Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@о.Небојша Драги оче, дивна матурска фотографија! Само да за форензичаре не испадне главни доказ да је владика Максим учествовао у дискусији на форуму. У сваком случају, Ви сте пренијели њего

Као прво, морам да кажем да Поуке.орг пратим готово од самог оснивања сајта, а регистровао сам се под овим ником (Талични Том) прошле године када се, у једном тренутку, повела расправа са бугарофилом

У праву си и ниси. Ниси зато што је Сава био рукоположени и са чином архимандрита, јер је могао да носи наруквице и надбедреник што је било назначење да ће га изабрати за епископа. Дакле, у овом конте

Постоване слике

Лијепа бесједа и, како се види, дивна црквена атмосфера у Франкфурту.

Епископ Максим је наглашавајући да је давање аутокефалије Светом Сави било "праведно и исправно", на неки начин се оградио од непромишљеног става на ту тему изнетог у несрећном интервјуу Теологији.нет.

Не може се све рећи у једној бесједи, али у овој је владика Максим, чини ми се, иако је нагласио да је аутокефалија благодет, више се усмјерио на њене организационе аспекте у продубљивању јединства укупне Православне цркве и свих хришћана. Но тај аспект, није довољан, штавише он на често води у спорове о првенству, национализму итд...

Устројство Цркве, па и аутокефалија, има смисла само ако нас уједињује у  светости, православном исповедању вјере и живљењу по њој. Није Немања имао само добар однос са претходним епископима у српским земљама који су му благословили зидање манастира, него се и сам посветио. На светости и призиву на светост заснива се аутокефалија, па и аутокефалија Светосавске цркве, тек посвећени можемо да будемо јединствени. То је, по мени, главни историјски опит 800 година Српске цркве.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поукаши су удовољили молби и изашли у сусрет владици Максиму, да се му агонија оконча, па су закључали једну тему. Имали смо тамо пренети вапај Владичин, као да је у уредништву Поука: „Такође је замолио уредника Поука да се обустави ова бесмислена полемика, ако је могуће“.

Владика не узе да се обрати директно Поукама него преко дрвеног адвоката, о. Небојше, мог старог клијента. То је недоследно, јер се он залаже за персоналне односе, и личност му је увек на првом месту, тако да је било за очекивати да се јави лично. Јер овде има људи који стоје иза својих речи без ник нејма, као што сам ја, тако да ни њему не би пала круна са главе да се јавио својим именом и презименом. Овако остају двојбе. Тражи се од нас да верујемо на реч ник нејму, о. Небојши, који као има преписку са Владиком, а куне се истовремено да нема везе са агентским налогом који је насловљен са Петар Божовић, и који мистериозно нестаде кад је Максим имао гостовање у Немачкој па није могао да се јави. Ја сам тврдио да је то Максим главом и брадом, јер сам обучен да детективски испитујем древне хришћанске текстове, а исти механизми и данас постоје. Поуке су мислили да је неки Максимов посленик, али да је то неко други, тај би се јавио да припомогне Владици у невољи, али је одустао. Слагао је да је сеоски прота, што је факт признат и од њега,  нити је хтео да се представи, и зато ми са правом тврдимо да је иза тог ПБ највероватније Максим.

Овде је поново безобразлук на сцени, јер о. Небојша тражи од нас да верујемо на реч (иако га не знамо ко је), па бисмо били као безбожни или непоштоваоци ако сумњамо у „Максимову“ реч. Ја сам упознао доста лажавих владика. Нажалост, међу њима и патолошких лажова. Ако неко не верује да је то могуће, нека узме да чита историју Цркве. То је сасвим нормална појава. Прилажем како се Артемије клео да неће направити раскол: https://www.youtube.com/watch?v=baVUlo8PAws&fbclid=IwAR0I4VZvYhCTI0Zuur98r7t3olvdhIw_-2uIls8KsIGZNV1d5WyPQZQ7CH0

Исти Денисенко се заклињао како неће правити никакву посебну цркву у Украјини. И шта би после? И владике лажу, иако не сви.

