Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

@о.Небојша Драги оче, дивна матурска фотографија!

Само да за форензичаре не испадне главни доказ да је владика Максим учествовао у дискусији на форуму.:)

У сваком случају, Ви сте пренијели његов захтјев да се дискусија обустави, уз  пратеће дискфалификације форума као неке "иконе пакла".

Уредништво је прихватило тзв. закључавање теме, али одбило дисквалификацију форума уопште и, посебно, "Поука".

Да ли би био прихваћен и сличан захтјев неког другог владике, поставио је питање Талични Том. Ако би од мене зависило, одговор је позитиван, поготову у тренутку када се тема удаљи од предмета, као што је било са "одговором на одговор" епископа Максима. Заиста, најмање се писало о самом његовом писму. Његових подржавалаца било  јејако мало, што је, наравно, било на уштрб дијалога. С друге стране, тешко је и ограничавати људе у дискусији, када се неки пројекти праве баш тако да на њима не буде дискусије. Један такав пројекат, теологија.нет, који уређује његов докторанд, владика Максим је по значају за СПЦ упоредио са Хришћанским животом часописом аве Јустина!

Сада је на "дневном реду" бесједа о аутокефалији Светосавске цркве, коју је епископ Максим одржао у Франкфурту. Видјећемо да ли ће Свештени Сабор СПЦ прихватити ту бесједу као довољно извињење за ширење узнемирења у Цркви или ће изрећи и неку епитимију. То је искључива надлежност Сабора. Но, чињеница је да Сабор, чини се ургентно, има важније послове: да опорави и васпостави тешко оштећен систем богословског образовања и науке у нас. Теологија нам је толико постала каћиперски помодна, према страним "ауторитетима" некритична, апстрактна и неодговорна у односу на црквоградитељство, да су основне образовне функције СПЦ јако угрожене.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 12 минута, александар живаљев рече

Но, чињеница је да Сабор, чини се ургентно, има важније послове: да опорави и васпостави тешко оштећен систем богословског образовања и науке у нас.

Ту нема никакве потребе за мудрошћу: поставити квалификоване људе, а не ово како је нпр. Максим урадио у мом случају. Кога ће ти нешколовани да уче Оцима? Како рече Исус: Када слепац слепца води... И чему се ми сада чудимо? А ја уопште нисам усамљен случај. 

Потакао си ме да се сетим и једне друге ствари коју сам овде поменуо, а то је лицемерје. То је код нас модус операнди. Није нама само Нато крив. Пре да кажем следеће, имам једну преамболу: ми смо једна мученичка Црква која је морала да се сналази како је знала и умела. И захваљујући надљудском подвигу неких, али и здравој побожности у делу народа, преживели смо тај период. И наши посленици су радили у тим условима. Уредно замењујући тезе херцеговци протурају причу о "лењости" Иринејевој, што је лудило мозга, јер натовари неком човеку 50 послова на леђа, па да те питам. Владике и ти јеромонаси, као и неки свештеници и лаици су нам били потребни на факултету као и на парохијама, а потом епархијама. Успели су да одрже и унапреде БФ. Факултет је био црквен и најприродније је било да имамо и владике предаваче. Тако да су Иринеј, Амфилохије и Атанасије, после и Игњатије успели да спасу овај факултет. Наравно не само они. 

То је била преамбола, а сада питам Максима: Шта ти тражиш на факултету? Имаш своју епархију. Да ли си, преосвећени, супермен? Ти си модерниста, на Западу, где си видео да бискупи предају на факултетима? Не предају јер нису супермени као ти. Једнако то не могу да раде и парохијски свештеници. Једноставно је нужно да узимају у најам друге. И ту онда трпе и парохија и епархија. Нисам ја за избацивање мантије са БФ, него само раскривам твоје лицемерје, пошто се китиш тобожњим научничким бодовима, публикацијама и сл., а то долазиш да кажеш мени, који се бави тим стварима, и иза леђа спинујеш Иринеја, али и истог Игњатија, кога се држите док вам има употребну вредност. Сада се ругате и смејете Амфилохију и Атанасију, а искористили сте их до максимума! Ти барем знаш како је Перишић дао бен сервито Амфилохију и дао му карту у једном правцу. Тако му се захвалио. 

