Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, milos50 рече

Са наводницима, без наводницама, свети Сава је поступио како је поступио. То што није уопште питао Охридског архиепископа (а српске територије су тада биле део Охридске архиепископије) је сасвим канонски, зато што то не сме да буде неканонски. Тада је цариградски патријарх из Никеје све канонски поступио, данас кад исто то ради у Украјини, то опет не сме да буде канонски. Закључак: „канонски“ је само онда кад то мени иде у прилог.    

A, sta da ga pita i kako da ga pita ?

Evo, jednostavan primer, MPC je dobila autonomiju od SPC i kasnije je resila da poseduje i autokefaliju i zbog toga bi trebalo da od odgovarajuce instance zatrazi dobijanje svoje kanonske autokefalije,... i, na primer, hoce da se obrati SPC ,.... i sta sad, treba da ide preko nekog mitropolita ili nekog treceg iz SPC, naravno da ne, nego se obracaju direktno SPC i njenom Patrijarhu.

Jer je sve to vrlo slicno, Ohridska arhiepiskopija je bila autonomna crkvena oblast u okviru VP, kao sto je i danas jos uvek MPC autonomna oblast u okviru SPC (to je jedino sto kanonski MPC trenutno poseduje kanonsku  autonomiju ....dok za autokefaliju tek treba da se nadje resenje) i u zavisnosti su obe crkvene oblasti od svojih patrijaraha i oni su najvisa crkvena instanca koja vrsi kanonsku vlast na tim teritorijama.

I, tako je i sv.Sava koji je tolike godine proveo na Svetoj Gori i Solunu gde je sastavio svoje Zakonopravilo za SPC na kraju i odlucio da ide direktno da trazi autokefaliju kod cara i Vaselj. patr. kao onima koji jedini imaju kanonsku i predanjsku vlast da dodele samostalnost jer je to i crkvena oblast VP, ,..... kao sto bi i svako drugi da je njegovom mestu tako slicno postupio, ne trebaju nam sad tu bilo kakvi navodnici i slicno. :D (da ne ulazimo u kako se danas kaze, ... geopoliticke i crkvene prilike 0703_read toga doba i kako je sve to uticalo na formiranje SPC i Srpske drzave...)

Tako isto i sada, geopoliticke i crkvene prilike su uticale na pitanje 'nove' (ovde navodnici znace bas to sto i treba da znace... :D) UPC, samo sto je sada situacije razlicita od vremema sv.Save i SPC, vec su formirane mnoge nove autokefalne crkve, PC je postala saborna zajednica koja pociva na kanonskim osnovama, Diptisi su uglavcnom utvrdjeni, vlast i prava su regulisani i  sustini neki veliki problemi i sporovi u PC ne bi trebalo da budu. Nazalost, to  crkveno stanje koje je gradjeno vekovima sada se dosta narusilo delovanjem VP. Svi se nadamo da ce se vratiti u neku normalu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, александар живаљев рече

Као што је једна икономија Божија – Син Оваплоћени, која искључује посебну ”икономију Духа”,

На шта овде циља?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Жика рече

Не разумем ово што је написао.

зато што си непросвећен 12:smeha:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Жика рече

Борбаши за веру су на свом сајту највише нападали људе који су устали против потеза патријарха Вартоломеја: митрополита Илариона Алфејева, патријарха Иринеја, епископа бачког Иринеја итд.

Зато што су они "изворни" тра ла ла православци, па се више држе извора православља, Фанара, како Фанар тврди за себе, да је извор и светлост. 

Алфејева не воле јер пише концерте. Патријарха Иринеја не воле јер је патријарх. А бачког Иринеја не воле јер их је криво погледао. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Хаеул рече

Вероватно не разуме ни он сам, јер у тој љуспи нема садржаја. 

И ти си значи непросвећен. 

12:smeha:12:smeha:12:smeha:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Људи моји, не знам што поче да ми се јавља овај Артемије, а има дуго откако му нисам сочинио неки православни мотивациони постер!...

2pVtWKJ.jpg

Зло и наопако, мислим Артемију, кад се теби јавља.

Да није болестан што? 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Дејан Мачковић рече

Naravno da ima, ali sta ces ti, kad Sabor kaze. Prihvaceno je objasnjenje episkopa zapadnoamerickog o nekim nejasnocama koje su pogresno protumacene u javnosti. Sabor potvrdjuje svoju odluku od prosle godine o neprihvatanju nekanonske parasinagoge u Ukrajini. Odluka je donesena jednoglasno.

12:smeha:

Тебе Мачковићу да запосле у инфо службу СПЦ под хитно. Не ваља да таленти пропадају. :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Дејан Мачковић рече

I sam Maksim ti je priznao da su srpske zemlje bile dio Carigradske Patrijarsije, jednako kao I Ohridska Arhiepiskopija, koja nije bila autokefalna, za razliku od Ruske crkve. Ako si vec zloban, budi barem posten.

Извини. Али ја сам баш злобан и непоштен. 

„Василије II је озаконио ново стање: одредио је обим Охридске архиепископије, утврдио њен однос према Царству и према суседним митрополијама. Иако аутокефална, она је непосредно зависила од цара.

Јованка Калић, „Ниш у Средњем веку“, Историјски часопис 31 (1984) 6.

 

„Охридска аутокефалност требало je да сачува бугарску цркву од патријарховог уплитања. Њен je архиепископ био на високом месту y хијерархији византијске цркве и током неколико векова задржао je водеће место на средњем и северном Балкану.“

Димитри Оболенски, Византијски комонвелт, Београд 1996.

 

„Средином XII века титула је поново оживела у грчком облику код аутокефалних oхридских архиепископа“.

Р. Љубинковић, Традиција Приме Јустинијане у титулатури охридских архиепископа,

Старинар, Н. с. 17 (1966) 61.

