Jump to content

(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Хаеул рече

Шта ова четворица епископа имају заједничко?

Дистинкција се мора правити, јер прича ни најмање није једноставна. Тек ће се видети ко је где. Није за форум. Заиста морам да сачувам доста тога. Нисмо ми борбаши за неверу. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 166
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Дистинкција се мора правити, јер прича ни најмање није једноставна. Тек ће се видети ко је где. Није за форум. Заиста морам да сачувам доста тога. Нисмо ми борбаши за неверу. 

Свакако. Никога од друге тројице не можемо баш ставити у исти кош с владиком Максимом.

И, разумем. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, farisejski.bukvojed рече

Nije bitno kako su glasali ni tada, ni bilo kada,

Битно је само да Максим лаже. То је све. Истина уме да боли.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, farisejski.bukvojed рече

Ja sam nekad cuo da ko laze taj i krade. A ko krade, njega osude i posalju u zatvor, a tamo ga osisaju na nularicu i obriju mu bradu. A meni je mama zabranila da se igram sa celavom decom...

И више је посреди. Но, рекох, није за форум. А да падне бријање браде, надамо се у мају. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е. Давид каже да су га лажно електронски потписивали у саборским актима на Криту.

 

пре 26 минута, Vladan :::. рече

Уместо тога кован је у тајности план  да Дијаспора Православних Цркава, међу њима и Српска, изгуби самосталност својих епархија! Како?! Фамозним лоцирањем ових унутар Васељенског црквеног комонвелта! Теоретски и де факто стављањем копуле или везника -у- на месту које припада присвојном придеву! На пример: епископ у Канади (а не као до сада: епископ канадски), епископ у Аустралији и на Новом Зеланду (епископ аустралијско-новозеландски), епископ у Аустрији и Швајцарској, (епископ аустријско-швајцарски), епископ у Будимпешти (епископ будимски), епископ у Немачкој (онда епископ Франкфурта и целе Немачке, сада епископ диселдорфски и немачки) ...

Овај став Цариградског Патријарха и његове експертске комисије саветника, те други ставови које нисмо поменули, рецимо онај у вези са еклисијалношћу неправославних конфесија, затим агресивност нотара који су искамчивали потписе мени учеснику Сабора на Криту, допринело је да лично, пркосећи притисцима поменутих нотара, не ставим нити један свој потпис руком на званичне документе Сабора или на његове Акте. Међутим, то ми није помогло! Мој потпис се нелегално, и без личног пристанка~нашао у Актима Сабора, и то откуцан електронским путем. Даклебез мог знања, и одобрења!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није проблем што су потписали.. Игнатије и Григорије су имали ок написане титуле.  Ако су се слагали са текстом, сасвим је ок да потпишу. Са друге стране, Максим и Добријевић су потписали фанариотски суптилно ретуширане титуле, типа он је тамо неки епископ, који се случајно и у пролазу налази у Западној Америци, типа у посјети код тетке, па ће ићи кући кад му истекне виза, док је прави и једини епископ западноамерички Гркоња. Добријевић не говори добро грчки и вјероватно није имао појма у чему је проблем, али Максим је веома добро знао.

Сергије је заблистао, додавши своју пуну српску титулу, њему су Грци написали Франкфуртски и У Њемачкој Сергије, а он је лијепо прецртао и додао и СВЕ Њемачке Сергије.

Заиста ме чуди, да је  Максим мислио да ће се у последњем одговору са таквом плитком и дјечијом лажју извући. Па зар данас кад је све дигитализовано и са два клика на Гугл видиш све? Додуше он није негирао да га Грци часте безвезном титулом, него је навео да га поштују, воле и пуштају да началствује. То је спин.

Мислим да је играо на карту да је Бачки неповјерљив према свима, сам пише све, руком, па прекуцавају, са Интернетом се слабо служи,  тако да ове фотокопије потписа, Бачки реално не би ископао за две године итд. Са друге стране, Максим има екипицу, вичну и способну. У том смислу, он јесте наша будућност, ако сад преживи.