Какве ти научне радове можеш да имаш у односу на нпр. једног Дробнера, који ради само тај посао, а ти си разапет са радом у својој епархији и опхрван задатком спасавања васионе, а у међувремену и дубоким интраперсоналним односима? Па не можеш да се ни са чиме поредиш са тим човеком. Пре неки месец си ишао код Патријарха да молиш да те задрже на факултету. Зашто ти није пало на памет да је корисније - угледајући се на католичке бискупе -да једноставно оставиш катедру за коју ниси квалификован (јеси помоћу штапа и канапа), и посветиш се пастирским дужностима, а уштедиш и нама паре за авионску карту из Америке? Зар није корисније да тај новац се да потребитима, и тако испостиш петровски пост, за који сам тужен Фанару, и учиниш добро дело, или пак сматраш да су твоја предавања толико драгоцена? Ево вам га мали Алексић, он је докторант на Августинијануму, може да буде тамо предавач или асистент. Тумара оде у Аустралију јер сте све зачепили. Што је најгоре, лаицизирали сте максимално БФ, па имате предаваче који се и не јаве у ходнику владици или попу, а не дај Боже да узму благослов, јер је то клерикализам! 

Но, да не дужим о овоме, слошило ми се већ. Настави ти да се шепуриш докле можеш. Нисам ја твој Господар. Пребацујем те у његово двориште. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, о.Небојша рече

Ако ћемо се гађати латинским изрекама, моја омиљена : Stultorum ifinites est numerus

И како млађи, ако си 1968. годиште.:)

Млађи на факсу. Не трчи пред руду. И Гриша је после мене уписао. Давао сам му и неке књиге за испите. Не ложи се без потребе. И Јероним је био млађи од мене, а са њиме сам баш био другар. Моја јуродивост му је ишла на живце, али са годинама је и то прихватио. Од мене је увек имао молитве у великој љубави. Зато се сада њему радујем у Господу.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам сасвим свестан да вређам пијетет неких особа којима је драг Максим или други неки 'ерцеговци, али бих замолио да имате барем трунку критичког отклона па да размислите о свему што је изнешено као оно чињенично. Жао ми је због тога, јер ми људи пишу приватно да и нису били свесни какво је зло у питању, али су почели да мењају мишљење јер знају да Ава није никада причао безвезе, ма колико да је то деловало невероватно. И овде имам намеру да зло прикажем јавно, јер га прво карах насамо, онда пред сведоцима, а сад и јавно, пред Црквом. Све кораке сам испоштовао у Максимовом случају. Сада је дошао конобар. 

Смејем се сцени када на БФ, у финансијској служби дође Перишић да ме поздрави. Како је поздрав текао, тако жене побегоше из канцеларије, а весели Хајдук упита: Да нећете воде?:)) Грехота је што то није снимљено јер би било антологијски, достојно Маратонаца или Ко то тамо пева... на крају је Перишић почео да дрхти...      

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Млађи на факсу. Не трчи пред руду. И Гриша је после мене уписао. Давао сам му и неке књиге за испите. Не ложи се без потребе. И Јероним је био млађи од мене, а са њиме сам баш био другар. Моја јуродивост му је ишла на живце, али са годинама је и то прихватио. Од мене је увек имао молитве у великој љубави. Зато се сада њему радујем у Господу.  

Ако неко трчи пред руду, ти си тај, јер ако ми је вл.Максим школски, онда је то и вл. Григорије, као и вл. Јован Пурић, проф. Зоран Ранковић и још много добрих људи. И нису они Херцеговци пошто је први поријеклом од Руда , а други Вареша.

И оставио сам вл.Григорију неке књиге међу њима и Св.писмо на грчком, које је опет  од њега наследио неки од синоваца митр.Амфилохија, а од њих ко зна ко. И нађем неки дан списак рипидоносаца које сам одређивао за  цркву Ружицу, међу њима имена вл.Григорија и двојице професора крагујевачке богословије. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми Срби смо, захваљујући бројним сеобама у свим могућим правцима, које трају већ вековима, међу интерно најизмешанијим народима света. Па ипак, међу нама има поприлично регионалног шовинизма, који местимично, у спрези са токсичним идеологијама, поприма и крајње патолошки облик. Зато сматрам да није добро користити термине попут 'Ерцеговац' у пејоративним смислу. Разумем да Ђуровић нема проблем с групацијом коју тако ословљава због њеног порекла, већ ставова и деловања, и да му је њихово заједничко порекло само згодан начин да их групише, али свеједно. 