 

„Дакле, Охридска архиепископија је била аутокефална у односу на Цариградску патријаршију, патријаршија се није мешала у унутрашња питања архиепископије, те тиме њена аутокефалност није била нарушена. Умешаност цара у црквене послове не значи и нарушавање аутокефалности одређене црквене области, пошто аутокефалност представља само независност једне црквене области од друге“.

Ивана П. Равић, Црква и држава у српским земљама од xi до xiii века, Београд 2013, 70.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да поздравим Владику! Лепо се забави у читању текста и коментара. А послушај овог другара ти, Милош50 и на сабору узми да тврдиш како је Сава неканонски добио аутокефалију!:)) Па ће те лепо изикономисати... :smeh1:

ZAJwCes.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, milos50 рече

Извини. Али ја сам баш злобан и непоштен. 

Когда в 1215 г. войска Феодора Эпирского заняли эти территории, встал вопрос о возвращении изгнанных греч. архиереев. Д. Х. предложил удалить болг. епископат как незаконно занимающий чужие кафедры, но рукоположенных им священников и диаконов оставить на местах их служения с наложением на них епитимии. В 1219 г. с согласия пребывавшего в Никее патриарха Мануила I Сарантина и его синода Сербская Церковь получила автокефального архиепископа, независимого от Охрида. Д. Х. не признал каноничность этого решения и в письме к св. Савве Сербскому (1220) писал, что самопровозглашенная власть в Никее нелегитимна и не имеет канонического права изменять границы епархий. При поддержке Феодора Ангела Д. Х. проводил политику достижения полной самостоятельности Охридской кафедры, ссылаясь на отсутствие общепризнанного патриарха и императора после захвата К-поля крестоносцами (1204) и указывая на привилегии существовавшей в VI в. архиепископии Первой Юстинианы.

В 1227 г. в Фессалонике, незадолго до этого отвоеванной у латинян, Д. Х. венчал Феодора Эпирского на царство. Никейский имп. Иоанн III Дука Ватац и патриарх Герман II срочно созвали Собор из 40 архиереев в военном лагере императора в Вифинии, потребовав от Феодора отказаться от ношения имп. инсигний. Однако требования не были выполнены, что послужило поводом к окончательному разрыву политических отношений между Эпиром и Никеей и привело к церковному расколу между К-польским Патриархатом в Никее и Охридской архиепископией (1227-1233). Большинство епархий на территории Эпирского царства вышли из подчинения патриарху и перешли под главенство Охридского архиепископа. Лишь после поражения Феодора Ангела от болг. царя Иоанна Асеня II в битве при Клокотнице (1230) церковное единство стало возможным. При серб. кор. Стефане Радославе (1228-1233) нормализовались отношения Д. Х. с серб. двором.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

За Милош 50

Осим што си злобан и непоштен, већи ти је проблем што немаш појма о томе шта пишеш.

Сама суштина аутокефалије јесте не само самосталност у односу на друге, него и да једна област сама себи бира поглавара. Одатле долази име аутокефалија. Како оно би, номен ест омен? То је основна разлика између аутономије и аутокефалије. То пише чак и у катехизисима за основну школу,  и у књигама које уче дјечаци са 15 година у богословији. Уважене госпође историчари које си цитирао се не баве темом да ли је Охридска архиепископија била аутокефална или не, са канонске тачке гледишта, као ти и Максим, него офрље описују своју личну импресију у оквиру неког ширег рада о некој другој теми.

Ако је првих неколико  Охридских архиепископа, скоро све до тог Хоматијана, бирао и постављао византијски цар и то једног од попова из цариградске Свете Софије, о каквој аутокефалији се може причати? Максим је у свом последњем интервјуу поприлично солидно открио топлу воду да ОА није била аутокефална.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Дејан Мачковић рече

За Милош 50

Осим што си злобан и непоштен, већи ти је проблем што немаш појма о томе шта пишеш.

Сама суштина аутокефалије јесте не само самосталност у односу на друге, него и да једна област сама себи бира поглавара. Одатле долази име аутокефалија. Како оно би, номен ест омен? То је основна разлика између аутономије и аутокефалије. То пише чак и у катехизисима за основну школу,  и у књигама које уче дјечаци са 15 година у богословији. Уважене госпође историчари које си цитирао се не баве темом да ли је Охридска архиепископија била аутокефална или не, са канонске тачке гледишта, као ти и Максим, него офрље описују своју личну импресију у оквиру неког ширег рада о некој другој теми.

Амен! Управо сам Хоматијан у једном писму цариградском Патријарху се правда како њему припада власт да сам вари миро, а не да га узима од Патријарха. До тада су сви охридски примали миро, а Хоматијан покушава да ту аутономију - служећи се добрим политичким условима - узурпаторски претвори у ово што ми називамо аутокефалијом. 

Превиђа се и чињеница да је Сава био мој колега: цариградски клирик!:sunce: Зато никакво право над њим није имао охридски. Зато је канонски рукоположен у (архи)епископа, а са Царем и патријархом су установили границе архиепископије и добио је право да самостално се у Србији рукополажу кефала.:coolio:

Да хвали Господа Петар Божовић што морам да завршим неке иконе и корекције једног превода... Да ми не тугује до тада, утешиће га Ава!:mazenje: Чекам пак нове максимијаде... :tv:   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Danas, 26. jun 2020.
      Stidi se, Krizni štabu
      Zoran Radovanović
      Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
      Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
      Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
      Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
      Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
      Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
      Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
      Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
      Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
      Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
       
       
       
         
    • Од александар живаљев,
      Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
      29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
      Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
      На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
        Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


      Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
      Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
      Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
       
      Свештеник Зоран Ђуровић
      ИЗВОР:
      Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...