Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Предраг М рече

јел треба да целивамо кад уђемо на тему ? :krstix:

Побожан човек се не би ни питао, него би узео ову да одштампа у боји и кашира... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Надам се да ћемо чути и пригодну недељну беседу од Владике, па да се опет мало осврнемо на исту, али облагодаћени тим садржајем. Тако ће наше речи бити благе и препуне милости Господње...  

Како је лепо видети како Ава није изгубио образ побожности у томе палом Риму. 

:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За оне који мисле да су изјаве и деловање Еп. Максима по питању Украјине неважни, нудим један детаљ...

Еп. Максим је ушао у Википедију као подржавалац расколничке структуре на Украјини из СПЦ, и као онај који је упоредио наше стицање аутокефалије од стране Св Саве са доделом "аутокефалије" пријатељима и саслужитељима Мираша Дедејића, Денисенку и Думенку. 

Ако су неки Срби збуњени или злонамерни и не разумеју јасно ставове еп. Максима, како су неки његови апологети овде тврдили, онда нису ваљда збуњени и Руси и Украјинци и Грци који сви тврде исту ствар. А то је, да владика Максим из СПЦ подржава украјинске расколнике. 

Изволите...

Screenshot_20190404-205529_Firefox.thumb.jpg.c5c1acb9a47bf85b4a6845459738fc2c.jpg

https://ru.wikipedia.org/wiki/Православная_церковь_Украины

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ведран* рече

Како је лепо видети како Ава није изгубио образ побожности у томе палом Риму. 

:))

Да  вам у "наративу" и ово исприповедам, али нисам хтео да се овде оглашава. У мојој зони бејаху неки кипријановци, које је основао папин секретар (Јована Павла Првог), јер је као надбискуп доживео неку духовну кризу и прешао у православне старокалендарце. Овде је имао намере да направи за Италију православну Цркву, али где би сви били потчињени њему. И сада сличан покушај има један други самозванац. Елем, то не би мило Господу, он се престрави у Њему, и како су ови познавали Аву и дружили се са њиме, али и из других мотива, пређоше у нормалне православне и причислише се Цариграду, а онда је Ава преузео ту парохију. После прве литургије, када скидох борбену опрему и хтедох да изађем из цркве, видех како неке иконе светлуцају. Приђем, пипнем прстом, видим да је нека течност, али није вода. И тако на икони Претече, на икони св. Антонија, ако ме добро сећање служи, а коме је манастир и посвећен, као и на још 1-2. Гледах да није нека кондензација, али иконе једне поред других, и на различитим зидовима у цркви. Пошто су ме гуштери уједали па се сада и змија плашим (:))), помислих да се удова попадија не игра са мном, па да хоће да се прогласи неко лажно чудо, освртах се ја по цркви да видим да ме она или неко други не гледа, али нико ништа није приметио. И никад ништа нису поменули, а и ја сам ћутао. И тако остаде до дана данашњег. 

Би на тој литургији још једно знамење; чу се експолозија као да нас је звизнула нека зоља, прекидосмо службу да изађемо у двориште да видимо шта се десило, кад тој попадији експлодирала гума на паркираном ауту. Да се десило успут, још кад и Аву вози, било би белаја... Артемијеве молитве би биле услишене!:))

Не знам да ли се у Максима усељава свети страх од Аве, па зато мења своје изјаве, али да зна да га Ава неће испустити из руке све док се не покаје и одрекне својих субверзивних деловања на рачун Српске Цркве као и Васељенске Патријаршије. Већ сам му био наговестио у шта ће му се живот претворити. Зато му је боље на време да мироточи из очију, јер је страшно пасти у руке Ави живоме! :pop:        

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Ведран* рече

За оне који мисле да су изјаве и деловање Еп. Максима по питању Украјине неважни, нудим један детаљ...

Еп. Максим је ушао у Википедију као подржавалац расколничке структуре на Украјини из СПЦ, и као онај који је упоредио наше стицање аутокефалије од стране Св Саве са доделом "аутокефалије" пријатељима и саслужитељима Мираша Дедејића, Денисенку и Думенку. 

