Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Лубеница

Moжеш ли човече, о нечему још осим о том твом Косову и Метохији?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Покажи  ми твоје Косово и Метохију...

Могу! О твом Косову и Метохији, можда и више неголи о „мом“…

Извини, ал моје није! Никад крочио доле, ништа ме не везује за њега, баш ништа не осећам према њему…

Крочио си, јашта да јеси, али не знаш! Пре првог корака- на Косову и Метохији си већ проходао.
Пре првог удаха доле си продисао…
Пре неголи си отворио очи погледом ти се већ преливала зора над Призреном…


Не лупетај, бре! Дај, спусти се на земљу и батали то епско нарицање! Моје није, баш ништа немам тамо!

Све ти је тамо, веруј! Све што ти не треба овде ти је, на дохват руке, а једино што ти истински треба на Косову и Метохији је, на дохват душе.
Све чега се овде дохватиш крто је и јалово, а све што тамо и не додирнеш твоје је довека!


Моје је, друже, оно што сам створио с десет прстију а не оно што и не знам тачно где је?!

Видиш, о томе и говорим- за све што си стварао требало ти је десет прстију, а све што одвајкада и занавек имаш сабрано је у три спојена прста!
Што си са десет саградио појешће године, пролазност, немар, а кад спојиш та три прста ухватиш се за сам корен, вечност… Нема јачег сидришта од та три благо спојена прста…


Види, с три прста могу евентуално да држим балон да не одлети, а и то је питање…

Тачно! Али и да одлети куда ће?! На земљу да пукне у ништавности или у небо, у недоглед, међу облаке..?

Значи, све што има везе с Косовом и Метохијом је некакав мит, нешто небеско, нешто као узвишено, нигде реалности?

Да, јер реалност и јесте саздана од небеског, узвишеног, копренастог ко тамјаниште…
Живот је радост уколико се не плашиш краја, а док живиш преплашен од пролазности трајања то је само бекство од живота у нешто што лажно називаш живљењем.


И, значи, ако сам залуђен Косовом живећу колко ми се хоће?! Мантрам- то је света српска земља и завршена ствар, живим 1000 година?!

Не, ако си залуђен глупошћу живећеш и дуже него што би хтео, јер глупост је проклетство вечног живота, а Косово и Метохија јеста света земља јер живот је трептај у којем се радујеш васкрсењу. Где се смрти не плашиш- смрт не постоји.

Не плашим се ја смрти, страх ме је да нећу стићи све за живота што сам…

Станеш пред Грачаницу, Дечане, пећку светињу, Будисавце, Богородицу Љевишку, Арангеле, Самодрежу…пред спаљене и затрављене светиње и схватиш- баш све си стигао за живота што си наумио!
Све што си желео да оставиш за собом стане у једну воштаницу.
Све што си намерио да саздаш већ је саздано- на који год камен да спустиш руку твој је, ти си га ту узидао…


И ти заиста може тако да живиш? Деци ћеш оставити наук да је за живот довољно не одрицати се Косова и имаће све што им треба?!

Не наук, друже, већ завет да ће у животу имати колико им треба уколико душом буду могле да завате више него рукама.
Руке могу да понесу више него што нам треба, душа је ведро које прими таман колико смо жедни. Косово и Метохија је, пријатељу, мера нашег ведра…


Добро, све и да је тако- како да се држимо нечега што нам је отето, што је све мање наше?!

Можемо ли да дохватимо небо, човече?! Јел због тога мање наше?! Одричемо ли га се кад је облачно или верујем у ведрије дане?!
Могу да нам сатиру ливаде у откосе али не могу косама да сатру корење.
Могу да га желе али не могу да га имају.
Могу да га имају само кад ми престанемо да га желимо, а престанемо ли проклећемо потомке да немају где да проходају, продишу, прогледају…


Јаоооо…

Превише о „мом“ Косову и Метохији, а?! Ево, реци ми где је твоје па ћемо о њему?
Само ми покажи где ти се то на три прста свију векови прошли и будући, где ти се иконе радују, где једна воштаница осветли читаво небо, где видиш пут и кад га реке, папратишта, вртаче, пламенови прогутају..?
Покажи ми твоју заветну светињу, али се немој зачудити откуд „моји“ Дечани на њој?
Поведи кроз трње, али не питај откуд Самодрежа ту?!
Загази реку крај куће и не питај откад то Дрим тече крај ње..?


