Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Trifke

U nekim zemljam se vrsi genocid nad Hriscanima a mediji cute o tome

Оцени ову тему

Recommended Posts

U nekim zemljama , a sada bi smo mogli reci mnogim, se vrsi pravi genocid nad hriscanima a mediji cute o tome. Ovde cu postaviti samo jedan clanak o tome sta se desava u Nigerii. Sa druge strane sto god da se desi pripadnicima drugih religija diye se velika prasina. Voleo bih da cujem vase misljanje o tome. 

https://stream.org/christians-die-media-mum/?utm_source=Faebook&utm_medium=Newsfeed&utm_campaign=The+Stream&utm_term=Content&utm_content=nigeria+genocide&fbclid=IwAR2jhQcHmlW1uen0DfBarjTam5iZIJus6c8QsjdVoQG-EuWahJNI9r2xw-U

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

то је баш чудно и мени ту ништа није јасно тј није ми јасан циљ светских моћника и те политике коју спроводе. Са једне стране се на сва звона осуђује сваки вид исламофобије, највише у европи у коју су емигрирали милиони исламиста. По африци целој не само у Нигерији се врши прави геноцид над хришћанима, блиски исток не заостаје баш пуно за африком. мени се као једино логично објашњење намеће да ти светски моћници воде некакав "невидљиви" рат против православља највише. баш бих волео да чујем друга мишљења. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Предраг М рече

то је баш чудно и мени ту ништа није јасно тј није ми јасан циљ светских моћника и те политике коју спроводе. Са једне стране се на сва звона осуђује сваки вид исламофобије, највише у европи у коју су емигрирали милиони исламиста. По африци целој не само у Нигерији се врши прави геноцид над хришћанима, блиски исток не заостаје баш пуно за африком. мени се као једино логично објашњење намеће да ти светски моћници воде некакав "невидљиви" рат против православља највише. баш бих волео да чујем друга мишљења. 

Protiv hriščana generalno.

Nisu pravoslavni na Bliskom istoku.

A vodi se rat i protiv hrišćana, protestanata i katolika (ponajviše) na Zapadu, intezivno od 60tih godina.

Od tada je u Americi npr. izbačena molitva iz javnih škola, zabranjeni su hrišćansi simboli sa javnih zgrada, manifestacija, zatim legalizacije abortusa, gej brakova... hrišćani su u gubitku konstantno.

Naravno, to se razlikuje od biološkog istrebljena na Bliskom istoku al eto i to da se kaže...

