Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Лијепа бесједа и, како се види, дивна црквена атмосфера у Франкфурту.

Епископ Максим је наглашавајући да је давање аутокефалије Светом Сави било "праведно и исправно", на неки начин се оградио од непромишљеног става на ту тему изнетог у несрећном интервјуу Теологији.нет.

Не може се све рећи у једној бесједи, али у овој је владика Максим, чини ми се, иако је нагласио да је аутокефалија благодет, више се усмјерио на њене организационе аспекте у продубљивању јединства укупне Православне цркве и свих хришћана. Но тај аспект, није довољан, штавише он на често води у спорове о првенству, национализму итд...

Устројство Цркве, па и аутокефалија, има смисла само ако нас уједињује у  светости, православном исповедању вјере и живљењу по њој. Није Немања имао само добар однос са претходним епископима у српским земљама који су му благословили зидање манастира, него се и сам посветио. На светости и призиву на светост заснива се аутокефалија, па и аутокефалија Светосавске цркве, тек посвећени можемо да будемо јединствени. То је, по мени, главни историјски опит 800 година Српске цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поукаши су удовољили молби и изашли у сусрет владици Максиму, да се му агонија оконча, па су закључали једну тему. Имали смо тамо пренети вапај Владичин, као да је у уредништву Поука: „Такође је замолио уредника Поука да се обустави ова бесмислена полемика, ако је могуће“.

Владика не узе да се обрати директно Поукама него преко дрвеног адвоката, о. Небојше, мог старог клијента. То је недоследно, јер се он залаже за персоналне односе, и личност му је увек на првом месту, тако да је било за очекивати да се јави лично. Јер овде има људи који стоје иза својих речи без ник нејма, као што сам ја, тако да ни њему не би пала круна са главе да се јавио својим именом и презименом. Овако остају двојбе. Тражи се од нас да верујемо на реч ник нејму, о. Небојши, који као има преписку са Владиком, а куне се истовремено да нема везе са агентским налогом који је насловљен са Петар Божовић, и који мистериозно нестаде кад је Максим имао гостовање у Немачкој па није могао да се јави. Ја сам тврдио да је то Максим главом и брадом, јер сам обучен да детективски испитујем древне хришћанске текстове, а исти механизми и данас постоје. Поуке су мислили да је неки Максимов посленик, али да је то неко други, тај би се јавио да припомогне Владици у невољи, али је одустао. Слагао је да је сеоски прота, што је факт признат и од њега,  нити је хтео да се представи, и зато ми са правом тврдимо да је иза тог ПБ највероватније Максим.

Овде је поново безобразлук на сцени, јер о. Небојша тражи од нас да верујемо на реч (иако га не знамо ко је), па бисмо били као безбожни или непоштоваоци ако сумњамо у „Максимову“ реч. Ја сам упознао доста лажавих владика. Нажалост, међу њима и патолошких лажова. Ако неко не верује да је то могуће, нека узме да чита историју Цркве. То је сасвим нормална појава. Прилажем како се Артемије клео да неће направити раскол: https://www.youtube.com/watch?v=baVUlo8PAws&fbclid=IwAR0I4VZvYhCTI0Zuur98r7t3olvdhIw_-2uIls8KsIGZNV1d5WyPQZQ7CH0

Исти Денисенко се заклињао како неће правити никакву посебну цркву у Украјини. И шта би после? И владике лажу, иако не сви.