Ако су неки Срби збуњени или злонамерни и не разумеју јасно ставове еп. Максима, како су неки његови апологети овде тврдили, онда нису ваљда збуњени и Руси и Украјинци и Грци који сви тврде исту ствар. А то је, да владика Максим из СПЦ подржава украјинске расколнике. 

https://ru.wikipedia.org/wiki/Православная_церковь_Украины

Буловић није упућен, лако је збуњиве природе, Ђуровић лупа као по обичају јер, будући исфрустрирани лузер, мрзи Максима ни за шта, Ведран није добро схватио да је овде само безазлени неспоразум... Максимови ботови су покушали да нам представе како Иринеј једноставно не подноси Максима, да ништа није укапирао шта овај говори, јер је то виша филозофија, да му је Максим безобразно одговарао само зато што је праведно био испровоциран и сл. Када вам велим да је Максим направио непоправљиву штету, и да га треба пензионисати, јер ко зна шта још може да нам приреди... Да не бисмо изгубили миран сан, да умировимо ми лепо Максима. Има оно кад се виче на литурђији: аксиос!, ја срећом на тој нисам био, али сада гласам: недостојан! 

Вероватно један део наших старијих епископа не зна шта је интернет и шта су медији и шта значи једна лаж која уђе у уши народа; ми још увек словимо за злотворе и геноцидни народ, и требаће, ако вредно радимо, барем век-два да скинемо ту етикету са нас. Максимов став је зацементиран, и сутра ће се фанариоти на њега позивати, макар се овај у пепелу и костријети покајао за те делиричне изјаве. Ово су много горе ствари од дарвинизма који заступа.         

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја не могу рећи да ли је за пензију или није. Они који су га поставили, то могу, и знају.

Мене начелно брину те пензије. Јер направисмо цео сабор пензионера. Али и због других разлога. Да не образлажем сад.

Иначе, лично против њега немам апсолутно ништа. Неки његови ставови ми се чак јако допадају, али ово деловање у вези са Украјином у апсолутном смислу не!

Направио јесте велику штету. Ја сам првобитно помислио да мало философира, али се показало кроз његово систематско деловање на том плану да није само реч о доконом философирању. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, farisejski.bukvojed рече

Preciznije, izreceno je da je Sv. Sava autokefaliju dobio nekanonski. Sad, koji to kanoni nisu ispostovani, ostaje misterija.  Moguce je da Fanarioti uvode praksu misticnog tumacenja tajnih zakona, nepoznatih sirem auditorijumu, po ugledu na Dzingis Kanovu Mongolsku Imperiju. (Vidi Yassa )

Не, не. Ни Свети Сава ни Манојло I нису били неки неписмени домороци који су сазнали за Цркву тек јуче. Знали су они добро какав је канонски поредак Цркве, и шта су радили кад су затражили, тј. доделили, аутокефалију. Рећи да је Свети Сава аутокефалију добио "неканоски", били ми тога свесни или не, значи управо оно што сам изнад навео.

Ако је Свети Сава мачји кашаљ за Фанариоте, а познато је колико ти етнофили поштују Словене, и негрке уопште, за нас није. То је човек који нас је одржао и утврдио у православљу, човек који је ударио темеље нашој помесној Цркви и много чему другом. Човек који је не малим делом заслужан и за то што су Бугари остали православни, а посредно, и Румуни (да није било српских епископа, сав Банат би био поунијаћен), православни међу Албанцима.. Сваке године за Савиндан слушамо изнова чиме нас је све Свети Сава задужио, али рекао бих да нас већина није у потпуности свесна величине тог човека. 

Упоредимо тог великог и светог човека с охридским архиепископом Хоматијаном, који се ругао патријарху Манојлу I што као цариградски патријарх столује у Никеји. Шта уопште рећи о таквом човеку?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Послао сам следећи коментар на тему "Раскол се Захуктава"

Коментар се односи на чланак овде....

 

Неколико запажања на горњи чланак.