Не замерите ако сам нешто погрешно протумачио. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, о.Небојша рече

Ако неко трчи пред руду, ти си тај, јер ако ми је вл.Максим школски, онда је то и вл. Григорије, као и вл. Јован Пурић,

Не разумеш. Максим, Григорије, Јероним су после мене уписали факс. Ми смо то годиште негде, али ти говорим о овоме. Ја, за разлику од њих, нисам служио војску, јер су ме после 3 дана послали назад кући да не бих негативно утицао на војнике.:)) Пурић је пак старији од нас, ја сам њега, Никчевића, Јоаникија затекао тамо, као и Радивоја Панића, Ђуку легенду итд. Трошиш беспотребно енергију и себи и мени. Узми да се бавиш овде битнијим питањима. Да објасниш Максиму како га ословљавају у Цариграду, како му лепо дочара Иринеј.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Хаеул рече

Разумем да Ђуровић нема проблем с групацијом коју тако ословљава због њеног порекла, већ ставова и деловања, и да му је њихово заједничко порекло само згодан начин да их групише, али свеједно. 

Исправно си разумео, јер и то није компактна група, има и придружених црногораца или босанаца, али због лакше класификације. Као што Јн Јеванђелиста није био антисемит иако је свашта рекао на рачун Јевреја. А сам је био Јевреј. - Упс, само да Максим и сада не направи неку паралелу!:)))) 

Имам небројено много фб и овако пријатеља у херцеговаца. Никакве шовинистичке конотације нема у мом изразу.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Zoran Đurović рече

Исправно си разумео, јер и то није компактна група, има и придружених црногораца или босанаца, али због лакше класификације. Као што Јн Јеванђелиста није био антисемит иако је свашта рекао на рачун Јевреја. А сам је био Јевреј. - Упс, само да Максим и сада не направи неку паралелу!:)))) 

Имам небројено много фб и овако пријатеља у херцеговаца. Никакве шовинистичке конотације нема у мом изразу.  

Нисам ни рекао да је има, већ само то да у нашем народу има доста самомржње и регионалног шовинизма, и да је боље избегавати такав начин изражавања, посебно у случају Црногораца. Ако је Тито започео постао, а Мило га наставио, не морамо га ми завршавати, тако што ћемо отерати од себе и оне још српству верне, било несмотреним изражавањем (Ваш случај), или изливима (оправданог, али свакако по нас штетног) презира на рачун свих Црногораца (случај доброг дела наших сународника ван Црне Горе).  

Разумем да ово излази далеко ван оквира ове теме, али свеједно је важно. Не играјмо на руку оних који нам желе зло.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Хаеул рече

Нисам ни рекао да је им

Разумео сам те сасвим и у праву си. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Леон Професионалац рече

Чини ми се да је Св. Сава био архимандрит када је тражио аутокефалију а не само јеромонах како се наводи у беседи, но, опет, владика је ипак патолог... 

:))

Питалица.

Које слово фали између "т" и "о"?

а. Слово "р"

б. Слово "к"

12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ведран* рече

Питалица.

И ја се био питао... Али као да наслутих да ће се јавити неко други да пита исто!:))))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Леон Професионалац У прави сте, јесте био архимандрит, али нису сви архимандрити нужно били јеромонаси, док се епископи бирају искључиво међу јеромонасима - тачније, епископском чину увек претходи чин јеромонах (нека ме исправи неко ако грешим). Ваљда зато владика помиње да је Свети Сава био јеромонах, пре него што се и запутио у Никеју, јер многи будући епископи то нису у тренутку када су изабрани. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Ја ћу морати 2 пута да васкрсавам! Кад се преселим и видим Христа и све свете и анђеле, од призора има да се престравим и да ме удари срчка! Мораће опет да ме оживљавају, али ћу тада ваљда бити спремнији!...:))

Три пута!

Трећи пут кад сретнеш Максима горе у башћи! 

