Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 36 минута, Zoran Đurović рече

Не разумеш. Максим, Григорије, Јероним су после мене уписали факс. Ми смо то годиште негде, али ти говорим о овоме. Ја, за разлику од њих, нисам служио војску, јер су ме после 3 дана послали назад кући да не бих негативно утицао на војнике.:)) Пурић је пак старији од нас, ја сам њега, Никчевића, Јоаникија затекао тамо, као и Радивоја Панића, Ђуку легенду итд. Трошиш беспотребно енергију и себи и мени. Узми да се бавиш овде битнијим питањима. Да објасниш Максиму како га ословљавају у Цариграду, како му лепо дочара Иринеј.   

Kонтам ја то, а ствар је у томе што је богословија 5, а остале школе 4 године, па и ту настаје разлика. Мени еј ЈНА остала у дивној успомени, па сам био годину дана у казненом батаљону, а после ме нису обишле мобилизације кад су били ратови у Хрватској и на КиМ. Слали су неке кући после пар дана, али су их опет звали на дослужење после пар година, што је била гора варијанта. Чак су и робијаши прекидали одслужење затворске казне, да би служили војску.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

.

Kada bi mogao sebe da čuješ sa strane. Koliko je ogorčenja u tebi. Utisak je da nema postojećih stultoruma u vezi krize, koji sa Fanara i drugih izvorišta ističu, našao bih ih već u nekoj drugoj temi. Zapravo kako je i pre ove teme bivalo. Kako reče, za razliku od nekih, ti si dugogodišnji pregalac na njivi Pouka, sa zasluženom slobodom. Tvoja trenutna njiva su Pouke (i sve si drugo zapostavio). Znaju te ljudi Pouka ovde mnogo bolje od mene. Rekao si 'Ava je ovde samo rado viđen gost, zato što se mnogi sjate da čitaju avinate. To pojačava vidljivost Pouka'. Nadam se da su ljudi Pouka dobri u kalkulacijama, ako ih to vodi.  Bokačo ima jednu priču o Jevrejinu kog je hrišćanin hteo da preobrati u hrišćanstvo. 

Crkva je i božanska i ljudska ustanova, ona božanska je večna, sveta i čista. Ali, ljudska strana Crkve je nedovoljno postojana i gresi crkvene hijerarhije ne pokazuju grešnost Crkve i ne umanjuju njenu svetost. 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Zoran Đurović рече

И зашто мистериозно нестаде тај сеоски поп?ne_shvata

Пошто нисам читао закључану тему, да ли сам добро повезао...

...Да мистериозни поп нестаде због пута у Германију? :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Погрешио сам на једном месту. Мислио сам да Максим чита неки подсетник са ајфона, али он једноставно погледа често на земљу. Обарање погледа у овом случају је веома речито, као и целокупни говор тела. Осушена уста, стискање жезла, омашке (нпр. Григорије више деценија служио у Херцеговини, а он крајем 1999 постао владика тамо)... Ето, и Ава греши:)))     

Мене је више забринуло оно лупање жезлом. Има скроз да га иступи и поломи врх. После ће јадни чтеци бити криви.

Има и чешкања у једном кључном моменту. 

Него, ја нешто не памтим да је Еп Максим нервозан проповедник. Има људи који су природно нервозни па ништа ово не би било чудо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Ја, за разлику од њих, нисам служио војску, јер су ме после 3 дана послали назад кући да не бих негативно утицао на војнике.:))

(:smeh2:)

Nesto mi smesno, slicno i meni bilo (samo ja osto').... uzo' me komandant kasarne na zub od samog pocetka, te' ovo te ono, nije ni doslo do zakletve, cistili pusku i ja onako nespretan nesto pokvarim nisan kod sklapanja :pucpuc2: i desetar ajd' moras kod komandanta i kad sam usao kod njega u kancelariju pao mu mrak na oci :0120_angryy: .... ti si smederevac to namerno, ti si lud,  ,... hteo kuci da me salje, ali nisam bio te' srece... :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, александар живаљев рече

Сада је на "дневном реду" бесједа о аутокефалији Светосавске цркве, коју је епископ Максим одржао у Франкфурту. Видјећемо да ли ће Свештени Сабор СПЦ прихватити ту бесједу као довољно извињење за ширење узнемирења у Цркви

Ја сам лепо питао, у коментару на прво саопштење владике Максима, ко ће мени да објасни шта је владика Максим тврдио.

Будући да је владика Максим као повод за своје саопштење навео неко писање једног добро познатог "портпарола", који му наводно преко једног океана и пола × 2 континента "збуњује паству". 