Као што се из приложеног види, широм наших епархија у северној Америци, наши Архијереји су одлучили да се уздрже од саслуживања са цариградском Патријаршијом. Наиме такво стање је жалосно, без сумње, али оци Архијереји су одлучили да поступе по препоруци СА Синода СПЦ.

Ми као Црква нисмо прекинули евхаристијско јединство са ЦП, међутим ситуација је потпуно ванредна због одлуке Цариграда да се присаједини расклоницима. Замислите колико је потребно провера и координације да би се утврдило ко ће евентуално да саслужује на неком свеправославном сабрању да би се осигурало да представници расколничке украјинске "цркве" или они који су директно са њима саслуживали не буду на томе сабрању и да наши свештенослужитељи не би нехотично изазвали саблазан међу верујућима? То је јако тешко.

Зато је СА Синод мудро поступио издајући ову препоруку, али остављајући уједно и довољно простора да локални Архијереји могу да расуде зависно од специфичности својих околности.

Замимљиво је да у целој Северној Америци сви наши Архијереји, расуђују исто, и у исто време сасвим другачије од Еп западноамеричког Максима, који је одлучио да поступи супротно препоруци СА Синода. Пошто се јавно огласио, било је за очекивати да ће он понудити неке веома јаке аргументе за такву своју одлуку. Међутим, никакве аргументе од њега нисмо чули осим критике његовог старијег брата Архијереја којега је, подругљиво, прозвао најпре именом портпарола, а затим и видовитим бачким епископом и почастио га многим другим епитетима. А све то у име пастирске бриге за своју паству.

Остало је посве нејасно какве везе са његовим пастирством и паством има Епископ из богомчуваног града Новог Сада удаљеног од Алхамбре у Калифорнији преко десет хиљада километара!?

Неки апологети става Еп Максима по питању укјрајинске кризе покушали су да оправдају његов поступак. Али веома безуспешно. Само су још више исплели мрежу забуне. Тако су покушали да кажу најпре да препорука Синода није била јасна, па је владика Максим морао да појасни, да бих убрзо затим прешли на тврдњу да је препорука јасна и да владика Максим поступа сасвим у складу са препоруком Синода, што и сам владика тврди у своју одбрану. Други апологети су рекли да смо ми сви који у свему овоме видимо проблем или злонамерни, или збуњени, или неупућени, то јест ништа не разумемо, или све то заједно.

Међутим, оно како су владику Максима судећи по медијским написима од Русије, преко Украјине, и Грчке, и суседне нам сада Северне Македоније, па до Америке и Аустралије схватили је истоветно. Схватили су га као јединог гласног подржаваоца украјинске "аутокефалије" по моделу патријарха Вартоломеја, из Српске Православне Цркве. Схватили су и представили његово узводно пливање, не као пастирску бригу него као нејединство у ставу СПЦ у односу на украјинске расколнике Денисенка, Думенка и Малетича, њихову дружину и саслужитеље.

Да ствар буде гора, наше добијање аутокефалије пре 800 година је захваљујући изјави Еп Максима, у јавном дискурсу осликано као неканонско. А у тој новоствореној слици остаје имплицитно да је Денисенко савремени украјински Св Сава. Нека ми Светац опрости на експлицитној аналогији, коју имплицира став Владике Максима. 

Али ево неколико навода који показују то да цео свет разуме став Еп Максима, насупорт његовој тврдњи да скоро никоме осим малобројних апологета није јасно шта он мисли. Велику радост би изазвало верујућима када би он, не појаснио своје ставове, говорећи шта није рекао, а шта јесте рекао, него када би рекао јасно и експлицитно оно што мисли.

пре 51 минута, Ведран* рече

In a recently-released statement from the Serbian Church, it is recommended that hierarchs and clergy abstain from serving with clergy of the Patriarchate of Constantinople, as representatives of that Patriarchate have concelebrated with the Ukrainian schismatics. Accordingly, most Serbian hierarchs in America and Canada have instructed their clergy not to concelebrate with Constantinople clergy, His Grace Bishop Maxim of the Western American Diocese being the only exceptioin.