Хммммм…


Михаило Меденица

 

извор:

https://dvaujedan.wordpress.com/2019/04/05/покажи-ми-твоје-косово-и-метохију/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Догодине у Призрену

Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна

– где је наших гробова као у пољу божура,

немих сведока свих векова силних подвига јунака

који радије су страдали на ногама?

Зар су плодну земљу нахранили они костима

да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?

Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,

да би ме због неправде сама душа заболела?

 

У овој борби не вреде ни авиони,

вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:

ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,

које наслеђе је част вечна а шта је срамота.

Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,

докле генерација нова на њему стасава.

Изгубљено није никад оно што је свето.

У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.

Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.

Без њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.

И ко лађе од папира, које броде лажи морем, у суштини само тонем…

 

Стално питате ви мене шта ми значи Косово.

Није вам јасно?

Објаснићу вам поново: Косово је семе из којег сам ја поник’о,

извор и корито из ког је народ потеко.

Кажу нам зли језици да Косово је пропало.

Неверни и слаби кажу Косово је готово.

А ја вам свима кажем само Косово је отето,

рушено и спаљено од душманина проклетог.

Чудно вам што градско дете нема неке друге теме

јер сад је такво време – свако гледа само себе.

Живимо без вере, без наде и без жеље.

 

Зидамо куле а заборављамо темељ.

Јер народ без порекла то је пресушена река.

Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.

Ал’ ту на месту старом, где је Милош живот дао

вођен Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.

Јер у нама и даље живи предсказање – Косовски завет који трајаће занавек.

 

Зато учимо децу да знају праву истину.

И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!“

А ја молим се, огњишту свом да вратим се.

Душа тебе цјелива, земљо света од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,

Орао си мога неба ал’ крила су ти сломљена.

Моја горка суза, у мојим грудима празнина,

срце отаџбине моје, моје личности суштина…

 

У пољу божури никли, из крви јунака без страха.

На месту где се моја земља уздиже до неба,

показао нам владар за шта ваља да се страда.

За Космет нас је Лазар вез’о и митом и клетвом.

Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао – гадне душмане и багру,

на ово што остаде нас мало.

 

Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.

Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.

И још бране ми да не смем да гледам моје фреске

јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,

да не чујем никада песму Дечанских монаха,

у срцу, Милоша јунака, да не пробуди се снага.

 

Све те подвале ја знам и безброј пута ви’до сам крстове

кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,

Ал’ није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.

Ал’, кад време прође, сељак својој њиви дође.

Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,

да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.

 

Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта

ал’ за отаџбину гине.

Космет вечно земља наша!

А ја молим се, огњишту свом да вратим се.

Душа тебе цјелива, земљо света од Неба купљена.

Божури да нам васкрсну славу, догодине у Призрену.

 

Београдски синдикат и Етно група „Траг“ – Догодине у Призрену

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Обележавајући осамстоту годишњицу аутокефалије наше помесне Цркве и са дубоком одговорношћу пред Богом, светим патријарсима, архиепископима и епископима који су се вековима са својим свештенством, монаштвом и верним народом држали Завета светога Кнеза Лазара и чували Косово и Метохију у духовном памћењу као нашу свету и заветну земљу, борећи се за очување наших светиња и слободу народа, Свети Архијерејски Сабор још једном понавља свој једногласан и недвосмислен став, изречен на прошлогодишњим заседањима у мају и новембру.
       
      Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Републике Србије и као такво је дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену такозвану косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију и Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, УНЕСКО и друге важне међународне организације. Зато је за Свети Архијерејски Сабор наше Цркве неприхватљиво било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење. Таква решења довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама Косова и Метохије, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину.
      Као архијереји Српске Православне Цркве износимо овај став, не као политички став већ, пре свега, као одговоран пастирски и историјски став, који произилази из вековне борбе наше Цркве да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа. Овај став никако не значи подржавање идеје такозваног замрзнутог конфликта већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана. Подржавамо, стога, свесрдно сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије.
       
