Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
JESSY

Hrišćanski smisao stradanja

Recommended Posts

Bog je ustrojio sve u svetu za dobro ljudi. Neosporno je da stradanje samo po sebi, koje nije osmisljeno oduhotvorenim razumom, ostaje zlo s kojim se treba i moze boriti; ali ono moze biti okrenuto i na nasu korist..


Prema stradanju se moze odnositi dvojako: ili kao ranjena zver koja trci u svoju jazbinu, da bi tamo stenjala ili uginula, ili kao duhovni covek, koji je odlucio da ojaca kroz iskusenja. 

Niko ne upozna sebe samog dok ne prodje kroz stradanja. Bolesti, nedobronamernost ljudi koji nas okruzuju, rasprsena masta o ljubavi, o licnoj sreci, razocarenje u bliskog coveka, teska nesreca, smrt bliznjih, samoca, izbegavanje kazne cesto nas primoravaju da se zamislimo i trezevno ocenimo svoj zivot, i da pocenmo da trazimo drugaciji put. Sta zna covek koji je svim silama izbegavao stradanja? Samo onaj, ko je stradao moze da gleda na zivot otvorenih ociju i da u njemu vidi sve ozbiljno i veliko. Gospod salje iskusenja radi covekovog dobra. Zadobivsi udarac, ljudska priroda pocinje da se buni, tezi da izbegne bol, lisavanja, opasnosti. Odrasli covek kopni, kao bolesno dete, ne shvatajuci zasto ga roditelji vode u bolnicu radi ozbiljne i teske operacije, koja medjutim moze da mu spase zivot. Ali dete na kraju ipak shvata da su roditelji postupili pravilno. Tako i nama nas Otac Nebeski salje iskusenja, kako bismo mi kroz njih iscelili dusu radi vecnog zivota. Vera u Boga je - znak istinskog hriscanstva. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stradanje je - skola bratske ljubavi. Onaj covek koji je sam stradao moze da shvati tudje nevolje i spreman je da mu pritekne u pomoc. Ko sam nije prosao kroz iskusenja, nije preziveo boli, taj ne zna koje reci treba uputiti svome bratu ili sestri koja strada - takav covek ne ume da sastradava. Najvece razumevanje i ljubav se najcesce moze dobiti od ljudi kojima nije stran tezak rad, potreba, dugo rastajanje od bliznjih, bolest. Upravo oni bolje od svih drugih shvataju tudju nesrecu i krecu mu u susret. Poznato je mnogo slucajeva kada siromasni roditelji sa mnogo dece usinovljavaju sirocad, koji i bez toga jedva spajaju kraj s krajem, ali koji ih vole kao svoju decu. Kod coveka se od bogatstva, komfora, srece, krepkog zdravlja cesto radja neodgovoran odnos prema svemu tuznom i tragicnom sto nas okruzuje, njegovo srce se zatvara i otvrdnjuje. 

Stradanje je - skola smirenja i istine. Desava se da zaslepljeni, gordi covek misli da je sposoban za velika dela, i zelja za vlascu i samovelicanjem ga podstice na poduhvate koji prevazilaze njegove moci. On zaboravlja da je u ovom svetu samo prolazno i ograniceno bice. 

Takvom coveku stradanje vraca istinski pogled na zivot i na samog sebe. Ako se on ne pobuni i ne zatvori u grcevitoj bogoborackoj samouverenosti, onda stradanje moze da mu da neki "novi osecaj", da mu otvori oci za duhovni horizont, koji je dotad za njega ostajao zaklonjen zemaljskim pobedama. Kao sto slep covek ne moze da razume pricu o jarkim bojama u svetu koji ga okruzuje, tako i covek koji je zanesen svojim sujetnim brigama ili pohotama za uzivanjem, ne shvata nista o duhovnom zivotu, i njemu to objasnjavati je isto sto i razgovarati s njim na njemu nepoznatom jeziku. Ali se cesto desava da mu stradanje otvara oci, i on odjednom vidi sebe nesrecnog, slabog i usamljenog, i tog trenutka mu Otac Nebeski projavljuje Svoje pokroviteljstvo, covek se susrece sa Bogom, koga on pre u svojoj uobrazenosti nije poznavao i koga je odricao. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stradanje je – skola samoogranicavanja, odvajanja od prethodnih radosti – put askeze. Covek se tako lako veze za sve prethodno. Stradanje, bolesti, starost, nesrece, razvodi – sve to pokazuje da zemaljski zivot prolazi. I duhovni covek razmuslja o tome da ce doci dan kada ce sve zemaljsko nestati za njega, i da zato treba da bude spreman na to odvajanje od materijalnih stvari, trazeci Nematerijalno. Na taj nacin je covek ucenik u zivotnoj skoli, a njegov ucitelj je stradanje. I zadatak ucenika je da iz te lekcije izvuce sto je moguce vise duhovne koristi. Pastirska sluzba je sastradavanje sa onim koji strada, i otkrivanje njegovom duhovnom pogledu ociscujuceg i iskupiteljnog smisla stradanja. 