 

пре 51 минута, Ведран* рече

In North America, only Bp. Maxim of Western American did not take the Church’s recommendation to abstain from serving with Constantinople clergy. In a communique released concerning the pan-Orthodox concelebrations, Bp. Maxim writes that the clergy of his diocese are encouraged to continue the usual practice of serving with clergy from all jurisdictions, as the Serbian Church has not broken communion with any other Church.

 

пре 51 минута, Ведран* рече

He also criticizes the Russian Church’s decision to break communion with the Patriarchate of Constantinople. The Serbian hierarchy as a whole has never criticized the Russian Church’s decision.

 

пре 51 минута, Ведран* рече

However, going beyond his right to make decisions for his own diocese, Bp. Maxim also writes: “There are strange and contradictory attitudes coming from various sides whose messengers are somewhere claiming and somewhere suggesting that the Serbian church is supposedly recommending that we distance ourselves from those with whom, until now, we have been in communion.”

 

пре 51 минута, Ведран* рече

However, the Serbian Church’s official position statement (translating from the Serbian) stipulates precisely what Bp. Maxim is denying. Point 5 reads:

And finally, the Serbian Church is naturally compelled to recommend that its hierarchs and pious clerics refrain from liturgical and canonical communication not only with the above-mentioned Mr. Epiphany (Dumenko) and others like him, but also with the hierarchs and clerics who communicate with them, according to the principle of the sacred canons that those, who have communion with the excommunicated place themselves outside communion as well.

And, in fact, the English translation later published by the Serbian Church itself reads even stronger:

Finally, the Serbian Orthodox Church is, by necessity, forced to cease liturgical and canonical communion not only with Mr. Epiphanius Dumenko and his followers, but also with the hierarchs and clergy who concelebrate and enter into communion with them, in accordance with the canonical principal that he who enter into communion with someone who is outside of communion places himself outside communion.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика Максим не лаже. На српском се каже исправно: лаже као пас! Тврдио је да је он као нешто исправљао око потписа у оригиналу, али ми имамо фотографије оригинала. Читати: On the “Great and Holy Council” of Crete: A Response to E. Sotiropoulos By Protopresbyters Fr. Peter Heers D.Th. and Fr. Anastasios Gotsopoulos. Ту имамо документ кога српска делегација у већини није потписала. Тај документ су потписали: Игњатије, Григорије, Максим и Добријевић. И дате су слике ("The absence of signatures from the Bishops of the Church of Serbia for the document on the heterodox and the church"). Шта је Максим ту променио? Гледајте сада и крстите се...

IMG_0285-1506206949.JPG

IMG_0286-1506206960.JPG

Дакле, Максим (други одоздо на овој фотки, а напомињем за оне који не знају грчки), не исправља ништа. Било је исправљања, али не од њега него од других епископа. Пример:

IMG_0288-1506206985.JPG

Гледајте овде доле, ови су исправљали, а међу њима и мој драги Силуан италијански, трећи одоздо, а иначе зна да служи на црквенословенском, и са њиме сам, како рекох, више пута служио. И ово нису биле једина неслагања, која после, у штампаним документима од Фанара нису уважена, али Максим нигде није исправљао, него је чуо да су неки исправили, па на основу тога помисли да може да нас прави мајмунима! Ево још једног примера како су епископи исправљали, али не и Максим:

IMG_0287-1506206969.JPG

   

   

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Игњатије, Григорије, Максим и Добријевић

Поред чињеница да је владика ухваћен у лажи, узнемирава и то што међу потписницима имамо декана ПБФ и три млађа епископима. Какви се то кадрови уздижу у чин епископа, и шта ово значи за будућност СПЦ?

Разуме се, не можемо их све ставити у исти кош с владиком Максимом, који је најекстремнији у својим ставовима, али свеједно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, farisejski.bukvojed рече

Nista ne smem da kazem, da me ne bi optuzili za pijacno i prostacko klevetanje, a posle toga banovali.

