Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Предраг М рече

јел треба да целивамо кад уђемо на тему ? :krstix:

Побожан човек се не би ни питао, него би узео ову да одштампа у боји и кашира... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Надам се да ћемо чути и пригодну недељну беседу од Владике, па да се опет мало осврнемо на исту, али облагодаћени тим садржајем. Тако ће наше речи бити благе и препуне милости Господње...  

Како је лепо видети како Ава није изгубио образ побожности у томе палом Риму. 

:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За оне који мисле да су изјаве и деловање Еп. Максима по питању Украјине неважни, нудим један детаљ...

Еп. Максим је ушао у Википедију као подржавалац расколничке структуре на Украјини из СПЦ, и као онај који је упоредио наше стицање аутокефалије од стране Св Саве са доделом "аутокефалије" пријатељима и саслужитељима Мираша Дедејића, Денисенку и Думенку. 

Ако су неки Срби збуњени или злонамерни и не разумеју јасно ставове еп. Максима, како су неки његови апологети овде тврдили, онда нису ваљда збуњени и Руси и Украјинци и Грци који сви тврде исту ствар. А то је, да владика Максим из СПЦ подржава украјинске расколнике. 

Изволите...

Screenshot_20190404-205529_Firefox.thumb.jpg.c5c1acb9a47bf85b4a6845459738fc2c.jpg

https://ru.wikipedia.org/wiki/Православная_церковь_Украины

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ведран* рече

Како је лепо видети како Ава није изгубио образ побожности у томе палом Риму. 

:))

Да  вам у "наративу" и ово исприповедам, али нисам хтео да се овде оглашава. У мојој зони бејаху неки кипријановци, које је основао папин секретар (Јована Павла Првог), јер је као надбискуп доживео неку духовну кризу и прешао у православне старокалендарце. Овде је имао намере да направи за Италију православну Цркву, али где би сви били потчињени њему. И сада сличан покушај има један други самозванац. Елем, то не би мило Господу, он се престрави у Њему, и како су ови познавали Аву и дружили се са њиме, али и из других мотива, пређоше у нормалне православне и причислише се Цариграду, а онда је Ава преузео ту парохију. После прве литургије, када скидох борбену опрему и хтедох да изађем из цркве, видех како неке иконе светлуцају. Приђем, пипнем прстом, видим да је нека течност, али није вода. И тако на икони Претече, на икони св. Антонија, ако ме добро сећање служи, а коме је манастир и посвећен, као и на још 1-2. Гледах да није нека кондензација, али иконе једне поред других, и на различитим зидовима у цркви. Пошто су ме гуштери уједали па се сада и змија плашим (:))), помислих да се удова попадија не игра са мном, па да хоће да се прогласи неко лажно чудо, освртах се ја по цркви да видим да ме она или неко други не гледа, али нико ништа није приметио. И никад ништа нису поменули, а и ја сам ћутао. И тако остаде до дана данашњег. 

Би на тој литургији још једно знамење; чу се експолозија као да нас је звизнула нека зоља, прекидосмо службу да изађемо у двориште да видимо шта се десило, кад тој попадији експлодирала гума на паркираном ауту. Да се десило успут, још кад и Аву вози, било би белаја... Артемијеве молитве би биле услишене!:))

Не знам да ли се у Максима усељава свети страх од Аве, па зато мења своје изјаве, али да зна да га Ава неће испустити из руке све док се не покаје и одрекне својих субверзивних деловања на рачун Српске Цркве као и Васељенске Патријаршије. Већ сам му био наговестио у шта ће му се живот претворити. Зато му је боље на време да мироточи из очију, јер је страшно пасти у руке Ави живоме! :pop:        

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Ведран* рече

За оне који мисле да су изјаве и деловање Еп. Максима по питању Украјине неважни, нудим један детаљ...

Еп. Максим је ушао у Википедију као подржавалац расколничке структуре на Украјини из СПЦ, и као онај који је упоредио наше стицање аутокефалије од стране Св Саве са доделом "аутокефалије" пријатељима и саслужитељима Мираша Дедејића, Денисенку и Думенку. 

