Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Sedeo sam ispod velikog kestena i punih usta pričao sa drugom iz razreda. Jeo sam sendvič napravljen na francuskom hlebu, sa puterom, šunkom, barenim jajima i krastavcima. Najavljivali su kišu, ali su po običaju promašili – bilo je toplo prolećno veče. Zvučnici su bili na prozorima i smenjivali su se hitovi „zabavne" muzike. Moje društvo u osnovnoj nije bilo imuno na narodnjake, nego oni „glavni" na koje su se ložile sve devojčice, dolazili su kasnije. Ispred nas se nalazio veliki travnjak, a iza kuća slavljenika. Kuća je sa strane imala jednu malu kulu koja je podsećala na one zamkove iz Vojvodine. Zavese u kuhinji su prekrivale tri četvrtine donjeg dela prozora, tako da ste kroz gornji deo mogli videti celo dvorište. Kuća je izgledala kao iz neke zimske bajke. Da sam se više družio sa slavljenikom, verovatno bih se samopozvao u goste kad napada neki veliki sneg. Ali nisam. Slavljenik je nosio najke pegazus, a ja martinke. Dva sveta koja povezuje samo ista škola.

Muzika koja se smenjivala na zvučnicima je bila sve gora. Prvo su išli Bajaga, Riblja Čorba, Modern Talking i Bros, pa Bijelo dugme, Crvena jabuka, Vanilla Ice i Regina. Ova Regina mi je posebno išla na onu stvar. Takvu tezgarošku, neoriginalnu i mediokritetsku grupu nisam čuo sve do Nevernih beba. Među svim tim domaćim hitovima, pažnju mi je privukla pesma iz tada aktuelne predstave Moja Draga. Peva je Nikola Kojo a refren otprilike glasi "Gde je sad moj Beograd / A gde si sada ti / A gde sam sada ja".

gde-je-sad-moj-beograd-body-image-145346

Geozavod, pre renoviranja i Beograda na vodi

Iako su moje martinke izražavale negodovanje nad tom patetikom, onaj luzerski deo mene je više slušao tekst pesme, nego blebetanje druga o nekom mnogo dobrom lobu na poslednjem derbiju. Dok mi je njegov glas odlazio u fejd, pitao sam se koliko je ovo moj grad i kakve ja veze imam sa svim ovim ljudima koji jedu sendviče iz kartonskih tanjira, dok njišu kukovima uz Reginu (nemam ništa protiv sendviča iz kartonskih tanjira, da se razumemo).Onda su došli oni tipovi na koje se lože sve cice iz škole, iz zvučnika su se zaorili Džej i Ceca, ruke su poletele gore, tako da je došlo vreme da se otisnem.

Tog perioda između osnovne i srednje škole sećam se kroz maglu. Još uvek sam se pronalazio, još uvek nisam pripadao. A u tim godinama moraš da pripadaš. Gledao sam kako najbolji drugovi Sex Pistols majice presvlače u šuškave trenerke, kako Ana stavlja onaj crni kreon oko usana kao Dragana Mirković i još me ubeđuje da film Slatko od snova uopšte nije tako loš, kako se komšija koji je 9. marta 1991. bio na Trgu i psovao Slobu dobrovoljno prijavljuje za rat...

I sve me je to zbunjivalo. Prvo su svi delovali normalno, a onda su odlepili. Sve više je bilo takvih i počeo sam da se pitam da li je sa mnom sve u redu. U šta ja treba da se preobratim? Ništa mi nije bilo jasno. A onda dođe gimnazija, tu pronađeš ono troje što nisu dizelaši, počneš da izlaziš na Akademiju, da kupuješ Ritam i slušaš B92, i skapiraš da nisi jedini takav u gradu. Zbog ljudi koje si pronašao, Beograd konačno počneš da doživljavaš svojim. Skapiraš da se ne slušaju baš na svim žurkama Regina i narodnjaci, kao i da postoje oni koji ne pričaju samo o fudbalskom derbiju. Ruku na srce, Sloba, inflacija, ratovi, čemer i jad su još uvek tu, ali i to je lakše kada znaš da još neko na svet gleda istom dioptrijom kao ti.

gde-je-sad-moj-beograd-body-image-145346

Nekadašnji bioskop Balkan

Klinci koji su se rodili u vreme dok sam jeo baget sendviče kraj te zimske kuće iz bajke, danas su stariji nego što sam ja bio tada. Drugar koji je pravio tu žurku se sa roditeljima odselio iz zemlje nakon osnovne škole. Kuću su prodali nekom. Kako sam se preselio iz Braće Jerković u Medaković, retko sam prolazio pored nje. Tako bi sve do pre nekoliko godina kada sam se vratio u Jerković i počeo da idem na bazen. Put do bazena vodi direktno kroz malu ulicu u kojoj je to dvorište. Mnoge kuće iz te ulice su bile nadograđene bez imalo ukusa i stila. Izgledale su kao da na kutiju šibice naslažete one EI Niš televizore. Plašim se da ako Beograd nekada oseti zemljotres jači od tri-četiri Rihtera, te nesrećno nadograđene kuće će prve zaginuti. No, to ne važi za onu "moju".

Iako nisam bio nešto preterano emotivno vezan za tu kuću, kada sam je video prvi put nakon toliko godina, priznajem da je moje patetično-nostalgično srce ipak malo zađuskalo. Fasciniralo me je što je stajala na istom mestu, sa istim dvorištem, bez nadogradnje i bilo kakvih promena. Krošnja kestena je bila malo veća nego pre, ona kula je stajala na svom mestu, fasada je bila u savršenom stanju, a čak su i "tri četvrt" zavese bile identične. Povremeno sam viđao čoveka koji ispod kestena čita "Politiku", a uz staru kulu i ženu koja je izvirivala iznad kuhinjske zavese, prizor je neodoljivo podsećao na kadar iz neke epizode sa Herkulom Poaroom. Toliko toga se promenilo u mom životu od te kuće, ali iz nekog razloga mi je bilo drago što ona nije.

gde-je-sad-moj-beograd-body-image-145346

Dorćol

Na plivanje idem utorkom i petkom. Kada sam tog utorka prolazio pored kuće, sve je izgledalo regularno. Bilo je hladno pa nikog nisam video u dvorištu, ali iz odžaka se vijorio dim. Zimska kuća je dočekala svoje godišnje doba, mislio sam u sebi. Zamišljao sam kako oni unutra sad slušaju Sinatru pored kamina dok piju neki voćni čaj, ali znao sam da je to samo moje romansirano maštanje. Jedva sam čekao da padne sneg i da vidim kako ledenice vise sa one kule. No, to se nije desilo.