Мало се култивиши :tongue:

пре 1 минут, farisejski.bukvojed рече

Da, vrlo zanimljivo pitanje postavljas, vrlo zanimljivo...

Камо среће да нема повода за његовим постављањем.. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Хаеул рече

Поред чињеница да је владика ухваћен у лажи, узнемирава и то што међу потписницима имамо декана ПБФ и три млађа епископима. Какви се то кадрови уздижу у чин епископа, и шта ово значи за будућност СПЦ?

О томе неће Ава сада, јер треба да их научимо познанију права... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Владика Максим не лаже. На српском се каже исправно: лаже као пас! Тврдио је да је он као нешто исправљао око потписа у оригиналу, али ми имамо фотографије оригинала. Читати: On the “Great and Holy Council” of Crete: A Response to E. Sotiropoulos By Protopresbyters Fr. Peter Heers D.Th. and Fr. Anastasios Gotsopoulos. Ту имамо документ кога српска делегација у већини није потписала. Тај документ су потписали: Игњатије, Григорије, Максим и Добријевић. И дате су слике ("The absence of signatures from the Bishops of the Church of Serbia for the document on the heterodox and the church"). Шта је Максим ту променио? Гледајте сада и крстите се...

IMG_0285-1506206949.JPG

IMG_0286-1506206960.JPG

Дакле, Максим (други одоздо на овој фотки, а напомињем за оне који не знају грчки), не исправља ништа. Било је исправљања, али не од њега него од других епископа. Пример:

   

 

 

Prosto nisam znao sta od smajlica da stavim jer ovo je i za smejati se i za plakati i za ciditi i za ljutiti se. Neka mu Bog bude u pomoc. 

Brate @Александар Милојков  mozes li mi ovo objasniti u kontekstu onoga sto si mi napisao na temi Raskol se zahuktava? Hvala ti unapred na odgovoru! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта ова четворица епископа имају заједничко?

Еп. Игнатије - ПБФ, Православни богословски факултет у Атини
Еп. Максим - ПБФ, Православни богословски факултет у Атини (остало је ирелевантно)
Еп. Григорије - ПБФ
Еп. Иринеј (Добријевић) - Свети Владимир (Њујорк) и Свети Тихон (Пенсилванија)

Рекло би се да није реч о њиховом образовању, јер тешко да су све ове институције заражене фанариотским вирусом. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Дејан,
      Осам деценија од злочина у Глини, једног од најмонструознијих и по свом карактеру најстрашнијих усташких злочина над недужним српским цивилима током Другог светског рата, навршава се ових дана.
      Музеј жртава геноцида наводи у саопштењу да је у низу злочина почињених у Глини најпотреснији и најдраматичнији онај који се одиграо у цркви.
      Подсећају да је након првог усташког злочина 13. маја 1941. године, Глина те прве године рата од 24. јула до 8. августа још два пута била место масовног страдања српских цивила, у оквиру шире акције убијања Срба на Банији и Кордуну.
      „Први се одиграо у ноћи између 29. и 30. јула 1941. године. Највећи део страдалих из општине Топуско, допремљен је у Глину у два сточна вагона. Утврђена су 203 имена иако се сматра да их је убијено између 300 и 700”, наводе из Музеја и наглашавају да најпотпуније сведочанство о том покољу оставио преживели Љубан Једнак.
      Другом злочину је, како наводе, претходило окупљање Срба у Вргинмосту 3. августа ради покрштавања, односно покатоличавања.
      „Након отпуштања жена и деце, у Соколском дому остало је 1.038 мушкараца. Окупљени Срби су превезени у Глину и већина је затворена у цркву Пресвете Богородице у којој је неколико дана извршен први злочин”, наводи Музеј.
      Музеј додаје да је мањи део Срба - вероватно њих 181 за које није било места у цркви одмах одвезен до Новог села у чијој су околини убијени.
      Други злочин у цркви, како подсећају, био је у ноћи између 4. и 5. августа 1941. Утврђена су имена свих 1.038 тада убијених цивила.
      Спомен-дом, на месту порушене цркве, подигнут је 1969. године.
      Испред дома била је фигура „Мајка са дететом” Антуна Аугустинчића.
      Тек је 1986. године на иницијативу СУБНОР-а Глине у истом простору формиран и Спомен-музеј, а Аугустинчићева скулптура је измештена.
      Иницијатива у вези са постављањем спомен-обележја прихваћена је тек 1990. године.
      Постављена је скулптура „Двери” и урађена су два мозаика у централном делу Спомен-дома, са мотивима „покрста” и страдања, док су бронзане плоче са именима 1.570 жртава постављене тек 1995. године.
      Из Музеја додају да је нестанком Републике Српске Крајине 1995. године, нестало и спомен-обележје, а Спомен-дом је преименован у „Хрватски дом”, наводи Танјуг.
      Извор: ПОЛИТИКА