Ако су неки Срби збуњени или злонамерни и не разумеју јасно ставове еп. Максима, како су неки његови апологети овде тврдили, онда нису ваљда збуњени и Руси и Украјинци и Грци који сви тврде исту ствар. А то је, да владика Максим из СПЦ подржава украјинске расколнике. 

https://ru.wikipedia.org/wiki/Православная_церковь_Украины

Буловић није упућен, лако је збуњиве природе, Ђуровић лупа као по обичају јер, будући исфрустрирани лузер, мрзи Максима ни за шта, Ведран није добро схватио да је овде само безазлени неспоразум... Максимови ботови су покушали да нам представе како Иринеј једноставно не подноси Максима, да ништа није укапирао шта овај говори, јер је то виша филозофија, да му је Максим безобразно одговарао само зато што је праведно био испровоциран и сл. Када вам велим да је Максим направио непоправљиву штету, и да га треба пензионисати, јер ко зна шта још може да нам приреди... Да не бисмо изгубили миран сан, да умировимо ми лепо Максима. Има оно кад се виче на литурђији: аксиос!, ја срећом на тој нисам био, али сада гласам: недостојан! 

Вероватно један део наших старијих епископа не зна шта је интернет и шта су медији и шта значи једна лаж која уђе у уши народа; ми још увек словимо за злотворе и геноцидни народ, и требаће, ако вредно радимо, барем век-два да скинемо ту етикету са нас. Максимов став је зацементиран, и сутра ће се фанариоти на њега позивати, макар се овај у пепелу и костријети покајао за те делиричне изјаве. Ово су много горе ствари од дарвинизма који заступа.         

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја не могу рећи да ли је за пензију или није. Они који су га поставили, то могу, и знају.

Мене начелно брину те пензије. Јер направисмо цео сабор пензионера. Али и због других разлога. Да не образлажем сад.

Иначе, лично против њега немам апсолутно ништа. Неки његови ставови ми се чак јако допадају, али ово деловање у вези са Украјином у апсолутном смислу не!

Направио јесте велику штету. Ја сам првобитно помислио да мало философира, али се показало кроз његово систематско деловање на том плану да није само реч о доконом философирању. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, farisejski.bukvojed рече

Preciznije, izreceno je da je Sv. Sava autokefaliju dobio nekanonski. Sad, koji to kanoni nisu ispostovani, ostaje misterija.  Moguce je da Fanarioti uvode praksu misticnog tumacenja tajnih zakona, nepoznatih sirem auditorijumu, po ugledu na Dzingis Kanovu Mongolsku Imperiju. (Vidi Yassa )

Не, не. Ни Свети Сава ни Манојло I нису били неки неписмени домороци који су сазнали за Цркву тек јуче. Знали су они добро какав је канонски поредак Цркве, и шта су радили кад су затражили, тј. доделили, аутокефалију. Рећи да је Свети Сава аутокефалију добио "неканоски", били ми тога свесни или не, значи управо оно што сам изнад навео.

Ако је Свети Сава мачји кашаљ за Фанариоте, а познато је колико ти етнофили поштују Словене, и негрке уопште, за нас није. То је човек који нас је одржао и утврдио у православљу, човек који је ударио темеље нашој помесној Цркви и много чему другом. Човек који је не малим делом заслужан и за то што су Бугари остали православни, а посредно, и Румуни (да није било српских епископа, сав Банат би био поунијаћен), православни међу Албанцима.. Сваке године за Савиндан слушамо изнова чиме нас је све Свети Сава задужио, али рекао бих да нас већина није у потпуности свесна величине тог човека. 

Упоредимо тог великог и светог човека с охридским архиепископом Хоматијаном, који се ругао патријарху Манојлу I што као цариградски патријарх столује у Никеји. Шта уопште рећи о таквом човеку?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Послао сам следећи коментар на тему "Раскол се Захуктава"

Коментар се односи на чланак овде....

 

Неколико запажања на горњи чланак.

Као што се из приложеног види, широм наших епархија у северној Америци, наши Архијереји су одлучили да се уздрже од саслуживања са цариградском Патријаршијом. Наиме такво стање је жалосно, без сумње, али оци Архијереји су одлучили да поступе по препоруци СА Синода СПЦ.

