Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 36 минута, Zoran Đurović рече

Не разумеш. Максим, Григорије, Јероним су после мене уписали факс. Ми смо то годиште негде, али ти говорим о овоме. Ја, за разлику од њих, нисам служио војску, јер су ме после 3 дана послали назад кући да не бих негативно утицао на војнике.:)) Пурић је пак старији од нас, ја сам њега, Никчевића, Јоаникија затекао тамо, као и Радивоја Панића, Ђуку легенду итд. Трошиш беспотребно енергију и себи и мени. Узми да се бавиш овде битнијим питањима. Да објасниш Максиму како га ословљавају у Цариграду, како му лепо дочара Иринеј.   

Kонтам ја то, а ствар је у томе што је богословија 5, а остале школе 4 године, па и ту настаје разлика. Мени еј ЈНА остала у дивној успомени, па сам био годину дана у казненом батаљону, а после ме нису обишле мобилизације кад су били ратови у Хрватској и на КиМ. Слали су неке кући после пар дана, али су их опет звали на дослужење после пар година, што је била гора варијанта. Чак су и робијаши прекидали одслужење затворске казне, да би служили војску.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

.

Kada bi mogao sebe da čuješ sa strane. Koliko je ogorčenja u tebi. Utisak je da nema postojećih stultoruma u vezi krize, koji sa Fanara i drugih izvorišta ističu, našao bih ih već u nekoj drugoj temi. Zapravo kako je i pre ove teme bivalo. Kako reče, za razliku od nekih, ti si dugogodišnji pregalac na njivi Pouka, sa zasluženom slobodom. Tvoja trenutna njiva su Pouke (i sve si drugo zapostavio). Znaju te ljudi Pouka ovde mnogo bolje od mene. Rekao si 'Ava je ovde samo rado viđen gost, zato što se mnogi sjate da čitaju avinate. To pojačava vidljivost Pouka'. Nadam se da su ljudi Pouka dobri u kalkulacijama, ako ih to vodi.  Bokačo ima jednu priču o Jevrejinu kog je hrišćanin hteo da preobrati u hrišćanstvo. 

Crkva je i božanska i ljudska ustanova, ona božanska je večna, sveta i čista. Ali, ljudska strana Crkve je nedovoljno postojana i gresi crkvene hijerarhije ne pokazuju grešnost Crkve i ne umanjuju njenu svetost. 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Zoran Đurović рече

И зашто мистериозно нестаде тај сеоски поп?ne_shvata

Пошто нисам читао закључану тему, да ли сам добро повезао...

...Да мистериозни поп нестаде због пута у Германију? :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Погрешио сам на једном месту. Мислио сам да Максим чита неки подсетник са ајфона, али он једноставно погледа често на земљу. Обарање погледа у овом случају је веома речито, као и целокупни говор тела. Осушена уста, стискање жезла, омашке (нпр. Григорије више деценија служио у Херцеговини, а он крајем 1999 постао владика тамо)... Ето, и Ава греши:)))     

Мене је више забринуло оно лупање жезлом. Има скроз да га иступи и поломи врх. После ће јадни чтеци бити криви.

Има и чешкања у једном кључном моменту. 

Него, ја нешто не памтим да је Еп Максим нервозан проповедник. Има људи који су природно нервозни па ништа ово не би било чудо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Ја, за разлику од њих, нисам служио војску, јер су ме после 3 дана послали назад кући да не бих негативно утицао на војнике.:))

(:smeh2:)

Nesto mi smesno, slicno i meni bilo (samo ja osto').... uzo' me komandant kasarne na zub od samog pocetka, te' ovo te ono, nije ni doslo do zakletve, cistili pusku i ja onako nespretan nesto pokvarim nisan kod sklapanja :pucpuc2: i desetar ajd' moras kod komandanta i kad sam usao kod njega u kancelariju pao mu mrak na oci :0120_angryy: .... ti si smederevac to namerno, ti si lud,  ,... hteo kuci da me salje, ali nisam bio te' srece... :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, александар живаљев рече

Сада је на "дневном реду" бесједа о аутокефалији Светосавске цркве, коју је епископ Максим одржао у Франкфурту. Видјећемо да ли ће Свештени Сабор СПЦ прихватити ту бесједу као довољно извињење за ширење узнемирења у Цркви

Ја сам лепо питао, у коментару на прво саопштење владике Максима, ко ће мени да објасни шта је владика Максим тврдио.