Анимозитет који је „о.Небојша“ непрестано показивао према мени, сада је и јасан. Он је Максимов другар. Мада не знамо што се не представи ко је. Из ове клике имамо – изузетак Аца Милојков – све сакривене људе. Наш пак шкоф, Максим, се жали на бестијалне и паклене Поуке, иако су оне редак медиј који је пренео његове интервенције. Ја сам му и поменуо пророчки да ће се наћи у паклу, а сада он, иако не би да у томе учествује са нама, осуђеним на вечне муке, и обитаваоцима 9ог круга пакла, спустиће се у њега. Ако се, угледајући се на св. Исака Сирина, кога наводи у заглављу („Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима“, а Максим овде мисли на Буловића), и заиста пригрли то што овај говори, онда ће учествовати са нама у расправи, јер се Исак и за ђаволе молио. Но, видесмо да западноамерички не следи и на делу оно што језиком говори. Ако нешто Исус није подносио то је хипокризија, лицемерје. И то је „врлина“ која је красила најчешће свештенство и „побожне“. Неће Максим да се онечисти сишавши у наш пакао. Он је изнад гамади. Персонолог никад ни на један мој мејл није одговорио. Имао је битнија посла, да спашава Васиону...:))) И сада се прави луд, па као неће да полемише са непознатима. Мене познаје.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имам један кратак осврт на излагање преосвећеног Максима у Дизелдорфу, а који Поуке уредно пренеше.[1] Не бих желео да неко помисли, као наш добри Александар Живаљев; „Епископ Максим је наглашавајући да је давање аутокефалије Светом Сави било "праведно и исправно", на неки начин се оградио од непромишљеног става на ту тему изнетог у несрећном интервјуу Теологији.нет“, да се исти оградио од себе, или пак да није направио непоправљиву штету. Пошто сам прозивао ових дана Максима да каже како је то Сава на превару и неканонски добио кобајаги аутокефалију, он је овде пружио само празну формулу: „исправан начин и праведан“. Немојте помислити да је Ава назидао Максима. За то би било потребно дуго година да слуша Аву. Није ово случајни ексцес, мада се Максим извештио у писању покајних писама, не би ли како сачувао чин и сачекао да умру његови и доброжелатељи као и противници, јер је млађи од њих. Тако би он постао калиф уместо калифа, и организовао своје сатрапе. Ево шта је Максим писао: „Историјске околности и расплети 1219. године доводе Саву у Никеју и шта се збива: тадашњи Васељенски Патријарх, огрнут одеждом немоћи..., потпуно игнорише канонског епископа српских области, а то је био охридски архиепископ Димитрија Хоматијан, и додељује „аутокефалију“ српској држави. Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету“.  Новија дешавања су давање аутокефалије украјинским расколницима са стране Цариграда. То је аналогија коју подвлачи Максим. Када већ наводи ову аналогију, онда је Сава као и Денисенко на незаконит и неканонски начин добио аутокефалију, или, јер tertium quid non datur, је једна и друга аутокефалија законита и канонска.

Писао је Максим у делиријуму и следеће: „Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Наводим ово због оних споријих у размишљању, јер Максим пише да је Сава на неканонски, тј. безакони начин добио назови аутокефалију јер је ставља под наводнике. И такву, назови аутокефалију, Васељенски Патријарх може да узме кад пожели. То јесте непоправљива штета коју је Максим урадио, јер га у грчким медијима често преносе. Где је сада Максимова фамозна аналогија о безаконом давању аутокефалије Сави и Денисенку? Да неће да каже да су обе канонске и по „праведности“?

Злонамерна интерпретација историјских догађаја са стране Васиљевића је довела до смутњи у Цркви. Успео је да збуни (да будем бониста, мада нисам такав) и самог Васељенског Патријарха па би он да дође на обележавање Савиног рукоположења у (архи)епископа, али не и на добијање аутокефалије! Ово је јако опасна ствар јер игра око два момента које видимо у изворима, а један је рукополагање Саве за Архиепископа, а друга одвојени чин добијања аутокефалије. Та интерпретација је погрешна из много разлога – да их сада не наводим – али је Максим свесно протура на мала врата не би ли нам загорчао живот. И управо је он тај који ради на расколу између нас и Цариграда, а не сасвим јасна и принципијелна позиција нашег Патријарха и Синода, али и готово целог Сабора. Јер овиме даје повода Фанару да се из незнања залепи за псеудо интерпретације факата и умеша у послове СПЦ. Видели смо већ да се у Фанару позивају на нашег несрећника, Миодрага Петровића. Наводе га као ауторитет за канонско право, а човек – јер то обичан народ не зна – је био песница анатемисаног Артемија.