12:smeha:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије и прославе Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, у уторак 27. јула Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије предводио је свечану литију улицама града Кијева, са свештенством, монаштвом, и верним народом.

       
      У литији су молитвено учествовали представници Српске Цркве на челу са Преосвећеним Епископом ремезијанским Г. Стефаном и Преосвећним Епископом топличким Г. Јеротејом, викарима Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Након свечане литије и празничног вечерњег богослужења, у својој резиденцији у Кијево-Печерској лаври Митрополит Онуфрије примио је представнике Српске Православне Цркве Преосвећену Господу Епископе ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, протођакона Младена Ковачевића, др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Дејана Накића, Милоша Шарића и Николаја Вуковића.  
      У среду 28 јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит Онуфрије ће са архијерејима и свештенослужитељима Украјинске Православне Цркве и других Помесних Цркава, служити Свету Архијерејску Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ове године се навршава двадесет година од упокојења наше истакнуте црквене личности - др Саве Вуковића, Епископа шумадијског (1977-2001). Тим поводом, Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је публикацију Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021.
      Ова, по свему, репрезентативна Споменица, обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија и илустрација, кроз које се приказује рад овог знаменитог архијереја друге половине XX века. Како би читалац стекао целовиту слику о епископу Сави, галерије фотографија настоје да хронолошки прикажу његову делатност – почев о најранијих дана па све до упокојења.
      Како је наглашено у Предговору, наслови целина представљају речи Светог Писма које уз садржај прилога који се објављују образују “ваљану слику о оном што је Владика био, али и шта пише у овој књизи”. Такође, ради лакшег разумевања појединих делова, уредник Споменице проф. Негослав Јованчевић давао је кратка објашњења, смештена у угласте заграде.
      У уводној речи, Његово Ппреосвештенство Епископ шумадијски г. Јован је нагласио велику прегалачку делатност блаженопочившег владике Саве који је као чувар ризнице Предања хришћанске Цркве настојао да на сваком месту проповеда реч Јеванђеља. Као његов наследник на катедри Епархије источноамеричке и канадске, епископ Јован је истакао да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница што више учврсти. Такође, уводна реч владике Јована говори нам о Сави Вуковићу и као предводнику богослужбене обнове: Као што је говорио да је богослужење жила куцавица црквеног живота, волео је да каже како се теологија најбоље учи за певницом и да је химнографија најбољи катихизис.
      Завршавајући своју реч, епископ Јован се са захвалношћу обратио свим пријатељима Шумадијске епархије који су дали допринос објављивању ове Споменице, а нарочито упокојеном проти Сави М. Арсенијевићу: Сећамо се и блажене успомене проте Саве М. Арсенијевића и жалимо што неће дочекати да види завршену ову књигу – ето, ово је готово једино његово незавршено дело у Цркви од многобројних које је на славу Господа успешно окончао.
      Прва целина обухвата текстове који су потписани под именом Рајка Обрадовића. Сабрани на једно место, ови прилози представљају текстове периодично објављиване у часопису Каленић. Уредничка напомена нам говори да су прилоге за часопис у почетку слали сарадници владике Саве у Америци, међутим, међу њима се по први пут појавило име Рајка Обрадовића.
      И када се током припремања ове Споменице почело постављати питање ко је Рајко Обрадовић, њен иницијатор блажене успомене прота Сава Арсенијевић ово питање је упутио и протојереју ставрофору Драгославу Степковићу, двадесетпетогодишњем главном и одговорном уреднику Каленића и блиском Владичином сараднику у Крагујевцу. Добио је одговор да је владика Сава своје прилоге потписивао псеудонимом Рајко Обрадовић.