Будући да је владика Максим као повод за своје саопштење навео неко писање једног добро познатог "портпарола", који му наводно преко једног океана и пола × 2 континента "збуњује паству". 

Лепо сам питао, ко ће мени да објасни збуњујућу позицију в. Максима који ме је "збунио" преко само једног океана, без континената. 

Још ми ништа није објашњено. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Хаеул рече

@Леон Професионалац У прави сте, јесте био архимандрит, али нису сви архимандрити нужно били јеромонаси, док се епископи бирају искључиво међу јеромонасима - тачније, епископском чину увек претходи чин јеромонах (нека ме исправи неко ако грешим). Ваљда зато владика помиње да је Свети Сава био јеромонах.. 

У праву си и ниси. Ниси зато што је Сава био рукоположени и са чином архимандрита, јер је могао да носи наруквице и надбедреник што је било назначење да ће га изабрати за епископа. Дакле, у овом контексту се знало шта значи арнимандрит, мада си у праву ако се све ово измести и у оно о чему сам говорио када сам помињао Бенедикта, тако да нису нужно били јеромонаси, као што си имао и архимандрице, како да их назовемо... Оне су биле игуманије над многобројним манастиром. 

У случају Саве је ствар била јасна, јер житија - у складу са жанром - говоре о тапеинос, скромности па као Сава предлаже неке друге за ту функцију, али ипак Константинопољци изабирају њега, скоро на силу. Све је ово спорадично, али је проблем у Максимовом сугерисању, како раде и неки други, да је Сава рукоположен у једном моменту за епископа, а тек у другом моменту да је дата аутокефалија. И тиме уводи причу о проблематичности аутокефалије, мада је то безумни резон, јер канонски нико не може да рукоположи туђег клирика. А Сава је, као и ја (:sunce:), припадао Цариграду. Ерго, само рукоположење је било канонско, а како је Константинопољ био надлежан и над свом овом облашћу, могао је да да аутокефалију, без обзира на сва подметања клипова у точкове са стране Хоматијана (иако Максим и у овој беседи, као дете у пизми, понавља да је ова област била под Хоматијаном), који је у борби против Цариграда сам помазао анти-императора! 

Максимов проблем је што је повукао немисливе паралеле, па је Саву убацио у безаконике, па и отишао корак даље од Хоматијана, док сада имамо другачију ситуацију, а не аналогију како би хтео Васиљевић, јер је Константинопољ морао да поништи сопствени акт о јуриздикцији РПЦ над Украјином, да би ушли у "каноничност" своје одлуке. И то су поништили акт који је стар скоро 4 века, а уз то се правда да је одрицање и давање друге јуриздикције било привремено! Максим активно учествује у свој овој папазијанији, где се замагљују ствари. Цариград покушава да своје поступке оправда својом влашћу над Украјином, без да изађе са аргументом да су они Источни Папа, а Максим каже да они неканонски поступају јер је Вартоломеј Источни Папа! 

Ми можемо да се захвалимо Максиму што нам открива Цариградске позиције, а то је да они претендују да оснују папство, јер потезом пера могу да дају и укидају јуриздикције, као и да узму целу дијаспору под своје, као што Рим држи под својом капом цели католички свет. 