Ми као Црква нисмо прекинули евхаристијско јединство са ЦП, међутим ситуација је потпуно ванредна због одлуке Цариграда да се присаједини расклоницима. Замислите колико је потребно провера и координације да би се утврдило ко ће евентуално да саслужује на неком свеправославном сабрању да би се осигурало да представници расколничке украјинске "цркве" или они који су директно са њима саслуживали не буду на томе сабрању и да наши свештенослужитељи не би нехотично изазвали саблазан међу верујућима? То је јако тешко.

Зато је СА Синод мудро поступио издајући ову препоруку, али остављајући уједно и довољно простора да локални Архијереји могу да расуде зависно од специфичности својих околности.

Замимљиво је да у целој Северној Америци сви наши Архијереји, расуђују исто, и у исто време сасвим другачије од Еп западноамеричког Максима, који је одлучио да поступи супротно препоруци СА Синода. Пошто се јавно огласио, било је за очекивати да ће он понудити неке веома јаке аргументе за такву своју одлуку. Међутим, никакве аргументе од њега нисмо чули осим критике његовог старијег брата Архијереја којега је, подругљиво, прозвао најпре именом портпарола, а затим и видовитим бачким епископом и почастио га многим другим епитетима. А све то у име пастирске бриге за своју паству.

Остало је посве нејасно какве везе са његовим пастирством и паством има Епископ из богомчуваног града Новог Сада удаљеног од Алхамбре у Калифорнији преко десет хиљада километара!?

Неки апологети става Еп Максима по питању укјрајинске кризе покушали су да оправдају његов поступак. Али веома безуспешно. Само су још више исплели мрежу забуне. Тако су покушали да кажу најпре да препорука Синода није била јасна, па је владика Максим морао да појасни, да бих убрзо затим прешли на тврдњу да је препорука јасна и да владика Максим поступа сасвим у складу са препоруком Синода, што и сам владика тврди у своју одбрану. Други апологети су рекли да смо ми сви који у свему овоме видимо проблем или злонамерни, или збуњени, или неупућени, то јест ништа не разумемо, или све то заједно.

Међутим, оно како су владику Максима судећи по медијским написима од Русије, преко Украјине, и Грчке, и суседне нам сада Северне Македоније, па до Америке и Аустралије схватили је истоветно. Схватили су га као јединог гласног подржаваоца украјинске "аутокефалије" по моделу патријарха Вартоломеја, из Српске Православне Цркве. Схватили су и представили његово узводно пливање, не као пастирску бригу него као нејединство у ставу СПЦ у односу на украјинске расколнике Денисенка, Думенка и Малетича, њихову дружину и саслужитеље.

Да ствар буде гора, наше добијање аутокефалије пре 800 година је захваљујући изјави Еп Максима, у јавном дискурсу осликано као неканонско. А у тој новоствореној слици остаје имплицитно да је Денисенко савремени украјински Св Сава. Нека ми Светац опрости на експлицитној аналогији, коју имплицира став Владике Максима. 

Али ево неколико навода који показују то да цео свет разуме став Еп Максима, насупорт његовој тврдњи да скоро никоме осим малобројних апологета није јасно шта он мисли. Велику радост би изазвало верујућима када би он, не појаснио своје ставове, говорећи шта није рекао, а шта јесте рекао, него када би рекао јасно и експлицитно оно што мисли.

пре 51 минута, Ведран* рече

In a recently-released statement from the Serbian Church, it is recommended that hierarchs and clergy abstain from serving with clergy of the Patriarchate of Constantinople, as representatives of that Patriarchate have concelebrated with the Ukrainian schismatics. Accordingly, most Serbian hierarchs in America and Canada have instructed their clergy not to concelebrate with Constantinople clergy, His Grace Bishop Maxim of the Western American Diocese being the only exceptioin.

 

пре 51 минута, Ведран* рече

In North America, only Bp. Maxim of Western American did not take the Church’s recommendation to abstain from serving with Constantinople clergy. In a communique released concerning the pan-Orthodox concelebrations, Bp. Maxim writes that the clergy of his diocese are encouraged to continue the usual practice of serving with clergy from all jurisdictions, as the Serbian Church has not broken communion with any other Church.