      Будући да се време настанка часописа Епархије шумадијске поклапа са временом чија је идеологија бурно потресала Српску Цркву, јављали су се многи непријатни гласови против развоја овог црквеног гласила. Знајући да ће доста младих читалаца у својим рукама имати Каленић, владика Сава је настојао да пошаље и своју реч, остајући анониман. Управо са том намером, пишу се и објављују прилози Рајка Обрадовића који ће сада први пут бити читани са свешћу ко је њихов прави аутор. Стил ових прилога не користи се класичном методологијом научних радова, већ се покушава да се специфичним литерарним жанром – на граници између литературе и есејистике – пренесе основна мисао задате теме.
      Након прве целине и галерије фотографија, следи поглавље под називом: Ово је истинита реч и достојна свакога примања (1Тим 4, 9) – владика Сава у Цркви, о људима Цркве, књигама и друштвеним односима. Иако већ објављени под његовим именом, ови прилози због своје скрајнутости нису добили заслужену пажњу. На овај избор проповеди, програмских начела Цркве, подсећања на узоре, апела за достојанство Цркве у друштву, али и објављивања личног става о многим питањима, надовезује се даљи ток Споменице у којем се разматрају области црквеног и друштвеног живота којима се бавио Владика Сава, истакнуто је у уредничкој напомени. Међу овим прилозима, могу се пронаћи проповеди са освећења храмова, посмртна слова, чланци историјске тематике...
      Треће поглавље не само што сликовито описује аутентичнан лик епископа Саве, него представља и вредан историјски извор, чији ће значај временом расти. Ради се о личној преписци Владичиној са другим епископима Српске Цркве. Ова трећа целина уједно представља и завршетак директне писмене речи самог епископа Саве. На основу његове сачуване заоставштине, приређивачи Споменице су направили избор писама, који на репрезентативан начин говоре о владици Сави. Правећи избор и прегледајући неколико стотина писама, приређивачи су могли да примете да се међу њима налази свега неколико које је лично владика Сава писао. Већина писама је упућена њему. Међу његовим коресподентима налази се тадашњи патријарх Герман, затим митрополит Дамаскин Грданички, епископи Василије Костић, Симеон Злоковић, Павле Стојчевић, Јован Велимировић... Епископу Сави пишу старија сабраћа и по годинама и по посвећењу. Међутим, то се ниједног тренутка не осећа, он је увек за све меродаван да одговори на многа питања, очигледно је да се о много чему очекује његова реч и његов суд, појашњава уредник.
      Четврта целина описује 17. јун 2001. године – моменат када је Епархија шумадијска, упокојењем њеног другог Епископа, на кратко остала удова. На сахрани епископа Саве су говорили многи угледни људи, попут Митрополита солунског Теоклита и представника највиших научних и световних институција, попут академика Василија Крестића, др Данице Петровић и др Влатка Рајовића, тадашњег градоначелника Крагујевца. Сви њихови говори чине садржај четвртог поглавља.
      Завршна целина Споменице носи наслов: Плодови кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију (Флп 1, 11). Архипастирски и научни рад Епископа Саве. Њен садржај чине прилози које су слали пријатељи и сарадници владике Саве и који су настојали да што верније прикажу његову делатност. Радови који се налазе у овом поглављу анализирају све области којима се Владика бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко огранизације Цркве у Америци, до литургичког и просветног доприноса и многих других. Међу ауторима ових прилога налазе се др Предраг Пузовић, др Станимир Спасовић, др Милосав З. Ђоковић, др Ненад С. Милошевић, Епископ нишки Арсеније, др Ненад Ристовић...
      Ова књига Издавачке установе Каленић поново нас подсећа на светли лик епископа др Саве Вуковића и прегалаштво које је он остваривао у свим сегментима рада којим се бавио. Чак и после двадесет година од његовог упокојења, Епархија шумадијска и цела Српска Црква живо се сећају његовог боравка међу нама. Сви његови пријатељи и верни сарадници могу поуздано закључити: Такав нам архијереј требаше (Јев 7, 26).
       