Вапим Сабору српске Цркве да пензионише овог владику јер је направио скоро непоправљиве штете. Ми морамо да помогнемо цариградској патријаршији да остане у животу, не да је подржавамо у самоубилачким претензијама (подсећам Вартоломеја да је Бог допустио да Константинопољ падне под Отомане), него да славна и Прва столица у православном свету остане таква у католичанству осталих цркава. Упозоравам неке који би се радовали расколу да је то лудило, јер је трагедија да изгубимо и део наших емоција које су уткане у Цариград, али да разумем Русе што су прибегли овом очајничком кораку о прекиду општења, јер они друго нису ни имали. Молим се Господу Христу да у овом часу, када је СПЦ заиста савест у православном свету, јер нам такав део западе, да нам да снаге да будемо у служби свих, и да, иако би се Максим вероватно смејао да ишта Срби значе, помогнемо и самом Господу. Јер ни Господ не може да чини чуда, како вели у Марка, ако нема вере. Тијесно нам је отсвјуду, како каже Његош, али смо то мало, обарач, и да не потценимо себе сада. И наш је одговор важнији у овом моменту за Цариград, него за Москву, јер ће Русија живети, али је драматична ситуација око Цариграда. Мојим цариграђанима постављам питање: Ако је Рим (по божанском праву, како би неко хтео) као први отпао, ко сада вама гарантује, као првима (по божанском праву, како би неко хтео), да нећете отпасти? Ово је питање са ваше позиције, а на њега немате одговор. Ја га имам, и сасвим другачије видим ове ствари, али нећу да вас тешим тиме што Господ отписује људима грехе што су им срца уска. Немамо права на то.              

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, о.Небојша рече

Kонтам ја то, а ствар је у томе што је богословија 5, а остале школе 4 године, па и ту настаје разлика. Мени еј ЈНА остала у дивној успомени, па сам био годину дана у казненом батаљону, а после ме нису обишле мобилизације кад су били ратови у Хрватској и на КиМ. Слали су неке кући после пар дана, али су их опет звали на дослужење после пар година, што је била гора варијанта. Чак су и робијаши прекидали одслужење затворске казне, да би служили војску.

Ја сам се спремао за војску да је не служим јер сам рекао да ће бити грађански рат и да нећу да дам мој живот у руке комунистима. Био сам тамо 3 дана. На силу ме истерали. Ниси имао пророчког духа. Све сам предвидео... Зато сам свесно изабрао шта ћу чинити. Јавио сам се добровољно да служим војни рок. Али ми не дадоше...:)) 

Ја никада не бих водио рат као Милошевић. То се згази одмах, не повлачи се, онда се преговара. Јесте да је то компликованије на терену него што изрекох, али без ових принципа не бих ратовао.  

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Ведран* рече

Пошто нисам читао закључану тему, да ли сам добро повезао...

...Да мистериозни поп нестаде због пута у Германију? :))

Вигдовњак си ти као и епископ бачки!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Вигдовњак си ти као и епископ бачки!:))

Да нисам и портпарол? :))

Месчини да их је в.М легион угледао, по оном приопћењу, кад вели портпаролИ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović Да, природа самог архимандритског чина се мењала, и није ми било сасвим познато шта је она значила конкретно у време Светог Саве. Хвала на објашњењу.

Такође, иако прилично добро познајем ситуацији у Украјини, која је само један део такође ми познатог ширег пројекта фанариотских неопаписта, нисам увидео да се и у овом случају, иза избора речи владике Максима, крије вартоломејштина. 

Овде често помињемо да патријарх Вартоломеј претендује да постане православни папа, али заправо је посреди нешто још горе. Прегледа се једна важна чињеница. Ако је римски папа "држи под својом капом цели католички свет", бар су сви епископи римокатоличког света, изузев самог папу, равноправан део сабора те цркве. Вартоломеј, пак, не само да жели да издигне себе изнад свих, већ намерава и да потчини Саборе свих других помесних Цркава, Сабору помесне Цркве чији је поглавар. Дакле, он гази принцип једнакости, како међу појединцима тако и међу народима, јер једну групу епископа, коју чине и увек ће чинити скоро искључиво Грци (јер су њене границе такве какаве су), издиже изнад здруженог епископата свих других помесних Цркава, укључујући и мајку свих Цркава - јерусалимску (Фанар већ одавно присваја ту титулу, иако је најмлађа међу четирима древним Патријаршијама), као и антиохијсу и алекандирјску.