 

пре 51 минута, Ведран* рече

He also criticizes the Russian Church’s decision to break communion with the Patriarchate of Constantinople. The Serbian hierarchy as a whole has never criticized the Russian Church’s decision.

 

пре 51 минута, Ведран* рече

However, going beyond his right to make decisions for his own diocese, Bp. Maxim also writes: “There are strange and contradictory attitudes coming from various sides whose messengers are somewhere claiming and somewhere suggesting that the Serbian church is supposedly recommending that we distance ourselves from those with whom, until now, we have been in communion.”

 

пре 51 минута, Ведран* рече

However, the Serbian Church’s official position statement (translating from the Serbian) stipulates precisely what Bp. Maxim is denying. Point 5 reads:

And finally, the Serbian Church is naturally compelled to recommend that its hierarchs and pious clerics refrain from liturgical and canonical communication not only with the above-mentioned Mr. Epiphany (Dumenko) and others like him, but also with the hierarchs and clerics who communicate with them, according to the principle of the sacred canons that those, who have communion with the excommunicated place themselves outside communion as well.

And, in fact, the English translation later published by the Serbian Church itself reads even stronger:

Finally, the Serbian Orthodox Church is, by necessity, forced to cease liturgical and canonical communion not only with Mr. Epiphanius Dumenko and his followers, but also with the hierarchs and clergy who concelebrate and enter into communion with them, in accordance with the canonical principal that he who enter into communion with someone who is outside of communion places himself outside communion.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика Максим не лаже. На српском се каже исправно: лаже као пас! Тврдио је да је он као нешто исправљао око потписа у оригиналу, али ми имамо фотографије оригинала. Читати: On the “Great and Holy Council” of Crete: A Response to E. Sotiropoulos By Protopresbyters Fr. Peter Heers D.Th. and Fr. Anastasios Gotsopoulos. Ту имамо документ кога српска делегација у већини није потписала. Тај документ су потписали: Игњатије, Григорије, Максим и Добријевић. И дате су слике ("The absence of signatures from the Bishops of the Church of Serbia for the document on the heterodox and the church"). Шта је Максим ту променио? Гледајте сада и крстите се...

IMG_0285-1506206949.JPG

IMG_0286-1506206960.JPG

Дакле, Максим (други одоздо на овој фотки, а напомињем за оне који не знају грчки), не исправља ништа. Било је исправљања, али не од њега него од других епископа. Пример:

IMG_0288-1506206985.JPG

Гледајте овде доле, ови су исправљали, а међу њима и мој драги Силуан италијански, трећи одоздо, а иначе зна да служи на црквенословенском, и са њиме сам, како рекох, више пута служио. И ово нису биле једина неслагања, која после, у штампаним документима од Фанара нису уважена, али Максим нигде није исправљао, него је чуо да су неки исправили, па на основу тога помисли да може да нас прави мајмунима! Ево још једног примера како су епископи исправљали, али не и Максим:

IMG_0287-1506206969.JPG

   

   

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Игњатије, Григорије, Максим и Добријевић

Поред чињеница да је владика ухваћен у лажи, узнемирава и то што међу потписницима имамо декана ПБФ и три млађа епископима. Какви се то кадрови уздижу у чин епископа, и шта ово значи за будућност СПЦ?

Разуме се, не можемо их све ставити у исти кош с владиком Максимом, који је најекстремнији у својим ставовима, али свеједно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, farisejski.bukvojed рече

Nista ne smem da kazem, da me ne bi optuzili za pijacno i prostacko klevetanje, a posle toga banovali.

Мало се култивиши :tongue:

пре 1 минут, farisejski.bukvojed рече

Da, vrlo zanimljivo pitanje postavljas, vrlo zanimljivo...

Камо среће да нема повода за његовим постављањем.. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Хаеул рече

Поред чињеница да је владика ухваћен у лажи, узнемирава и то што међу потписницима имамо декана ПБФ и три млађа епископима. Какви се то кадрови уздижу у чин епископа, и шта ово значи за будућност СПЦ?