Neka niko ne očekuje da se neki političar ili neka zapadna zemlja zauzme za situaciju hrišćana na BI.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Скоро се један паметан човек о тој ситуацији изразио овако - Они би желели да избришу Христа као да није постојао, али јбга, мало су се преценили...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA Brezanska reka, jedan od dragulja planine Goč, nekadašnja atrakcija za rekreativne i ribolovne turiste, danas privlači užasnute poglede svakog prolaznika namernika svojim isušenim koritom u dužini od preko 3,5 kilometara.
        Naime, 2017. godine na ovoj reci je izgrađena mini-hidroelektrana (MHE) "Kunara", snage 1.524 KW i dužine cevovoda 3,6 kilometara. Investitor te mini-hidroelektrane je "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva, a projekat za građevinsku dozvolu je radio "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda.
      - Inače, "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva je jedan od devet investitora koji su do sada postali povlašćeni proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora, a putem izgradnje i eksploatacije MHE na teritoriji Kraljeva koje su devastirale preko 22 kilometra planinskih rečnih tokova - kažu iz Udruženja "Sačuvajmo reke Kraljeva".
        Takođe, trasa MHE "Kunara" u potpunosti je prekrila kilometar posebnog staništa riba "Gočka reka". Kako navodi prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta iz Beograda, na ovoj reci je protok vode iznad vodozahvata od 250 l/s, predviđeni biološki minimum je 100 l/s, a stanje od vodozahvata do mašinske zgrade, u dužini od preko 3,5 kilometara, samo 17 litara protoka u sekundi.
      - Zbog toga je u ovoj reci došlo do potpunog pomora zaštićene potočne pastrmke i ostalog živog sveta - rekao je Ristić.   Još jedan investitor, "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda, koji je istovremeno i projektant građevinske dozvole za MHE "Kunara", planira gradnju mini-hidroelektrane - MHE "Karaula" - na Brezanskoj reci, u Specijalnom rezervatu prirode "Goč-Gvozdac", i već je prijavio radove. Ovome se oštro usprotivio Šumarski fakultet u Beogradu, inače upravljač pomenutog specijalnog rezervata prirode, i najavio da šumske posede neće dati u zakup za ovakve namene.
      Protivnici izgradnje mini-hidroelektrana zahtevaju da se ukinu državne subvencije za ove, kako kažu, lažne obnovljive izvore energije, te da banke odustanu od finasiranja takvih projekata.
      U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji. Marković kaže da godišnje u isto vreme gubimo oko 15 odsto električne energije u njenom prenosu do korisnika, što je duplo više od evropskog proseka, pa samo ušteda na tome spasla bi nas uništavanja najlepših predela naše prirode poput Stare planine, Goča, Golije ili Zlatara. U Srbiji je od 2011. godine izgrađeno 90 malih hidroelektrana, od 850 koliko je projektovano Katastrom još iz 1987.