      View full Странице
    • Од Дејан,
      Музеј жртава геноцида наводи у саопштењу да је у низу злочина почињених у Глини најпотреснији и најдраматичнији онај који се одиграо у цркви.
      Подсећају да је након првог усташког злочина 13. маја 1941. године, Глина те прве године рата од 24. јула до 8. августа још два пута била место масовног страдања српских цивила, у оквиру шире акције убијања Срба на Банији и Кордуну.
      „Први се одиграо у ноћи између 29. и 30. јула 1941. године. Највећи део страдалих из општине Топуско, допремљен је у Глину у два сточна вагона. Утврђена су 203 имена иако се сматра да их је убијено између 300 и 700”, наводе из Музеја и наглашавају да најпотпуније сведочанство о том покољу оставио преживели Љубан Једнак.
      Другом злочину је, како наводе, претходило окупљање Срба у Вргинмосту 3. августа ради покрштавања, односно покатоличавања.
      „Након отпуштања жена и деце, у Соколском дому остало је 1.038 мушкараца. Окупљени Срби су превезени у Глину и већина је затворена у цркву Пресвете Богородице у којој је неколико дана извршен први злочин”, наводи Музеј.
      Музеј додаје да је мањи део Срба - вероватно њих 181 за које није било места у цркви одмах одвезен до Новог села у чијој су околини убијени.
      Други злочин у цркви, како подсећају, био је у ноћи између 4. и 5. августа 1941. Утврђена су имена свих 1.038 тада убијених цивила.
      Спомен-дом, на месту порушене цркве, подигнут је 1969. године.
      Испред дома била је фигура „Мајка са дететом” Антуна Аугустинчића.
      Тек је 1986. године на иницијативу СУБНОР-а Глине у истом простору формиран и Спомен-музеј, а Аугустинчићева скулптура је измештена.
      Иницијатива у вези са постављањем спомен-обележја прихваћена је тек 1990. године.
      Постављена је скулптура „Двери” и урађена су два мозаика у централном делу Спомен-дома, са мотивима „покрста” и страдања, док су бронзане плоче са именима 1.570 жртава постављене тек 1995. године.
      Из Музеја додају да је нестанком Републике Српске Крајине 1995. године, нестало и спомен-обележје, а Спомен-дом је преименован у „Хрватски дом”, наводи Танјуг.
      Извор: ПОЛИТИКА
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије и прославе Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, у уторак 27. јула Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије предводио је свечану литију улицама града Кијева, са свештенством, монаштвом, и верним народом.

       
      У литији су молитвено учествовали представници Српске Цркве на челу са Преосвећеним Епископом ремезијанским Г. Стефаном и Преосвећним Епископом топличким Г. Јеротејом, викарима Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Након свечане литије и празничног вечерњег богослужења, у својој резиденцији у Кијево-Печерској лаври Митрополит Онуфрије примио је представнике Српске Православне Цркве Преосвећену Господу Епископе ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, протођакона Младена Ковачевића, др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Дејана Накића, Милоша Шарића и Николаја Вуковића.  
      У среду 28 јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит Онуфрије ће са архијерејима и свештенослужитељима Украјинске Православне Цркве и других Помесних Цркава, служити Свету Архијерејску Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...