Анимозитет који је „о.Небојша“ непрестано показивао према мени, сада је и јасан. Он је Максимов другар. Мада не знамо што се не представи ко је. Из ове клике имамо – изузетак Аца Милојков – све сакривене људе. Наш пак шкоф, Максим, се жали на бестијалне и паклене Поуке, иако су оне редак медиј који је пренео његове интервенције. Ја сам му и поменуо пророчки да ће се наћи у паклу, а сада он, иако не би да у томе учествује са нама, осуђеним на вечне муке, и обитаваоцима 9ог круга пакла, спустиће се у њега. Ако се, угледајући се на св. Исака Сирина, кога наводи у заглављу („Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима“, а Максим овде мисли на Буловића), и заиста пригрли то што овај говори, онда ће учествовати са нама у расправи, јер се Исак и за ђаволе молио. Но, видесмо да западноамерички не следи и на делу оно што језиком говори. Ако нешто Исус није подносио то је хипокризија, лицемерје. И то је „врлина“ која је красила најчешће свештенство и „побожне“. Неће Максим да се онечисти сишавши у наш пакао. Он је изнад гамади. Персонолог никад ни на један мој мејл није одговорио. Имао је битнија посла, да спашава Васиону...:))) И сада се прави луд, па као неће да полемише са непознатима. Мене познаје.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Имам један кратак осврт на излагање преосвећеног Максима у Дизелдорфу, а који Поуке уредно пренеше.[1] Не бих желео да неко помисли, као наш добри Александар Живаљев; „Епископ Максим је наглашавајући да је давање аутокефалије Светом Сави било "праведно и исправно", на неки начин се оградио од непромишљеног става на ту тему изнетог у несрећном интервјуу Теологији.нет“, да се исти оградио од себе, или пак да није направио непоправљиву штету. Пошто сам прозивао ових дана Максима да каже како је то Сава на превару и неканонски добио кобајаги аутокефалију, он је овде пружио само празну формулу: „исправан начин и праведан“. Немојте помислити да је Ава назидао Максима. За то би било потребно дуго година да слуша Аву. Није ово случајни ексцес, мада се Максим извештио у писању покајних писама, не би ли како сачувао чин и сачекао да умру његови и доброжелатељи као и противници, јер је млађи од њих. Тако би он постао калиф уместо калифа, и организовао своје сатрапе. Ево шта је Максим писао: „Историјске околности и расплети 1219. године доводе Саву у Никеју и шта се збива: тадашњи Васељенски Патријарх, огрнут одеждом немоћи..., потпуно игнорише канонског епископа српских области, а то је био охридски архиепископ Димитрија Хоматијан, и додељује „аутокефалију“ српској држави. Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету“.  Новија дешавања су давање аутокефалије украјинским расколницима са стране Цариграда. То је аналогија коју подвлачи Максим. Када већ наводи ову аналогију, онда је Сава као и Денисенко на незаконит и неканонски начин добио аутокефалију, или, јер tertium quid non datur, је једна и друга аутокефалија законита и канонска.

Писао је Максим у делиријуму и следеће: „Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Наводим ово због оних споријих у размишљању, јер Максим пише да је Сава на неканонски, тј. безакони начин добио назови аутокефалију јер је ставља под наводнике. И такву, назови аутокефалију, Васељенски Патријарх може да узме кад пожели. То јесте непоправљива штета коју је Максим урадио, јер га у грчким медијима често преносе. Где је сада Максимова фамозна аналогија о безаконом давању аутокефалије Сави и Денисенку? Да неће да каже да су обе канонске и по „праведности“?

Злонамерна интерпретација историјских догађаја са стране Васиљевића је довела до смутњи у Цркви. Успео је да збуни (да будем бониста, мада нисам такав) и самог Васељенског Патријарха па би он да дође на обележавање Савиног рукоположења у (архи)епископа, али не и на добијање аутокефалије! Ово је јако опасна ствар јер игра око два момента које видимо у изворима, а један је рукополагање Саве за Архиепископа, а друга одвојени чин добијања аутокефалије. Та интерпретација је погрешна из много разлога – да их сада не наводим – али је Максим свесно протура на мала врата не би ли нам загорчао живот. И управо је он тај који ради на расколу између нас и Цариграда, а не сасвим јасна и принципијелна позиција нашег Патријарха и Синода, али и готово целог Сабора. Јер овиме даје повода Фанару да се из незнања залепи за псеудо интерпретације факата и умеша у послове СПЦ. Видели смо већ да се у Фанару позивају на нашег несрећника, Миодрага Петровића. Наводе га као ауторитет за канонско право, а човек – јер то обичан народ не зна – је био песница анатемисаног Артемија.