U petak, samo tri dana kasnije, kuće više nije bilo! Na mestu gde je stajala bila je iskopana ogromna rupa, široka kao celo dvorište i duboka nekoliko metara. Nije više bilo ni kestena, ni kule, ni zavesa. Dva bagera su i dalje kopala, blato je bilo svuda naokolo. Onaj čovek koji je čitao "Politiku" sada je sa osmehom na licu pričao sa jednim radnikom. Stajao sam kao kip. Manje mi je bilo neverovatno da su srušili kuću, od toga koliko su to brzo uradili. Nisu mogli početi pre srede ujutru. A u petak u podne sve je bilo gotovo. Kako je moguće da se u Srbiji neki tako veliki posao obavlja za tako kratko vreme? Očigledno da to ima veze sa onom pričom o parama, burgiji i vrtenju.

Dve nedelje kasnije, na tom mestu je nikla ona klasična odvratna, ružna trospratnica. Verujem da je čovek koji čita "Politiku" u njoj dobio dva stana, a da će preduzimač za "pristojnu" sumu preostalih 6-7 stanova već nekome uvaliti. Pitao sam se ko su ti preduzimači. I dalje ne znam koja firma je srušila "moju" kuću, ali znam koja je zadužena za one nesrećne nadogradnje u toj ulici. Vlasnik te firme koja je nadogradila gotovo celu ulicu pored Centralnog groblja je muzičar iz, nećete verovati, grupe Regina. Očigledno da terase u Budvi nisu dovoljne za pristojan život, te je čovek morao da se okrene svom, pretpostavljam, osnovnom pozivu – građevini. Sudeći po onome kako je nadogradio kuće iz te ulice, ili je na fakultetu prepisivao, ili je diplomu dobio kao predsednik države ili je u najboljem slučaju netalentovan. Na njegovu sreću i našu nesreću, uvek mu ostaju muzika i Bir festovi.

Mnogi moji prijatelji iz osnovne škole su svoje stare kuće zamenili za te ružne nove trospratnice u kojima su dobili dva stana. Oni i njihovi roditelji žive pošteno, ne kradu, nemaju veze po sudovima i katastrima i dele sudbinu većine nas nesrećnika koji živimo ovde. Oni nemaju para da trošne kuće popravljaju i renoviraju. I onda su srećni kada im dođe neko kao taj iz Regine i ponudi dva stana u ružnoj zgradi bez dvorišta. A ko su ti što montiraju televizore na šibice i koji pola Voždovca pretvoriše u favelu koja očajnički želi da je grad? Odakle su došli, šta su jeli, na kojim klupama su se ljubili i gde su našli pare da naprave celu zgradu? Ko god da su oni, znam samo da nisu moj Beograd. Pa neka su se rodili i tri puta po sred onih tramvajskih šina na Dorćolu.
gde-je-sad-moj-beograd-body-image-145346

Trg Slavija

Kako godine prolaze, sve više se osećam kao stranac u gradu u kome sam rođen. To je valjda normalno kada čovek matori. Pesak iz sata nas sve drobi. Kukati za "mojim vremenom", danima kada se slušala "bolja" muzika, krošnjama kestenova i baget sendvičima, osnovni je pokazatelj da su vas godine pregazile. Zgrade i kuće se ruše i prave nove, dolaze novi klinci koji umesto Šarla akrobate i Sonic Youth slušaju S.A.R.S. i Eda Širana, ta se muzika vrti i na fekvenciji na kojoj je nekad bio radio B92, ljudi koji su vodili časopis Ritam sada na Exit dovode Eli Gulding, u bioskope se ide u tržne centre i to više zbog kokica nego filmova, a novac je na globalnom nivou za delić promila važniji sada nego što je bio kada ste počeli da čitate ovaj tekst.

Ovo poslednje je ključno za razumevanje pitanja iz one pesme koju je pevao Nikola Kojo. A i on sada umesto dobrih filmova snima reklame u kojima leti na flaši nekog voćnog soka koji nije video voće. Panta rei ili zeitgeist, kako vam drago.

gde-je-sad-moj-beograd-body-image-145346

Park kod Palasa

Pa dobro onda, gde je sad moj Beograd? Svuda i nigde. Jebeš ulice i zgrade, grad su ljudi. Jedni su se zavukli u tople sobe i izlaze samo po koncertima. Drugi sede ispred televizora i kada čuju vesti zapuše uši u viču "la-la-la". Treći rade deset sati dnevno da bi mogli sobe da održe toplim. Četvrti uopšte i nisu iz Beograda. Peti su se odselili, a šesti uveliko planiraju. Gde god da su i šta god da rade, znam da nikad ne uzimaju ono što nije njihovo, da prave kompromise samo kad moraju, da ne bacaju smeće kroz prozor, da ne vode decu u poštu kako bi ih pustili preko reda, da ne ostavljaju automobile na sred ulice sa četiri uključena žmigavca, da ne slušaju Reginu, ni Neverne bebe i da se često pitaju koliko je ovo zapravo njihov grad.

Eto tu je sad moj Beograd - u mom telefonskom imeniku.

Vladimir Skočajić

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Apel konzervatora Republičkog zavoda ZA OBUSTAVLЈANJE IZGRADNJE GONDOLE KALEMEGDAN – UŠĆE

Većina zaposlenih stručnjaka konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uputila je apel za obustavljanje postupka izgradnje gondole Kalemegdan – Ušće u Beogradu.