Да смо функционална Црква, и да он има поштења, одмах би се поставило питање: Опрости јел ти сматраш да си ти српски епископ западноамерички и  тако се представљаш, или сматраш да ниси. Ако ниси, СПЦ ће одмах поставити другог епископа у Западној Америци, који нема проблем са идентитетом и представљањем у јавности.

То је све кристално јасно, само је питање колико је снаге?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Максим нигде није исправљао,

Имајући у виду то и оно што рекох овде на крају текста ....

...више је него јасно да Еп Максим сматра да му припада титула Епископ у Западној Америци, коју му признаје Фанар, јер каже да му тачна титула стоји у критским документима, а не титула Епископ западноамерички, коју му је дала СПЦ. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани чланови и писци на теми,

молимо вас и преклињемо, зарад нормалне комуникације да не вређате било кога, а испред свих вл. Максима по личној основи! То је недопустиво за сајт наше репутације. Разумемо да постоје овакви или онакви ставови, али ad hominem напади су недопустиви! Свако има право да изнесе свој став, али са, како је говорио наш свети Патријарх Павле, "да нам аргументи буду јаки а речи благе".

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, Дејан Мачковић рече

Добријевић не говори добро грчки и вјероватно није имао појма у чему је проблем

  Недостатак комуникације међу митроносцима?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да је администрација у праву, не треба ад персонам.

Сад провјеравајући видим да је Максим доста мудро избјегао овај очигледан нок аут.

Максим пише:

Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна.

Прво болдирано је формално тачно, јер га не ословљавају онај који је у Лос Анђелесу, него онај који је у Западној Америци.

Друго болдирано је извлачење кад га суоче са потписом,  јер зна како се потписивао, он ће да каже "Ех, ово ми је баш промакло. Ето случајно. Иначе, по правилу ја сваки пут..."

Туче све вријеме Иринеја техникалијама, можда се зато и успије извући. А сви знамо гдје је срце његово и шта вјерује и исповједа. Било би поштено да то призна. И ово све што је написао иза дакле је слагао.

Максим.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Поуке.орг инфо рече

Поштовани чланови и писци на теми,

молимо вас и преклињемо, зарад нормалне комуникације да не вређате било кога, а испред свих вл. Максима по личној основи!

Ништа лично. Максим је рекао да је исправљао своју титулу, а овде смо доказали да није, са све оригиналима на које се он позивао - док у официјалним документима нема никаквих исправки, као ни у овим оригиналима. Дао сам вам оригинал. Да ли смо толико луди да и у доказ сликани не верујемо? Да сам ја ово измислио? Нисам. 

Друго, бачки му је објаснио, као и свима нама шта значи то у уместо од. И што би Максим то мењао? Са сасвим суманутим објашњењем изађе @Александар Милојков да је Максим инсистирао да то буде предањски па да се епископ назива по граду, али овде нема никаквих помена града. Ако је Максим мењао у у од, а није, па зато рекох да лаже, онда он прихвата Буловићево тумачење да је он под Источним Папом, односно да су јасне претензије Фанара да потчине себи целу дијаспору. Питам Милојкова и Максима: Зашто "аутокефална" украјинска црква у дијаспори мора да буде потчињена Фанару? Да ли је то неки lex specialis, или посебан случај као КиМ, или правило које ће се применити и на све друге цркве? Милојков и Максим се понашају као искусни швалери које ухвате in flagrante, па те убеђују да не верујеш рођеним очима!:))   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Дејан Мачковић рече

Прво болдирано је формално тачно, јер га не ословљавају онај који је у Лос Анђелесу, него онај који је у Западној Америци.

Тачно.

О томе написах у линкованом тексту из претходне поруке. 

Ствар је у томе што његово врло вешто, мора се признати, одговарање без одговора, открива више него што објашњава. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Zoran Đurović рече

се понашају као искусни швалери које ухвате in flagrante, па те убеђују да не верујеш рођеним очима!:))

Није то што мислиш. 12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Дејан Мачковић рече

А сви знамо гдје је срце његово и шта вјерује и исповједа.