Шта би то значи у пракси? Дефакто укидање институције Великог Сабора, чије прерогативе би у пракси преузео помесни Сабор ЦП - јер тобож само Цариградски патријарх има право да га сазове, чак и кад је о лично разлог зашто га је неопходно сазвати, што је потпуно апсурдно - и апсолутна моћ подељена између "православног" папе с једне стране, и поменског Сабора сачињеног скоро искључиво од Грка с друге, јер би они били ти који би га бирали, и могли га уклонити, иако би он имао власт над целом Црквом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Ведран* рече

Да нисам и портпрол? :))

Месчини да их ј в.М легион угледао, по оном приопћењу, кад вели портпаролИ.

Да, морамо Максиму да признамо видовнички дар! 12:smeha: 

Као да је гледао Гремлине, па Иринеја испрскаше водом и чудесно се умножи!:)) Мада смо ми добрице, а не они зли гремлинЗи :sunce:... Максим је наш, неће да нам замери, зна он за шалу, иако у нама виђе паклене духове, а у ад му се свијет претворио!:)) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Хаеул рече

@Леон Професионалац У прави сте, јесте био архимандрит, али нису сви архимандрити нужно били јеромонаси, док се епископи бирају искључиво међу јеромонасима - тачније, епископском чину увек претходи чин јеромонах (нека ме исправи неко ако грешим). Ваљда зато владика помиње да је Свети Сава био јеромонах, пре него што се и запутио у Никеју, јер многи будући епископи то нису у тренутку када су изабрани. 

Епископском чину не претходи увек монашки чин - јеромонаха. Данас претходи али није увек претходио. Претходио је чин јереја, без да буде монах. 

Елем, писао сам о конкретном случају а то је да је Св. Сава био архимандрит. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Хаеул рече

акође, иако прилично добро познајем ситуацији у Украјини, која је само један (јако озбиљан) симптом такође ми познатих активности фанариотских неопаписта, нисам увидео да се и у овом случају, иза избора речи владике Максима, крије вартоломејштина. 

Прочитај мој коментар опет. Онда напиши неки прецизан, и ако нешто наводиш, реци одакле је. Ја не наводим углавном опште познате ствари, мада су некима енигматичне. Нису чули нпр. за Индијану Џонса, а нама је све то углавном познато, па зато не наводим. Ово пак твоје као цитат ми испаде непознато. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије и прославе Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, у уторак 27. јула Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије предводио је свечану литију улицама града Кијева, са свештенством, монаштвом, и верним народом.