Apel je upućen direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, gradonačelniku Beograda, ministru kulture i informisanja, ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i direktoru Arheološkog instituta SANU, prenela je organizacija Evropa Nostra Srbija.

Apel konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prenosimo integralno:

 Imajući u vidu Zakon o kulturnim dobrima (,,Službeni glasnik RS“, 71/94), kao i ratifikovane međunarodne konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa čiji je potpisnik Republika Srbija, a pre svega Konvenciju o zaštiti kulturne i prirodne baštine (Unesko 1972) i Evropsku konvenciju o zaštiti arheološkog nasleđa (Valeta 1992), obraćamo se povodom izgradnje gondole Kalemegdan – Ušće, kako bi ukazali na bitne činjenice i predupredili moguće trajno uništavanje kulturnog nasleđa na Beogradskoj tvrđavi – nepokretnom kulturnom dobru – spomeniku kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, polazeći od toga da je:

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (u dalјem tekstu: Republički zavod) centralna ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara u Republici Srbiji – čija je zakonom propisana delatnost da propisuje odgovarajuće mere zaštite spomeničkog nasleđa – pre svega očuvanje njegovog integriteta i autentičnosti, kako bi ovaj nenadoknadivi resurs od naročitog značaja za istoriju, kulturu i tradiciju Republike Srbije bio predat na čuvanje budućim generacijama.

Konstatujući da je u slučaju gondole Kalemegdan – Ušće došlo do kontradiktornih izdavanja uslova za sprovođenje mera tehničke zaštite i mišlјenja od strane ustanove u kojoj radimo – koje su proizvele oprečne stavove u planskim dokumentima i izazvale veoma odlučnu reakciju stručne i naučne javnosti koja je gotovo jednoglasno stala u odbranu Beogradske tvrđave – jednog od najvažnijih spomenika kulture u Republici Srbiji, podsećamo na klјučne činjenice u ovom postupku:

− Republički zavod i Arheološki institut SANU, pripremajući priklјučivanje Republike Srbije trans nacionalnoj serijskoj nominaciju Granica Rimskog Carstva na Uneskovu Listu Svetske baštine, sastavili su preliminarni (tentativni) list sačinjen od 62 lokaliteta odbrambenih rimskih fortifikacija, uvrstivši i Beogradsku tvrđavu jer su u njoj očuvani značajni ostaci Rimskog vojnog logora IV Flavijeve legije tzv. kastruma. Stalna delegacija Republike Srbije pri Unesku predala je ovaj preliminarni list Centru za Svetsku baštinu u Parizu 9. aprila 2015. godine. U procesu pripreme upisa Radna grupa Republike Srbije za izradu nominacije Granica Rimskog Carstva u Srbiji od 62 lokaliteta sa preliminarne liste izdvojila je 17 koje će Republika Srbija nominovati za upis na Listu, a među tim lokalitetima je i Beogradska tvrđava. Stoga je Beogradsku tvrđavu, pored toga što je spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju potrebno posmatrati i u kontekstu kandidata za upis na Uneskovu Listu Svetske baštine, što je postala pre nastanka, ili bar javnog predstavlјanja ideje o izgradnji gondole Kalemegdan – Ušće.
 
− Republički zavod je povodom uvida u nacrt Plana generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – grad Beograd (Celine od I do XIX u koju spada i Beogradska tvrđava – u dalјem tekstu Plan generalne regulacije) u oktobru 2015. godine izneo mišlјenje (br. 12/98 od 18. oktobra 2015) da je potrebno zabraniti postavlјanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima. To mišlјenje uvažila je Komisija za planove grada Beograda. Plan generalne regulacije usvojila je Skupština grada Beograda u martu 2016. godine (Sl. List grada Beograd br 20/16 od 21. marta 2016. godine). U ovom dokumentu decidno stoji stav: zabranjuje se postavlјanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima.

− Nakon inicijative JP Skijališta Srbije iz decembra 2016. godine, Republički zavod je, suprotno važećim odredbama pomenutog Plana generalne regulacije kao i mišlјenja koje je izdao u toku javnog uvida za njegovo donošenje izneo stav da predložena trasa žičare ne ugrožava najznačajniji deo Beogradske tvrđave i izrazio spremnost za izdavanje mera tehničke zaštite, uz uslov da se prethodno izradi studija izvodlјivosti i obave arheološka istraživanja. (br. 45/2 od 24. januara 2017. godine). To mišlјenje bilo je u suprotnosti sa važećim Planom generalne regulacije koji je bio obavezujući kako za izdavaoca, tako i za tražioca tog mišlјenja, jer se u mišlјenju izražava makar načelna spremnost da se gradi nešto što je tim planom decidno zabranjeno.

− Nažalost, nakon zahteva JP Skijališta Srbije iz maja 2017. godine Republički zavod izdao je uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite za potrebe izrade Plana detalјne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće u oktobru iste godine (br. 2/2257 od 20. oktobra 2017. godine u dalјem tekstu Plan detalјne regulacije) i pored toga što u međuvremenu nisu izvedena tražena arheološka istraživanja, niti je izrađena studija izvodlјivosti.

− Mada u potpunom nesaglasju sa hijerarhijski starijim Planom generalne regulacije, skupština Grada Beograda usvojila je u junu 2018. Plan detalјne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće (Sl. List Grada Beograda 65/18 od 2. jula 2018.), sa inkorporiranim merama zaštite Republičkog zavoda.

− Neusaglašenost Plana detalјne regulacije iz juna 2018. sa hijerarhijski starijim Planom generalne regulacije iz marta 2016. prenebregli su svi učesnici u postupku njegove izrade i usvajanja – pre svega Grad Beograd koji je doneo odluku o izradi Plana, a zatim, pored Republičkog zavoda koji je dao uslove i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao obrađivač Plana, Komisija za planove, i najzad opet Skupština grada Beograda koja je plan usvojila.

