Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

У овај благи дан кад сам се вратио са братског састанка, лакши мало за бреме, погледах шта има на мени омиљеном форуми и нађох ове квалификације које баш нисам очекивао. Јесте да се о.Зоран понаша као да је овај форум његово власништво, ћаћевина , што би моји рекли, па окрпи све редом, али мислим да му нисам дао ни најмањег повода за то. Нигдје нисам исказао мржњу, па не знам како сам стара муштерија, дрвени адвокат, да моје име буде по знацима навода и да се оптужујем за све и свашта.

Учествујем на форумима од БСН, преко Верујем, Видовдана . Б92, па мислим да нема потребе да се посебно представљам или стављам овде копију личне карте или декрет о постављењу. Моја намјера је била да разрешим дилему, да се не оптужују људи да пишу у туђе име. 

Са вл.Максимом имам нормалну комуникацију као и са осталим школским друговима с  којима сам провео 5 година и сад сам у учестачијјој преписци, јер треба да се скупимо око прославе 31 године од када само матурирали. Не упуштам се пуно у ове расправе и није ми јасно како о.Зорану смета што вл.Максим брани Цариград, под чијим је он омофором, али једно сигурно могу да тврдим , а то је да вл. Максим није неко ко би се крио иза некога или писао под туђим именом.

За тих 5 година људи се добро упознају, јер је то период кад се формирамо као личности и то остаје за сав живот. Вл. Максим је дошао са солидним знањем из појања, језика, вјеронауке, за разлику од осталих ђака, али никада се није уздизао, нити кога потцјењивао, него је био спреман да свакоме помогне ко му се обрати за помоћ. Не знам да се с неким посвађао или направио некоме неприлике, тако да не бих могао прихватити да се после толико година понаша другачије.

Ја рекох и спасох душу своју, а вама како воља.

И ако неком треба додатни доказ  http://www.bogoslovijasvetogsave.edu.rs/maturantski_tabloi_3.html#prettyPhoto_PhotoGallery2[PhotoGallery2]/8/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Лепо је од Вас што браните свог школског друга, али то у каквом је Вама сећању остао Милан Васиљевић, и какви су односи међу вама данас, нема никакве везе са спорним јавним изјавама и ставовима преосвећеног владике Максима, који су дали повода овој дискусији, баш као ни дрским и нимало братским начином на који се обратио ("насрнуо" је свакако боља реч) - и наставља да се обрађа - владици Иринеју, коме се, бар по овом питању, заиста нема шта замерити.

1 hour ago, Milan Nikolic рече

Јадничак овај Златко Матић, баш ми га је жао.

Апологетика фанариотског неопапизма полако пушта корена и међ' Србљем. То што је издавач књиге установа под покровитељством декана ПДФ посебно ме узнемирава.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Хаеул рече

Лепо је од Вас што браните свог школског друга, али то у каквом је Вама сећању остао Милан Васиљевић, и какви су односи међу вама данас, нема баш никакве везе са спорним јавним изјавама и ставовима преосвећеног владике Максима, који су дали повода овој дискусији, баш као ни дрским и нимало братским начином на који се обратио ("насрнуо" је свакако боља реч) - и наставља да се обрађа - владици Иринеју, коме се, бар по овом питању, заиста нема шта замерити.

Нзнм., да ли си испратио, но прота Небојша се огласио гледе спекулација да је ПреНекиДанДошли члан Форума под именом Петар Божовић - владика Максим. Заправо, пренео је преосвећеног одговор.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, о.Небојша рече

Не упуштам се пуно у ове расправе и није ми јасно како о.Зорану смета што вл.Максим брани Цариград, под чијим је он омофором

Већ сам напоменуо да је Максим 2 пута подсетио цариграђане да сам њихов, па су ме звали са упозорењем да ће ми скинути мантију, тако да сам обва пута изгубио по дан пишући образложење мојих великих грехова. Немој само да ми кажеш да ме је пријавио Амфилохије са којим сам пре тога ишао на вечеру и после смо имали сарадње, као што сам гостовао и служио у Црној Гори. 

