Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Поуке.орг инфо

INTERVJU: GORAZD KOCIJANČIČ, filozof - Hrišćanstvo je lek protiv nihilizma

Recommended Posts

Ako danas kažete „Bog” ljudi ne razumeju šta ta reč zapravo znači, u koju realnost vodi. Za hrišćansku tradiciju Bog je skrivena unutrašnjost svega, ceo svet
Autor: Marina Vulićević petak, 29.03.2019. u 20:00
Kocijancic%2C-Foto-Danko-Strahinic-2.jpg
(Фото: Данко Страхинић)

Slovenački filozof, pesnik, prevodilac i publicista Gorazd Kocijančič bio je ovih dana gost– predavač Instituta za evropske studije u Beogradu, a ovom prilikom posetio je i Maticu srpsku u Novom Sadu gde je takođe održao predavanje. Reč je o jednom od najistaknutijih hrišćanskih filozofa Evrope, o čoveku koji govori dvanaest jezika, o polihistoru, prevodiocu celokupnih dela Platona, zbog čega je 2005. godine proglašen ličnošću godine u Sloveniji. Takođe, Kocijančič je preveo dela Dionisija Areopagite, Evargija Pontijskog, dela ranoga hrišćanstva, svetih otaca pravoslavne i katoličke crkve, tekstove Solovjova, Rilkea, Ničea, Levinasa, Ranera, i drugih. Kod nas su prevedene njegove knjige „Certamen Spirituale”, „Posredovanja, Uvod u hrišćansku filosofiju”...

U današnjim evropskim društvima susrećemo se sa poricanjem najrazličitijih vrednosti. Kako tumačite nihilizam u odnosu na hrišćanstvo?

Predavanje koje sam održao u Matici srpskoj, u Novom Sadu, sažetak je mog eseja pod naslovom „O mračnom ništa” iz knjige „O nekim drugima” koja se upravo prevodi na srpski jezik. Nihilizam je tematizovan mnogo puta, od Ničea i Hajdegera, a sada smo već naviknuti na to ništavilo koje obeležava odsustvo svih vrednosti kao i onaj osećaj da u našim životima, pa ni u vaseljeni, ništa nema smisla. Običan odgovor hrišćanstva na taj izazov jeste afirmacija života, bića i vrednosti protiv negacije. Misao od koje polazim je paradoks, inverzija te jednostavne teze i antiteze. U samom hrišćanstvu, u osnovi, kerigme, objave spasenja, nalazi se jedno paradoksalno prisustvo ništavila, ali i pobede nad njim. Moje ubeđenje je da se u onoj najplemenitijoj hrišćanskoj duhovnoj tradiciji svetaca i mistika krije lek za taj problem nihilizma.

U poststrukturalizmu osporeno je viđenje sveta iz jedinstvene perspektive, gubi se horizont ontološkog, a prevlast ima subjektivno. Kako ta relativnost formira naš odnos prema svetu, javno mnjenje?

Ovo pitanje daje mi mogućnost da kažem nešto o drugom predavanju koje sam održao u Beogradu, na Institutu za evropske studije, gde sam govorio o svom konceptu konzervativnog anarhizma. U osnovi te priče nije reč o anarhizmu u istorijskom smislu, već o pomoćnoj kategoriji fundamentalne ontologije socijalnosti. Moje osnovno polazište jeste upravo u toj fragmentiranosti subjekata koji su u agresivnim međuodnosima i koji sve relativizuju. Postavlja se pitanje kako promišljati onu pravu zajednicu iz tog totalnog konflikta. U tekstu pod naslovom „O rođenju etosa” putem fenomenološke metode analizirao sam situaciju u jednoj sobi za mučenje i šta se dešava u fundamentalnim reakcijama ljudskih bića, ja ih zovem ipostasima. Svako od njih je biće svega bivstvujućeg koje u svom temelju izlazi iz apofatičkog ništavila, iz tajne. U toj borbi sa ništavilom čovek doživljava svog bližnjeg kao nekakvu mrlju, iako zna, negde u dubini, da je njegov bližnji isto takav totalitet kao on sam. Kako misliti taj trenutak gde „ja” izlazim iz toga da sam centar svog sveta i otvaram se za drugog koji je totalitet? Samo preko toga se uspostavlja, u određenoj instanci, neka prisna zajednica.