       
      У литији су молитвено учествовали представници Српске Цркве на челу са Преосвећеним Епископом ремезијанским Г. Стефаном и Преосвећним Епископом топличким Г. Јеротејом, викарима Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Након свечане литије и празничног вечерњег богослужења, у својој резиденцији у Кијево-Печерској лаври Митрополит Онуфрије примио је представнике Српске Православне Цркве Преосвећену Господу Епископе ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, протођакона Младена Ковачевића, др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Дејана Накића, Милоша Шарића и Николаја Вуковића.  
      У среду 28 јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит Онуфрије ће са архијерејима и свештенослужитељима Украјинске Православне Цркве и других Помесних Цркава, служити Свету Архијерејску Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ове године се навршава двадесет година од упокојења наше истакнуте црквене личности - др Саве Вуковића, Епископа шумадијског (1977-2001). Тим поводом, Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је публикацију Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021.
      Ова, по свему, репрезентативна Споменица, обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија и илустрација, кроз које се приказује рад овог знаменитог архијереја друге половине XX века. Како би читалац стекао целовиту слику о епископу Сави, галерије фотографија настоје да хронолошки прикажу његову делатност – почев о најранијих дана па све до упокојења.
      Како је наглашено у Предговору, наслови целина представљају речи Светог Писма које уз садржај прилога који се објављују образују “ваљану слику о оном што је Владика био, али и шта пише у овој књизи”. Такође, ради лакшег разумевања појединих делова, уредник Споменице проф. Негослав Јованчевић давао је кратка објашњења, смештена у угласте заграде.
      У уводној речи, Његово Ппреосвештенство Епископ шумадијски г. Јован је нагласио велику прегалачку делатност блаженопочившег владике Саве који је као чувар ризнице Предања хришћанске Цркве настојао да на сваком месту проповеда реч Јеванђеља. Као његов наследник на катедри Епархије источноамеричке и канадске, епископ Јован је истакао да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница што више учврсти. Такође, уводна реч владике Јована говори нам о Сави Вуковићу и као предводнику богослужбене обнове: Као што је говорио да је богослужење жила куцавица црквеног живота, волео је да каже како се теологија најбоље учи за певницом и да је химнографија најбољи катихизис.
      Завршавајући своју реч, епископ Јован се са захвалношћу обратио свим пријатељима Шумадијске епархије који су дали допринос објављивању ове Споменице, а нарочито упокојеном проти Сави М. Арсенијевићу: Сећамо се и блажене успомене проте Саве М. Арсенијевића и жалимо што неће дочекати да види завршену ову књигу – ето, ово је готово једино његово незавршено дело у Цркви од многобројних које је на славу Господа успешно окончао.
      Прва целина обухвата текстове који су потписани под именом Рајка Обрадовића. Сабрани на једно место, ови прилози представљају текстове периодично објављиване у часопису Каленић. Уредничка напомена нам говори да су прилоге за часопис у почетку слали сарадници владике Саве у Америци, међутим, међу њима се по први пут појавило име Рајка Обрадовића.
      И када се током припремања ове Споменице почело постављати питање ко је Рајко Обрадовић, њен иницијатор блажене успомене прота Сава Арсенијевић ово питање је упутио и протојереју ставрофору Драгославу Степковићу, двадесетпетогодишњем главном и одговорном уреднику Каленића и блиском Владичином сараднику у Крагујевцу. Добио је одговор да је владика Сава своје прилоге потписивао псеудонимом Рајко Обрадовић.