Максим се невештима сада жели приказати као неки други Максим, да као нисмо га разумели шта говори (ни Буловић га није разумео), и зато је ово што је беседио празна прича. Нервоза је била велика, како се види из снимка, морао је да чита са ајпода или нечег другог нацрт беседе, да не би опет негде пропливао. Троловања са аутокефалија је са свеобухватност, на ништа не интересује. То може бабама да се прича. Опет је поменут омиљени Максиму Хоматијан, онако успут, да не испадне да га се је одрекао, али општи утисак је горчина у устима која нам остаје после ове беседе. Наравно да прилика није била за неки детаљнији говор, али ће Владика имати прилике за исти на мајском сабору, мада је мени жао што га ја као Малхион Павла Самосатског не могу испитати. Ако ме Патријарх Иринеј позове на тај задатак, радо ћу се одазвати, мада имамо ми умних епископа који ће Максима довести познанију права.

 

[1]

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету“.  Новија дешавања су давање аутокефалије украјинским расколницима са стране Цариграда. То је аналогија коју подвлачи Максим. Када већ наводи ову аналогију, онда је Сава као и Денисенко на незаконит и неканонски начин добио аутокефалију, или, јер tertium quid non datur, је једна и друга аутокефалија законита и канонска.

Da, to je i moja malenkost primetila :coolio: pa sam  tamo na nasoj temi o Raskolu vec izneo svoje misljenje.

Ta' analogija o kojoj govoris o.Zorane i uporedjivanje ... kao 'nekanonske' autokefalije SPC sa kao 'nekanonskom' autokefalijom UPC i kao sto je SPC iako 'nekanonska' kasnije tokom vremena priznata od PC kao kanonska, .... moze opet da se po analogiji  aludira da ce i UPC tokom vremena nekim volsebnim nacinom mozda i postati kanonska (kao i nasa SPC)... to e.Maksim nagovestava kada kaze,...Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву.... da li je onda to ta' prica o kanonima  i nekanonicnostima UPC slicna kao i u prici oko 'nekanonicnosti' nase SPC i da je zbog toga i uzeta kao kalup (SPC) u koji ce se ukalupiti nova UPC ?

Zbog toga se slazem sa ovom tvojom analizom stavova e.Maksima  iznetim u tekstu na teologija.net i ove najnovije besede sa crkvenog slavlja u Frankvurtu. Moj licni utisak, vec sam pisao (na temi o Raskolu), zaista mi nije jasno, nemam ideju, zbog cega je e.Maskim sada u jednom ovakvom trenutku osetio potrebu da podrzi p.Vartolomeja i njegovo delovanje u Ukrajini  da poteze pitanje nase autokefalije na jedan takav, da kazem , problematican nacin. Ja volim da citam pisanje i tekstove e.Maksima i mnogi stvari u njegovoj teologiji mi se svidjaju i zbog toga mi jos vise nisu bas  jasni njegovi stavovi o svemu ovome o cemu pricamo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Разумем жељу Њ.П. владике Максима да заборави на целу ову непријатну епизоду, и у ово време поста свакако је боље да се њом што мање бавимо (ако то већ чинимо, бар припазимо на речник), али ставови које је изнео су више него проблематични, а он јасно остаје при њима, иако је донекле ублажио реторику. Дакле, ми у Сабору и даље имамо човека који је, из ових или оних разлога, апологета савременог фанариотског етнофилетизма, и то је оно што ме узнемирава, а не чињеница да неки тамо појединац мисли овако или онако. Ставови епископа Цркве Христове нису само његова лична ствар, већ нешто што непосредно утиче на живот Цркве.

Срећа у несрећи јесте то што већина наших епископа не дели ставове владике Максима, али не треба да потцељујемо утицај фанариотске пропаганде на "грчке ђаке". Аутор књиге „Примат римског епископа“ је један од њих. Штавише, на основу његове књиге може се закључити да је он чак и екстремнији у својим ставовима. За њега је идеја о Христу као глави Цркве "идеологија" (не могу се сетити тачне конструкције, а чини ми се да је у међувремену изменио опис књиге), и он мање-више отворено заговара, и крајње неубедљивим аргументима настоји оправдати, савремени фанариотски неопапизам.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Bokisd рече

Zbog toga se slazem sa ovom tvojom analizom stavova e.Maksima  ...

 

Nekako nisam ni sumnjao da bi moglo biti drugačije … Je li ti  prehlada prošla?   

 

.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Хаеул рече

... али ставови које је изнео су више него проблематични, а он јасно остаје при њима, иако је донекле ублажио реторику. 

 

Slažem se: ... документи су јавни, изјаве су јавне, посете су биле јавне.

.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Tristatri рече

Nisam ni sumnjao da bi moglo biti drugačije … Je li ti  prehlada prošla?   

Ajd, ovako, kratko,... rekao sam stavova, sto se tice drugih stvari ne ulazim u tu pricu.