Максим се невештима сада жели приказати као неки други Максим, да као нисмо га разумели шта говори (ни Буловић га није разумео), и зато је ово што је беседио празна прича. Нервоза је била велика, како се види из снимка, морао је да чита са ајпода или нечег другог нацрт беседе, да не би опет негде пропливао. Троловања са аутокефалија је са свеобухватност, на ништа не интересује. То може бабама да се прича. Опет је поменут омиљени Максиму Хоматијан, онако успут, да не испадне да га се је одрекао, али општи утисак је горчина у устима која нам остаје после ове беседе. Наравно да прилика није била за неки детаљнији говор, али ће Владика имати прилике за исти на мајском сабору, мада је мени жао што га ја као Малхион Павла Самосатског не могу испитати. Ако ме Патријарх Иринеј позове на тај задатак, радо ћу се одазвати, мада имамо ми умних епископа који ће Максима довести познанију права.

 

[1]

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету“.  Новија дешавања су давање аутокефалије украјинским расколницима са стране Цариграда. То је аналогија коју подвлачи Максим. Када већ наводи ову аналогију, онда је Сава као и Денисенко на незаконит и неканонски начин добио аутокефалију, или, јер tertium quid non datur, је једна и друга аутокефалија законита и канонска.

Da, to je i moja malenkost primetila :coolio: pa sam  tamo na nasoj temi o Raskolu vec izneo svoje misljenje.

Ta' analogija o kojoj govoris o.Zorane i uporedjivanje ... kao 'nekanonske' autokefalije SPC sa kao 'nekanonskom' autokefalijom UPC i kao sto je SPC iako 'nekanonska' kasnije tokom vremena priznata od PC kao kanonska, .... moze opet da se po analogiji  aludira da ce i UPC tokom vremena nekim volsebnim nacinom mozda i postati kanonska (kao i nasa SPC)... to e.Maksim nagovestava kada kaze,...Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву.... da li je onda to ta' prica o kanonima  i nekanonicnostima UPC slicna kao i u prici oko 'nekanonicnosti' nase SPC i da je zbog toga i uzeta kao kalup (SPC) u koji ce se ukalupiti nova UPC ?

Zbog toga se slazem sa ovom tvojom analizom stavova e.Maksima  iznetim u tekstu na teologija.net i ove najnovije besede sa crkvenog slavlja u Frankvurtu. Moj licni utisak, vec sam pisao (na temi o Raskolu), zaista mi nije jasno, nemam ideju, zbog cega je e.Maskim sada u jednom ovakvom trenutku osetio potrebu da podrzi p.Vartolomeja i njegovo delovanje u Ukrajini  da poteze pitanje nase autokefalije na jedan takav, da kazem , problematican nacin. Ja volim da citam pisanje i tekstove e.Maksima i mnogi stvari u njegovoj teologiji mi se svidjaju i zbog toga mi jos vise nisu bas  jasni njegovi stavovi o svemu ovome o cemu pricamo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Разумем жељу Њ.П. владике Максима да заборави на целу ову непријатну епизоду, и у ово време поста свакако је боље да се њом што мање бавимо (ако то већ чинимо, бар припазимо на речник), али ставови које је изнео су више него проблематични, а он јасно остаје при њима, иако је донекле ублажио реторику. Дакле, ми у Сабору и даље имамо човека који је, из ових или оних разлога, апологета савременог фанариотског етнофилетизма, и то је оно што ме узнемирава, а не чињеница да неки тамо појединац мисли овако или онако. Ставови епископа Цркве Христове нису само његова лична ствар, већ нешто што непосредно утиче на живот Цркве.