пре 4 минута, Ведран* рече

открива више него што објашњава

Сасвим је то јасно рекао између редова још у оном чувеном интервјуу, ово све надаље је, нажалост, замајавање...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Дејан Мачковић рече

Сад провјеравајући видим да је Максим доста мудро избјегао овај очигледан нок аут.

Максим пише: Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна.

Прво болдирано је формално тачно, јер га не ословљавају онај који је у Лос Анђелесу, него онај који је у Западној Америци.

Друго болдирано је извлачење кад га суоче са потписом,  јер зна како се потписивао, он ће да каже "Ех, ово ми је баш промакло. Ето случајно. Иначе, по правилу ја сваки пут..."

Па он нигде није изменио у епископ лосанђелски и калифорнијски, као што није исправио западноамерички. Ово све: "Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна", је лаж, јер ако каже "приликом потписивања докумената", то значи свих докумената, а не неких, јер ја изнех да нема никакве измене, а сулуда је формула: "правилно име наше епархије", јер тога нема нигде, него се означавао епископ епархије, а не епархија, као и епископ који је у (уљез или гостујући, па како изволи). Тако да је лаж: "Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна". 

Иначе, Ведран се већ осврнуо убедљиво на "калифорнијски". Ниси то читао, на другој је теми. И ту га је са техникалијама разбио.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поздравно слово Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија 

       
      Ваша светости,
      Ваше блаженство,
      Ваша преосвештенства,
      Господо народни посланици, господо министри,
      Господине конзуле Републике Србије,
      Часни оци и свештеници, сестре монахиње,
      Драга браћо и сестре.
      Велика је радост да вас све поздравим поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија и браће архијереја поводом устоличења новог Епископа будимљанско-никшићкога господина Методија.
      Ваша светости, Ви у име Христово ходите и возгловљујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашега претходника из давних времена, Светога оца нашега Саве Српскога, првог српског архиепископа, који је овдје, у овој немањићкој светињи, прије пуних осам вијекова, устоличио првога Епископа будимљанскога Јакова. И ова Епископија светосавска је имала тај благослов да живи пуним животом пуних четири стотина и педесет година, док није запустила због насиља турскога и неслоге домаће.
      Међутим, Ваша светости, Ваши претходници, и они ранији и они новији, старали су се да ова Епархија настави свој живот. Па је тако, сто година послије њенога запустошења, Патријарх српски Арсеније IV Шакабента покушавао да обнови ову Епископију, али није у томе успио. Међутим, ова светиња и народ који се око ње окупљао, чувао је вјеру, огањ живе, православне, исконске и хришћанске вјере! И дошла су нека боља времена па је Ваш претходник Гаврило Дожић, успио да обнови ову Епископију под називом будимљанско-полимска. Али она није била дугога вијека због притиска комунистичкога безбожја. И Свети Патријарх Павле, по приједлогу блаженопочившега Митрополита Амфилохија, благословио је обнову ове Епископије прије двадесет година. И ево, као што видите Ваша светости, она је обновљена, она је подмлађена, она је обједињена око ове светиње и око других светиња, и показала је да је остала вјерна Христу Богу и Светом Сави, светињама у свим и најтежим временима! Са великом радошћу Вас дочекује овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу.
      А Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије, и духовној, и градитељској, културној и свакој другој. Велико Вам хвала на Вашем труду и на Вашој љубави.
      Ви нам доносите и благослов  и мир, и помирење, јер вршите службу Божију, која је служба помирења. Прво да се измиримо са Богом, па онда са својом савјешћу, па онда, као печат свега, једни са другима! Да превазиђемо наше уобичајене подјеле, раздоре и расколе и да препознамо једни друге као браћу у Христу! Да се објединимо Духом Светим око Христа Господа!
      Нека Ваш долазак, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, буде благословен!
      И нека буде срећно и благословено устоличење нашега новога Епископа будимљанско-никшићког, господина Методија!
      Добро сте дошли, Ваша светости, овом народу који вас жељно и са великом радошћу дочекује!
      Молимо Вас да благословите своју паству!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“, аутора катихете Бранислава Илића, настао је као израз благодарности светитељу, а поводом 350. годишњице од његове земаљске кончине. Приказан је на шестом Фестивалу хришћанске културе у Зајечару са благословом и у присуству Епископа тимочког Илариона, као и бројних ауторових сарадника. Аутор посебну захвалност дугује Патријарху Порфирију, Митрополиту Јоаникију, свештенику Слободану Бобану Јокићу и многим другима без којих филм не би био потпун. Разговор је водила Марина Марић, новинар Радија Источник.