 Da ne bude zabune i da se nesto ne hvalim, o ovome sto Zoki prica vec sam nesto pisao pre (ne znam) 5 -10 dana na temi o Raskolu, znaci moji pogledi i stavovi se podudaraju sa Zokijevim (ili Zokijevi sa mojim ... :smil443643319dc3d: :D) i mislim da tu nema nista sporno. I, tamo na temi o Raskolu vecina takodje ima slicne stavove koje imamo Zoki i ja, i opet ne vidim nista sporno.

(inace, jos nesto, ako je neko imao polemike i diskusije :svadja: sa o.Zoranom povodom raznih crkvenih pitanja onda sam to ja, cak u nekim momentima vrlo ostre i zustre i na granici konflikta, ali smo to uvek nekako prevazilazili kao hriscani,.... tako da ja sigurno nisam neko ko je pristrasan prema licnosti o.Zorana,.... jednostavno kada pricamo o principijalnim stvarima onda se trudim da budem sto vise objektivan.... a ova prica oko Ukrajine nije nimalo naivna i bezazlena prica i treba razmotriti nepristrasno kako zaista stoje stvari..)

(nisi trebao nesto da aluziras na tu moju 'prehladu', jer je u pitanju vrlo teska bolest sa kojom se borim vec tri godine i o.Zoran mi je u privatnoj (i javnoj) prepisci pruzio ruku pomoci kroz molitvu i mnogo mi je znacilo i znaci mi...)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 51 минута, Bokisd рече

Ajd, ovako, kratko,... rekao sam stavova, sto se tice drugih stvari ne ulazim u tu pricu.

 Da ne bude zabune i da se nesto ne hvalim, o ovome sto Zoki prica vec sam nesto pisao pre (ne znam) 5 -10 dana na temi o Raskolu, znaci moji pogledi i stavovi se podudaraju sa Zokijevim (ili Zokijevi sa mojim ... :smil443643319dc3d: :D) i mislim da tu nema nista sporno. I, tamo na temi o Raskolu vecina takodje ima slicne stavove koje imamo Zoki i ja, i opet ne vidim nista sporno.

(inace, jos nesto, ako je neko imao polemike i diskusije :svadja: sa o.Zoranom povodom raznih crkvenih pitanja onda sam to ja, cak u nekim momentima vrlo ostre i zustre i na granici konflikta, ali smo to uvek nekako prevazilazili kao hriscani,.... tako da ja sigurno nisam neko ko je pristrasan prema licnosti o.Zorana,.... jednostavno kada pricamo o principijalnim stvarima onda se trudim da budem sto vise objektivan.... a ova prica oko Ukrajine nije nimalo naivna i bezazlena prica i treba razmotriti nepristrasno kako zaista stoje stvari..)

(nisi trebao nesto da aluziras na tu moju 'prehladu', jer je u pitanju vrlo teska bolest sa kojom se borim vec tri godine i o.Zoran mi je u privatnoj (i javnoj) prepisci pruzio ruku pomoci kroz molitvu i mnogo mi je znacilo i znaci mi...)

Истину написа Бокисд. 

Не тако давно, заједно са оним Иваном (Марковић ли беше?) Неисповједалцем је био против Зорана. Бокисд је, мени бар, позитиван пример узрастања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Тражи се од нас да верујемо на реч ник нејму, о. Небојши, који као има преписку са Владиком, а куне се истовремено да нема везе са агентским налогом који је насловљен са Петар Божовић, и који мистериозно нестаде кад је Максим имао гостовање у Немачкој па није могао да се јави. Ја сам тврдио да је то Максим главом и брадом

Човијече!!!

Какве романе и заплете сам ја пропустио!

:unbelieveble:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Ведран* рече

Човијече!!!

Какве романе и заплете сам ја пропустио!

:unbelieveble:

То је био само увод.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Као прво, морам да кажем да Поуке.орг пратим готово од самог оснивања сајта, а регистровао сам се под овим ником (Талични Том) прошле године када се, у једном тренутку, повела расправа са бугарофилом из Македоније који се представља као МКД13.Тај лик (МКД13) се данима спрдао са нашом страдалном браћом и сестрама у Православној Охридској Архиепископији, са архијерејима, свештенством и монаштвом те Цркве, а било му је (и још увек му је) дозвољено и да износи своје ставове који су кудикамо више личили на ”слику пакла” него што је то био случај са, сада већ закључаном (замандаљеном) темом: Епископ Максим: „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године.