О томе неће Ава сада, јер треба да их научимо познанију права... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Владика Максим не лаже. На српском се каже исправно: лаже као пас! Тврдио је да је он као нешто исправљао око потписа у оригиналу, али ми имамо фотографије оригинала. Читати: On the “Great and Holy Council” of Crete: A Response to E. Sotiropoulos By Protopresbyters Fr. Peter Heers D.Th. and Fr. Anastasios Gotsopoulos. Ту имамо документ кога српска делегација у већини није потписала. Тај документ су потписали: Игњатије, Григорије, Максим и Добријевић. И дате су слике ("The absence of signatures from the Bishops of the Church of Serbia for the document on the heterodox and the church"). Шта је Максим ту променио? Гледајте сада и крстите се...

IMG_0285-1506206949.JPG

IMG_0286-1506206960.JPG

Дакле, Максим (други одоздо на овој фотки, а напомињем за оне који не знају грчки), не исправља ништа. Било је исправљања, али не од њега него од других епископа. Пример:

   

 

 

Prosto nisam znao sta od smajlica da stavim jer ovo je i za smejati se i za plakati i za ciditi i za ljutiti se. Neka mu Bog bude u pomoc. 

Brate @Александар Милојков  mozes li mi ovo objasniti u kontekstu onoga sto si mi napisao na temi Raskol se zahuktava? Hvala ti unapred na odgovoru! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта ова четворица епископа имају заједничко?

Еп. Игнатије - ПБФ, Православни богословски факултет у Атини
Еп. Максим - ПБФ, Православни богословски факултет у Атини (остало је ирелевантно)
Еп. Григорије - ПБФ
Еп. Иринеј (Добријевић) - Свети Владимир (Њујорк) и Свети Тихон (Пенсилванија)