Да имаш мало спекулативног дара, било би ти јасно из мојих интервенција зашто Максим ради против свих нас, јер ко ради на расколу, тај добра никоме не жели. У време када један кардинал, као што је Шенборн плаче на давање Томоса (https://www.erzdioezese-wien.at/site/home/nachrichten/article/70696.html?fbclid=IwAR0iHBJoAaBUcORG_gntKo8McS2dKArskcHDOu-p9c6EWGpcdgH3gA9ekE0), Максим ни 5 ни 6 узима да хвали потезе Цариграда. Притом немамо још увек ниједну православну аутокефалну Цркву која је прихватила Томос. Да је барем узео да то ради словесно па да га разумемо, али узе да каже како смо ми неканонски добили аутокефалију као и Украјинци! Лепа апологија Цариграда, нема шта! Недао ти Бог да те брани епископ у Западној Америци! Лепо му Иринеј дочара идентитет, овај пак има неку умишљену представу о себи. Не зна ни своју епископску титулу! 

Твоје име иде под наводнике зато што не знамо ко си. Ипак са тобом причамо отворено, јер се не руководимо Максимовим правилима. Видиш како је лепо Максимово понашање? И онда тражите да вам нешто верујемо на реч? Верујемо вам колико и Вилотићима. Поздравићеш га с моје стране кад га чујеш, или да га Максим поздрави, пошто чита ове "сатанске стихове". Да искористим прилику па да и ја поздравим мог млађег школског, Васиљевића...

За разлику од неких, Ђуровић је дугогодишњи прегалац на њиви Поука, тако да имам заслужену слободу. Знају ме ти људи много боље од тебе. Пошто сам августинијанац, да одговорим и његовим језиком: quod licet Iovi non licet bovi!  

    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Милан Ракић рече

Нзнм., да ли си испратио, но прота Небојша се огласио гледе спекулација да је ПреНекиДанДошли члан Форума под именом Петар Божовић - владика Максим. Заправо, пренео је преосвећеног одговор.

Па, прота Небојша овим свакако није оповргао оптужбе да је "дрвени адвокат" епископа Максима. 

Ако владика тако помно прати рад овог форума, и има нешто да каже, нека се обрати лично - кад већ толико презире анонимност - уместо што шаље прогласе с горских висина своје самоумишљене узвишености. 

Било како било, један епископ и један члан форума нису баш у истом рангу. То што овај први говори, и ради, ствар је од општег значаја за ширу црквену јавност. Мишљења и оптужбе овог другог то баш и нису, ако се не оправдају. Јер, сви смо ми мање-више слободни да говоримо шта нам се прохте, али не без последица. Реакција Њ.П. епископа Иринеја, баш као и ова (и она закључана) дискусија, су последице с којима се суочава владика Максим. Исто тако, тужба може бити последица за клевету од стране ништих чланова форума, ако је то што они говоре заиста неистина.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Милан Ракић рече

Нзнм., да ли си испратио, но прота Небојша се огласио гледе спекулација да је ПреНекиДанДошли члан Форума под именом Петар Божовић - владика Максим. Заправо, пренео је преосвећеног одговор.

Зар нам Небојша не би могао проследити неки скрин шот? А остало је оправдане сумње да ипак може да буде Максим или они из Радована Трећег. И зашто мистериозно нестаде тај сеоски поп?ne_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Погрешио сам на једном месту. Мислио сам да Максим чита неки подсетник са ајфона, али он једноставно погледа често на земљу. Обарање погледа у овом случају је веома речито, као и целокупни говор тела. Осушена уста, стискање жезла, омашке (нпр. Григорије више деценија служио у Херцеговини, а он крајем 1999 постао владика тамо)... Ето, и Ава греши:)))     