      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Чуо сам јуче да се у Бијељини редовно одржава нека врста хиндуистичких сеанси. И баш сам се потресао, али не као Закхеј, већ као човек. Зар је могуће да наши православни Срби иду на јогу, некакве спиритистичке сеансе и да приступају разним индијским сектама, да заборављају своје православље, своје светосавље – изворну и аутентичну духовност коју имамо и негујемо?

       
      Никада не заборавите да православно хришћанство заиста негује савршену духовност. Наше православље је неизмењено, хришћанско и апостолско учење већ две хиљаде година. Православље је аутентична Црква и аутентична духовност.
      Немамо потребе да идемо другима који нам нуде полуистину и доносе лажна учења без обзира да ли су то хришћанске, индијске, окултне или спиритистичке секте. Све нас то одваја од Цркве и Бога живога. Нажалост, на нашим просторима дејствују многе секте. Људи одлазе на та окупљања, лутају и учествују у тим сеансама после којих доживљавају тешке духовне и душевне промене, а поједини помуте умом и потпуно се изгубе. Секте поробљавају човека не само духовно већ на сваки могући начин и зато апелујемо на вас који сте хришћани и овде сте присутни, али и на друге који ће чути речи ове скромне проповеди, да не идемо лажним учитељима и пророцима, да не идемо онима који доносе лажну духовност.
      Чувајмо своје православље и светосавље. То је пут спасења. То је пут којим су ишли свети Оци Цркве, као и наши светитељи, Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и сви други свети људи нашег рода до најновијег светитеља – патријарха Павла. Од њега смо могли и можемо да се научимо скромности, смирењу и дубокој вери. Он је био човек низак растом, али је био и остао духовни горостас у нашем народу. Учите своју децу православљу и вери светих отаца, браћо и сестре! Не дозволите да иду код лажних учитеља и лажних пророка, јер је то веома опасно духовно искуство које може човека потпуно да ишчаши и смртоносно рани!
       