Као друго, морам да питам (притом се надам да ми нећете замерити нити ме погрешно разумети, ) читаву администрацију сајта Поуке.орг – у шта сте се то Ви претворили када једну тако важну тему закључавате, након молбе (не и наређења) епископа Максима? Хоћете ли тему поново откључати, ако Вам се за који дан јави неко од форумаша блиских владики Иринеју бачком и каже да је разговарао са Преосвећеним владиком бачким који дубоко жали што је ова тема закључана, јер није била бесмислена, и топло и скромно моли све одговорне на сајту Поуке.орг да исту поново откључају, те је тиме поново учине доступном за коментарисање?! 

Као треће, хоћете ли закључати и тему Раскол се захуктава уколико Вам се јави неко близак патријарху Вартоломеју и каже како га је тема ”Раскол се захуктава” дубоко ожалостила и у њему буди ”слику пакла”, те стога моли цењено Уредништво да тему ставе под катанац, и да притом нађу техничко решење да се сваки следећи пост, на било којој теми, у коме се напише његово име (у разним варијантама) моментално избрише са сајта?!

Као четврто, постављам питање и Вама у Уредништву и свима осталима (владики Максиму такође): са ким се то спрда Преосвећени владика Максим, када у приватном мејлу о. Небојши отписује овако: 

Стога би супротно моме ”вјерују” било да се јављам иза туђег имена и да полемишем са неким кога не видим, не знам и не познајем. Мислим да је би то било низлажење на њихов ниво, а ја у ’слици пакла’ не желим да учествујем”?! 

Ако Преосвећни владика Максим не зна (не може и не мора да зна) ко су: Леон Професионалац, Августин, фарисејски.буквојед, Боксид, Трифке, Талични Том…, зашто не жели да види да на сајту Поуке.орг постоје конкретне Личности које се одазивају на имена Владан, Ведран, Милан Николић, Александар Живаљев… који се могу, такође (случајно или намерно), наћи на неком од његових предавања и поставити му неко незгодно питање? Да ли би и тада одговорио да не може да полемише са неким кога не познаје довољно? А Владан, Ведран и Милан Николић су Преосвећеном владики Максиму (и његовим браниоцима на горе поменутој теми) постављали смислена и конкретна питања, на која су често добијали несувисле одговоре од актера блиских владики Максиму. На концу, све и да је у праву Преосвећени епископ Максим када каже да никог од нас не познаје, то се не може рећи и за оца Зорана Ђуровића, што је о. Зоран лепо приметио и објаснио:

 Владика не узе да се обрати директно Поукама него преко дрвеног адвоката, о. Небојше, мог старог клијента. То је недоследно, јер се он залаже за персоналне односе, и личност му је увек на првом месту, тако да је било за очекивати да се јави лично. Јер овде има људи који стоје иза својих речи без ник нејма, као што сам ја, тако да ни њему не би пала круна са главе да се јавио својим именом и презименом. 

Ако нас (непознате и безличне) не жели да удостоји никаквог одговора, зашто не скупи храброст да макар њему (о. Зорану) отпише по коју? 

Преосвећени владика Максим мора да зна да тиме што је архијереј у једној (Православној) Цркви, самим тим је и јавна личност чије речи и дела су подложне критици. Ако на критику није спреман, онда нека се не оглашава јавно. Он је, као и сваки други архијереј СПЦ, могао своје прво писмо упућено свештенству и монаштву (поверене му) епархије Западно-америчке да напише, заведе у деловодне књиге, одштампа, потпише и одштамбиља, и пошаље на адресе свих подређених му парохија и манастира. Успут је могао да нареди свим свештеницима, свештеномонасима и инима који то писмо прочитају да исто не износе у јавност. Тако би избегао и полемику са владиком Иринејем бачким и са свима који не мисле као он. Напротив, он је урадио баш оно што је хтео да уради! То своје писмо поставио је на епархијски сајт са једном једином намером! Намером да скрене пажњу на писмо и изазове реакцију једне конкретне особе. Притом није рачунао да ће његово писмо, попут закона спојених судова, да изазове рекацију и код Владана, Ведрана, Милана Николића, о. Зорана, Леона Професионалца, Августина, фарисејског.буквоједа, Трифкета и иних… на тамо неком православном форуму.

За крај, испричаћу Вам једну поуку коју сам чуо од једног скромног и дивног монаха (сасвим случајно и архијереја СПЦ) коју ми је, једном приликом рекао: ”Синко, кад год будеш пожелео да делиш лекције било коме, кад год будеш пожелео да увредиш некога, стани испред огледала, погледај у огледало и кажи – ’Господе, овај човек кога видим у огледалу је најгоре и најгрешније створење које хода земљом.’ То понови неколико пута, па тек потом размисли да ли желиш да другима делиш лекције и вређаш их, на било који начин.” Илити, што би рек’о чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом!”.  