Лепо сам питао, ко ће мени да објасни збуњујућу позицију в. Максима који ме је "збунио" преко само једног океана, без континената. 

Још ми ништа није објашњено. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Хаеул рече

@Леон Професионалац У прави сте, јесте био архимандрит, али нису сви архимандрити нужно били јеромонаси, док се епископи бирају искључиво међу јеромонасима - тачније, епископском чину увек претходи чин јеромонах (нека ме исправи неко ако грешим). Ваљда зато владика помиње да је Свети Сава био јеромонах.. 

У праву си и ниси. Ниси зато што је Сава био рукоположени и са чином архимандрита, јер је могао да носи наруквице и надбедреник што је било назначење да ће га изабрати за епископа. Дакле, у овом контексту се знало шта значи арнимандрит, мада си у праву ако се све ово измести и у оно о чему сам говорио када сам помињао Бенедикта, тако да нису нужно били јеромонаси, као што си имао и архимандрице, како да их назовемо... Оне су биле игуманије над многобројним манастиром. 

У случају Саве је ствар била јасна, јер житија - у складу са жанром - говоре о тапеинос, скромности па као Сава предлаже неке друге за ту функцију, али ипак Константинопољци изабирају њега, скоро на силу. Све је ово спорадично, али је проблем у Максимовом сугерисању, како раде и неки други, да је Сава рукоположен у једном моменту за епископа, а тек у другом моменту да је дата аутокефалија. И тиме уводи причу о проблематичности аутокефалије, мада је то безумни резон, јер канонски нико не може да рукоположи туђег клирика. А Сава је, као и ја (:sunce:), припадао Цариграду. Ерго, само рукоположење је било канонско, а како је Константинопољ био надлежан и над свом овом облашћу, могао је да да аутокефалију, без обзира на сва подметања клипова у точкове са стране Хоматијана (иако Максим и у овој беседи, као дете у пизми, понавља да је ова област била под Хоматијаном), који је у борби против Цариграда сам помазао анти-императора! 

Максимов проблем је што је повукао немисливе паралеле, па је Саву убацио у безаконике, па и отишао корак даље од Хоматијана, док сада имамо другачију ситуацију, а не аналогију како би хтео Васиљевић, јер је Константинопољ морао да поништи сопствени акт о јуриздикцији РПЦ над Украјином, да би ушли у "каноничност" своје одлуке. И то су поништили акт који је стар скоро 4 века, а уз то се правда да је одрицање и давање друге јуриздикције било привремено! Максим активно учествује у свој овој папазијанији, где се замагљују ствари. Цариград покушава да своје поступке оправда својом влашћу над Украјином, без да изађе са аргументом да су они Источни Папа, а Максим каже да они неканонски поступају јер је Вартоломеј Источни Папа! 

Ми можемо да се захвалимо Максиму што нам открива Цариградске позиције, а то је да они претендују да оснују папство, јер потезом пера могу да дају и укидају јуриздикције, као и да узму целу дијаспору под своје, као што Рим држи под својом капом цели католички свет. 

Вапим Сабору српске Цркве да пензионише овог владику јер је направио скоро непоправљиве штете. Ми морамо да помогнемо цариградској патријаршији да остане у животу, не да је подржавамо у самоубилачким претензијама (подсећам Вартоломеја да је Бог допустио да Константинопољ падне под Отомане), него да славна и Прва столица у православном свету остане таква у католичанству осталих цркава. Упозоравам неке који би се радовали расколу да је то лудило, јер је трагедија да изгубимо и део наших емоција које су уткане у Цариград, али да разумем Русе што су прибегли овом очајничком кораку о прекиду општења, јер они друго нису ни имали. Молим се Господу Христу да у овом часу, када је СПЦ заиста савест у православном свету, јер нам такав део западе, да нам да снаге да будемо у служби свих, и да, иако би се Максим вероватно смејао да ишта Срби значе, помогнемо и самом Господу. Јер ни Господ не може да чини чуда, како вели у Марка, ако нема вере. Тијесно нам је отсвјуду, како каже Његош, али смо то мало, обарач, и да не потценимо себе сада. И наш је одговор важнији у овом моменту за Цариград, него за Москву, јер ће Русија живети, али је драматична ситуација око Цариграда. Мојим цариграђанима постављам питање: Ако је Рим (по божанском праву, како би неко хтео) као први отпао, ко сада вама гарантује, као првима (по божанском праву, како би неко хтео), да нећете отпасти? Ово је питање са ваше позиције, а на њега немате одговор. Ја га имам, и сасвим другачије видим ове ствари, али нећу да вас тешим тиме што Господ отписује људима грехе што су им срца уска. Немамо права на то.              