      Епископ зворничко-тузлански Фотије
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Устоличење Његовог преосвештенства изабраног Епископа будимљанско-никшићког г. Методија одржаће се у недељу, 26. септембра 2021. године у манастиру Ђурђеви Ступови, најавила је Епархија будимљанско-никшићка.
      Свету архијерејску литургију и свечани чин устоличења предводиће Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који ће претходног дана, у суботу 25. септембра допутовати у Црну Гору. Свечани дочек Предстојатеља СПЦ са доксологијом биће у манастиру Ђурђеви Ступови истог дана у 18 часова.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Оца и Сина и Светога Духа! Преосвећени брате Дамаскине, браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре, Благодаћу Божјом, Преосвећени брате, данас си рукоположен, хиротонисан за најузвишенију службу у Цркви Христовој, у службу епископску, а та служба јесте служба на месту и обличју Христовом. 
      Из породице свештеничке, драги Преосвећени Владико, поникли сте и то у временима и на месту кад нимало није било једноставно и лако бити хришћанин, а камоли свештеник и члан свештеничке породице, То је било време када је име Христово не само било прогањано него је изгледало и да је потпуно заборављено. Бог, наравно, има своје путеве и свој план, своју промисао и никада не оставља Цркву своју. Када је Црква највише на распећу, онда заправо сведочи најснажнију силу. Када делује пораженом, онда пројављује победу.
      Поникавши у свештеничкој породици наставили сте да учите богословске науке, кроз богословију, кроз факултет, и овде у нашим земљама, али и у иностранству. Када је дошао тренутак да бирате свој животни пут Ви сте се определили за монашки живот. И све то заједно, Ваше рођење, Ваше одрастање и Ваше школовање била је, сада се види, припрема за оно у шта сте данас узведени. Учили сте се у свештеничкој породици, од свога оца и мајке, учили сте се и у амбијенту у коме сте расли шта то значи трпљење, шта то значи подношење поруга, исмевање. Потом сте се, наравно, учили богословским наукама у разним школама и свакако круна тих богословских наука је монашки постриг и монашки живот у манастиру.
      У манастиру, у општежићу, научили сте се  засигурно ономе што је једна од најважнијих порука Јеванђеља, али и једна од најважнијих вредности архијерејске и пастирске службе, поред наравно примарне службе - свете Литургије за спасење света. Та друга служба јесте крштавање људи и увођење у Цркву Христову у име Оца и Сина и Светога Духа, а онда и изграђивање Цркве и изграђивање Тела Христовог у духовном смислу те речи, у конкретном животу. Да би то било могуће, Ваш претходни живот засигурно је учинио све да будете и спремни и достојни за ту службу. У архипастирској служби важније од свега је слушати. То сте учили и у монаштву и у школама и у породици. Важније од свега је бити смирен, важније од свега је ненаметати своју вољу другоме, важније од свега је не бити спреман да критикујеш, а то сте засигурно научили у монашком животу. Да ли сте у заједници са братом, сигуран сам да знате да више зависи од Вас него од њега. Лако је наћи разлоге да будете нерасположени према другом. Лако је наћи разлоге да кажете: Нећу да се уплићем у његов живот, он неће комуникацију са мном. Али знам да је неком, ко је живео у општежићу, важније од свега да сачува заједницу са братом и не само да прогута неправду, то што брат није у праву, него да се истински смири пред њим. Зашто? Зато што то није вештина људска. То није способност коју стичемо, то је сам Господ наш Исус Христос. И онда када слушамо и спремни смо да идемо на тај начин, а Ви добро знате детаље таквог начина живота, онда ћете и Ви бити истински пастир који врши службу Христову и свету Литургију, али и прима све у свој загрљај. Дакле, важније од свега је да служимо у послушању, у крајњем послушању које је сам Господ наш Син Божји показао према своме Оцу, али не у послушању тако да је то било против Његове воље, него је то била и воља Његова.
      Ја Вам желим од срца да као викар Епископа бачког - на месту на коме сам и ја био скоро пуних 15 година, са другом титулом, титулом Епископа јегарског, а Ви такође носите титулу једне епархије која је била на територији данашње Мађарске, титулу Епископа мохачког - у близини Епископа бачког будете, а сигуран сам да ћете то бити, отворени много више него што сам био ја, али и да будете спремни да чујете не само реч поуке него да се учите и примером служења Цркви и то кад тело и снаге дозвољавају, али и онда када по нашим људским мерилима снаге нема. Сигуран сам, такође, будући да по благослову Епископа бачког боравите у манастиру Ковиљу, да ћете и у тој заједници наставити природан органски начин живота којим сте до сада живели и једнако имати могућности да служите свету Литургију, али и да служите братству у коме се налазите, како би оно расло, јер оно само може расти љубављу и молитвом оних који имају виши степен и већу одговорност служења. Нека би Вас Господ благословио сваким својим благословом и дао снаге да носите Крст Христов са радошћу, јер тај Крст је благо бреме и лак јарам. То је Крст који води у предукус тајне Васкрсења, тајне Победе над смрћу, али истовремено и сам по себи Васкрсење и Победа.
      У том духу, у име Сабора, речи ћу Вам: драги брате, прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово., послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...