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

Да стари буду још горе, он сам или нека његова десна рука су узели да попљују владику бачког, како овај није научник, а ту су поновили (гле како је игром случаја "сеоски прота Петар Божовић") исту квалификацију из нарученог од њих текста у "Блицу" од Жељке Јевтић, која стално пише против бачког као и људи који су око њега, док никада не виде ниједну аферу у херцеговачког клана! Мало чудно, зар не? Помињем да се нећу освртати на оно шта је бачки до сада урадио или има у рукописима, али ћу се нашалити да и он и ја бисмо више тога објавили (ја имам већ 5-6 "дебелих" књига које су у сређивању за штампу) када се не бисмо бавили бесмисленим гафовима северноамеричког! На то се не бисмо ни обазирали да су у питању само испразности, него је овде на делу петоколонашки ангажман Васиљевића који опасно угрожава како јединство Српске Цркве, тако и ради на екстремизовању позиција Београда и Фанара што може да доведе до раскола. Њему су уста пуна мира, као Нату демократије. Том реториком неће моћи да нас обмане.  

И ово горе подебљано је грешка... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Зар нам Небојша не би могао проследити неки скрин шот? А остало је оправдане сумње да ипак може да буде Максим или они из Радована Трећег. И зашто мистериозно нестаде тај сеоски поп?ne_shvata

Нзнм авво,  то моратенса њим да видите. 

Сумња свакако постоји. 

И још једаред да се осврнем на то што Ви или неки не знате за о.  Небојшу.  Нема потребе да се буде некоректно према њему. 

Дакле,  није човек ни тзв.  трол или пак бот. Свештеник је крстоносни у епархији из које сам родом. 

То што је поменуо за Максима, да не тражим сада,  али мислим да је било у контексту успутне "приче", док договараху виђење за матурални домјенак. 

Како год да је напослетку,  није ред да се један прота,  који се на концу није нити изјашњавао о предметном питању,  нити је учествовао у дискусији,  но је само пренео коментар, представља као "непознат" и проче. Или да се прозива да је ичији дрвени адвокат. 

И овде вас-све учеснике у дискусији још једаред молим да се према другима,  знаним лично или незнаним,  односимо како доликује. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Golub рече

И ово горе подебљано је грешка... :)

Може, што се мене тиче, да буде и владика у Праји, главном граду Зеленортске републике...:)) Овде смо на форуму, тако да су ове ствари као добар дан, али кад се пишу ауторски текстови, то је онда друго. 

Имам и једну погрешну реченицу, јер ме је тастатура пореметила (уме да се заглупи), а поставих ком. и после ме мрзело да је исправљам. Требаће неки детектив да је протумачи... :D Можда је вечерас и променим. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Плаћамо данак дигиталним технологијама... 

Ономад, писма и ''саопштења'' су путовала дуго, а неретко би се (на срећу аутора) и загубила на путу.  Некад је боље да ствар преноћи, (чак и неколико ноћи), да се са закашњењем шиљи дигитална оловка...  што је брзо - то је кусо!

Претпостављам да вл. Максим жали за неким исхитреним ''саопштењима''?!

Надам се да ће вл. Ириније бити мудар (као што и јесте) и да ће зауставити ову јавну дигиталну ''дописну'' школу да се ђаво више не радује...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Golub рече

Плаћамо данак дигиталним технологијама... Претпостављам да вл. Максим жали за неким исхитреним ''саопштењима''?! Надам се да ће вл. Ириније бити мудар (као што и јесте) и да ће зауставити ову јавну дигиталну ''дописну'' школу да се ђаво више не радује...

Иринеј је одмерено реаговао у овој преписци. Смеју му се што пише полако, али он вага речи, док код Максима имамо тим. Зато ти они могу сочинити одговор за сат времена. Али, неодговарање може да се протумачи и негативно. 

Природа форума је да буде кусо. То је непосредан фајт. На крају се преброје ударци. И то свако за себе, али је добро јер је живо, и много их је што скоро у стримингу виде ствари. Овде има много више читача него коментатора. 

Са тобом не могу да се сложим око исхитрености, зато што Максим програмски говори о овим стварима. Исхитреност у смислу неке омашке је ок, али овде имамо један задатак који се постојано спроводи у дело. Као што је Артемије спремао раскол дуго година, а онда су његови спиновали СПЦ како су се они одцепили због пада СПЦ у јерес! Све сам то показао у мојим текстовима где се јасно види тајминг тих потеза. Њихово је било само бацање прашине у очи, играње на карту примитивне побожности и национализма, непросвећене духовности, и онда су завели неке људе, иако то није велика група. Њима сам казао да ће по смрти Артемија Врљави Максим ударити на Туњавог Николаја, да би зграбио првенство и ту ће им бити крај. 