"Kako blagi Bog moze da dopusti nasa stradanja?" – pitaju slabi u veri, samoljubivi, koji se kite svojom prividnom pravednoscu. "Nevolja i tuga na svaku dusu covjeka koji cini zlo" (Rim.2, 9). Da li je Bog kriv za ta stradanja? Da li mi zelimo da greh ne povlaci za sobom bol, to jest da se greh ne iskupi, kako bi svet utonuo u grehu? Po recima svetih otaca, nasi gresi se iskupljuju nevoljama, jer ako nema nevolja – nema ni spasenja. U svakom coveku, bez obzira na to koliko on bio pravedan i cist, postoji stihija greha, koja ne moze uci u Carstvo Nebesko, i koja treba da izgori; tako da gresi gore i sagore nasim stradanjima. 

Biblijski proroci su upravo tako shvatali i prezivljavali stradanje kao kaznu za greh. Ali s Novim zavetom je doslo i novo, duboko shvatanje smisla stradanja. "Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste" (Gal. 3, 27). A ako je sa Hristom, onda je to i sa nevoljama, i nema drugog puta za hriscanina nego kroz bol unutrasnju i spoljasnju. Tako se nicim zasluzenim, nevinim stradanjem gradi nevidljivo Carstvo Bozije, sastavlja i izgradjuje Njegovo stradajuce Telo – Crkva Hristova. Nasa bol je – znak naseg izabranistva, naseg sinovstva. "Kad biste bili od svijeta, onda bi svijet svoje ljubio" (Jn. 15, 19). Znak da smo Hristovi su – nasa stradanja, i sto vise stradamo tim vise "nismo od sveta". Zasto su svi sveti, sledeci Hrista, tako stradali? Kontakt sa svetom i pogruzavanje u njega izaziva bol kod Hristovih sledbenika, dok deca ovoga sveta ostaju nepovredjena. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nasa ljubav prema Bogu se meri nasom spremnoscu da primimo poslata nam iskusenja i da u njima vidimo ruku Boziju, i meru Bozije ljubavi prema nama. Sta znace reci apostola Pavla: "Jer nasa laka sadasnja briga donosi nam vjecnu i od svega pretezniju slavu" (2 Kor. 4, 17)? Sta oznacava ta tajanstvena veza izmedju stradanja i "slave", to jest duhovnog sijanja, rascveta, snage? To nije samo zavet vecne slave Carstva Nebeskog, vec i njen odblesak ovde, sada, u ovom prolaznom i truleznom svetu. Sve nase teskoce i tuge, koje nosimo dobrovoljno (pristajuci na njih), hrane i ukrepljuju dusu, neposredno se zamenjuju duhovnim bogatstvima: to je blagodatni vetar, koji siri jedra naseg duha. Tog trenutka kada covek sa zahvalnoscu prihvata stradanja koja mu salje Bog, on odmah oseca takav mir i srecu, da sve oko njega postaje svetlo i radosno. 

Bolesnog prepodobnog Serafima Sarovskog (1759-1833) je posetila Majka Bozija; i nas, posecuju visnje sile ukoliko smireno podnosimo bolesti. Bolest nije nesreca, vec pouka i Bozija poseta. Gospod nas beskrajno zali, ali sta da se radi ako smo mi tako ogrezli u svojoj sitnoj sujeti da bismo mogli da damo neke iskre svetog ognja samo onda kada nas savladavaju nesrece, katastrofe. Stradanje nosi ociscenje, a u suzama istice nasa zemaljska plot, i radja se telo duhovno, jer se u nevoljama mi ucimo najvaznijem: smirenju. Nas duhovni rast zavisi od toga kako mi podnosimo stradanja. Hrabrost pred njima, i spremnost na njih je znak prave duse. 

Nasa stradanja postaju "kratkotrajna i laka" ako ih posmatramo u odnosu na "ovaj svet": to je u sustini jedina istinska tacka gledista. Ako postoji samo ovaj svet, onda je u njemu sve – potpuna besmislica: razvodi, bolesti, stradanja nevinih, smrt. Sve to dobija smisao u svetlosti okeana nevidljivog zivota, koji zapljuskuje malo ostrvo naseg ovozemaljskog zivota. Kada covek nadje u sebi snage da se slozi sa iskusenjem koju mu Bog salje, on time cini ogroman korak napred u svom duhovnom zivotu.