      - Kina, koja ima 77.000 MHE, zabranila je izgradnju novih i počinje da uklanja stare, što se dešava i u Americi, gde je uklonjeno 1.200 MHE, a u Evropi je srušeno već 400, sa obrazloženjem da čine neprihvatljive ekološke štete. Prošao sam oko pola izgrađenih postrojenja i niti jedan nije ispunjavao uslove, ribljih staza nema ili su suve, a rečna korita su uništena - kaže profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Ovaj fakultet, inače, odbio je da da u zakup svoje zemljište na kome bi se napravilo postrojenje za vodozahvat na toku Gvozdaničke reke na Goču.
      Neke reke su već izgubljene, poput Jošanice, koja se spušta sa Kopaonika i na kojoj ima 15 MHE. Njena pritoka Samokovska reka od 20 kilometara toka prolazi čak 10 kilometara kroz cevi, kao i Gobeljska reka, koja od svog toka od 10 kilometara pola ide kroz cevi. Primer vidljivih posledica je i mrtvo korito reke Visočice, od brane Zavoj do Mrtvačkog mosta, poremećaj toka Temštice i Nišave...
        S druge strane, Bojan Milovanović, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja mini-hidroelektrana, kaže da je 850 samo potencijalnih lokacija za izgradnju, a investitor treba da se obrati nadležnima i vidi mogućnosti i ograničenja za gradnju. Studije Ministarstva energetike govore da od ovog broja može da bude izgrađeno oko 400 MHE. - Tu postoje i lokacije gde nema ekonomske opravdanosti da se postrojenje gradi. MHE najmanje utiču na prirodu, 250 puta manje od termoelektrana. Ljudi su obmanuti i treba ih edukovati koliko je izgradnja ovih postrojenja dobra - izjavio je Milovanović.
      Standardi Evropske unije
      Da bi zadovoljila standarde Evropske unije Srbija treba da proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, a sada smo na 23 odsto. U poslednjih deset godina 750 miliona evra je uloženo u vetroelektrane, 200 miliona u hidroelektrane, 80 miliona u biogasna postrojenja i 30 miliona u solarne elektrane.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA Nigde se ne radi kao u Srbiji
      Minulog vikenda je u Beogradu održan protest na kom je zatraženo da se zabrani izgradnja MHE. Podrška je stigla i od Evropskog pokreta za vodu, iz kog kažu da se treba boriti za "ljudsko pravo na vodu i zaštitu životne sredine, a protiv sebičnih interesa nekolicine".
      - Nezadovoljstvo građana je kulminiralo jer nisu pitani da li žele ova postrojenja. Njih više ne smemo graditi. Ugrožen je život ljudi u tim krajevima, ali ugrožen je i naš budžet jer investiramo u pogrešne stvari. Kada pričamo o izgrađenim MHE, kod nas nema primera dobre prakse, a država to ignoriše - kaže Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu”. Kako dodaje, u našim rekama nema viškova vode, kako investitori to predstavljaju, jer dokazano je da većina njih jednostavno odseče reku i gurne je u cevi koje idu kroz korito, što se nigde ne radi i nema veze sa zaštitom životne sredine i obnovljivim izvorima energije.