      Владимир Марјановић
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У златном ланцу архијереја који су послужили Богу и народу на просторима данашње Црне Горе, знаменито место припада и Eпископу захумско-рашком, а потом бококоторско-дубровачком Кирилу Митровићу. Данас се навршава 90 година од његове блажене кончине и уз молитвени спомен и пламен воштанице на његовом гробу у манастиру Савина, сећамо се лика и дела овог часног слуге Божјег олтара и народне душе.
      Епископ Кирило Митровић рођен је 19. марта 1867. године у Будви. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Котору, Богословију у Задру, а потом је студирао теологију у Черновицама. Замонашен је у манастиру Прасквица 31. августа 1892. године.  Рукоположен у чин ђакона од Епископа бококоторско-дубровачког Герасима Петрановића у манастиру Савина 17. септембра исте године, а у чин јеромонаха 11. маја 1894. године у Задру од Епископа далматинско-истријског Никодима Милаша. Био је суплент и професор Богословије у Задру, а потом помоћник у администрацији Конзисторије Епархије бококоторско-дубровачке 1892-1906. По позиву Митрополита Црне Горе, Брда и Приморја Митрофана Бана, прешао је на службу у Црну Гору и примио управу манастира Острога, 1906.  За епископа захумско-рашког изабран је 27. маја 1908. године. Архијерејску хиротонију примио је 31. маја 1909. године у Александро-невској лаври у Петровграду. За епископа бококоторског и дубровачког изабран је 7. новембра 1920. године с тим да је управљао и Захумско-рашком епархијом у својству администратора до Петровдана 1926. Био је носилац највишег одликовања – ордена Светог Саве првог реда са лентом. Упокојио се у Котору 24. јула 1931. године, а сахрањен је у манастиру Савина.
      Митрополит црногорско-приморски и потоњи Патријарх српски Гаврило Дожић, у говору на опелу у манастиру Савина, исказао је сведочење о духовном и моралном лику Епископа Кирила следећим речима:
      “Рођен у питомој и дивној српској Боки, васпитан у побожном хришћанском дому, спреман и школован под руководством знаменитих српских архијереја Боке и Далмације, надахнут жарким родољубљем српског Приморја, блаженопочивши Епископ Кирило ступио је прије четрдесет година на позорницу свог узвишеног позива. По природи бистар, по нарави благ, по срцу и души племенит, по спреми солидан а при томе пун воље и љубави за свој узвишени позив, он се са великим жаром побожности, родољубља и самопожртвовања посветио своме позиву и у свештеничкој каријери достигао ријетко повјерење и наклоност својих претпостављених и опште поштовање и љубав свога народа.
      Љубав блаженопочившег Епископа Кирила према свом узвишеном позиву била је велика и није имала граница. Она је била толико велика и толико силна и јака, да покојни владика Кирило, у неизмјерној тежњи да чини добра дјела своме народу и своме свештенству, нарочито у данима тешких искушења и мука, није водио рачуна о своме сопственом животу и о својој личности, па ни онолико колко би то дозвољавало и највеће самопожртвовање. Нарочито у она претешка времена непријатељске окупације, његове личне жртве и његови неуморни напори у пружању, не само духовне већ и материјалне помоћи и утјехе своме свештенству и своме народу, толико су били запоставили његову личност, да је томе тешко наћи примјера у историји људских живота. Такво његово лично жртвовање за добро свога ближњега, за добро његове пастве, и било је узроком, те је његов колосалан физички организам био толико подривен и порушен, да је, најзад, изложен био дуготрајној и тешкој болести, која је прије времена и донијела покојнику смрт, а нама тешку жалост и бол за нашим добрим и благим архијерејем.
      Добри и благи брате Кирило! Ја морам дати одушка великој жалости и болу мога срца, које је твојом смрћу сада дубоко ожалошћено и тешко покошено, јер, мој добри владико, нећу и не могу заборавити, да си ти, у дугом низу година нашег заједничког живота и рада за добро наше Цркве и народа, био мени лично не само брат и друг већ и добри и благи учитељ и искрени савјетник, који си ме вазда братском и очинском пажњом пазио, помагао и чувао, зашто ће твоја благородна и племенита душа, мојим топлим молитвама пред Богом, бити награђена у царству небеском!”
      На телевизији Храм емитована је 17. јула специјална емисија посвећена Епископу Кирилу, у којој је о његовој личности и делу и историјским околностима његовог времена а посебно о његовом предрагоценом доприносу обнављања јединства Српске патријаршије, говорио монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом десетогодишњице хиротоније Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Живе Речи организују специјалну емисију у којој учествују:
      Епископ стобијски г. Давид
      Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим
      Протојереј-ставрофор Драги Вешковац
      Протојереј Вукман Петровић
      Јереј Андрија Јелић
      Игуманија Фотина
      Марко Делић
      Јован Мацура
      Љиљана Давидовић
      Љиљана Пантелић
      Варја Нешић
      Хор "Свети Кнез Лазар" из Крушевца
      Модератор: Срђан Грубор
      Уредник: протојереј Иван Цветковић
       
       
       

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...