ПС: Драги владико Максиме, топло Вам препоручујем да запамтите речи Вашег брата и архијереја и следећи пут, када говорите о паклу, пре него што било шта кажете станете пред огледало. Остало ће Вам се само касти...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дочеках и ја да ми о. Зоран (Ђуровић) лајкује коментар. Сад могу на миру да умрем... :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан када наша Света Црква прославља спомен на Светог Јустина Мученика и Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, евхаристијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је посебну радост да прослави уједно и имендан Владике Јустина. Светосавска црква била је испуњена великим бројем свештенослужитеља из различитих крајева наше Епархије који су предвођени својим пастиреначалником Епископом Јустином учествовали у светотајинском Приносу за живот вечни и отпуштење грехова.

       
      По благослову Епископа, присутнима се обратио игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић). Он је изнео паралелу везану за светитеље које данас прослављамо:
      – Свети Јустин Мученик је кроз велики умни напор, тражењем дошао до истине, а овај нови Јустин Преподобни Ћелијски он је ове истине дефинисао, тражио по изворима, и код других  хришћанских писаца и онда их усклађивао, тако да их ми данас можемо разумети. Ми смо на један начин у лакшој позицији од њих јер су они и многи други Оци за нас истину протумачили, а на нама је остављено да само на те истине обратимо пажњу и да их усвојимо.
      Након освећења славског жита и резања колача, сабрање је пренето на радосну трпезу љубави коју је у част данашњих светитеља приредио Епископ жички Г. Јустин.
       