− I konačno, na zahtev Ministarstva Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz februara 2019. godine za izdavanje lokacijskih uslova u postupku objedinjene procedure za izdavanje građevinske dozvole, Republički zavod izdao je mere zaštite na osnovu koji se u stavu 1. eksplicitno dozvolјava izgradnja Gondole, kabinske žičare UšćeKalemegdan u svemu sa važećim planom detalјne regulacije (br. 1-182/2019 od 13. februara 2019). Ove mere inkorporirane su u Lokacijske uslove za izgradnju gondole u Beogradu – kabinske žičare Ušće – Kalemegdan koje je izdalo Ministarstvo Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u februaru ove godine (br. 350-02-00033/2019-14 od 14. februara 2019), da bi u aprilu isto ministarstvo izdalo Građevinsku dozvolu za pripremne radove za izgradnju stanicu gondole Kalemegdan (br. 351-02-00063/2019-07 od 1. aprila 2019). Izdavanjem Građevinske dozvole za pripremne radove, stvorili su se uslovi da otpočne izgradnja stanice gondole Kalemegdan.

Stoga, izražavamo zabrinutost da otpočinjanjem radova može doći do trajnog uništavanje kulturnog nasleđa na Beogradskoj tvrđavi – nepokretnom kulturnom dobru od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, iz sledećih razloga:

  • Izgradnjom gondole Kalemegdan – Ušće doći će do trajnog uništavanja arheološkog nasleđa iz različitih epoha čime će se u potpunosti narušiti do danas sačuvana autentičnost i integritet Beogradske tvrđave.
  • Izgradnjom gondole narušiće se integritet spomenika kulture koji je jedinstven upravo po tome što predstavlјa „najbogatiju riznicu materijalnih ostataka prošlosti bez kojih je nemoguće proučavati istorijski razvoj grada“, pored toga Beogradska tvrđava „reprezentuje više nego i jedan drugi spomenik ove vrste u našoj zemlјi razvoj fortifikacija kroz više istorijskih perioda“ (Rešenje o utvrđivanju Beogradske tvrđave za spomenik kulture 31.05.1965. godine).
  • Izgradnjom gondole biće narušen i integritet parka Kalemegdan – prvog gradskog parka čije je formiranje započelo ozelenjavanjem prostora tvrđavske glasije neposredno posle predaje klјučeva grada Knezu Mihailu 1867. godine. Zbog sadejstva prirodnih vrednosti značajnih vrsta odnegovanog zelenila i kompozicionih i umetničkih vrednosti brojne spomeničke skulpture park Kalemegdan u okviru granica spomenika kulture Beogradske tvrđave predstavlјa jedinstven i celovit ambijent.
  • Izgradnjom gondole doći će do uništavanja (fizičkog razgrađivanja, izmeštanja) značajnog kulturnog sloja iz perioda kada se na prostoru Beogradske tvrđave nalazio Rimski vojni logor (rimski kastrum), što je bio razlog za nominaciju Beogradske tvrđave za upis na Uneskovu Listu Svetske baštine u okviru Granica Rimskog Carstva, trans nacionalna serijska nominacija koja predstavlјa najveće i najkompleksnije dobro na Uneskovoj listi sa najvećim brojem pojedinačnih dobara i država na čijim teritorijama se ta dobra nalaze (trenutno Velika Britanija i Nemačka, u proceduri proglašenja Austrija, Mađarska i Slovačka, u procesu nominacije Hrvatska, Srbija, Rumunija i Bugarska, u perspektivi Turska i zemlјe severne Afrike). Zbog značaja i kompleksnosti ovog dobra savetodavno telo Uneskovog Međuvladinog komiteta za Svetsko nasleđe ICOMOS, izradilo je posebnu metodologiju upisa kojom je predviđeno da se na Listu mogu upisati i dobra koja ne moraju nužno biti prezentovana, već je dovolјno da su sačuvana (u zemlјi, vodi, temelјima i zidovima drugih mlađih objekata i sl.) baš kao što je slučaj sa Rimskim vojnim logorom u sklopu Beogradske tvrđave. Izgradnjom stanice gondole Kalemegdan, na čijoj predviđenoj lokaciji se nalazi veliki Rimski šanac i zapadno obziđe logora sa kulama, došlo bi do uništavanja ili u najmanju ruku dislociranja njihovih ostataka, što bi narušilo postojeću autentičnost i posledično dovelo do izuzimanja Beogradske tvrđave sa liste lokaliteta koji ispunjavaju uslove za upis na Listu Svetske baštine.
  • I konačno, ali ne i najmanje važno, izgradnja gondole Kalemegdan – Ušće u direktnoj je suprotnosti sa Planom generalne regulacije koji je još uvek na snazi i čije odredbe su obavezujuće, a on, da podsetimo, izričito za prostor Beogradske tvrđave zabranjuje izgradnju žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju.

I zato, sagledavajući iznete činjenice i opasnost kojoj je izloženo najvrednije kulturno nasleđe, mi, dole potpisani konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, samo i isklјučivo iz razloga neophodnosti očuvanja Beogradske tvrđave − nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i potencijalno u bliskoj budućnosti dobra na Uneskovoj Listi Svetske baštine apelujemo na:

  1. Direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da u okviru svojih nadležnosti oglasi ništavim sledeća akta:

− Mišlјenje izdato JP Skijališta Srbije br. 45/2 od 24. januara 2017. godine;

− Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite za potrebe izrade Plana detalјne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće u oktobru iste godine izdate JP Skijališta Srbije za potrebe izrade Plana detalјne regulacije za gondolu Kalemgdan – Ušće br. 2/2257 od 20. oktobra 2017. godine;

− Uslove za preduzimanje mera zaštite izdate Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za izdavanje lokacijskih uslova u postupku objedinjene procedure br. 1-182/2019 od 13. februara 2019;

jer su sva izdata u suprotnosti sa odredbama i tada (kao i danas) važećeg Plana generalne regulacije, kojih je izdavalac bio dužan da se pridržava.