      Будући да се време настанка часописа Епархије шумадијске поклапа са временом чија је идеологија бурно потресала Српску Цркву, јављали су се многи непријатни гласови против развоја овог црквеног гласила. Знајући да ће доста младих читалаца у својим рукама имати Каленић, владика Сава је настојао да пошаље и своју реч, остајући анониман. Управо са том намером, пишу се и објављују прилози Рајка Обрадовића који ће сада први пут бити читани са свешћу ко је њихов прави аутор. Стил ових прилога не користи се класичном методологијом научних радова, већ се покушава да се специфичним литерарним жанром – на граници између литературе и есејистике – пренесе основна мисао задате теме.
      Након прве целине и галерије фотографија, следи поглавље под називом: Ово је истинита реч и достојна свакога примања (1Тим 4, 9) – владика Сава у Цркви, о људима Цркве, књигама и друштвеним односима. Иако већ објављени под његовим именом, ови прилози због своје скрајнутости нису добили заслужену пажњу. На овај избор проповеди, програмских начела Цркве, подсећања на узоре, апела за достојанство Цркве у друштву, али и објављивања личног става о многим питањима, надовезује се даљи ток Споменице у којем се разматрају области црквеног и друштвеног живота којима се бавио Владика Сава, истакнуто је у уредничкој напомени. Међу овим прилозима, могу се пронаћи проповеди са освећења храмова, посмртна слова, чланци историјске тематике...
      Треће поглавље не само што сликовито описује аутентичнан лик епископа Саве, него представља и вредан историјски извор, чији ће значај временом расти. Ради се о личној преписци Владичиној са другим епископима Српске Цркве. Ова трећа целина уједно представља и завршетак директне писмене речи самог епископа Саве. На основу његове сачуване заоставштине, приређивачи Споменице су направили избор писама, који на репрезентативан начин говоре о владици Сави. Правећи избор и прегледајући неколико стотина писама, приређивачи су могли да примете да се међу њима налази свега неколико које је лично владика Сава писао. Већина писама је упућена њему. Међу његовим коресподентима налази се тадашњи патријарх Герман, затим митрополит Дамаскин Грданички, епископи Василије Костић, Симеон Злоковић, Павле Стојчевић, Јован Велимировић... Епископу Сави пишу старија сабраћа и по годинама и по посвећењу. Међутим, то се ниједног тренутка не осећа, он је увек за све меродаван да одговори на многа питања, очигледно је да се о много чему очекује његова реч и његов суд, појашњава уредник.
      Четврта целина описује 17. јун 2001. године – моменат када је Епархија шумадијска, упокојењем њеног другог Епископа, на кратко остала удова. На сахрани епископа Саве су говорили многи угледни људи, попут Митрополита солунског Теоклита и представника највиших научних и световних институција, попут академика Василија Крестића, др Данице Петровић и др Влатка Рајовића, тадашњег градоначелника Крагујевца. Сви њихови говори чине садржај четвртог поглавља.
      Завршна целина Споменице носи наслов: Плодови кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију (Флп 1, 11). Архипастирски и научни рад Епископа Саве. Њен садржај чине прилози које су слали пријатељи и сарадници владике Саве и који су настојали да што верније прикажу његову делатност. Радови који се налазе у овом поглављу анализирају све области којима се Владика бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко огранизације Цркве у Америци, до литургичког и просветног доприноса и многих других. Међу ауторима ових прилога налазе се др Предраг Пузовић, др Станимир Спасовић, др Милосав З. Ђоковић, др Ненад С. Милошевић, Епископ нишки Арсеније, др Ненад Ристовић...
      Ова књига Издавачке установе Каленић поново нас подсећа на светли лик епископа др Саве Вуковића и прегалаштво које је он остваривао у свим сегментима рада којим се бавио. Чак и после двадесет година од његовог упокојења, Епархија шумадијска и цела Српска Црква живо се сећају његовог боравка међу нама. Сви његови пријатељи и верни сарадници могу поуздано закључити: Такав нам архијереј требаше (Јев 7, 26).
       
