Jump to content

Bivši vrh DB osuđen za ubistvo Ćuruvije na ukupno 100 godina

Оцени ову тему


Препоручена порука

Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na po 30 godina zatvora bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića i bivšeg šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, dok su druga dvojica optuženih dobili po 20 godina zatvora.

hlok9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Sudsko veće je uz presudu donelo i rešenje po kojem se Radonjiću i Romiću produžava mera kućnog pritvora. Oni su, podsetimo, tokom postupka pušteni iz pritvora, a ta mera im je zamenjena kućnim pritvorom. Svo to vreme biće im uračunato u kaznu.

Operativci DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, dobili su po 20 godina zatvora.

Obrazlažući presudu, sudija Snežena Jovanović rekla je da je sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju.

Prema navodima tužilaštva, Ćuruvija je ubijen sa željom da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao.

Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije.

Prilikom dovoženja u Specijalni sud bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne za druga dela, deo Ustaničke ulice bio je blokiran, a ceo kraj je obezbedjivao veliki broj policajaca.

Izricanju presude prisustvovali su i generalni direktor RTS i nekadašnji glavni i odgovorni urednik magazina Evropljanin Dragan Bujošević, lista čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, kao i novinari Vukašin Obradović, Milan Ćulibrk, Nenad Stefanović, Radomir Diklić i drugi.

Četvoricu optuženih tužilaštvo je teretilo da su „sa umišljajem i iz niskih pobuda ubili Ćuruviju 11. aprila 1999. godine između 16.38 i 16.55 u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici kod broja 35“.

Prema navodima optužnice oni su funkcionisali kao organizovana kriminalna grupa, gde je svako znao svoju ulogu i zadatak.

Radomir Marković, načelnik RDB-a je izdao usmene naloge da se Ćuruvija prati bez odluke suda, a potom i ubije po nalogu NN osobe.

Njegove naloge sproveo je, prema optužnici, Milan Radonjić, koji je upravo iz tog razloga doveden na mesto načelnika Beogradskog centra RDB-a. Ćuruviju je, prema ovoj verziji događaja, ubio Miroslav Kurak, rezervista službe, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, inspektor u Drugom odeljenju RDB-a.

Trojica optuženih koja su prisustvovala suđenju negirala su svoje učešće u ubistvu Ćuruvije. Radomir Marković, optužen da je po nalogu N.N. lica podstrekao druge optužene na teško ubistvo, rekao je na početku sudskog postupka da se optužnica temelji na insinuacijama. „Nije mi problem da priznam ovo krivično delo jer sam već osuđen na 40 godina, ako će to pomoći Srbiji, ali moram da učestvujem aktivno, jer je ova optužnica napisana da bi se dala istorijska ocena jednoj vlasti“, rekao je Marković.

Milan Radonjić, koji je po optužnici sprovodio Markovićeve naloge, je takođe negirao da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret.

On je iznoseći odbranu insistirao da su njegovi postupci motivisani isključivo profesionalnim razlozima. Radonjić je kazao da je po dolasku na čelo beogradskog RDB-a počeo da se upoznaje sa dokumentacijom i da je tada saznao da je Ćuruvija pod merama i da postoji mogućnost da narednih dana izvrši primopredaju sa nepoznatom osobom i ode u Crnu Goru.

Po sopstvenim rečima, on je izdao nalog da se Ćuruvija prati, kako bi se identifikovao njegov kontakt. Radonjić je naglasio da ne postoji ništa neobično u tome što je tražio da bude konstantno obaveštavan o kretanju objekta i da on to traži u svim slučajevima.

Bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a je kazao da je obustavio pratnju Ćuruvije kada je identifikovan njegov kontakt negirajući povezanost sa ubicama. Vest o Ćuruvijinom ubistvu sačekala ga je, kako je rekao, na porodičnom ručku.

Četvrtokrivljeni Ratko Romić, svojevremeno Glavni obaveštajni inspektor u Drugom odeljenju RDB-a je takođe na početku postupka istakao da tužilaštvo nema slučaj.

„Ako tužilac pokaže dokaze, ja sam spreman da potpišem sporazum o priznanju krivice za krivično delo koje nisam učinio“, istakao je Romić. On je kazao da je na dan ubistva bio na svom radnom mestu i da bi njegov odlazak bio primećen.

Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije nalazi se u bekstvu i njemu je suđeno u odsustvu.

Presuda Specijalnog suda nije konačna i stranke u postupku imaju pravo žalbe.

UNS: Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja presudu kojom su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po dvadeset godina zatvora i traži da državni organi pronađu i kazne neposrednog izvršioca ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.