  1. Gradonačelnika Grada Beograda da u okviru svojih nadležnosti pokrene proceduru za stavlјanje van snage Plana detalјne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, zbog njegove neusklađenosti sa odredbama Plana generalne regulacije kao i zbog nenadoknadive štete koja se njegovom primenom može naneti kulturnom dobru od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
  2. Ministra kulture i informisanja da u okviru svojih nadležnosti (posebno onih prema članu 107. i članu 112. Zakona o kulturnim dobrima) preduzme korake za stavlјanje van snage Plana detalјne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, zbog nenadoknadive štete koja se njegovom primenom može naneti kulturnom dobru od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
  3. Ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da u okviru svojih nadležnosti proglasi ništavnim sledeća akta:

− Lokacijske uslove za izgradnju gondole u Beogradu – kabinske žičare Ušće – Kalemegdan koje je izdalo Ministarstvo Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture br. 350-02-00033/2019-14 od 14. februara 2019;

− Građevinsku dozvolu za pripremne radove za izgradnju stanicu gondole Kalemegdan br. 351-02-00063/2019-07 od 1. aprila 2019;

jer su sva izdata u suprotnosti sa odredbama tada (kao i danas) važećeg Plana generalne regulacije kojih je izdavalac bio dužan da se pridržava.

  1. Direktora Arheološkog instituta SANU, da ne započinje planirane i odobrene arheološke radove na području izgradnje stanice gondole Kalemegdan na Savskom šetalištu Beogradske tvrđave, jer i sama zaštitna arheološka iskopavanja mogu dovesti do trajnog oštećenja kulturnih slojeva što bi moglo izazvati nesagledive posledice po autentičnost i integritet skrivenih kulturnih slojeva, posebno u kontekstu nominacije Beogradske tvrđave na Listu Svetske baštine.

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Od Beograda prave poseljačeni Diznilend

Ekipa loših đaka koja sedi u Starom dvoru nikako da shvati da staro gradsko jezgro kao i čitav grad Beograd pripadaju građanima koji u njemu žive a da su oni samo SIVIL SERVANTI koji te građane opslužuju i koji su obavezni da tim građanima omoguće udoban život bez stresova.

Međutim, dnevna količina urbanog stresa proizvedena besmislicama koje se dešavaju oko nas u javnom prostoru, kao da je iscrpla svu građansku energiju. Već sedam godina gradska uprava sistematski razara Beograd tretirajući ga kao svoj partijski plen ne hajući na brojne primedbe građana i urbanističko-arhitektonske struke.

Takav urbani terorizam ovaj grad nikada do sada nije doživeo u svojoj milenijumskoj istoriji. Čim je ekipa zasela na vlast u Beogradu, zavela je pravo URBANO VANREDNO STANJE u kome je njima sve dozvoljeno.

Krše se urbanistički zakoni i besramno gazi javni interes i na taj način od Beograda pravi ružan, poseljačeni, prenaseljeni, neudobni Diznilend – raj za trećerazredne turiste željne jeftine zabave a pakao za njegove žitelje.

Da je Beograd sišao s uma govori nam ono što se gradi u Savskom amfiteatru, govori nam pusta Železnička stanica izmeštena iz centra na periferiju u jedno gradilište, govori nam trg Slavija i njena saobraćajna nemoć, govori nam popločani najveći beogradski park Ušće i njegovo pretvaranje u vašarište, govori nam najuže gradsko jezgro pretvoreno u popločano ostrvo od 20.000 metara kvadratnih iz koga je isključen svaki drugi saobraćaj i od koga se pravi pravo mučilište za bar 10.000 ljudi koji na tom gradskom ostrvu treba da žive.

Kada je ovakav TEROR u pitanju, onda je građanski otpor, građanski protest i građanska neposlušnost obaveza svakog građanina – njegova građanska dužnost.

Za sve gore pobrojane urbane besmislice vođene su bitke sa građanima i u svim tim bitkama gradska vlast je pobedila svoje građane iako je Srbija kao članica Ujedinjenih nacija nedavno potpisala njenu Povelju Habitat 3 po kojoj su se sve članice obavezale da donesu zakone kojim se propisuje da o strateškom održivom razvoju glavnih gradova svih država potpisnica moraju odluke donositi prvo građani, pa struka i tek na kraju uprava.

Da je kod nas sve obrnuto i na glavačke govori trenutna bitka koja se vodi sa Vasinom ulicom i Studentskim trgom.

Oni loši đaci sa početka ovog teksta smislili su da Vasinu ulicu proglase za nefunkcionalnu i ružnu pa su odlučili da je zatvore za saobraćaj a da bečkog arhitektu dovedu da im po trgu poređa šarene pločice a da im Kinezi izgrade trospratnu podzemnu garažu ne hajući za arheološko blago Rimskog carstva koje leži odmah ispod površine.

Samo što će ovog puta ovu bitku loši đaci izgubiti jer su na drugoj strani odlični đaci udruženi u građansku Inicijativu „Pešaci nisu maratonci“ sastavljenu od mladih arhitekata, lekara, istoričara umetnosti, advokata, književnika rešenih da brane svoja prava na normalni život.

NJima moraju da priđu i da ih podrže svi ugroženi stanari centralne gradske zone i da od nemih posmatrača postanu glasni građanski aktivisti u ime normalnosti urbanog življenja i pre svega u ime zdravog razuma koji ovde neko hoće da im ukine.

Loši đaci morali bi da znaju da se u svetu sve više prave pešačke ulice a sve manje pešačke zone. Loši đaci moraju da znaju da nijedan grad u Evropi nema 20.000 metara kvadratnih pešačke zone i da je sramota da se sa tim hvale. Isto tako te zone moraju biti ispresecane pravim funkcionalnim kolovozima kako stanovnici centra grada ne bi živeli u Getu u kome svoje preminule sugrađane uvijaju u ćebe i nose na ramenima na pola kilometra udaljenosti.