Дадох вам онај видео где се Артемије куне да неће направити раскол. И то дадох због бониста који верују на реч. Ја сам прошао ватикански дрил. Мада ни бизантинци нису за потцењивање. Мртва трка. Имамо владика и свих редова свештеничких, као и побожног лаоса, који лажу како уста отворе. Зато морамо да превентивно делујемо. 

Да Максим продаје маглу, и да се није он јуче пробудио и рекао како треба да се сви епископи у дијаспори потчине Фанару је његова стара прича, и трагове јој имамо у овом интервјуу, који погледати од 40ог минута: 

Интервју је објављен 2017.   

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Ведран* рече

Јер, као што је свима познато, у научним радовима се често "полемише" не само са онма које не видимо, не знамо и не познајемо, него чак и са онима који више нису живи!

welcome ili dje' si Vedrane...:D

(ceo 5.Vaselj. sabor se bavio tim retroaktivnim osudama ,... itd)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 27 минута, Zoran Đurović рече

Да Максим продаје маглу, и да се није он јуче пробудио и рекао како треба да се сви епископи у дијаспори потчине Фанару је његова стара прича, и трагове јој имамо у овом интервјуу, који погледати од 40ог минута: 

чек, да погледам интервју... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Golub рече

Претпостављам да вл. Максим жали за неким исхитреним ''саопштењима''?!

Верујем да жали што су његови ставови наишли на осуду већине, па самим тим и то што их је уопште износио пред "неспремну" јавност, баш као што жали и то што се ухватио укоштац с тако "незгодним" саговорником, какав је владика Иринеј, кога Црква није без разлога изабрала за свог гласноговорника. Али јасно је да он остаје при свему изреченом, и доста тога прећутаног, и да није било никакве "грешке" - осим можда тактичке.

Владика Максим није неко немушто невинашце које се просто изгубило у лавиринту сопствених речи и изрекло нешто што заправо не мисли. Све што је рекао и те како мисли.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Дејан,
      Музеј жртава геноцида наводи у саопштењу да је у низу злочина почињених у Глини најпотреснији и најдраматичнији онај који се одиграо у цркви.
      Подсећају да је након првог усташког злочина 13. маја 1941. године, Глина те прве године рата од 24. јула до 8. августа још два пута била место масовног страдања српских цивила, у оквиру шире акције убијања Срба на Банији и Кордуну.
      „Први се одиграо у ноћи између 29. и 30. јула 1941. године. Највећи део страдалих из општине Топуско, допремљен је у Глину у два сточна вагона. Утврђена су 203 имена иако се сматра да их је убијено између 300 и 700”, наводе из Музеја и наглашавају да најпотпуније сведочанство о том покољу оставио преживели Љубан Једнак.
      Другом злочину је, како наводе, претходило окупљање Срба у Вргинмосту 3. августа ради покрштавања, односно покатоличавања.
      „Након отпуштања жена и деце, у Соколском дому остало је 1.038 мушкараца. Окупљени Срби су превезени у Глину и већина је затворена у цркву Пресвете Богородице у којој је неколико дана извршен први злочин”, наводи Музеј.
      Музеј додаје да је мањи део Срба - вероватно њих 181 за које није било места у цркви одмах одвезен до Новог села у чијој су околини убијени.
      Други злочин у цркви, како подсећају, био је у ноћи између 4. и 5. августа 1941. Утврђена су имена свих 1.038 тада убијених цивила.
      Спомен-дом, на месту порушене цркве, подигнут је 1969. године.
      Испред дома била је фигура „Мајка са дететом” Антуна Аугустинчића.
      Тек је 1986. године на иницијативу СУБНОР-а Глине у истом простору формиран и Спомен-музеј, а Аугустинчићева скулптура је измештена.
      Иницијатива у вези са постављањем спомен-обележја прихваћена је тек 1990. године.
      Постављена је скулптура „Двери” и урађена су два мозаика у централном делу Спомен-дома, са мотивима „покрста” и страдања, док су бронзане плоче са именима 1.570 жртава постављене тек 1995. године.
      Из Музеја додају да је нестанком Републике Српске Крајине 1995. године, нестало и спомен-обележје, а Спомен-дом је преименован у „Хрватски дом”, наводи Танјуг.
      Извор: ПОЛИТИКА
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије и прославе Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, у уторак 27. јула Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије предводио је свечану литију улицама града Кијева, са свештенством, монаштвом, и верним народом.