UNS očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu koje je donelo Sudskog veća u sastavu Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka kojem je suđenu u odsustvu i nalazi se u bekstvu.

UNS ističe da je današnje izricanje presude značajan čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe.

UNS podseća da je presuda koja je izrečena 20 godina nakon zločina i četiri godine od početka suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije posledica istrajne borbe njegove porodice, kolega novinara i rada Komisije za istraživanje ubistava novinara.

danas-logo.png?x44043

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jelena Ćuruvija: Ova presuda je dokaz da je država ubila mog oca

jelena curuvija Specijalni sud_260214_RAS foto Mitar Mitrovic 040FOTO: M.MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Ćerka Slavka Ćuruvije, Jelena, izjavila je povodom današnje presude optuženima za ubistvo njenog oca, da je u reč o „istorijskom danu za Srbiju i jednom od najvažnijih dana za mene i moju porodicu.“

 

- Danas smo dobili nedvosmislenu potvrdu da je država ubila mog oca. Sudsko veće je državi poslalo poruku da ne može da ubija političke neistomišljenike, da za to koristi Državnu bezbednost i da prođe nekaznjeno - rekla je Jelena Ćuruvija.

 

Ona je dodala da je ovom presudom, takođe, poslata poruka i novinarima da ipak postoji spremnost sistema i sudstva da ih brani od budućih napada.

- Drago mi je što je ovo sudsko veće svojom presudom odlučilo da se obračuna sa mračnom proslošću naše zemije. Nadamo se da će, uprkos žalbama, Apelacioni sud potvrditi ovu presudu - navela je Jelena Ćuruvija u izjavi za Cenzolovku.

 

Slavko Ćuruvija i osuđeni za njegovo ubistvoFOTO: NEBOJŠA RAUS, RAJKO RISTIĆ, EPA/SASA DJORDJEVIC, PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA Slavko Ćuruvija i osuđeni za njegovo ubistvo

 

Podsećanja radi, novinar Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine usred dana ispred zgrade u kojoj je živeo. U njega je hladnokrvno ispaljeno 17 hitaca u glavu i leđa bez šanse da preživi.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak (koji je u bekstvu), a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu nevenčanu suprugu Branku Prpu.

Kako piše u optužnici, on je ubijen "zbog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje".

Specijalni sud u Beogradu osudio je danas na maksimalne zakonske kazne od po 30 i 20 godina zatvora četvoricu optuženih pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti zbog ubistva vlasnika i novinara "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine. Ubice Ćuruvije osuđene su ukupno na 100 godina robije. Marković i Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a Romić i Kurak na po 20 godina robije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Branka Prpa o presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije: Nema satisfakcije, mnoga pitanja i dalje BEZ ODGOVOR

 

Slavko Ćuruvija i Branka Prpa

Presuda je takva kakva jeste, ali mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora, kaže za "Blic" istoričarka Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije, koja je kobnog 11. aprila 1999. godine bila sa njim u trenutku kada je burtalno likvidiran.

 

Nakon prvostepene presude i kazne od ukupno 100 godina za Ćuruvijine ubice, Prpa kaže za "Blic" da ono što je trebalo da se desi jeste da svi optuženi budu osuđeni na maksimalne kazne.

- To je trebalo da se dogodi, međutim, ono što ostaje u vazduhu je to i da se izgleda Državna bezbednost lobistički bavi ubistvima neistomišljenika vlasti. Nema reči o okolnostima, o kontekstu... - priča ona za "Blic".

 
 

Slavko ĆuruvijaFOTO: DANILOVIC DALIBOR / RAS SRBIJA Slavko Ćuruvija

Kako je navela, po tom pitanju "ništa nije urađeno".

- Nema satisfakcije. Isto je kao i za ubistvo Zorana Đinđića, iza njega stoje pripadnici službe i to je to, ništa dalje. Tako je i u ovom slučaju - kaže Prpa.

 

Na pitanje da li ipak ova presuda znači da se bar nešto malo pomerilo, imajući u vidu da je prva presuda za ubistvo novinara, Prpa kaže da se to desilo uz ogroman pritisak domaće i međunarodne javnosti, ali kaže i da je sve to jedno nepodnošljivo iskustvo u novinarskoj profesionalnoj oblasti, ali i da bi trebalo da znači i nekakvu sigurnost za ovu profesiju u budućnosti.

Branka Prpa, u trenutku likvidacije novinara, bila je nevenčana supruga Slavka Ćuruvije. Kobnog dana njih dvoje su izašli da prošetaju, a kada su se vraćali kući, u haustoru zgrade Ćuruvija je likvidiran sa 17 metaka. Prpa je, kako je ranije ispričala, samo osetila kako je Slavko krenuo da pada dok ju je držao za ruku.