Savremeni čovek se pre opredeljuje za slobodu u područjima ideologija ili liberalne ekonomije. Na koji način, u sekularnim društvima, uspostaviti perspektivu hrišćanstva kao slobodnog izbora, gde se otvara ta mogućnost prema drugome?

Danas ima mnogo filozofa koji sami sebe razumeju kao determinisanu mašinu. Ta ideologija odsustva slobode, sve te glupe kvazinaučne priče, prodiru u svakodnevicu. To je vrlo opasno. Ako izgubimo prvobitni uvid u našu slobodu, koja ima ne samo hrišćanske, nego i antičke, stoičke i platonističke korene, mislim da smo posekli onu temeljnu granu na kojoj stojimo. Svaka ozbiljna filozofija trebalo bi da definiše čoveka kao slobodno biće. Hrišćanstvo je jedan od odgovora na pitanje: „Kako ja, kao slobodno biće, mogu suštinski da se oslobodim od onoga što me porobljava?”. Moje iskustvo je takvo da hrišćanstvo, kao praktična moć, ima tu silu da čoveka digne iz te njegove ontološke slobode ka jednoj pravoj, punoj, slobodi, koja vodi u eshaton. Sveti oci kažu da je u nama ta ontološka bogopodobnost neizbrisiva, mada čovek može da zaboravi na nju. Na drugoj strani je etička i duhovna transformacija koja je čovekov zadatak u životu, a za koju su mu potrebne milost i mudrost pređašnjih pokolenja. Hrišćanstvo bi trebalo predstaviti kao efikasnu medicinu.

Koji motiv danas ateisti imaju da žive etično?

Dolazim iz Slovenije koja je čak više ateističko društvo nego Srbija. U istoriji su se kroz konflikte različitih ideologija promenila značenja reči. Ako danas kažete „Bog” ljudi ne razumeju šta ta reč zapravo znači, u koju realnost vodi. Za hrišćansku tradiciju Bog je skrivena unutrašnjost svega, ceo svet, vaseljena, mi, drugi ljudi, to je lice Božje. To mogu da negiram samo ako sam lud. Iako je Bog sam ona tajna koju nikada nećemo spoznati. Ako čovek u totalitetu svega vidi znamenje, simbol, stupa u taj odnos s počelom svega bivstvujućeg, samo u tom slučaju njegov život stvarno može da ima smisla.

Kakav je vaš odnos prema filozofiji koja je izgubila metafizičku dimenziju?

Svoju filozofiju razumem kao kontinuitet Platona, Plotina, Eriugene, nemačke metafizike, tradicije plemenitog hrišćanskog humanizma, ali u drugačijem intelektualnom kontekstu. Nisam sam u tome, u Francuskoj postoji taj teološki zaokret fenomenološke misli koji su dali Levinas ili Žan-Lik Marion. U Engleskoj je to radikalna ortodoksija, gde imamo inteligentnu hrišćansku konfrontaciju sa savremenom kritikom metafizike. U Nemačkoj– oživljavanje metafizike kod Volfganga Jankea ili Ditera Henriha. To je širi pokret u različitim kulturnim kontekstima, ali zajedničko nam je to da zapravo znamo da je u istoriji evropske duhovnosti i metafizike bila zastupljena velika mudrost čoveka i Boga.

U kom ključu vi tumačite Platonovu državu, kao idealan ili totalitarni „projekat”?

Bila je uticajna Poperova kritika Platona u knjizi „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”, gde je Platon gotovo prikazan kao profašista. Duboko verujem da je to pogrešna interpretacija, jer ako pažljivo čitamo „Državu” to je metafora za ustrojstvo duše. Nikako ne treba da zanemarimo činjenicu da Platon nije pisao traktate, već dijaloge. Pri tom, nemamo prava da poistovećujemo Platonov glas sa drugim glasovima u dijalogu, njegova istina je dijaloške prirode. Zbog toga je Platon neuhvatljiv i uvek nam izmiče.