Loši đaci bi morali još jednom da razmisle i puste uzanom kolovoznom trakom javni saobraćaj duž Vasine i Uzun Mirkove ulice sve do Ul. Tadeuša Košćuškog. Preostali prostor Vasine ulice i Studentskog trga treba prepustiti širokim trotoarima sa drvoredima, klupama i cvetnim žardinjerama a sve to može da uradi i neki beogradski arhitekta od 2.500 koliko ih ima samo u Beogradu ukoliko u međuvremenu nisu otišli u Dubai ili negde drugde po svetu.

I naravno ono što je najvažnije – odustati od besmislenog kopanja radi nekakve kiklopske podzemne garaže od 21.000 m kvad. I odmah krenuti sa sistematskim arheološkim istraživanjima bez obzira koliko će za to biti potrebno vremena i novca.

Za kraj jedna kratka lekcija iz istorije baš ovog lokaliteta kako bi loši đaci shvatili da je Vasina ulica najfunkcionalnija, najlepša i najvažnija ulica u Beogradu i da se iz nje ulazi u naše najvažnije muzeje, pozorišta, koncertne dvorane, studentske amfiteatre, hotele i nadam se i u civilizacijski vredne građevine Rimskog carstva od pre 2.000 godina – kada ih budu iskopali.

Pre 150 godina Beogradska varoš u Šancu bila je opasana zemljanim bedemima a unutra nakrcana divanijama turskih aga i begova i ispresecana krivim uzanim turskim sokacima. Sve sem Vasine ulice. Ova ulica je u to doba bila jedina prava ulica koja je od kapije vodila na Veliki pijac. A 1867. godine knez Mihailo Obrenović je naložio inženjeru Emilijanu Josimoviću da modernizuje Varoš u Šancu i to samo 14 godina pošto su Napoleon III i Žorž Osman krenuli sa modernizacijom Pariza i probijanjem širokih pariskih bulevara.

Emilijan Josimović je napravio ortogonalnu mrežu ulica a kao početni pravac prve regulacije upravo mu je poslužila Vasina ulica i veliko Kapetan Mišino zdanje koje je već bilo tada izgrađeno i to u strogoj regulaciji Vasine ulice.

Tako je Emilijan Josimović razmišljao o saobraćaju u centru grada iako se tada radilo samo o konjskim zapregama.

A onda su na scenu stupili loši đaci i krenuli sa gradskom hajdučijom.

Dragoljub Bakić

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Umesto zaštitne ograde betonske barikade u centru Beograda

Građevinska kompanija koja izvodi radove u centru Beograda postavila je danas na dva mesta betonske zapreke umesto klasične zaštitne ograde koja je do sada tu stajala i koju su predstavnici opozicije u dva navrata uklonili odatle.

barikade-palata-albanije-1-1024x576.jpg

Радови се настављају....

x7Ak9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

420 дана...

57209088_842400192787888_784930084081578

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ће до овога доћи требали смо да знамо још давно када су ОНАКВУ зграду железничке станице "прелепили" билбордом - на води... туга једна.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upravni sud naložio zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu

Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) navodi da je Upravni sud u Beogradu doneo rešenje kojim se na zahtev RERI nalaže zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva.

Institut je u saopštenju objavljenom na sajtu reri.org.rs naveo da je rešenjem od 19. aprila Upravni sud zaključio da je zahtev za odlaganje izvršenja rešenja osnovan, te da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima "nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Kalemegdansku tvrđavu i životnu sredinu". 

"Prema zaključku Upravnog suda, izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi", stoji u saopštenju. 

Navodeći da po rešenju Upravnog suda radovi na Kalemegdanu "ne smeju biti nastavljeni dok sud ne donese konačnu odluku o zakonitosti građevinske dozvole", Institut je ocenio da odluka Upravnog suda "pokazuje da vladavina prava u Srbiji i dalje postoji te da borba za zaštitu životne sredine i javnog interesa pravnim sredstvima daje rezultate". 

RERI je u saopštenju pozvao nadležne organe, a posebno Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo turizma i telekomunikacija, Grad Beograd i JP "Skijališta Srbije" da "poštuju zakone i obustave sve aktivnosti na izgradnji gondole koje nanosi trajnu štetu javnom interesu".

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se na području Beogradske tvrđave i arheološkog nalazišta "Antički Singidunum" na Kalemegdanu odobravaju pripremni radovi koji uključuju iskop zemlje i pobadanje betonskih šipova.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da će poštovati odluku Upravnog suda o odlаgаnju izvršenjа rešenjа tog resora zа pripremne rаdove nа izgrаdnji gondole nа Kаlemegdаnu. Ministarstvo je u saopštenju navelo da će "kao i uvek do sada", poštovati odluke suda "jer je u okviru svoje nadležnosti doneo zakonito rešenje". 

"Izrаžаvаmo nаdu dа će Uprаvni sud po tužbi protiv rešenjа Ministаrstvа rаditi jednаko аžurno i efikаsno kаo što je doneo rešenje o odlаgаnju izvršenjа nаšeg rešenjа", stoji u saopštenju. 

Dodaje se da je posebnа grаđevinskа dozvolа kojom se odobrаvаju pripremni rаdovi na Kalemegdanu "donetа po zаhtevu Skijаlištа Srbije nа osnovu člаnа 133. Zаkonа o plаnirаnju i izgrаdnji i u sklаdu s vаžećim prostornim plаnom i plаnskim аktimа grаdа Beogrаdа, kаo i u sklаdu s rešenjem Zаvodа zа zаštitu spomenikа kulture".