 

t88k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: NEBOJŠA RAUS, OLIVER BUNIĆ, EPA/SASA DJORDJEVIC, PRIVATNA AHRIVA / RAS SRBIJA

Ona je na ranijem saslušanju u Specijalnom sudu u Beogradu rekla da je ubicu gledala sa zemlje i da je on stajao iznad nje.

 

- Lice mu je bilo otkriveno, samo je na glavi imao crnu vunenu kapu i jaknu. Lice je amorfno, bez nekih fizičkih karakteristika. Imao je široko lice i krupne crne oči i bio je izuzetno bled - ispričala je Prpa koja je prilikom napada zadobila udarac u glavu.

Podsećanja radi, novinar Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine usred dana ispred zgrade u kojoj je živeo. U njega je hladnokrvno ispaljeno 17 hitaca u glavu i leđa bez šanse da preživi.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak (koji je u bekstvu), a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu nevenčanu suprugu Branku Prpu.

Kako piše u optužnici, on je ubijen "zbog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje".

 

Specijalni sud u Beogradu osudio je danas na maksimalne zakonske kazne od po 30 i 20 godina zatvora četvoricu optuženih pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti zbog ubistva vlasnika i novinara "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine. Ubice Ćuruvije osuđene su ukupno na 100 godina robije. Marković i Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a Romić i Kurak na po 20 godina robije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Mateja824,
      Не знам да ли је неопходно са се састаје Синод, али ми СПЦ требала имати и званичан став.
      Ово је питање на које се позивају многи верници. Владика Лаврентије је примио вакцину, има оних који нису узели и верујем да је неће узети, али који је званичан став СПЦ то није неважно питање, а неки верници 
       
      Останите ми с Богом!
    • Од Драгана Милошевић,
      Cetinjanin Nenad Milošević se sumnjiči da je ubio strica i njegovu nevjenčanu suprugu

       
      Cetinjanin Nenad Milošević (45) uhapšen je zbog sumnje da je u naselju Humci ubio strica i njegovu nevjenčanu suprugu.
      "Cetinjska policija je neposredno nakon izvršenja krivičnog djela lišila slobode N.M. (45) iz Cetinja koji je, kako se sumnja, upotrebom vatrenog oružja lišio života srodnika B.M. (74) i njegovu nevjenčanu suprugu G.G. (52) državljanku Ukrajine. Službenici Odjeljenja bezbjednosti Cetinje su obaviješteni da je oko 18,20 došlo do upotrebe vatrenog oružja u naselju Humci. Efikasnom reakcijom policije osumnjičeni je zatečen na licu mjesta i lišen slobode", saopšteno je iz Uprave policije.
      O događaju je obaviješten državni tužilc u Višem državnom tužilštvu u Podgorici.
      U toku su dalje policijsko – tužilčke mjere i radnje.
      Dvostruko ubistvo na Cetinju, uhapšen osumnjičeni
      WWW.VIJESTI.ME Cetinjanin Nenad Milošević se sumnjiči da je ubio strica i njegovu nevjenčanu suprugu  
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Vlada Srbije nam je obećala 100 evra, iz budžeta. Ali, to će dobiti samo oni koji se za taj novac jave.

      Vlasti u Srbiji bile su decidne da će svaki punoletni građanin Srbije dobiti 100 evra nakon što se završi vanredno stanje.

      Ministar finansija Siniša Mali rekao je pre desetak dana da će svakom punoletnom građaninu biti uplaćeno 100 evra na račun i objasnio zašto je to opravdana mera.
      Međutim, gostujući u četvrtak uveče na TV Pink, Siniša Mali je korigovao ovaj stav, odnosno odluku.

      Rekao je da će svim penzionerima sa manjim primanjima ovih 100 evra u dinarskoj provvrednosti automatski biti uplaćeno na račun. Isplata počinje od 15. maja. A ostali građani?

      Svi punoletni će morati da se jave na određeni telefonski broj (pretpostavljamo da će to biti broj koji će obezbediti Ministarstvo finansija ili preko portala Uprave za trezor) i saopštiti da li žele 100 evra ili ne. Podaci koje će biti obavezno navesti jesu ime, prezime, JMBG i broj računa u banci.

      Ovo odstupanje od prvobitnog obećanja je iz razloga, rekao je Siniša Mali, što je "čuo prethodnih dana da jedan broj građana neće ovaj novac".
       
      Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)
      MONDO.RS Vlada Srbije nam je obećala 100 evra, iz budžeta. Ali, to će dobiti samo oni koji se za taj novac jave.  
    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након Свете архијерејске Литургије у саборном храму Христовог Васкрсења, Блажењејши Митрополит кијевски г. Онуфрије је са архијерејима улицама Подгорице предводио Светосимеоновску литију у којој је према неким процјенама учествовало око 100 000 вјерника. На Немањином граду, гдје је рођен преодобни Симеон Мироточиви, благосиљан је славски колач. Митрополит Амфилохије је казао да је манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду никао из његових моштију и колијевке.
      Прилог Радио-Светигоре
        -ФОТОГАЛЕРИЈА-   „Колијевка његова је васкрсла овдје на Немањином граду и све што се овдје догађа је у његовом духу. Тако је било кроз вјекове и тако ће бити и у будућим временима”, поручио је Владика   Бесједио је и умировљени Епископ захумско херцеговачки г. Атанасије. Он је, између осталог, рекао да наш народ није скоројевићки, да је “овај народ умирати свик’о”, јер вјерује у васкрсење.   “Ово данас, ово јединство нас свију је доказ васкрсења и овога народа. Кад сам свједочио у Америчком конгресу о страдању на Косову и Метохији дали су нам 12 минута са преводом, а Ругови 40. Таква је њихова правда”, рекао је он.   Подсјетио је на ријечи Јована Дучића који је говорио да смо ми народ са дубоким духовним резервама.   “Издржаћемо. Божија правда је непобедива и на крају ће побједити. Нека Свети буду са нама, а ми са Светима. Крст носити нама је суђено”, поручио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки. Атанасије честитајући празник уз напомену да имамо на небу моћне заштитнике.   Литија је потом прошла кроз центар Подгорице и вратила се пред саборни храм гдје је одржана празнична духовна академија   Светосимеоновску бесједу је произнио протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, који је казао да се данас налазимо на великом мјесту једног Завјета:   “Данашњица је опијена идентитетима за које се људи боре и због којих се мрзе. Али идентитета има разних, чак у свакоме од нас има и може бити неколико осјећаја припадања: породици, граду, нацији, језику, држави, вјери, Цркви. Међутим, нијесу идентитети мјера човјекова, него Завјет.”   То је Завјет, како је објаснио, да неће остати ниједан кутак васељене непросвјећен свјетлошћу Христовом, да неће остати ни Стари Рас ни стара Рус без плодова Духа Светога. То је увијек, како је рекао, један једини, истовјетни Завјет, немањићки, светосавски и световладимирски.   Професор др Дарко Р. Ђого је казао да је вјечно само оно што је сазидано на Христу, Светом Сави, Светом Симеону, Светом Владимиру Кијевском и Светим Антонију и Теодосију кијево-печерским:   “Наше ко јесмо одређено је тим Завјетом који је дат на овом мјесту и тиме шта су наши свети преци учинили прихватајући и ширећи благослов Божији, благослов Цркве. Тако је започео наш заједнички пут који је мјера и Србије и Републике Српске и Црне Горе, и Русије и Украјине и Бјелорусије, и Грчке и Румуније, и сваке земље и царства. Ми смо данас срећни, јер смо заједно у том Завјету и срећи у којој нема разлике и раздвајања.”   По његовим ријечима напади и прогони Цркве започели су у Украјини 1992, пренијели се 2020. у Црну Гору, те је “наша борба за светиње заправо започела већ тада, а можда и прије осам вијекова”.   “Молимо те Свети Симеоне Мироточиви и Свети Саво, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу већ у подсјетник јачине братске љубави. Молимо те Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају, већ их сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и дјеца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Кијево, буду свједоци да је сила завјета, сила љубави, јача од омразе и уврјеђености, подјеле и посесивности.”   Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого је поручио да је оно што се данас дешава у Црној Гори обнова Завјета који није само светосавски, већ и световладимирски, свеправославни и да је ова срећа, сусрет у крсним ходовима, сусрет васељенских размјера. Оно што универзум чини васељеном, како је истакао, јесте васељенска љубав, наш Христос Бог, живљење те љубави која освећује и осмишљава све створено у васељени:   “Управо ради васељенске жртве и васељенског богословља Светог Григорија Богослова, ми волимо Цркву којој је он једно вријеме служио. Ради васељенских златних уста Злаоуста, ми волимо Цркву Цариграда. Не постоје васељенска јурисдикција, васељенска ароганицја, васељенска претензија – све то је супротно од истинске васељенскости. Данас се у Кијеву и у Подгорици рађа или, боље речено, обнавља васељенскост, која није никакав административни већ богословски, онтолошки појам. У таквој васељенскости, једина мјера васељенскости јесте мјера Христова, мјера љубави и служења”, закључио је протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого.   Изведен је и богат културно-умјетнички програм.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...