http://www.politika.rs/sr/clanak/426144/Hriscanstvo-je-lek-protiv-nihilizma?fbclid=IwAR03Mb7Brz5rcvETFBBqMRhaB53FxZXVwloddYYjhDWl_UH8-YgDHN5TBbc#.XJ-ltqFi7f4.facebook

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      trenutno trazim lek koji se tesko nalazi, pa sam dosla na ideju da otvorim temu gde mozemo postavljati linkove sajtova na internetu koji nam mogu pomoci u tome...
       
      ja sam do skoro imala link super sajta o informacijama vezano za nalazenje lekova, sa imenima apoteka, brojevima telefona i tacnim nazivima lekova (miligraza, doza i sl) kao i koliko je stanje trazenih lekova ( na pr. 1 kutija od 50mg....i sl.), ali su ga ugasili...
       
      eto, ako trenutno neko ima adresu nekog sajta, neka postavi ovde link...
      takodje mozemo ovde razmenjivati razna iskustva vezano za nabavku lekova, apotekama, cenama itd...

    • Од Поуке.орг инфо,
      Diplomirani psiholog i koordinator za populacionu politiku i natalitet u lebanskoj opštini Tamara Stefanović (31) veruje da je prava sreća u velikim porodicama i za dva meseca doneće na svet svoje šesto dete.
      Stefanovići su porodica za primer i to ne samo zbog toga što su dovoljno hrabri da imaju više dece već i zbog toga što veruju da su priroda i odrastanje u malim sredinama pravi recept za srećno detinjstvo. Daliboru, parohu u selu Bošnjacu i Tamari to je najvažnija misija. Decu odgajaju sa puno ljubavi i slede reči Vladete Jerotića koji je znao govoriti “jedno dete – sebičnost, dva – rivalstvo, tri  – harmonija”.

      “Zaista verujem da svaka porodica može odgajati troje dece i to ne zbog nekog višeg cilja već samo zbog toga što će tako svojoj deci pružiti sigurnost tokom odrastanja ali i za ceo život. I sama sam imala brata i sestru i to mi je puno pomoglo u životu. Iskreno, na početku zajedničkog života nismo imali plan koliko ćemo dece imati ali su ona došla na svet kao željena i voljena, priča Tamara koja ne krije da je sveštenički poziv njenog supruga odredio njihov način života u smislu duhovnog pogleda na život.
      “Kada me pitaju da li mi je teško. Pa, bilo mi je teško i kad sam imala dvoje dece jednako kao i petoro. Svako dete je zahtevno na svoj način ali isto tako oni su upućeni jedni na druge, igraju se, imaju društvo tako da su ima dani ispunjeni i nisu usamljeni, kaže Tamara. Ona je zahvalna svojoj svekrvi Zorici i svekru Zoranu koji joj puno pomažu oko dece.
      “Bez njihovo podrške bilo bi puno teže i divno je što deca imaju baku i deku jer nauče puno stvari za koje mi roditelji ponekad nemamo vremena, priznaje Tamara koja je pre braka živela u okolini Subotice, u selu Novi Žednik. Veli da je očarala priroda na jugu Srbije a suprug se potrudio da joj pokaže sve prirodne i duhovne lepote njehovog rodnog kraja.
      “Pronašli smo jedno drugo, delimo iste vrednosti i to je zajedno sa našom decom najveće bogatstvo koje imamo. To nije fraza jer mi zaista živimo u skladu sa svojim uverenjima. Nikog ne osuđujem ali mi se čini da smo postali bezvoljni i bežimo od obaveza a onda to rađa nezadovoljstvo sa kojim ne umemo da se nosimo jer ne želimo da uvidimo uzrok. Svesna da je potrebna materijalna sigurnost ali moramo i sami napraviti mali pomak da nam bude bolje, kaže majka Simeona (9), Hristijane (7), Justina (5), Marije (3,5) i Krstinje (2).
      “Trudimo se da se dopunjavamo. Nekada to bude teže, a nekada lakše. Ipak, oni pozitivni momenti isplivaju i krepe čoveka. To nam daje snagu da idemo dalje, da se popravljamo. I mi učimo i menjamo se svakim danom. Ljubav se u braku rađa. U brak se ne stupa iz ljubavi nego se ona, kroz žrtvu i odricanje, godinama stvara. Božjom voljom svedočimo da treba imati više dece. Teško jeste. Bilo je tu mnogo strahova, i trudnoća svaka, ali u životu nema mnogo planiranja, jer koliko je toga realno u našim rukama. Premalo. Skoro ništa. Kada se prevaziđu iskušenja, onda vidimo lepotu toga i velika se blagodat oseća i dolazi.
       