 

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=47

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Sanela Šmit, nemačka istoričarka, o knjizi dokumenata "Proganjanje i ubijanje evropskih Jevreja od strane nacional-socijalističke Nemačke 1933-1945". Četrnaesti tom knjige „Jugoistočna Evropa i Italija“ predstavljen je nedavno u Beogradu.

      Reč je o zbirci dokumenata „Die Verfolgung und Ermordung der europaischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945“ (VEJ) (Proganjanje i ubijanje evropskih Jevreja od strane nacional-socijalističke Nemačke 1933-1945). Knjigu je priredila nemačka istoričarka Sanela Šmit i ona tim povodom govori za Danas.
      Recite nešto više o knjizi dokumenata o Holokaustu i deportaciji Jevreja u logore koje ste predstavili u Beogradu? – Knjiga „Jugoistočna Evropa i Italija“ je 14. tom od ukupno 16 tomova zbirke dokumenata „Die Verfolgung und Ermordung der europaischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 (VEJ) (Proganjanje i ubijanje evropskih Jevreja od strane nacional-socijalističke Nemačke 1933-1945). Cilj cijelog projekta je sveobuhvatno naučno izdanje centralnih izvora o istoriji progona i ubistva evropskih Jevreja. U knjizi 14 je obrađen progon i ubistvo Jevreja na teritorijama Italije, Albanije, Grčke i Jugoslavije.
      Edicija pokazuje savremene kontekste i političku i društvenu dinamiku koja je dovela do ovog masovnog zločina bez presedana. Cijela edicija će sadržati oko 5.000 dokumenata, autentičnih, naučno prokomentarisanih svjedočenja progona, počinilaca i direktno uključenih posmatrača. Mnogi od dokumenata su po prvi put objavljeni. Može da služi kao naučno sredstvo za istraživanje i istorijsko obrazovanje.
      Kakvi zaključci mogu da se izvuku iz tih dokumenata i o kakvim dokumentima je reč (oni koji se odnose na Srbiju)? - Dokumente smo birali za svaku zemlju po istoj ideji, a to je kao prvo da pokažemo dokumente počinilaca zločina, žrtava, kao i posmatrača (bystanders – kategorija koju je prvi koristio istoričar Raul Hilberg). Onda smo za svaku zemlju ili – kad je riječ o Jugoslaviji – za teritorije pod različitom okupacijom odredili na osnovu postojeće naučne literature o Holokaustu u tim zemljama, teme koje bi trebale biti reprezentirane u knjizi i na kraju izabrali iz nađenih dokumenata one koji daju najbolju sliku progona i ubijanja Jevreja.
      Čitatelji mogu naći mnoge vrste dokumenata koji direktno prikazuju položaj Jevreja u Srbiji, njihov progon od strane raznih njemačkih vlasti (razni izvještaji, npr. Lipea ili Walthera o strijeljanju Jevreja, privatna pisma Haralda Turnera, naredbe i dr.), ali i kolaboraciju domaćih organa (Izvještaj Odsjeka za Jevreje i Cigane, Izvještaj Benclera o namjeri Milana Nedića da ubrzo internira Jevreje i masone). S druge strane su tu potresna svjedočenja, na primjer iz Sajmišta (dva pisma Hilde Dajč), iz Banjice (dva pisma Bukića Pijade), iz Kladovo transporta još prije rata, onih koji su se uspjeli spasiti u Dalmaciju ili izjava Momčila Damnjanovića o iskopavanju i spaljivanju leševa na Jajincima.
      Koliko ti dokumenti bacaju novo svetlo na Holokaust koji je sproveden u Srbiji ili na užase ustaških logora Jasenovac, Gradiška… i stradanje Srba u Hrvatskoj? – Cilj edicije nije bio u novim istraživanjima nego u prikazivanju – kroz izvorne dokumente – stradanja evropskih Jevreja, znači Holokausta. Katastrofalni uvjeti u ustaškim logorima su također prikazani, ali se prvobitno odnose na stradanje Jevreja, iako se ovo jako često ne može odvojiti od stradanja Srba u NDH. Na primjer, u dokumentu 102 naređuje Veliki župan velike Župe Vrhbosna da se odmah uhapse i interniraju jevrejski i srpski komunisti.
      Kakva je uloga Milana Nedića i njegove vlade (Specijalne policije sa Božidarom Bećarevićem na čelu) u rešavanju „Jevrejskog pitanja“? Pitam Vas ovo jer u poslednje vreme imamo grupu istoričara koja se upinje da dokaže da Nedić nije imao nikakve veze sa deportacijama Jevreja, Srba i Roma kako u beogradski logor Sajmište, tako i u druge nacističke logore po Evropi. – Kako sam već napomenula, ima u zbirci i dokumenata koji se odnose na saradnju srpskih vlasti sa NJemcima u progonu Jevreja. Iz izvještaja te iste Specijalne policije (Dok. Br. 103) vidi se da su Jevreje (i „Cigane“) i njihove radnje registrovali (naredbu o registraciji je dala njemačka okupaciona uprava), ali i da su prijavljivali one Jevreje koji su se krili i predavali ih Gestapou. Mislim to doslovce stoji u izvještaju. Isto tako su raspolagali sa jevrejskim prinudnim radnicima. A to je samo jedan jedini dokument… Znači o „nikakvoj vezi“ ne može biti govora.
      Kao i u Evropi, tako je i u Srbiji poslednjih godina vidljiv porast broja istoričara, političara i javnih ličnosti koji bi da se izvrši revizija Drugog svetskog rata, pa tako imate u udžbenicima istorije u Srbiji da se pominju dva pokreta otpora (partizanski i četnički), ali se nigde ne pominje kasnija kolaboracija četnika s nacistima. Kakve posledice nosi ovakva revizija istorije u kojoj se poraženi kolaboracionisti proglašavaju za pobednike? – Pa to vam u osnovi nije istorija nego politika, na koju mi istoričari koji se bavimo istorijom Drugo svjetskog rata, nažalost, ne utičemo tako jako kako bi trebali. Moj primjer nije Mihailović, nego hrvatska predsjednica koja želi da ustanovi „pravu istinu o Jasenovcu“. Mene je ova izjava jako potresla, jer u biti kaže da mi ne znamo pravu istinu o Jasenovcu – nakon brojnih stručnih radova o njemu u posljednjih 70 godina. Nama istoričarima je potpuno jasno šta se tamo dešavalo, a to može biti jasno i svakome tko je voljan da se sa time pozabavi (kako u biti piše i hrvatski istoričar Ivo Goldstein). Ali prihvatanje istraživanja i zaključaka istoričara u javnosti je jedna sasvim druga priča.
      Proglašavanje kolaboracionista za pobjednike na samo da okreće istoriju naopako, nažalost, posljedice ovakve revizije, se vide ne samo u Srbiji, nego diljem Evrope (spomenut ću samo Aleksandra Gaulanda, lidera njemačke stranke AfD i njegovu kvalifikaciju nacističkog režima kao „ptičje govno“). Tu se jasno narušava naš (evropski) zajednički temelj iz perioda posle 1945. koji je osnovan na antifašističkoj borbi. Kuda to može odvesti, na to ne mogu ni da pomislim.
      Aleksandar ROKNIĆ