      Владимир Марјановић
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У златном ланцу архијереја који су послужили Богу и народу на просторима данашње Црне Горе, знаменито место припада и Eпископу захумско-рашком, а потом бококоторско-дубровачком Кирилу Митровићу. Данас се навршава 90 година од његове блажене кончине и уз молитвени спомен и пламен воштанице на његовом гробу у манастиру Савина, сећамо се лика и дела овог часног слуге Божјег олтара и народне душе.
      Епископ Кирило Митровић рођен је 19. марта 1867. године у Будви. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Котору, Богословију у Задру, а потом је студирао теологију у Черновицама. Замонашен је у манастиру Прасквица 31. августа 1892. године.  Рукоположен у чин ђакона од Епископа бококоторско-дубровачког Герасима Петрановића у манастиру Савина 17. септембра исте године, а у чин јеромонаха 11. маја 1894. године у Задру од Епископа далматинско-истријског Никодима Милаша. Био је суплент и професор Богословије у Задру, а потом помоћник у администрацији Конзисторије Епархије бококоторско-дубровачке 1892-1906. По позиву Митрополита Црне Горе, Брда и Приморја Митрофана Бана, прешао је на службу у Црну Гору и примио управу манастира Острога, 1906.  За епископа захумско-рашког изабран је 27. маја 1908. године. Архијерејску хиротонију примио је 31. маја 1909. године у Александро-невској лаври у Петровграду. За епископа бококоторског и дубровачког изабран је 7. новембра 1920. године с тим да је управљао и Захумско-рашком епархијом у својству администратора до Петровдана 1926. Био је носилац највишег одликовања – ордена Светог Саве првог реда са лентом. Упокојио се у Котору 24. јула 1931. године, а сахрањен је у манастиру Савина.
      Митрополит црногорско-приморски и потоњи Патријарх српски Гаврило Дожић, у говору на опелу у манастиру Савина, исказао је сведочење о духовном и моралном лику Епископа Кирила следећим речима:
      “Рођен у питомој и дивној српској Боки, васпитан у побожном хришћанском дому, спреман и школован под руководством знаменитих српских архијереја Боке и Далмације, надахнут жарким родољубљем српског Приморја, блаженопочивши Епископ Кирило ступио је прије четрдесет година на позорницу свог узвишеног позива. По природи бистар, по нарави благ, по срцу и души племенит, по спреми солидан а при томе пун воље и љубави за свој узвишени позив, он се са великим жаром побожности, родољубља и самопожртвовања посветио своме позиву и у свештеничкој каријери достигао ријетко повјерење и наклоност својих претпостављених и опште поштовање и љубав свога народа.
      Љубав блаженопочившег Епископа Кирила према свом узвишеном позиву била је велика и није имала граница. Она је била толико велика и толико силна и јака, да покојни владика Кирило, у неизмјерној тежњи да чини добра дјела своме народу и своме свештенству, нарочито у данима тешких искушења и мука, није водио рачуна о своме сопственом животу и о својој личности, па ни онолико колко би то дозвољавало и највеће самопожртвовање. Нарочито у она претешка времена непријатељске окупације, његове личне жртве и његови неуморни напори у пружању, не само духовне већ и материјалне помоћи и утјехе своме свештенству и своме народу, толико су били запоставили његову личност, да је томе тешко наћи примјера у историји људских живота. Такво његово лично жртвовање за добро свога ближњега, за добро његове пастве, и било је узроком, те је његов колосалан физички организам био толико подривен и порушен, да је, најзад, изложен био дуготрајној и тешкој болести, која је прије времена и донијела покојнику смрт, а нама тешку жалост и бол за нашим добрим и благим архијерејем.
      Добри и благи брате Кирило! Ја морам дати одушка великој жалости и болу мога срца, које је твојом смрћу сада дубоко ожалошћено и тешко покошено, јер, мој добри владико, нећу и не могу заборавити, да си ти, у дугом низу година нашег заједничког живота и рада за добро наше Цркве и народа, био мени лично не само брат и друг већ и добри и благи учитељ и искрени савјетник, који си ме вазда братском и очинском пажњом пазио, помагао и чувао, зашто ће твоја благородна и племенита душа, мојим топлим молитвама пред Богом, бити награђена у царству небеском!”
      На телевизији Храм емитована је 17. јула специјална емисија посвећена Епископу Кирилу, у којој је о његовој личности и делу и историјским околностима његовог времена а посебно о његовом предрагоценом доприносу обнављања јединства Српске патријаршије, говорио монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом десетогодишњице хиротоније Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Живе Речи организују специјалну емисију у којој учествују:
      Епископ стобијски г. Давид
      Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим
      Протојереј-ставрофор Драги Вешковац
      Протојереј Вукман Петровић
      Јереј Андрија Јелић
      Игуманија Фотина
      Марко Делић
      Јован Мацура
      Љиљана Давидовић
      Љиљана Пантелић
      Варја Нешић
      Хор "Свети Кнез Лазар" из Крушевца
      Модератор: Срђан Грубор
      Уредник: протојереј Иван Цветковић
       
       
       

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...