      Popadija Tamara delima protiv "bele kuge"
      MAGAZINSANA.RS Diplomirani psiholog i koordinator za populacionu politiku i natalitet u lebanskoj opštini Tamara Stefanović (31) veruje da je prava sreća u velikim  
    • Од Драгана Милошевић,
      "Eto, ja svima savetujem da decu ne vakcinišete, uopšte", poručio je Horepiskop Naum jedan je od sledbenika raščinjenog vladike Artemija, koga je Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne samo raščinila, već i proterala iz svojih redova.
        Naum deluje u okviru lažne Eparhije raškoprizrenske u egzilu, koja je u očima SPC bukvalno sektaški pokret, a njegova "beseda" još jedan je u nizu dokaza o vezama opasnih antivakcinaša i osramoćenih raspopa.
      Ovaj "savet" deo je šireg govora lažnog popa, Horepskopa Nauma, još iz 2017. godine, ali koji se ovih dana ponovo "zavrteo" na društvenim mrežama.
      Tako se u okvoru Jutjub snimka, naslovljenog kao "beseda Horepiskopa Nauma o vakcinaciji", snimljenog 17. juna 2017. u katakombi nepriznatog Manstira prepodobnog Justina Ćelijskog, u Barajevu, može čuti i sledeće:
      - Vakcine. To je samo jedan segment o tome. Vidimo zaista da deca mnogo boluju. Mnogo bolesne dece, od čega to? Ja mislim od tih vakcina. Ja mislim. Nešto sam čitao o tome i kažu da je to kao neki ruski rulet, koju ćeš vakcinu primiti i u kad će početi da deluju, u kom dobu života... Kod nekih deluje brzo, posle par meseci ili par godina, kod nekih se u zrelom dobu aktivira, čini zaista jedno veliko lukavstvo. Oni su tako napravili te vakcine da postepeno ubijaju čitavu jednu generaciju - priča lažni pop Naum, ograđujući se time da "on misli", iako nema nikakvog medicinskog znanja.
      Dalje, on medicinski napredak bukvalno naziva vređanjem boga. Izgleda da mu nije pala na pamet ideja da je upravo taj bog u koga veruje, koji je čoveka stvario i dao mu slobodnu volju, čoveku dao i pamet, znanje i mogućnost da napreduje, kako bi sam došao do otkrića lekova.
      - Eto, ja znam da sestre naše ovde iz katakombe, nisu dale da njihova deca primaju vakcicnu. Nijednu jedinu vakcinu nisu primili. Štaviše, ta sestra se u kući porodila. Pozvala babice (…) I evo ih deca, tu dolaze, najzdravija u katakombi. Nema ono što je Bog dao za zaštitu organizma, zar čovek može nešto da unapredi? Mislim, to je ruganje Bogu. Da ti dete štitiš nekim drugim merama, jer je Bog zaboravio da mu da taj sastojak u organizmu? Ludilo jedno. Ludilo, zaista. Savršeni Bog, koji je čoveka iz praha zemaljskog stvorio, dao mu sve što mu je za telesni i duhovni život potrebno, dao mu svaku zaštitu, od svega, i od greha i od telesne bolesti, mi ćemo sad nešto da dopunimo Boga. Kakvo bezumlje, kakvo ludilo, zaista ludilo - vidi se i čuje kako govori lažni pop Naum, odnosno Goran Mirković, kako mu glasi svetovno ime, ne shvatajući da jedino "ludilo" izlazi iz njegovih usta.
      Takođe je lagao vernike da su kazne male, "oko 1.000 dinara", i pozivao ih da se na to ne osvrću.
      Posebno je važno to što je ovaj snimak nastao 2017. godine, neposredno pre nego
      što je izbila epidemija malih boginja. Upravo pozivanje roditelja da odbiju vakcinaciju, plašeći ih navodnim štetnim sastojcima i efektima, dovelo je do smanjenog obuhvata vakcinacijom, a to dalje do epidemije.
      Prema zvaničnim podacima, epidemija morbila, bolesti koja u 21. veku ne bi ni trebalo da postiji s obzirom na medicinska dostignuća, buknula je u Srbiji krajem 2017. godine, odnela 15 života, a obolelo je blizu 6.000 ljudi. verovatno najpotresniji slučaj jeste smrt dvogodišnje Nađe, koja je preminula od morbila, a zbog autoimune bolesti nije smela da bude vakcinisana MMR vakcinom. Nju je zato kolektivni imunitet trebalo da zaštiti od bolesti.