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, о.Небојша рече

Kонтам ја то, а ствар је у томе што је богословија 5, а остале школе 4 године, па и ту настаје разлика. Мени еј ЈНА остала у дивној успомени, па сам био годину дана у казненом батаљону, а после ме нису обишле мобилизације кад су били ратови у Хрватској и на КиМ. Слали су неке кући после пар дана, али су их опет звали на дослужење после пар година, што је била гора варијанта. Чак су и робијаши прекидали одслужење затворске казне, да би служили војску.

Ја сам се спремао за војску да је не служим јер сам рекао да ће бити грађански рат и да нећу да дам мој живот у руке комунистима. Био сам тамо 3 дана. На силу ме истерали. Ниси имао пророчког духа. Све сам предвидео... Зато сам свесно изабрао шта ћу чинити. Јавио сам се добровољно да служим војни рок. Али ми не дадоше...:)) 

Ја никада не бих водио рат као Милошевић. То се згази одмах, не повлачи се, онда се преговара. Јесте да је то компликованије на терену него што изрекох, али без ових принципа не бих ратовао.  

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Ведран* рече

Пошто нисам читао закључану тему, да ли сам добро повезао...

...Да мистериозни поп нестаде због пута у Германију? :))

Вигдовњак си ти као и епископ бачки!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Вигдовњак си ти као и епископ бачки!:))

Да нисам и портпарол? :))

Месчини да их је в.М легион угледао, по оном приопћењу, кад вели портпаролИ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović Да, природа самог архимандритског чина се мењала, и није ми било сасвим познато шта је она значила конкретно у време Светог Саве. Хвала на објашњењу.

Такође, иако прилично добро познајем ситуацији у Украјини, која је само један део такође ми познатог ширег пројекта фанариотских неопаписта, нисам увидео да се и у овом случају, иза избора речи владике Максима, крије вартоломејштина. 

Овде често помињемо да патријарх Вартоломеј претендује да постане православни папа, али заправо је посреди нешто још горе. Прегледа се једна важна чињеница. Ако је римски папа "држи под својом капом цели католички свет", бар су сви епископи римокатоличког света, изузев самог папу, равноправан део сабора те цркве. Вартоломеј, пак, не само да жели да издигне себе изнад свих, већ намерава и да потчини Саборе свих других помесних Цркава, Сабору помесне Цркве чији је поглавар. Дакле, он гази принцип једнакости, како међу појединцима тако и међу народима, јер једну групу епископа, коју чине и увек ће чинити скоро искључиво Грци (јер су њене границе такве какаве су), издиже изнад здруженог епископата свих других помесних Цркава, укључујући и мајку свих Цркава - јерусалимску (Фанар већ одавно присваја ту титулу, иако је најмлађа међу четирима древним Патријаршијама), као и антиохијсу и алекандирјску.

Шта би то значи у пракси? Дефакто укидање институције Великог Сабора, чије прерогативе би у пракси преузео помесни Сабор ЦП - јер тобож само Цариградски патријарх има право да га сазове, чак и кад је о лично разлог зашто га је неопходно сазвати, што је потпуно апсурдно - и апсолутна моћ подељена између "православног" папе с једне стране, и поменског Сабора сачињеног скоро искључиво од Грка с друге, јер би они били ти који би га бирали, и могли га уклонити, иако би он имао власт над целом Црквом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Ведран* рече

Да нисам и портпрол? :))

Месчини да их ј в.М легион угледао, по оном приопћењу, кад вели портпаролИ.

Да, морамо Максиму да признамо видовнички дар! 12:smeha: 

Као да је гледао Гремлине, па Иринеја испрскаше водом и чудесно се умножи!:)) Мада смо ми добрице, а не они зли гремлинЗи :sunce:... Максим је наш, неће да нам замери, зна он за шалу, иако у нама виђе паклене духове, а у ад му се свијет претворио!:)) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Хаеул рече

@Леон Професионалац У прави сте, јесте био архимандрит, али нису сви архимандрити нужно били јеромонаси, док се епископи бирају искључиво међу јеромонасима - тачније, епископском чину увек претходи чин јеромонах (нека ме исправи неко ако грешим). Ваљда зато владика помиње да је Свети Сава био јеромонах, пре него што се и запутио у Никеју, јер многи будући епископи то нису у тренутку када су изабрани. 