Срећа у несрећи јесте то што већина наших епископа не дели ставове владике Максима, али не треба да потцељујемо утицај фанариотске пропаганде на "грчке ђаке". Аутор књиге „Примат римског епископа“ је један од њих. Штавише, на основу његове књиге може се закључити да је он чак и екстремнији у својим ставовима. За њега је идеја о Христу као глави Цркве "идеологија" (не могу се сетити тачне конструкције, а чини ми се да је у међувремену изменио опис књиге), и он мање-више отворено заговара, и крајње неубедљивим аргументима настоји оправдати, савремени фанариотски неопапизам.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Bokisd рече

Zbog toga se slazem sa ovom tvojom analizom stavova e.Maksima  ...

 

Nekako nisam ni sumnjao da bi moglo biti drugačije … Je li ti  prehlada prošla?   

 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Хаеул рече

... али ставови које је изнео су више него проблематични, а он јасно остаје при њима, иако је донекле ублажио реторику. 

 

Slažem se: ... документи су јавни, изјаве су јавне, посете су биле јавне.

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Tristatri рече

Nisam ni sumnjao da bi moglo biti drugačije … Je li ti  prehlada prošla?   

Ajd, ovako, kratko,... rekao sam stavova, sto se tice drugih stvari ne ulazim u tu pricu.

 Da ne bude zabune i da se nesto ne hvalim, o ovome sto Zoki prica vec sam nesto pisao pre (ne znam) 5 -10 dana na temi o Raskolu, znaci moji pogledi i stavovi se podudaraju sa Zokijevim (ili Zokijevi sa mojim ... :smil443643319dc3d: :D) i mislim da tu nema nista sporno. I, tamo na temi o Raskolu vecina takodje ima slicne stavove koje imamo Zoki i ja, i opet ne vidim nista sporno.

(inace, jos nesto, ako je neko imao polemike i diskusije :svadja: sa o.Zoranom povodom raznih crkvenih pitanja onda sam to ja, cak u nekim momentima vrlo ostre i zustre i na granici konflikta, ali smo to uvek nekako prevazilazili kao hriscani,.... tako da ja sigurno nisam neko ko je pristrasan prema licnosti o.Zorana,.... jednostavno kada pricamo o principijalnim stvarima onda se trudim da budem sto vise objektivan.... a ova prica oko Ukrajine nije nimalo naivna i bezazlena prica i treba razmotriti nepristrasno kako zaista stoje stvari..)

(nisi trebao nesto da aluziras na tu moju 'prehladu', jer je u pitanju vrlo teska bolest sa kojom se borim vec tri godine i o.Zoran mi je u privatnoj (i javnoj) prepisci pruzio ruku pomoci kroz molitvu i mnogo mi je znacilo i znaci mi...)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 51 минута, Bokisd рече

Ajd, ovako, kratko,... rekao sam stavova, sto se tice drugih stvari ne ulazim u tu pricu.

 Da ne bude zabune i da se nesto ne hvalim, o ovome sto Zoki prica vec sam nesto pisao pre (ne znam) 5 -10 dana na temi o Raskolu, znaci moji pogledi i stavovi se podudaraju sa Zokijevim (ili Zokijevi sa mojim ... :smil443643319dc3d: :D) i mislim da tu nema nista sporno. I, tamo na temi o Raskolu vecina takodje ima slicne stavove koje imamo Zoki i ja, i opet ne vidim nista sporno.

(inace, jos nesto, ako je neko imao polemike i diskusije :svadja: sa o.Zoranom povodom raznih crkvenih pitanja onda sam to ja, cak u nekim momentima vrlo ostre i zustre i na granici konflikta, ali smo to uvek nekako prevazilazili kao hriscani,.... tako da ja sigurno nisam neko ko je pristrasan prema licnosti o.Zorana,.... jednostavno kada pricamo o principijalnim stvarima onda se trudim da budem sto vise objektivan.... a ova prica oko Ukrajine nije nimalo naivna i bezazlena prica i treba razmotriti nepristrasno kako zaista stoje stvari..)

(nisi trebao nesto da aluziras na tu moju 'prehladu', jer je u pitanju vrlo teska bolest sa kojom se borim vec tri godine i o.Zoran mi je u privatnoj (i javnoj) prepisci pruzio ruku pomoci kroz molitvu i mnogo mi je znacilo i znaci mi...)

