu opasni ako se prekorače dozvoljene doze.
      Suviše su složeni uzroci nobelovske bolesti da bismo ih detaljno raščinjavali. Sigurno je da je značajno samopouzdanje stečeno najvišim svetskim priznanjem („jednom u pravu, uvek u pravu“). Važna je i činjenica da su mnogi nobelovci u nenaučne vode zaplovili tek kad su ih sustigle godine, pa nisu više mentalno funkcionisali kao ranije. Tu je i uloga medija: malo nabrojanih čudnih pogleda na nauku bi našlo svoj put do uglednih časopisa, ali je nobelovska slava činila da njihove autore pažljivo slušaju i novinari i javnost.
      Nama ostaje zaključak da niko nema blanko tapiju na mudrost i nepogrešivost. Svaki stav ili postupak bilo kog čoveka treba kritički procenjivati, bez obzira na njegove ranije zasluge i autoritet.
      * Autor je epidemiolog, redovni profesor Medicisnkog fakulteta u penziji
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...