      https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cela-reka-na-gocu-u-cevima-ovo-je-najtuznija-slika-koju-cete-videti-danas-a-u-nekim/yxn1r3x
    • Од kopitar,
      BOŽIĆNO ČUDO: Muslimanke ušle u crkvu, a onda uradile nešto što je izazvalo SUZE NA OČI SVIM HRIŠĆANIMA (VIDEO)
      https://lm.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.kutaknet.com%2Findex.php%2Fzanimljivosti%2Fbozicno-cudo-muslimanke-usle-u-crkvu-a-onda-uradile-nesto-sto-je-izazvalo-suze-na-oci-svim-hriscanima-video%3Ffbclid%3DIwAR1gxe_vewoFaeue_MXPwOHQFPwjsHOg3qhqocFaY642emCv7drtc8JQZPs&h=AT2CpOfY7k5yB5xP1F1T212ovxAAGPW2i-8KXpBwHHrA0424iAb7hPZelH3_9V709kpAsPzlpDwlVrHn1pumk0IkVJh8TFPvO6hOM0JswxSBynDH37JM1stbILMd1NAk-53UlA71uztYAdJ928Q1D5JJJJrg7ct2BSk6Ek_7-mMtGi-oqK4ZW6W3uTkvMaMiMThWciDTdseoUfRWYWE8vNnvT4ViVvLjoKhsPzVh91OOZp0fg-iPFxGIxUHSE8uTPTElywgemn8ZP5Gi4ihUPy_hm155TaggZe-cgS3PBOeixT0lEOTp9_nJOj_G_hepy5ZItA4Difs8JM3Z-yQiPBuhg77oAStz7mPYLxKHGxtZIuzxtcMsGCSoNxysTVc9zY02W8I6adYFfEbKgSAJhWVuxALFORudfablpyr6Qp3f-0uT6EzqAmVNkBDVmSfIv9zDCLIhgOrERKyharMuUaLwQJxdhkDYZIy2-MpZrLbboHUnKhRt6zx1EXtOLm9gvgjA5F7M5XzNI3eDV_wiCS5gaR9BAWHAyir9L8TWHgjaSfj5GI15YL6GfcBm--s4hWfFy2dftKd2qCz3u7mld0UWZz9BQ0h87vhfEcLq7wp-Q4tKkRkkYLe4cTqxrB4ZE6ldCCWgnULjyj9LGeHXZGyUA444v8kYzwtcCbYkYQj_sP37Ae6BiIYWfI0GFH2h7ddIHl8y3aNVfSYpB9-7z08gVb5w2fjVHHNak9QQ_ahwbEd_mnEM_VpG7ygEBPYy2xOzHm-XzvABgjHf7aSTq9bJgJTnK90vdPsL-NfhUR_5VJi74yWAZABw4k19K10ahIb_V2L33GAR-4j-Ju2purCyQWGv15Z__-ebemoGXdn51kQzMLwaW0LJzeMY44hEKB-I3FdpgYHdml615cJ0rfdqSZBgxYNqV02r_iOPJ0g--4RaXuXg_Z219Ibue8C3vc1LsOsryGCfyncY7j_q-bzkono-FZOrnaobe65qE32syqttXGZDB5m0L3MZp0STe6d785cxfICqHhjZuGX4aOuVZ4KMlyAcmmAbv1vdVsFFWLupCTTC_YZRkV9zJOhZrz3kmeojcppxSuvmqh_o8Q_8Cq-zi_6kT_upGEycViEQMX3rR_uiss4BfCOe2Vfy1NoQ9N8EcFHjvG84M_5W2HDckjlaoF2D7OC7iCH3_QE2WKxMtn6Poyd4Loym87f8uhXq0FVmB-cEqP962nd6DFW3Nly78U2N58R6mIqUHpIRG3pdghnJ_IZXsQbiLlUIpkS9A7AMVAN09B0TTgMo6Ejclgo0TY90Sd1hNdl31YH7unqbISCu
    • Од Милан Ракић,
      Borba za pamćenje genocida nad Jermenima traje i danas. Za razliku od holokausta, kod kog su prošle godine i decenije dok istina o pokolju evropskih Jevreja nije stigla do svetske javnosti, kod ageta, kako Jermeni zovu katastrofu svog uništavanja, od samog početka nije bilo ničeg nejasnog, nije bilo zataškavanja ni nagađanja. Doduše, 1915. još nije postojao Lemkinov pravni termin „genocid“, ali za ono što se tada događalo bilo je dovoljno svedoka, i oni su to opisali jasnim rečima. Svi su sve jasno mogli da vide, i tek je istorija spuštala veo za velom na čitav događaj i od istorijske istine načinila predmet političkog spora.