Истину написа Бокисд. 

Не тако давно, заједно са оним Иваном (Марковић ли беше?) Неисповједалцем је био против Зорана. Бокисд је, мени бар, позитиван пример узрастања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Тражи се од нас да верујемо на реч ник нејму, о. Небојши, који као има преписку са Владиком, а куне се истовремено да нема везе са агентским налогом који је насловљен са Петар Божовић, и који мистериозно нестаде кад је Максим имао гостовање у Немачкој па није могао да се јави. Ја сам тврдио да је то Максим главом и брадом

Човијече!!!

Какве романе и заплете сам ја пропустио!

:unbelieveble:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Ведран* рече

Човијече!!!

Какве романе и заплете сам ја пропустио!

:unbelieveble:

То је био само увод.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Као прво, морам да кажем да Поуке.орг пратим готово од самог оснивања сајта, а регистровао сам се под овим ником (Талични Том) прошле године када се, у једном тренутку, повела расправа са бугарофилом из Македоније који се представља као МКД13.Тај лик (МКД13) се данима спрдао са нашом страдалном браћом и сестрама у Православној Охридској Архиепископији, са архијерејима, свештенством и монаштвом те Цркве, а било му је (и још увек му је) дозвољено и да износи своје ставове који су кудикамо више личили на ”слику пакла” него што је то био случај са, сада већ закључаном (замандаљеном) темом: Епископ Максим: „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године.

Као друго, морам да питам (притом се надам да ми нећете замерити нити ме погрешно разумети, ) читаву администрацију сајта Поуке.орг – у шта сте се то Ви претворили када једну тако важну тему закључавате, након молбе (не и наређења) епископа Максима? Хоћете ли тему поново откључати, ако Вам се за који дан јави неко од форумаша блиских владики Иринеју бачком и каже да је разговарао са Преосвећеним владиком бачким који дубоко жали што је ова тема закључана, јер није била бесмислена, и топло и скромно моли све одговорне на сајту Поуке.орг да исту поново откључају, те је тиме поново учине доступном за коментарисање?! 

Као треће, хоћете ли закључати и тему Раскол се захуктава уколико Вам се јави неко близак патријарху Вартоломеју и каже како га је тема ”Раскол се захуктава” дубоко ожалостила и у њему буди ”слику пакла”, те стога моли цењено Уредништво да тему ставе под катанац, и да притом нађу техничко решење да се сваки следећи пост, на било којој теми, у коме се напише његово име (у разним варијантама) моментално избрише са сајта?!

Као четврто, постављам питање и Вама у Уредништву и свима осталима (владики Максиму такође): са ким се то спрда Преосвећени владика Максим, када у приватном мејлу о. Небојши отписује овако: 

Стога би супротно моме ”вјерују” било да се јављам иза туђег имена и да полемишем са неким кога не видим, не знам и не познајем. Мислим да је би то било низлажење на њихов ниво, а ја у ’слици пакла’ не желим да учествујем”?! 

Ако Преосвећни владика Максим не зна (не може и не мора да зна) ко су: Леон Професионалац, Августин, фарисејски.буквојед, Боксид, Трифке, Талични Том…, зашто не жели да види да на сајту Поуке.орг постоје конкретне Личности које се одазивају на имена Владан, Ведран, Милан Николић, Александар Живаљев… који се могу, такође (случајно или намерно), наћи на неком од његових предавања и поставити му неко незгодно питање? Да ли би и тада одговорио да не може да полемише са неким кога не познаје довољно? А Владан, Ведран и Милан Николић су Преосвећеном владики Максиму (и његовим браниоцима на горе поменутој теми) постављали смислена и конкретна питања, на која су често добијали несувисле одговоре од актера блиских владики Максиму. На концу, све и да је у праву Преосвећени епископ Максим када каже да никог од нас не познаје, то се не може рећи и за оца Зорана Ђуровића, што је о. Зоран лепо приметио и објаснио:

 Владика не узе да се обрати директно Поукама него преко дрвеног адвоката, о. Небојше, мог старог клијента. То је недоследно, јер се он залаже за персоналне односе, и личност му је увек на првом месту, тако да је било за очекивати да се јави лично. Јер овде има људи који стоје иза својих речи без ник нејма, као што сам ја, тако да ни њему не би пала круна са главе да се јавио својим именом и презименом. 