       
       
       
    • Од obi-wan,
      Velika je sedmica, ili kako jos kazemo Strasna (= stradalna), pravi moment da se podsetimo i muzickih dela koja o tome govore (pasija = stradanje).
      ...
      Za pocetak - "Pasija po Mateju", od mitr. Ilariona Alfejeva...
       
    • Од Ana B.,
      Pitanje glasi lako je voleti Boga kada daje, a kako Ga voleti kada oduzima?
    • Guest
      Од Guest,
      Stradanje nam je svima sigurno, kao i smrt, ali sam primetio da se naši pogledi na to "idealno" stradanje drastično razlikuju.
      Kod hrišćana (pogotovo kad se setim Karelinovog "Uputstva za besmrtne" i "Umeća umiranja" Danila Sisojeva), stradanje je prikazano gotovo kao cilj, samo po sebi (iako je jasno rečeno da je očišćenje). Dok sam čitao o umiranju Blažene Teodore, gotovo da sam mogao da zamislim neke članice ovog foruma kako se dive blaženoj Teodori, dok polako kopni pod groznicom i gubi svest.
      Nekako mi je hrišćansko viđenje stradanja pasivno, kao da je nemoć poželjna, po principu stradalnik ne može ništa, sve je u Božijim rukama.
      Moje idealno viđenje je suprotno od opisanog, a hteo bih da pitam da li sam dobro pretpostavio i kako forumaši vide "idealno" stradanje i smrt.
    • Guest
      Од Guest,
      Виктор Франкл - Нечујан вапај за смислом , pdf
×
×
  • Create New...