      Spomenik žrtvama genocida nad Jermenima, foto: Muzej genocida nad Jermenima
      Kad se Prvi svetski rat završio, sile Antante izričito su osudile zločine nad Jermenima i zatražile da se isplati odšteta. „Plava knjiga“ koju je sačinila britanska vlada sadržala je 149 dokumenata i u ukupno 15 poglavlja dokazala da je iza masakara stajao „krajnje sistematičan plan“. Taj zvanični izveštaj osnov je za kasniju definiciju zločina genocida i za njegovu pravnu analizu. Međutim, jasna pravna svest postojala je i među Turcima tadašnjeg Osmanskog carstva. Mnogi su osuđivali ono što su videli, a bilo je i ovakvih spontanih reakcija: „Da me neko uhvati, protera iz mog sela i potom proda sve što je moje – to nikako ne može biti pravo. To ne smeju dopustiti ni razum ni osmanski zakon.“1
      Međutim, situacija se radikalno promenila posle Prvog svetskog rata, kad su potpisani mirovni ugovori i kad je 1923. godine osnovana Republika Turska. Osnivanje nove države donelo je i promenu u identitetu, jer je nova turska država htela da se distancira ne samo od Osmanskog carstva, nego i od mladoturskog Odbora ujedinjenja i napretka, koji je izdao naređenje za početak pokolja nad Jermenima i koji ga je i sproveo. S osnivanjem nove države stvorena je tabula rasa: prekinuta je veza s onim što je prethodilo zločinu, a sećanje na njega je izbrisano. Nova turska republika odbacila je odgovornost za zločin, ali je znatno profitirala od njega. Ono što je 1915. otpočeto s pokoljem Jermena nastavljeno je i potvrđeno posle 1923. konfiskovanjem svega što je bilo u vlasništvu Jermena. Tako je mesto počinilaca ostalo prazno. Fikcija istorijskog nultog časa efikasno je uklonila nezgodnu i neupotrebljivu istoriju koja se tako teško mogla integrisati u novu sliku. Nije izolovan, proganjan i ubijan samo narod, nego i sećanje na njega. Hitler je bio veoma impresioniran ovim uzorom genocidne politike. Neposredno pred napad na Poljsku septembra 1939. Hitler je govorio o nemilosrdnom likvidiranju stanovništva Poljske: „Nemilosrdno poput Džingis-Kana moramo likvidirati žene, decu, starce poljske rase.“ A da bi još podvukao tu odluku, dodao je samouvereno i cinično: „Ko danas još govori o pokolju Jermena?“2
      No, kako ipak nije lako otresti se povesti za koju ima toliko svedoka i koja je ostavila tako dubok trag u kolektivnom pamćenju žrtava, moralo se pribeći poricanju. To se možda najbolje vidi i po datumima za zvaničnu komemoraciju. U Turskoj je 2015. godine, što se više bližio 24. april, atmosfera bivala sve napetija: kako se odbraniti od podsećanja na genocid nad Jermenima i komemoracija koje se održavaju po celom svetu? Turska politika iskoristila je to što su se podudarila dva važna istorijska datuma, početak genocida nad Jermenima 24. aprila 1915. i pobeda na Dardanelima 25. aprila 1915, kada je Turska savladala sile Antante i njihove kolonijalne trupe iz Australije i Novog Zelanda (ANZAC). Podsećanje na 24. april 1915. jednostavno se moglo eskivirati tako što se podsećanje na 25. april 1915. premestilo na 24. april. Time je na mesto istorije počinilaca zločina došla istorija pobednika. Nekadašnji neprijatelji s Galipolja odavno su se pomirili, pobednici i gubitnici sklopili su savez i na planu sećanja: za rodbinu pripadnika ANZAC-ovih jedinica Turska je čuvar njihovog nacionalnog spomen-obeležja, mesta na kom je ANZAC pretrpeo tako teške gubitke. Kontrast između 24. aprila 1915. i 25. aprila 1915. teško da bi mogao biti drastičniji. Pobedom nad jedinicama ANZAC-a trebalo je prekriti, a time i izbrisati patnju Jermena. Bio je to frontalni napad na sećanje: posle genocida došao je mnemocid.
      U Turskoj je poricanje genocida nad Jermenima i danas pitanje državnog rezona i ugrađeno je u četiri stuba države: politiku, pravni sistem (odredba o vređanju turskog identiteta), obrazovni sistem (država kontroliše udžbenike istorije) i vojsku. Ipak, postoji i jedan važan izuzetak, a to je civilno društvo. U njemu se rađaju sve veće interesovanje za sopstvenu tabuizovanu istoriju i sve veća empatija. Navešću nekoliko primera. Od 2009. godine naovamo, 28.000 turskih državljana je u okviru jedne kampanje na internetu učinilo ono što prvi čovek njihove zemlje uporno odbija: izvinili su se za „veliku katastrofu“.3 Početkom veka na scenu je iznenadno stupila još jedna grupa preživelih svedoka, koja se i sama tek kasno suočila sa svojim identitetom „žrtve“ pokolja i svoja sećanja prenela generaciji unuka. Iz „marševa smrti“ su, naime, tu i tamo izdvajane devojčice i odvođene u turske porodice. Prinuđene da pređu u drugu veru, one su brzo gubile kontakt sa svojim nekadašnjim identitetom i odrastale su u svetu u kom ih ništa više nije podsećalo na nekadašnji život i kolektivnu patnju. Za sačuvan život platile su zaboravljanjem i ćutanjem. Okvir u kom su uspele da povrate sećanja nije bila jermenska nacija niti jermenska zajednica u dijaspori, već su to bile porodice ukorenjene u turskom društvu. Te veoma lične erupcije sećanja u turskim porodicama podrile su jasno definisane kategorije i strogo čuvane granice koje su tako dugo išle naruku uklanjanju povesti. Važnu ulogu odigrali su i književnost i film. U impresivnoj knjizi Moja baka Fetije Četin ispričala je priču svoje bake Jermenke i izazvala veliko uzbuđenje i potresenost u turskom društvu.4 Politika i dalje podiže zaštitni ideološki zid oko zemlje ne bi li sprečila dotok informacija, zastrašila ljude i onemogućila komunikaciju, ali u srcu turskog društva odavno se već vodi intenzivna i emotivna rasprava o istoriji te zemlje – rasprava koju prate i naraštaji koji dolaze.
      Iz autorkine knjige „Oblici zaborava“, sa nemačkog prevela Aleksandra Bajazetov, Biblioteka XX vek, oktobar 2018.