Državna sekretarka u ministarstvu Aleksandra Damnjanović za N1 kaže da se divi brzini kojom je sud reagovao, ali insistira da se Ministarstvo pridržavalo svih važećih akata koji se tiču izgradnje gondole prilikom izdavanja dozvole. Damnjanović dodaje - poštovaće odluke suda.

izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Na godišnjoj konferenciji Evropske asocijacije organizatora prajdova (EPOA) Beograd Prajd je osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije EuroPrajd 2022. godine, pobedivši ostale kandidate, Barselonu, Lisabon i Dablin.
             Ilustracija Foto: Pixabay/Gagnonm1993 EuroPrajd se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja još od 1992. godine i Beograd je jedinstven po tome što će se EuroPrajd 2022 događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA), saopštila je organizacija Beograd Prajd.
      „Jako sam ponosan. Organizacija EuroPrajd 2022 u Beogradu nam pruža mogućnost da LGBT+ zajednicu sa Zapadnog Balkana osnažimo, reafirmišemo promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji i predstavimo Beograd kao nezaobilaznu turističku destinaciju, bezbednu i otvorenu za sve. Verujemo da će EuroPrajd približiti regionalnoj i evropskoj javnosti pitanja od posebne važnosti za LGBT+ zajednicu u Srbiji i regionu, kao što su pravno regulisanje istopolnih zajednica“, kazao je Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil RightsDefenders i član organizacionog odbora Beograd Prajda.
      On je dodao da je siguran da će EuroPrajd biti važan faktor u afirmaciji šireg društvenog konsenzusa i uvažavanja različitosti i sloboda.
      „Želeo bih da se zahvalim svim organizacijama zaljudska prava sa Zapadnog Balkana koji su bili i ostali naši glavni saveznici, aktivistima i volonterima okupljenim oko Beograd Prajdakao i Turističkoj organizaciji Srbije na celokupnoj i svesrdnoj podršci“, dodao je Miletić.
      Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda kazao je da je Izbor Beograda kao grada domaćina EuroPrajd 2022 velika potvrda njihovog rada i cilja koji su postavili kada smo počeli da organizuju Beograd Prajd.
      „Ovu pobedu posvećujemo svim našim volonterima, aktivistima i ljudima koji su nas sve ove godine podržavali. EuroPrajd 2022 u Beogradu nam daje priliku da Evropi i svetu pokažemo i pozitivne strane Balkana, ali najvažnije od svega je da ovim događajem želimo da ukažemo na duboke razlike koje imamo u društvu kao i na ozbiljan i sistematski problem diskriminacije i nejednakosti sa kojima se suočava LGBT+ zajednica na Zapadnom Balkanu“, istakao je Mihailović.
       
      https://www.danas.rs/drustvo/beograd-domacin-europrajda-2022-godine/
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Bundesministerium für Europa, Integration und Äußeres - CC BY 2.0
      Ministar za ljudska i manjinska prava i predsednik Demokratske unije Albanaca, Mehmed Zenka zauzeo je stav Albanskog foruma, koji je pre dva dana zapretio da će se albanska zastava vijoriti Crnom Gorom i da Albance zbog toga niko neće smeti da kažnjava.
      On je zatim naglasio kako je njegov narod ,,bio za nezavisnu Crnu Goru“ i da, stoga, Albanci sada ,,imaju pravo da ističu svoje simbole“.
      „Albanci su se deklarisali za državu Crnu Goru i ne znam šta bi trebalo još da urade, kazao je on za ,,Antenu M““ i dodao da ne vidi ništa sporno u slavlju na Cijevni.
      Na isto pitanje, potpredsednik Skupštine i lider Force Genci Nimanbegu je ponovio sličan stav koji je izneo u javnost pre dva dana objasnivši da je na slavlju korišćena zastava albanskog naroda i da će oni nastaviti da ističu samo nju, prensoi portal In4s.
      „To je naša albanska zastava i mi imamo pravo da je upotrebljavamo. Imamo pravo da izražavamo našu etničku pripadnost. To što Zakon o javnom redu i miru to zabranjuje, to je druga stvar“ poručio je on.
      On je, povodom najave moguće prijave od strane ministarstva kulture Crne Gore, koje je bilo prinuđeno da reaguje nakon pisanja medija, kazao da će to videti kao ,,iniciranje svađe sa Albancima“.
      „Mi imamo naš nacionalni simbol i po Ustavu imamo pravo na slobodnu upotrebu, a sve drugo po mom mišljenju je samo iniciranje svađa sa našim narodom“, rekao je on i dodao da će Albanci zajedno odličiti o ,,adekvatnom odgovoru Vladi Crne Gore“.
      Podsećamo, Albanski forum zapretio je pre dva dana da će, na nivou svih nacionalnih partija, razmotriti dalje učešće u vladi koja, kako saopštavaju, ima ,,neprihvatljiv stav prema kulturnim aktivnostima Albanaca“ time što im je sugerisano iz Ministarstva kulture da, zajedno sa albanskom, ističu i državnu crnogorsku.
      Albanci, uvređeni zbog stava Ministarstva, kazali su da će se albanske zastave vijoriti po Crnoj Gori i zapretili da neće dozvoliti da ih bilo ko zbog toga kažnjava.
      To je, naveli su oni, njihova zastava, a ne crnogorska i potom su prekorili Vladu opomenuvši ih da su Albanci u značajnoj meri zaslužni za nezavisnost i evro-atlanski proces Crne Gore.
      Iz Albanskog foruma apostrofirali su da najavljena prijava njima ,,ne znači ništa“, a potom poručili da se Crnom Gorom vijori i da će se ,,neizostavno vijoriti zastava Albanije“.
      (Sputnjik)
      Albanski funkcioneri: Stvorili smo nezavisnu Crnu Goru, sad ćemo isticati naše zastave!
      WWW.KRSTARICA.COM "Albanska zastava će se vijoriti Crnom Gorom i Albance zbog toga niko neće smeti da kažnjava"  
    • Од Милан Ракић,
      Dobrila, beloglavi sup poreklom iz Srbije, letela je na nekoliko puta većoj visini nego obično 12. aprila ove godine kada je inicijativom kompanije Turkish Airlines i njene podružnice Turkish Cargo vraćena u matični vazdušni prostor.
      Priča o epopeji ptice sa zvanično najvećim rasponom krila u Srbiji nije toliko herojska ni srceparajuća. Dobrila, budući da spada u visokoperformansne letače sposobne za međunarodne letove, jednostavno je letela dok je mogla na svojoj redovnoj migracionoj ruti skoro 1600 kilometara. Prizemljila se u decembru prošle godine na granici Turske i Sirije i budući da je bila legalna za let odmah je ustanovljeno odakle je. Možda je i mogla da se vrati kući nakon rehabilitacije ali ju je, prema nekim tumačenjima, jednostavno mrzelo.
      „Dobrila čarter“ prilikom opsluživanja u Beogradu / Foto: Turkish Airlines Kompanija Turkish Airlines preuzela je inicijativu. Besplatno je preletela Dobrilu u jednom od svojih A330-200F i svet je saznao za nju.
      Juče je premijerno na YouTube kanalu turske nacionalne avio-kompanije prikazan video ove simpatične vazduhoplovne priče. Samo nekoliko nedelja nakon što su marketing Turkish Airlinesa i njegova video produkcija ponovo postali popularni na društvenim mrežama u Srbiji.