Рекло би се да није реч о њиховом образовању, јер тешко да су све ове институције заражене фанариотским вирусом. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, од 13. до 21. септембра 2021. лета Господњег, биће одржан шести Фестивал хришћанске културе. У оквиру овогодишњег фестивала посебна пажња биће посвећена 350-годишњици престављења Светог Василија Острошког, као и 200-годишњици од рођења и 140-годишњици од упокојења Фјодора Достојевског.
      Повезан садржај:
      Епископ нишки г. Арсеније о значају Фестивала хришћанске културе
      Најава: Премијерно приказивање документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ
        Фестивал хришћанске културе као манифестација која промовише духовне, културне и уметничке вредности, и ову шесту годину за редом, својим садржајем наставља да оплемењује и обогаћује учеснике, госте и свакога човека. Фестивал се одржава у организацији Епархије тимочке, уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије и Града Зајечара. 
      Свечано отварање шестог Фестивала хришћанске културе заказано је за понедељак, 13. септембра од 18. часова. Након поздравног слова предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој – Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, и свечаног отварања овогодишњег Фестивала, у оквиру прве фестивалске вечери беседу о Светом Василију Острошком у духу 350-годишњице светитељевог преласка (пасхе) у вечност, изговориће протопрезвитер-ставрофор мр Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки.
      Хор Преподобне мати Ангелине крушедолске из Никшића, који пуних двадесет година под уметничким руководством проф. Ане Бојић умилним појањем прославља Господа, одржаће свечани концерт дајући славословни допринос обележавању 350-годишњице упокојења великог чудотворца острошког. 
      Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. Након премијерног приказивања филма у порти Саборног храма Рождества Пресвете Богородице, које је заказано за 19.30ч, о филму ће говорити Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион; Његово Преосвештенство Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког Факултета у Крагујевцу, одсек за примењену и ликовну уметност; Мира Лолић-Мочевић, уредница Телевизије Храм; и катихета Бранислав Илић, аутор филма. У музичком делу програма поводом премијере филма, наступиће хор Преподобне мати Ангелине крушедолске из Никшића, под уметничким руководством проф. Ане Бојић. 
      Сутрадан, 14. септембра у 9. часова, на празник Преподобног Симеона Столпника, поводом почетка Црквене нове године, на темељима ранохришћанске базилике у окриљу локалитета Феликс Ромилијана, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа стобијског и мјестобљуститеља струмичког г. Давида, свештенства и верног народа Божјег, служиће свету архијерејску Литургију. Благољепију ће допринети милозвучно удружено појање хора Преподобне мати Ангелине из Никшића и хора Саборног храма Рождества Пресвете Богородице у Зајечару. 
      ***
      Након литургијског сабрања, са почетком у 11. часова, у Кули 19 локалитета Феликс Ромулијана, биће уприличена посета изложбе „Запад у источном рухуˮ, аутора Мирне Јовановић, док ће у наставку бити приказан драмски приказ Биографије Достојевског. 
      У вечерњим часовима истога дана, у свечаној дворани Народног музеја у Зајечару, са почетком у 19. часова, одржаће се свечано отварање „Ранохришћанске гробнице Нишаˮ. Сат времена касније, у порти Саборног храма у Зајечару заказана је промоција Зборника радова „800. година аутокефалности СПЦ у Епархији тимочкојˮ. 
      У среду, 15. септембра са почетком у 12. часова, у историјском архиву одржаће се промоција књиге „Прота Милан Рашић – свештеник и управник Архива у Зајечаруˮ. Истога дана, са почетком у 19. часова, у порти зајечарског Саборног храма, предавање на тему: „Достојевски као боготражитељˮ, одржаће господин Ненад Плавшић. 
      У четвртак, 16. септембра, са почетком у 12. часова, у „Гостопримнициˮ одражаће се промоција књиге „Савремена читања Великог инквизитораˮ. У свечаној дворани зајечарске Библиотеке са почетком у 17. часова, предавање на тему: „Стваралаштво Достојевскогˮ, одржаће др Дејан Милутиновић и Владимир Пиштало. Истога дана у порти Саборног храма Рождества Пресвете Богородице, са почетком у 19. часова, предавање на тему: „Светотајински живот Цркве Божјеˮ, одржаће протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић и презвитер др Србољуб Убипариповић. Након предавања у Саборном храму биће уприличен наступ хорова, у којем ће учествовати камерни хор „Лавиринтˮ; градски хор „Мокрањацˮ, као и хор храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. 
      ***
      У петак, 17. септембар, са поечтком у 10ч,  у свечаној дворани зајечарске Гимназије биће приређен књижевни портрет Владимира Пиштала, у којем ће учествовати Владимир Пиштало и Ненад Шапоња. Истога дана, у порти Саборног храма, са почетком у 19.30ч, заказано је свечано отварање петог Фестивала духовно-документарног филма, док ће се у наставку одражати премијерно приказивање филма о Светом Нектарију Егинском „Божји човекˮ. У суботу 18. септембра планирано је приказивање филмова у такмичарској конкуренцији. 
      Дечја недеља на овогодишњем Фестивалу хришћанске културе почеће у недељу, 19. септембра, на празник Чуда Светог Архангела Михаила у Хони (Колоси), литургијским сабрањем у зајечарском Саборном храму, док ће се у наставку Литургије служити молепствије на почетку нове школске године. Након молитвеног сабрања у порти ће бити одржана дечја представа. Истога дана у порти храма, са почетком у 17. часова, биће уприличен музичко-сценски приказ „Поема Фјодорˮ. Ретроспектива анимираног филма одржаће се сат времена касније. Свечано затварање петог Фестивала духовно-документарног филма, заказано је за 19. часова, у свечаној дворани зајечарског позоришта, након чега ће бити приказан победнички филм. У мисионарском центру Епархије тимочке „Гостопримницаˮ, од 21ч, одржаће се завршни концерт филмског фестивала. 
      У понедељак, 20. септембра, у навечерје престоног празника зајечарског Саборног храма, након служења празничног вечерњег богослужења и литије улицама града, портрет Достојевског биће свечано уручен Епархији тимочкој. У порти Саборног храма, у 20.30ч, предавање на тему: „Достојевски, вера и хришћанствоˮ, одржаће др Богдан Лубардић. 
      На празник Рождества Пресвете Богородице, 21. септембра, са почетком у 8.30ч, служиће се света архијерејска Литургија у Саборном храму. Након литругијског сабрања у порти храма свечано ће бити отворена изложба „Мој храм – мој градˮ. Свечано затварање шестог Фестивала хришћанске културе одржаће се у свечаној дворани зајечарског позоришта, са почетком од 19. часова, док ће у наставку бити одржан завршни концерт уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Биничкиˮ. 
       