    • Од Снежана,
      Pobegli su iz staračkog doma, a o tome gde su ih u tri ujutru pronašli priča ceo svet!

       
      Ovo je jedna od onih priča gde ne možete da se ne nasmejete kad zamislite situaciju iz nje.
      Dvojica penzionera iz Nemačke pobegla su iz staračkog doma kako bi prisustvovali najvećem hevi-metal festivalu na svetu. Zaposleni u staračkom domu bili su veoma uznemireni, pa su njihov snestanak prijavili policiji koja se odmah dala u potragu. I onda počinje spektakl!
      Policija ih je pronašla u tri ujutru u masi na “Wacken Open Air festivalu” u Vakenu u Nemačkoj, gde su bili prilično dezorijentisani. Ipak, odbili su da napuste koncert, te je njihov pazitelj kasnije morao da organizuje prevoz taksijem koji je na povratku u starački dom pratila policija.
      Penzioneri nisu hteli da propuste “Wacken Open Air festival”, koji je trenutno najveći metal festival na svetu, a zahvaljujući svom “podvigu” dospeli su u sve svetske medije, koji su, malo je reći, oduševljeno preneli ovu zaista zanimljivu vest.
      US Magazine…
      https://t.co/YKklPI3Yhw
       
      Dekicama svaka čast, a prema komentarima na ovu vest, mnogi su to dočekali oduševljeno. Kažu, s obzirom ko je sve svirao u Vakenu ove godine – nisu smeli to da propuste! Kakav je događaj u pitanju, govori podatak da su karte za festival naredne godine već skoro rasprodate, tako da se možemo složiti da su zaista u pravu.
      Bitno je čuvati taj mladalački duh, a ovaj simpatičan događaj pravi je dokaz za to. Nadamo se da će naredne godine takođe da prisustvuju festivalu, ali da neće zabrinuti nikog i uživati u omiljenoj muzici, do koje im je očigledno stalo i u poznim godinama.
      Može se reći da je ovo priča s poentom, zar ne? Idemo kažiprsт i mali prst gore za dekice! \m/
      IZVOR: BBC
    • Од Милан Ракић,
      Izložba „Nebo u bojama Rusije“ biće otvorena 10. maja sa početkom u 18 časova u Muzeju vazduhoplovstva povodom državnog praznika „Dan pobede“, saopšteno je iz Muzeja.
      Kako navode, dan pobede nad fašizmom istorijski je trenutak, a veliki doprinos u pobedi pripada upravo Rusiji i Ruskoj vojsci:
      – Ovom izložbom ukazujemo na prelomne trenutke savremene istorije i posvećujemo je razvoju ruske avijacije, koja je jedan od nosioca pobede i njen važan simbol. Izložbom dominiraju fotografije na kojima su predstavljene letelice ruskog vazduhoplovstva, kako vojnog, tako i civilnog.
      Kroz prezentaciju ovih fotografija, ukazuje se na sveobuhvatni značaj razvoja ruske avijacije, koja je imala dalekosežni uticaj na mnoge zemlje Evrope i sveta. Taj uticaj je svakako prepoznatljiv i lako uočljiv pri pogledu na razvoj našeg vazduhoplovstva, od prvih koraka, pa do danas. –
      Biće prezentovane i makete letelica proisteklih iz ruskih konstruktorskih biroa / Foto: Muzej vazduhoplovstva Beograd Takođe, izložba dobija potpun izgled prezentovanjem maketa letelica proisteklih iz ruskih konstruktorskih biroa, danas dobro poznatih imena, kao što su Iljušin, Tuoljev, Kamov i drugi, kažu iz Muzeja.

×
×
  • Create New...