Ако нас (непознате и безличне) не жели да удостоји никаквог одговора, зашто не скупи храброст да макар њему (о. Зорану) отпише по коју? 

Преосвећени владика Максим мора да зна да тиме што је архијереј у једној (Православној) Цркви, самим тим је и јавна личност чије речи и дела су подложне критици. Ако на критику није спреман, онда нека се не оглашава јавно. Он је, као и сваки други архијереј СПЦ, могао своје прво писмо упућено свештенству и монаштву (поверене му) епархије Западно-америчке да напише, заведе у деловодне књиге, одштампа, потпише и одштамбиља, и пошаље на адресе свих подређених му парохија и манастира. Успут је могао да нареди свим свештеницима, свештеномонасима и инима који то писмо прочитају да исто не износе у јавност. Тако би избегао и полемику са владиком Иринејем бачким и са свима који не мисле као он. Напротив, он је урадио баш оно што је хтео да уради! То своје писмо поставио је на епархијски сајт са једном једином намером! Намером да скрене пажњу на писмо и изазове реакцију једне конкретне особе. Притом није рачунао да ће његово писмо, попут закона спојених судова, да изазове рекацију и код Владана, Ведрана, Милана Николића, о. Зорана, Леона Професионалца, Августина, фарисејског.буквоједа, Трифкета и иних… на тамо неком православном форуму.

За крај, испричаћу Вам једну поуку коју сам чуо од једног скромног и дивног монаха (сасвим случајно и архијереја СПЦ) коју ми је, једном приликом рекао: ”Синко, кад год будеш пожелео да делиш лекције било коме, кад год будеш пожелео да увредиш некога, стани испред огледала, погледај у огледало и кажи – ’Господе, овај човек кога видим у огледалу је најгоре и најгрешније створење које хода земљом.’ То понови неколико пута, па тек потом размисли да ли желиш да другима делиш лекције и вређаш их, на било који начин.” Илити, што би рек’о чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом!”.  

ПС: Драги владико Максиме, топло Вам препоручујем да запамтите речи Вашег брата и архијереја и следећи пут, када говорите о паклу, пре него што било шта кажете станете пред огледало. Остало ће Вам се само касти...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дочеках и ја да ми о. Зоран (Ђуровић) лајкује коментар. Сад могу на миру да умрем... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом десетогодишњице хиротоније Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Живе Речи организују специјалну емисију у којој учествују:
      Епископ стобијски г. Давид
      Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим
      Протојереј-ставрофор Драги Вешковац
      Протојереј Вукман Петровић
      Јереј Андрија Јелић
      Игуманија Фотина
      Марко Делић
      Јован Мацура
      Љиљана Давидовић
      Љиљана Пантелић
      Варја Нешић
      Хор "Свети Кнез Лазар" из Крушевца
      Модератор: Срђан Грубор
      Уредник: протојереј Иван Цветковић
       