      Извор: Српска Православна Црква

      View full Странице
    • Од Логос,
      Обележавајући осамстоту годишњицу аутокефалије наше помесне Цркве и са дубоком одговорношћу пред Богом, светим патријарсима, архиепископима и епископима који су се вековима са својим свештенством, монаштвом и верним народом држали Завета светога Кнеза Лазара и чували Косово и Метохију у духовном памћењу као нашу свету и заветну земљу, борећи се за очување наших светиња и слободу народа, Свети Архијерејски Сабор још једном понавља свој једногласан и недвосмислен став, изречен на прошлогодишњим заседањима у мају и новембру.
       
      Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Републике Србије и као такво је дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену такозвану косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију и Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, УНЕСКО и друге важне међународне организације. Зато је за Свети Архијерејски Сабор наше Цркве неприхватљиво било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење. Таква решења довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама Косова и Метохије, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину.
      Као архијереји Српске Православне Цркве износимо овај став, не као политички став већ, пре свега, као одговоран пастирски и историјски став, који произилази из вековне борбе наше Цркве да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа. Овај став никако не значи подржавање идеје такозваног замрзнутог конфликта већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана. Подржавамо, стога, свесрдно сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У недељи Црвеног крста од 8. до 15. маја, спроведена је још једна успешна акција добровољног давања крви у организацији ВДС-а Епархије тимочке и Црвеног крста Зајечара. Тренутно по речима надлежних лекара има довољно залиха крви, али предстоје летњи месеци када су оне и највише потребне па се дешава да буду дефицитарне. У овој акцији прикупљена је 31 јединица крви.

      По речима ђакона Уроша Памучара, Епархија увек радо помаже овакве акције и зато је одредила два термина у току године када учествује у организацији и позива вернике, свештенике и све људе добре воље да  добровољно дају крв и тако буду део овог хуманог догађаја.  Епархија и ВДС, који води ђакон Вук Јовановић, помаже и подржава и све друге делатности Црвеног крста у току године, као и активности других хуманитарних организација које раде при црквама или сарађују са њима у нашој Епархији.

      Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је на велики празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, 21.априла 2019. љета Господњег, Свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и барски парох јереј Никола Радовић, јерођакон Јаков из Цетињског манастира и свештенођакон Саво Лазић из Шабачке епархије. Евхаристијском сабрању на велики хришћански празник присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ.

      На крају богослужења сабранима је бесједио Владика Методије, коме је ово први пут да служи у острошкој светињи од кад је рукопоризведен у чин викарног епископа Митрополије црногорско-приморске. Добродошлицу у острошку светињу му је упутио о. Сергије, економ острошке обитељи.
      Владика Методије је између осталог казао да су се сва људска и земаљска природа и логика и сав народ поклонили чуду које је Господ урадио када је васкрсао четвородневног Лазара. Али, том догађају једино се нису поклониле људска пакост, злоба и завист.
      – То видимо из данашњег догађаја када је сав народ изашао и рекао ”Осана на висинама Цару Израиљевом” , а Господ је смирено ушао у Јерусалим на магарету, да покаже да није Он Цар од овога свијета, пролазног, материјалног и славе земаљске, него од пролазног и бесмртног – казао је Владика Методије.
      Господ нам је тиме показао да сви ми требамо да узмемо крст свој кренемо у ову недјељу страдања која је пред нама, казао је Владика Методије, да нам ваља проћи кроз пустињу са нашим народом до обећане земље, као што је то показао преко Пророка Мојсија.
      – Христос није морао проћи кроз страдање, али је морао проћи због нас и ради нашег спасења. Људска злоба, завист и пакост која се угнијездила у свима нам до данашњег дана, нема земљског и људског лијека, осим лијека небеског и јеванђелског и жртвене љубави Христове. Зато је морао доћи, јер је то једини лијек који ће да нас исцијели, спаси и да нам очи отвори да прогледамо дапрво видимо сами себе и ближњега поред себе и цијели свијет око себе, а тиме и Христа и Бога Тројичнога – казао је Владика Методије.

      Извор: Манастир Острог
×
×
  • Create New...