       
      У литији су молитвено учествовали представници Српске Цркве на челу са Преосвећеним Епископом ремезијанским Г. Стефаном и Преосвећним Епископом топличким Г. Јеротејом, викарима Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Након свечане литије и празничног вечерњег богослужења, у својој резиденцији у Кијево-Печерској лаври Митрополит Онуфрије примио је представнике Српске Православне Цркве Преосвећену Господу Епископе ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, протођакона Младена Ковачевића, др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Дејана Накића, Милоша Шарића и Николаја Вуковића.  
      У среду 28 јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит Онуфрије ће са архијерејима и свештенослужитељима Украјинске Православне Цркве и других Помесних Цркава, служити Свету Архијерејску Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ове године се навршава двадесет година од упокојења наше истакнуте црквене личности - др Саве Вуковића, Епископа шумадијског (1977-2001). Тим поводом, Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је публикацију Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021.
      Ова, по свему, репрезентативна Споменица, обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија и илустрација, кроз које се приказује рад овог знаменитог архијереја друге половине XX века. Како би читалац стекао целовиту слику о епископу Сави, галерије фотографија настоје да хронолошки прикажу његову делатност – почев о најранијих дана па све до упокојења.
      Како је наглашено у Предговору, наслови целина представљају речи Светог Писма које уз садржај прилога који се објављују образују “ваљану слику о оном што је Владика био, али и шта пише у овој књизи”. Такође, ради лакшег разумевања појединих делова, уредник Споменице проф. Негослав Јованчевић давао је кратка објашњења, смештена у угласте заграде.
      У уводној речи, Његово Ппреосвештенство Епископ шумадијски г. Јован је нагласио велику прегалачку делатност блаженопочившег владике Саве који је као чувар ризнице Предања хришћанске Цркве настојао да на сваком месту проповеда реч Јеванђеља. Као његов наследник на катедри Епархије источноамеричке и канадске, епископ Јован је истакао да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница што више учврсти. Такође, уводна реч владике Јована говори нам о Сави Вуковићу и као предводнику богослужбене обнове: Као што је говорио да је богослужење жила куцавица црквеног живота, волео је да каже како се теологија најбоље учи за певницом и да је химнографија најбољи катихизис.
      Завршавајући своју реч, епископ Јован се са захвалношћу обратио свим пријатељима Шумадијске епархије који су дали допринос објављивању ове Споменице, а нарочито упокојеном проти Сави М. Арсенијевићу: Сећамо се и блажене успомене проте Саве М. Арсенијевића и жалимо што неће дочекати да види завршену ову књигу – ето, ово је готово једино његово незавршено дело у Цркви од многобројних које је на славу Господа успешно окончао.
      Прва целина обухвата текстове који су потписани под именом Рајка Обрадовића. Сабрани на једно место, ови прилози представљају текстове периодично објављиване у часопису Каленић. Уредничка напомена нам говори да су прилоге за часопис у почетку слали сарадници владике Саве у Америци, међутим, међу њима се по први пут појавило име Рајка Обрадовића.
      И када се током припремања ове Споменице почело постављати питање ко је Рајко Обрадовић, њен иницијатор блажене успомене прота Сава Арсенијевић ово питање је упутио и протојереју ставрофору Драгославу Степковићу, двадесетпетогодишњем главном и одговорном уреднику Каленића и блиском Владичином сараднику у Крагујевцу. Добио је одговор да је владика Сава своје прилоге потписивао псеудонимом Рајко Обрадовић.