Епископском чину не претходи увек монашки чин - јеромонаха. Данас претходи али није увек претходио. Претходио је чин јереја, без да буде монах. 

Елем, писао сам о конкретном случају а то је да је Св. Сава био архимандрит. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Хаеул рече

акође, иако прилично добро познајем ситуацији у Украјини, која је само један (јако озбиљан) симптом такође ми познатих активности фанариотских неопаписта, нисам увидео да се и у овом случају, иза избора речи владике Максима, крије вартоломејштина. 

Прочитај мој коментар опет. Онда напиши неки прецизан, и ако нешто наводиш, реци одакле је. Ја не наводим углавном опште познате ствари, мада су некима енигматичне. Нису чули нпр. за Индијану Џонса, а нама је све то углавном познато, па зато не наводим. Ово пак твоје као цитат ми испаде непознато. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У златном ланцу архијереја који су послужили Богу и народу на просторима данашње Црне Горе, знаменито место припада и Eпископу захумско-рашком, а потом бококоторско-дубровачком Кирилу Митровићу. Данас се навршава 90 година од његове блажене кончине и уз молитвени спомен и пламен воштанице на његовом гробу у манастиру Савина, сећамо се лика и дела овог часног слуге Божјег олтара и народне душе.
      Епископ Кирило Митровић рођен је 19. марта 1867. године у Будви. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Котору, Богословију у Задру, а потом је студирао теологију у Черновицама. Замонашен је у манастиру Прасквица 31. августа 1892. године.  Рукоположен у чин ђакона од Епископа бококоторско-дубровачког Герасима Петрановића у манастиру Савина 17. септембра исте године, а у чин јеромонаха 11. маја 1894. године у Задру од Епископа далматинско-истријског Никодима Милаша. Био је суплент и професор Богословије у Задру, а потом помоћник у администрацији Конзисторије Епархије бококоторско-дубровачке 1892-1906. По позиву Митрополита Црне Горе, Брда и Приморја Митрофана Бана, прешао је на службу у Црну Гору и примио управу манастира Острога, 1906.  За епископа захумско-рашког изабран је 27. маја 1908. године. Архијерејску хиротонију примио је 31. маја 1909. године у Александро-невској лаври у Петровграду. За епископа бококоторског и дубровачког изабран је 7. новембра 1920. године с тим да је управљао и Захумско-рашком епархијом у својству администратора до Петровдана 1926. Био је носилац највишег одликовања – ордена Светог Саве првог реда са лентом. Упокојио се у Котору 24. јула 1931. године, а сахрањен је у манастиру Савина.
      Митрополит црногорско-приморски и потоњи Патријарх српски Гаврило Дожић, у говору на опелу у манастиру Савина, исказао је сведочење о духовном и моралном лику Епископа Кирила следећим речима:
      “Рођен у питомој и дивној српској Боки, васпитан у побожном хришћанском дому, спреман и школован под руководством знаменитих српских архијереја Боке и Далмације, надахнут жарким родољубљем српског Приморја, блаженопочивши Епископ Кирило ступио је прије четрдесет година на позорницу свог узвишеног позива. По природи бистар, по нарави благ, по срцу и души племенит, по спреми солидан а при томе пун воље и љубави за свој узвишени позив, он се са великим жаром побожности, родољубља и самопожртвовања посветио своме позиву и у свештеничкој каријери достигао ријетко повјерење и наклоност својих претпостављених и опште поштовање и љубав свога народа.
      Љубав блаженопочившег Епископа Кирила према свом узвишеном позиву била је велика и није имала граница. Она је била толико велика и толико силна и јака, да покојни владика Кирило, у неизмјерној тежњи да чини добра дјела своме народу и своме свештенству, нарочито у данима тешких искушења и мука, није водио рачуна о своме сопственом животу и о својој личности, па ни онолико колко би то дозвољавало и највеће самопожртвовање. Нарочито у она претешка времена непријатељске окупације, његове личне жртве и његови неуморни напори у пружању, не само духовне већ и материјалне помоћи и утјехе своме свештенству и своме народу, толико су били запоставили његову личност, да је томе тешко наћи примјера у историји људских живота. Такво његово лично жртвовање за добро свога ближњега, за добро његове пастве, и било је узроком, те је његов колосалан физички организам био толико подривен и порушен, да је, најзад, изложен био дуготрајној и тешкој болести, која је прије времена и донијела покојнику смрт, а нама тешку жалост и бол за нашим добрим и благим архијерејем.
      Добри и благи брате Кирило! Ја морам дати одушка великој жалости и болу мога срца, које је твојом смрћу сада дубоко ожалошћено и тешко покошено, јер, мој добри владико, нећу и не могу заборавити, да си ти, у дугом низу година нашег заједничког живота и рада за добро наше Цркве и народа, био мени лично не само брат и друг већ и добри и благи учитељ и искрени савјетник, који си ме вазда братском и очинском пажњом пазио, помагао и чувао, зашто ће твоја благородна и племенита душа, мојим топлим молитвама пред Богом, бити награђена у царству небеском!”
      На телевизији Храм емитована је 17. јула специјална емисија посвећена Епископу Кирилу, у којој је о његовој личности и делу и историјским околностима његовог времена а посебно о његовом предрагоценом доприносу обнављања јединства Српске патријаршије, говорио монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом десетогодишњице хиротоније Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Живе Речи организују специјалну емисију у којој учествују:
      Епископ стобијски г. Давид
      Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим
      Протојереј-ставрофор Драги Вешковац
      Протојереј Вукман Петровић
      Јереј Андрија Јелић
      Игуманија Фотина
      Марко Делић
      Јован Мацура
      Љиљана Давидовић
      Љиљана Пантелић
      Варја Нешић
      Хор "Свети Кнез Лазар" из Крушевца
      Модератор: Срђан Грубор
      Уредник: протојереј Иван Цветковић
       