      На многа и блага лета Преосвећени Владико!
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поручио је 13. јуна 2021. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, поводом 950 година од оснивања тог манастира и 700 година од упокојења краља Милутина који га је обновио, да је молитва Христова његовом Оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.
        Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, а у последњој реченици је молитва Христова: Молим те, Оче, да сви једно буду. Патријарх каже да му је један човек рекао да је народ уморан од подела – на ми и они, на наше и њихово.
      - Јединство разбијамо пре свега ми сами различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, завишћу на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивост. Јединство се разбија осећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи. Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи, јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали, навео је Патријарх.
      - Делимо се и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира... Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови - вукови, и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква, каже патријарх Порфирије.
      - Црква није институција, већ да је сабор. Сви су позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви, истакао је Патријарх и указао на то да, када се погледа свет који се хвали својим достигнућима, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.
      - И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других. Та реч значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава, каже Патријарх.
      Подсећајући да је апостол Павле рекао да нема Грка и Јеврејина, Патријарх је појаснио да то значи да постајући једно нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.
      - Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божја и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божју љубав и од Њега добијају помоћ, закључио је патријарх Порфирије.
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су домишљања и изговори да уговор у ствари не буде потписан, сматра Богољуб Шијаковић, професор Богословског факултета у Београду.
      Неколико пута најављивано, па одлагано потписивање Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ иако је, како је јавност била обавештена, све било усаглашено, изгледа да је добило разјашњење. После различитих порука премијера Кривокапића, на крају и оне да потпис треба ставити на јесен, на дан упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, сада је премијер изашао са конкретним разлозима због којих уговор није потписан.
      Кривокапић- спорна два члана и преамбула
      Црногорски премијер је за ТВ Вијести изјавио је да су спорна два чланa Темељног уговора са СПЦ и његова прембула и да је у петак писмом обавестио патријарха СПЦ Порфирија о ставу владе Црне Горе о томе.
      Један члан се, како је казао, односи на увођење нова три верска празника чиме би број верских празника у Црној Гори био већи него што то Законом о верским празницима дозвољава.  Споран је и део члана који се односи на имовинска питања, када имовина није катастарски уписана. Шта је спорно у прембули није објаснио.
      За Шијаковића који је учествовао у усаглашавању Темељног уговора, изјава Кривокапића је, како каже – чудна. Објашњава и зашто.
      Шијаковић- све је већ било усаглашено
      На питање шта је конкретно спорно да се уведу нова три празника  – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, он каже да заправо није ништа и да уз малу корекцију све може да остане у складу са црногорским  Законом о празницима тако што би то били празници за које нису предвиђени нерадни дани.
      Шијаковић не види проблем ни са имовином која није уписана у катастар.
      „Оно што није катастарски уписано биће катастарски уписано у складу са Законом. Нико не тражи да се упише туђа имовина на име Цркве него оно што није уписано да се упише у нормалној процедури, у складу са законом. Зна се како се имовина доказује и уписује у катастар“. 
      Зашто није укњижена имовина
      А зна се, како каже, и зашто Црква није могла од 1945. да катастарски укњижи своју имовину - јер јој то није било дозвољено. Подсећа, такође, да је обавеза државе Црне Горе била да донесе закон о реституцији имовине Цркава и верских заједнице. Црна Гора је својевремено донела закон о реституцији из ког је искључила Цркве и верске заједнице и у њему још пре десетак година навела да ће то питање бити регулисано посебним законом. А тог закона, додаје он, нема ни на видику.
      На питање шта је спорно у преамбули, Шијаковић каже да може само да процењује, јер Кривокапић то није прецизирао. Он подсећа да преамбула нема правно дејство, већ представља исказивање воље и ко потписује Темељни уговор.
      „Оно што је битно за преамбулу у овом случају јесте да се у њој дефинишу стране које потписују уговор. Те стране постоје и оне су дефинисане и ниједна од две стране не може да дефинише ону другу. Не настају те две стране на темељу уговора, него претходно већ постоје да би склопиле уговор“,  истиче професор Богословског факултета у Београду.
      Он се, каже, прибојава да једна страна жели у преамбули да дефинише другу страну, њен идентитет, њен правни субјективитет, што је недопустиво.
      Кога хоће Подгорица као потписника уговора
      На питање кога би онда то званична Подгорица хтела за потписника уместо Српске православне цркве,  Шијаковић каже - рецимо непостојећу православну цркву у Црној Гори.
      „То је један апстрактум који нигде не постоји. Не постоји ниједна Црква на планети која се зове Православна црква. У правном промету идентитет мора бити онакав кав он јесте, а он гласи Српска православна црква“, јасан је Шијаковић.
      На констатцију да јавност тек сада сазнаје да је било неких проблема са Темељним уговором са СПЦ, наш саговорник каже да се све време прави нека мистификација око њега. То је, како напомиње, један обичан, врло једноставан правни акт за чије потписивање Влада Црне Горе има посебан мотив да би била отклоњена дискриминација. И сама је то више пута наглашавала, јер једино са СПЦ није потписала тај уговор.
      Изговори да се Темељни уговор не потпише
      За њега је, каже, просто фрапантно то што је црногорски премијер изјавио да би да је потписао Темељни уговор одмах био ухапшен под оптужбом за велеиздају државе. Невероватно му је, истиче он, да то тако неко може да појми, јер потписивање таквог уговора је управо у интересу државе, поготово када се сагледава историјска улога и мисија Митрополије црногорско-приморске СПЦ. Она је управо главни стуб те државе која их нема много, а у неким периодима историје је била и једини.
      Неодговорно је тако третирати и Митрополију и СПЦ, истиче Шијаковић.
       
      Шијаковић: „Спорни“ чланови Темељног уговора са СПЦ - нови изговор да га Црна Гора не потпише
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Тако је владика Исихије постао други Епископ од обновљења Епархије ваљевске 2006. године.

       

      Како је најављено из Епархије ваљевске, устоличење новоизабраног Епископа ваљевског Исихија ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Очекује се да ће сабрање предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Тога дана једино ће Литургија бити служена у храму Христовог Васкрсења, како би што већи број људи достојно дочекао новог архипастира Епархије ваљевске. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, упутио је позив верницима да дочекају епископа Исихија у храму Христовог Васкрсења.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом провокативних изјава политичких представника косовских Албанаца и отворених претњи у штампи у вези јучерашње Свете Литургије у храму Христа Спаса у Приштини, које нескривено подстичу етничку и верску нетрпељивост, Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве принуђена је да још једном нагласи да је прослављање верских празника у објектима који су власништво Српске Православне Цркве питање фундаменталних верских права која су законски регулисана и мора да буду поштована без икаквог условљавања. 