      Будући да се време настанка часописа Епархије шумадијске поклапа са временом чија је идеологија бурно потресала Српску Цркву, јављали су се многи непријатни гласови против развоја овог црквеног гласила. Знајући да ће доста младих читалаца у својим рукама имати Каленић, владика Сава је настојао да пошаље и своју реч, остајући анониман. Управо са том намером, пишу се и објављују прилози Рајка Обрадовића који ће сада први пут бити читани са свешћу ко је њихов прави аутор. Стил ових прилога не користи се класичном методологијом научних радова, већ се покушава да се специфичним литерарним жанром – на граници између литературе и есејистике – пренесе основна мисао задате теме.
      Након прве целине и галерије фотографија, следи поглавље под називом: Ово је истинита реч и достојна свакога примања (1Тим 4, 9) – владика Сава у Цркви, о људима Цркве, књигама и друштвеним односима. Иако већ објављени под његовим именом, ови прилози због своје скрајнутости нису добили заслужену пажњу. На овај избор проповеди, програмских начела Цркве, подсећања на узоре, апела за достојанство Цркве у друштву, али и објављивања личног става о многим питањима, надовезује се даљи ток Споменице у којем се разматрају области црквеног и друштвеног живота којима се бавио Владика Сава, истакнуто је у уредничкој напомени. Међу овим прилозима, могу се пронаћи проповеди са освећења храмова, посмртна слова, чланци историјске тематике...
      Треће поглавље не само што сликовито описује аутентичнан лик епископа Саве, него представља и вредан историјски извор, чији ће значај временом расти. Ради се о личној преписци Владичиној са другим епископима Српске Цркве. Ова трећа целина уједно представља и завршетак директне писмене речи самог епископа Саве. На основу његове сачуване заоставштине, приређивачи Споменице су направили избор писама, који на репрезентативан начин говоре о владици Сави. Правећи избор и прегледајући неколико стотина писама, приређивачи су могли да примете да се међу њима налази свега неколико које је лично владика Сава писао. Већина писама је упућена њему. Међу његовим коресподентима налази се тадашњи патријарх Герман, затим митрополит Дамаскин Грданички, епископи Василије Костић, Симеон Злоковић, Павле Стојчевић, Јован Велимировић... Епископу Сави пишу старија сабраћа и по годинама и по посвећењу. Међутим, то се ниједног тренутка не осећа, он је увек за све меродаван да одговори на многа питања, очигледно је да се о много чему очекује његова реч и његов суд, појашњава уредник.
      Четврта целина описује 17. јун 2001. године – моменат када је Епархија шумадијска, упокојењем њеног другог Епископа, на кратко остала удова. На сахрани епископа Саве су говорили многи угледни људи, попут Митрополита солунског Теоклита и представника највиших научних и световних институција, попут академика Василија Крестића, др Данице Петровић и др Влатка Рајовића, тадашњег градоначелника Крагујевца. Сви њихови говори чине садржај четвртог поглавља.
      Завршна целина Споменице носи наслов: Плодови кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију (Флп 1, 11). Архипастирски и научни рад Епископа Саве. Њен садржај чине прилози које су слали пријатељи и сарадници владике Саве и који су настојали да што верније прикажу његову делатност. Радови који се налазе у овом поглављу анализирају све области којима се Владика бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко огранизације Цркве у Америци, до литургичког и просветног доприноса и многих других. Међу ауторима ових прилога налазе се др Предраг Пузовић, др Станимир Спасовић, др Милосав З. Ђоковић, др Ненад С. Милошевић, Епископ нишки Арсеније, др Ненад Ристовић...
      Ова књига Издавачке установе Каленић поново нас подсећа на светли лик епископа др Саве Вуковића и прегалаштво које је он остваривао у свим сегментима рада којим се бавио. Чак и после двадесет година од његовог упокојења, Епархија шумадијска и цела Српска Црква живо се сећају његовог боравка међу нама. Сви његови пријатељи и верни сарадници могу поуздано закључити: Такав нам архијереј требаше (Јев 7, 26).
       
      Владимир Марјановић
       
      Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Креирај ново...