      Владика Иларион о Фестивалу хришћанске културе
       
      Чињеницу да сам по вољи Божјој изабран да будем пророк у постојбини својој и у роду своме, искористио сам за даљу надоградњу неких ствари и идеја својих претходника на епископској катедри, а са друге стране, имајући искуство заједничког живота у манастирском општежићу и сагледавајући неизмеран значај хармоније, највећи део свог прегалаштва усмерио сам на формирање и унапређење добрих заједница свештеника, бринући најпре за добро цркве и верног народа, а онда и за потребе свештеника појединачно, као породичних људи, усклађујући потребе и обавезе оваквих братстава при храмовима. Као један од плодова заједничког рада, готово свакодневне међусобне комуникације и размене мишљења и идеја, појавио се и Фестивал хришћанске културе. Сви свештеници из Зајечара у већој или мањој мери учествују у организацији истог, а велики број свештеника из Епархије редовно прати догађаје на Фестивалу. Сви смо на неки начин били позитивно изненађени како се Фестивал, који је започео скромном идејом, развио у једну заиста репрезентативну манифестацију у граду Зајечару, која по своме значају превазилази не само оквире града, већ и Тимочке епархије. У циљу допирања до што већег броја људи, у оквиру Фестивала хришћанске културе одржава се и Фестивал духовног документарног филма. Трудимо се да ова, најпре духовна манифестација, а затим и културна анимира и повеже, а затим и цркви приведе што већи број људи, нарочито младих, код којих је веома препознатљиво трагање за истином и смислом постојања и живота, рекао је Епископ тимочки г. Иларион у интервјуу на таласима Радио Светигоре.
       
      Приредио,
      Катихета Бранислав Илић

       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. О наведеном филму уочи премијерног приказивања које је најављено за 13. септембар у 19.30ч, извештавају медији Српске Православне Цркве. Доносимо звучне записе прилогâ са црквених радио-станица:
      Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару
      Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења"
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком
      Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 11. септембра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Јустина (Јеремића) за Епископа хвостанског.
      Повезане вести:
      Животопис архимандрита Јустина (Јеремића) новоизабраног викарног епископа хвостанског
      Ђакон проф. др Ивица Чаировић о Епархији хвостанској и титули викарног Епископа   Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећена господа Епископи: британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, стобијски Давид и умировљени канадски Георгије.
      Пред присутним сабрањем Свете Цркве архимандрит Јустин је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа хвостанског, викара Патријарха српског. Наречени Епископ је затим началствовао вечерњом службом.
                   
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Родољуб Лазић,
      У више наврата последњих година Вук Драшковић је у својим обраћањима и написима тешко оптуживао СПЦ, износио различите грубе неистине и дисквалификације протв СПЦ, не бирајући речи. То се десило и сада, непосредно пре устоличења митрополита Јоаникија, а и после устоличења. Најпре је објавио текст "Буна под Ловћеном"  https://www.portalanalitika.me/clanak/buna-pod-lovcenom,  a после Јоаникијевог устоличења је дао интервју на N1 https://www.youtube.com/watch?v=DZ7MqTHkS50 у коме каже да су "СПЦ и црногорска влада ранили и згазили Цетиње", да "Цетињани памте веселије сахране од насилног, бруталног и хеликоптерског устоличења једног попа, свештеника који пориче и Цррну Гору и Црногорце назива печуркама после кише", да он то "не би назвао верским устоличењем, јер у том чину нема нигде  Христа ни трунке добре намере" (од 2:30), да га највише брине "претварање СПЦ у установу, организацију која се одриче Христа, јер не сме Црква да прибегава насиљу, да проповеда мржњу, не сме да дели ни људе, ни народе, ни породице, и у том тренутку када каже "нација је наш врховни ауторитет", тог тренутка она је одметнута од Христа" (од 18:40).
      Поставља се питање - докле ће СПЦ трпети његове антицрквене харанге? Није ли време да, у складу са његовом реториком, потврди његову неприпадност СПЦ? Што је много, много је...
       
       
       
×
×
  • Креирај ново...