       
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом десетогодишњице хиротоније Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Живе Речи организују специјалну емисију у којој учествују:
      Епископ стобијски г. Давид
      Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим
      Протојереј-ставрофор Драги Вешковац
      Протојереј Вукман Петровић
      Јереј Андрија Јелић
      Игуманија Фотина
      Марко Делић
      Јован Мацура
      Љиљана Давидовић
      Љиљана Пантелић
      Варја Нешић
      Хор "Свети Кнез Лазар" из Крушевца
      Модератор: Срђан Грубор
      Уредник: протојереј Иван Цветковић
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ моравички Антоније (Пантелић): рођен је 23. јула 1970. године у Ваљеву (Србија), од оца +Радована и мајке Јелке (рођене Милићевић). Основну школу (Илија Бирчанин) је завршио у Причевићу код Ваљева, након чега (као клирик Епархије жичке) уписује богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године.
      Као ученика богословије, замонашио га је (у чин мале схиме) 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). У чин јерођакона рукоположен је у манастиру Жичи у храму Вазнесења Господњег 1989. године, а у чин јермонаха 5. јануара 1991. године у храму Светог Саве у манастиру Жичи, такође епископ жички Стефан (Боца).
      Године 1992, на предлог епископа жичког Стефана (Боце), а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент генерације, био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије (од 31. маја 1996. године), јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.
      По повратку из Русије (1996. године), унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна.
      На предлог митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија (августа месеца 2000. године) за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске, и то као сабрат манастира Добруна код Вишеграда.
      Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела (на Божић 2001. године).
      На предлог патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао (јануара 2002. године) протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај (Мрђа) је 17. марта 2002. године, у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита.
      На предлог патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа моравичког.
      Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја: Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Митрополита дабро-босанског Николаја и митрополита верејског Евгенија (Руска Православна Црква), као и епископа: шабачког Лаврентија, зворничко-тузланског Василија, банатског Никанора, бачког Иринеја, осечко-пољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Филарета, далматинског Фотија, полошко-повардарског Јоакима, будимљанско-никшићког Јоаникија, горњокарловачког Герасима, аустралијско-новозеландског Иринеја, хвостанског Атанасија и јегарског Порфирија. У препуном храму Саборне цркве у Београду, поред архијереја је саслуживало и преко 30 јеромонаха, јерођакона и свештеника из Српске и Руске Православне Цркве. Светој архијерејској Литургији присуствовало је више стотина верника, као и многе званице.
      Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви, успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской православной церкви“.
      Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије.
      Од 2003. године, Епископ Антоније предаје на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је управник Kатедре за литургијско богословље.
      Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова (редовна седница од 16. јула 2018. године), Епископ Антоније је постављен за Декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета у Москви.
      Докторску дисертацију, под називом ”Односи Српске и Руске православне цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске православне цркве” (”Отношения Сербской и Русской Православных Церквей в 1944-1950 гг. в материалах архивов России и Русской Православной Церкви”), успешно је одбранио 07. јуна 2019. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка).
       
       
      Ризница литургијског богословља и живота: Навршило се 15. година архијерејске службе викарног Епископа моравичког Антонија
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM    
×
×
  • Креирај ново...