       
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом десетогодишњице хиротоније Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Живе Речи организују специјалну емисију у којој учествују:
      Епископ стобијски г. Давид
      Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим
      Протојереј-ставрофор Драги Вешковац
      Протојереј Вукман Петровић
      Јереј Андрија Јелић
      Игуманија Фотина
      Марко Делић
      Јован Мацура
      Љиљана Давидовић
      Љиљана Пантелић
      Варја Нешић
      Хор "Свети Кнез Лазар" из Крушевца
      Модератор: Срђан Грубор
      Уредник: протојереј Иван Цветковић
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ моравички Антоније (Пантелић): рођен је 23. јула 1970. године у Ваљеву (Србија), од оца +Радована и мајке Јелке (рођене Милићевић). Основну школу (Илија Бирчанин) је завршио у Причевићу код Ваљева, након чега (као клирик Епархије жичке) уписује богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године.
      Као ученика богословије, замонашио га је (у чин мале схиме) 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). У чин јерођакона рукоположен је у манастиру Жичи у храму Вазнесења Господњег 1989. године, а у чин јермонаха 5. јануара 1991. године у храму Светог Саве у манастиру Жичи, такође епископ жички Стефан (Боца).
      Године 1992, на предлог епископа жичког Стефана (Боце), а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент генерације, био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије (од 31. маја 1996. године), јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.
      По повратку из Русије (1996. године), унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна.
      На предлог митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија (августа месеца 2000. године) за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске, и то као сабрат манастира Добруна код Вишеграда.
      Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела (на Божић 2001. године).
      На предлог патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао (јануара 2002. године) протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај (Мрђа) је 17. марта 2002. године, у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита.
      На предлог патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа моравичког.
      Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја: Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Митрополита дабро-босанског Николаја и митрополита верејског Евгенија (Руска Православна Црква), као и епископа: шабачког Лаврентија, зворничко-тузланског Василија, банатског Никанора, бачког Иринеја, осечко-пољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Филарета, далматинског Фотија, полошко-повардарског Јоакима, будимљанско-никшићког Јоаникија, горњокарловачког Герасима, аустралијско-новозеландског Иринеја, хвостанског Атанасија и јегарског Порфирија. У препуном храму Саборне цркве у Београду, поред архијереја је саслуживало и преко 30 јеромонаха, јерођакона и свештеника из Српске и Руске Православне Цркве. Светој архијерејској Литургији присуствовало је више стотина верника, као и многе званице.
      Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви, успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской православной церкви“.
      Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије.
      Од 2003. године, Епископ Антоније предаје на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је управник Kатедре за литургијско богословље.
      Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова (редовна седница од 16. јула 2018. године), Епископ Антоније је постављен за Декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета у Москви.
      Докторску дисертацију, под називом ”Односи Српске и Руске православне цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске православне цркве” (”Отношения Сербской и Русской Православных Церквей в 1944-1950 гг. в материалах архивов России и Русской Православной Церкви”), успешно је одбранио 07. јуна 2019. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка).
       
       
      Ризница литургијског богословља и живота: Навршило се 15. година архијерејске службе викарног Епископа моравичког Антонија
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM    
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Предстојатељ Руске Православне Цркве честитао је Најсветијем Патријарху српском Порфирију 60. рођендан.

       
      Његовој Светости Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију
      Ваша Светости, вољени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем, 
      Срдачно Вам честитам 60. рођендан.
      Овај значајан датум живота дочекујете имајући пред собом широко поље деловања ради нових достигнућа на благо Цркве Светог Саве, која Вас је изабрала за наследника блаженопочивших Патријараха српских – Димитрија, Варнаве, Гаврила, Викентија, Германа, Павла и Иринеја.
      Са ревношћу у Господу, одазивајући се овом високом позиву, смирењем и благошћу сте ступили на тешко и одговорно поље Предстојатељског служења и трудите се да буде у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу Светом, у љубави нелицемерној, у речи истине (2. Кор. 6: 6-7).
      Народ Божији Вас види крај деце и стараца, немоћних и унесрећених, древних светиња Косова и на местима подвига српских новомученика. Свуда се трудите да загрлите стадо бринући се о њему и да га загрејете очинском љубављу, мудром речју и примером сопственог врлог живота, надахњујући га да живи по заповестима Господа Исуса Христа, у свему да Му угађају, и у свакоме добром делу да буду плодни, и да расту у познању Божијем (Кол. 1:10).
      На овај Ваш свечани дан молитвено желим Вашој Светости снажно здравље и неисцрпну Спаситељеву помоћ током много година мирне Патријаршијске службе.
       
      Са братском љубављу у Христу,
      +КИРИЛ,
      ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...