       
      Јучерашња прослава празника Вазнесења Христовог у храму Христа Спаса у центру Приштине, који је у власништву СПЦ стога не може и не сме да се третира као политичко питање, као што се тако не могу посматрати ни обреди које врше представници других верских заједница у својим верским објектима. Храм Христа Спаса је уписан у катастру, налази се на земљишту које се по катастарским подацима води на СПЦ (о чему сведоче валидни катастарски изводи), а не Универзитета у Приштини, који годинама упорно и без икакве правне основе покушава да уклони овај храм који одговорне на Универзитету ваљда подсећа на 40.000 Срба у Приштини који су протерани након завршетка оружаног сукоба 1999. год и чија је имовина у више случајева и даље бесправно узурпирана. Не постоји било који правно валидан акт који негира имовинска права СПЦ над овом црквом, нити овај објекат сматра нелегалним и стога Црква није дужна по закону да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда на својој имовини. Служење верских објеката у још незавршеним храмовима сасвим је уобичајено у пракси наше Цркве јер храм на освештаним темељима представља свето место.
      Наметати Цркви обавезу да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда унутар својих храмова не представља само кршење цивилизацијских норми у поретку успостављеном након Другог светског рата, већ и правних прописа које су донеле управо власти у Приштини и који су и даље важећи. Стога, они који би да се јавно позивају на прописе како би њима покушали да прикрију отворену мржњу и дискриминацију према једној верској заједници, те исте прописе прво треба да прочитају.
      Иако траје судски процес у комe Универзитет без иједног доказа покушава да натера Цркву да сруши сопствени храм, то не значи да Црква, као власник који је уписан у катастру нема права да користи свој легално саграђени верски објекат. Са друге стране, власти у Приштини већ пет година не спроводе судску пресуду поводом манастира Високи Дечани, и стога јавна позивања на судске поступке који су у току и немају никакво дејство на власништво Цркве могу само да поруче да је на Косову примена правде селективна када је у питању Српска Православна Црква.
      Све чешћи и интензивнији покушаји негирања верских и имовинских права, идентитета и уставом загарантованог имена  Српске Православне Цркве  на Косову и Метохији од стране косовских институција тужан су показатељ озбиљног погоршања општег стања верских слобода на овом простору, што нимало не доприноси помирењу и заједничком животу, већ  додатно подстиче верску и етничку мржњу која угрожава безбедност православног српског становништва и нашег духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији. Прославом Христовог Вазнесења у нашој цркви у Приштини Епископ Теодосије није одржао политички скуп, већ је одслужио Свету Литургију на којој је позвао на мир и толеранцију у нашем још незавршеном храму који је годинама на мети албанских екстремиста који су га некажњено палили, скрнавили, нападали, претварали у јавни тоалет и депонију смећа, што је на срамоту посебно града Приштине и Универзитета, чији званичници редовно траже уклањање овог храма, док се политичари такмиче у језику мржње и увредама на рачун СПЦ. Наша Црква стоји чврсто на темељу да све цркве и верске заједнице морају да имају загарантовано право да несметано врше своје верске обреде у објектима који су у њиховом власништву и спремна је, уколико је то потребно, да своја права одлучно брани и на локалним судовима, али и пред међународним организацијама за верска права и слободе, пошто поседује сву валидну правну документацију.
      Као посебан скандал је и вест која нам је дошла након свих реакција које смо имали прилике да видимо, а то је да је на вратима једног верског објекта исписана парола мржње, што у овом случају сматрамо и отвореном претњом. Очекујемо од Полиције Косова да починиоце ове отворене претње према нама, као једној од верских заједница, одмах пронађе и преда тужилаштву на даље поступање. Такође тражимо од Полиције Косова да се овај акт прогласи оним што јесте – ширењем верске и националне мржње и отвореном претњом, уместо да се као до сада овакве нескривене претње проглашавају вандализмима или уништењем имовине како би се прикриле размере мржње и дискриминације према Српској Православној цркви које у овом друштву владају.
      Није нормална ситуација у којој, уместо да се неко заппита какво је то друштво у коме се у 2021. години једној верској заједници прети због одржаног верског обреда унутар сопственог верског објекта, и на том верском објекту се исцртавају графити мржње и претњи против те верске заједнице само због тога што је вршиила верски обред унутар сопственог верског објекта, појединци још најављују и протесте против одржања верског обреда унутар верског објекта, још и злоупотребљавајући студенте у својој несхватљивој кампањи распиривања мржње.
      Беспримеран језик и напади у косовској албанској штампи против служења Литургије у нашем српском православном храму, веома је снажан показатељ безакоња и нескривене нетолеранције које шире не само појединци и одређене невладине организације, већ и званични представници косовске власти, као што се види из доле приложеног прегледа реакција.
      Прилог: Реакције косовских политичких представника у прегледу Коссев инфо портала- https://kossev.info/reakcije-iz-pristine-na-spasovdan-u-istoimenom-hramu-nece-se-tolerisati-provokacije-ne-nasedajte-na-zamku-da-ponovimo-17-mart/
       
      Извор: Епархија рашко-призренска

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...