    • Од Милан Ракић,
      Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

      Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
      Mitroviću će u kaznu biti uračunaro i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.
      Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je danas da njegov sin Aleksandar nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić već da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.

      „Posle tri veštačenja, koje nisam tražio ja ili moj sin Aleksandrar već Tužilaštvo, sva tri su potvrdila da moj sin Aleksandar nije kriv, ali je danas sud osudio mog sina samo zato što je moj sin. E, moj časni sude!“, naveo je Mitrović na svom tviter nalogu.
      Aleksandar Mitrović je osuđen na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana za dva krivična dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
      On je 18. jula 2013. godine, vozeći džip Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.
      Otac nastradale devojke i tužilaštvo najavili su žalbu na presudu.

    • Од Милан Ракић,
      Za modernizaciju vojski šest država, Sjedinjene Američke Države odobrile su 190,7 miliona dolara pomoći, od čega je za četiri iz našeg regiona predviđeno 115,7 miliona. 

      Bosna i Hercegovina dobit će 30,7 miliona, dok će po 30 dobiti Sjeverna Makedonija i Albanija, a Hrvatska 25 miliona dolara. 
      Amerikanci će ovim sredstvima djelimično finansirati nabavku višenamjenskih helikoptera za Oružane snage BiH. 
      Vojni analitičar Nedžad Ahatović pojašnjava da se radi o Programu ERIP (European Recapitalization Incentive Program), u okviru kojeg SAD želi da vladama šest zemalja pomogne da se riješe borbene tehnike istočnog porijekla. 
      Zrakoplovni ešalon 
      - Za BiH je predviđeno 30,7 miliona dolara, koji se uglavnom planiraju iskoristiti u modernizaciji zrakoplovnog ešalona. No, za razliku od drugih zemalja regiona čiji se vojni kapaciteti baziraju na opremu tzv. istočnog porijekla, BiH nema tih problema, jer je kroz program modernizacije "Opremi i obuči" iz 1997. godine dobila donaciju naoružanja i vojne opreme uglavnom zapadnog porijekla u vrijednosti od 250 miliona dolara. Zato BiH ima minimalne potrebe za zamjenom opreme istočnog porijekla - navodi Ahatović. 
      Što se tiče zrakoplovnog ešalona, napominje da BiH u opremi ima 50 posto kapaciteta zapadne proizvodnje, piše Faktor. 
      - Radi se o 14 američkih helikoptera Bell UH-1 Iroquois koji su došli kao donacija 1997. godine, a od kojih je operativno svega pet. Ostali su u nekim fazama generalnog remonta koji ide sporo zbog blokada u vezi sa modernizacijom OSBiH koju provode parlamentarci u oba doma iz entiteta RS, dok je jedna letjelica otpisana. Postojeća sredstva iskoristila bi se za nabavku dva višenamjenska srednja transportna helikoptera kako bi se zamijenili vremešni ruski helikopteri, jedan Mil Mi-8 i jedan Mil Mi-17. 
      Najbolja zamjena bi bila zadnja varijanta srednjeg transportnog helikoptera Super Puma kojeg sada radi konzorcij Airbus pod nazivom Airbus Helicopters H225M i koji košta oko 20 miliona eura. On se može koristiti 40 godina, uz mogućnost letenja po svim vremenskim uvjetima i nošenja 5,2 tone korisnog tereta ili 28 vojnika. Školovanje pilota bi bila obaveza države BiH, no u perspektivi nabavka tako kvalitetne opreme koja se može upotrijebiti i za potrebe civilnih struktura je ipak neka daljnja budućnost - napominje Ahatović. 
      Tenkovi i transporteri zapadne proizvodnje Oružane snage BiH u kopnenoj vojsci imaju svega 25 do 30 posto opreme koju bi trebalo zamijeniti. 
      - Primjera radi, oklopne jedinice OSBiH, za razliku od svih drugih zemalja u okruženju posjeduju 90 posto tenkova i transportera zapadne proizvodnje. Njihova kvalitetna modernizacija može produžiti resurse upotrebe te opreme na duži vremenski period, a u našoj zemlji postoje vrlo razvijeni tehnički kapaciteti za održavanje složenih zapadnih borbenih sistema. Kod artiljerije je situacija nešto drugačija, jer se koristi svega 45 posto oružja zapadne tehnologije. Prema dostupnim podacima, OSBiH posjeduju 36 odličnih lako prenosivih britanskih haubica L-118 kalibra 105 mm i 126 američkih haubica M-114 kalibra 155 mm. 
      Ostaje da se eventualno zamijeni 258 haubica D30 kalibra 122 mm koje BiH radi u domaćoj proizvodnji zajedno sa municijom, kao i 36 višecjevnih bacača raketa APRA 40 kalibra 122 mm baziranih na ruskim sistemima BM-21 GRAD. No, opet za razliku od drugih zemalja BiH je u svojoj namjenskoj industriji razvila novo oružje koje može da bude kvalitetna zamjena za zastarjele haubice istočnog porijekla, tako da se ozbiljno može razmatrati nabavka 300 cijevi nove domaće moderne samohodne haubice M-1 u NATO kalibru 155 mm. Sa tom nabavkom i modernizacijom postojećih kapaciteta OSBiH bi u "zemaljskom ešalonu" bio u potpunosti u skladu sa NATO standardima - pojašnjava Ahatović.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...