      Razlog izbijanja epidemije je rušenje takozvanog kolektivnog imuniteta, odbrambenog bedema koji čitavu naciju treba da štiti od ove opasne zarazne bolesti, a koji se ruši upravo onda kada ljudi u većem broju odbijaju da vakcinišu svoju decu MMR vakcinom.
      Antivakcinaši su tada svojim, u najmanju ruku neshvatljivim kampanjama, srozali kolektivni imunitet u Srbiji ispod 95 odsto, koliko bi trebalo da bude vakcinisane dece, a koja bi bila bedem širenju epidemije malih boginja u Srbiji.
      Ko je Horepiskop Naum?
      Horepiskop je, inače, stari termin, odnosno funkciji koja više ne postoji u SPC - episkop pomoćnik, ali u okvirima Artemijeve crkve, očigledno - postoji.
      Goran Mirković (46), dok je bio deo SPC, zamonašen je pod imenom Naum, a kako se navodi na sajtu lažne Eparhije raškoprizrenske u egzilu, još pred kraj studija, 1996. godine, "stupa pod duhovno okrilje Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog G.G. Artemija".
      Stoga je i logično, da kad je "njegovo preosveštenstvo" zbog krađe novčane pomoći namenjene Srbima na Kosovu proterano iz Srpske pravoslaven crkve, da ga je Naum pratio. Činjenica da je deo lažne crkve u egzilu, koja nije zvanična niti priznata, znači da Goran Mirković nije deo SPC niti njegovi "saveti" o nevakcinaciji izražavaju stav zvanične Crkve.
      S druge strane, mantija je tu da da na težini njegovim rečima i zavede publiku, dajući ovim sumanutim govorima lažni autoritet.
      Ko je Artemije?
      SPC je zbog raskolničkog delovanja i milionskih finansijskih malverzacija sa novcem namenjenim kosovskim Srbima 2010. isprva oduzela Artemiju čin vladike, a potom ga, jer je nastavio da odbija saborske i sinodske odluke, 2015. vratila u red civila. To znači da ne samo što ne sme da nosi mantiju i činodejstvuje, nego ne sme ni da koristi monaško ime Artemije, već isključivo svetovno - Marko Radosavljević.
      To je prvi slučaj u istoriji SPC da je jedan episkop ne samo raščinjen nego i potpuno izopšten to jest ekskomuniciran iz Crkve.
      Protiv raščinjenog vladike Artemija i grupe njegovih sledbenika vodila se istraga zbog lažnog predstavljanja i prevare, saznao je "Blic" još 2016. godine. Krivične prijave podnele su eparhije Šumadijska i Raško-prizrenska jer se na njihovoj teritoriji raščinjeni vladika i grupa oko njega lažno predstavljaju kao monasi SPC, odnosno Eparhije raško-prizrenske u egzilu. Služili liturgije, krstili, venčavali i - zarađivali, a sumnja se da su u periodu od dve godine zaradili najmanje milion evra.
      - Tužilaštvo u Mladenovcu radilo je na slučaju u Barajevu po krivičnoj prijavi Eparhije šumadijske, gde je grupa smeštena u privatnoj kući u okviru koje se nalazi takozvana crkva. Saslušana su sva lica koja se predstavljaju kao monasi. Izdat je nalog o zabrani korišćenja objekta i delovanja, kao i da u roku od 30 dana podnesu zahtev za registraciju grupe. Za krivično delo lažnog predstavljanja i prevare zaprećena je kazna i do osam godina zatvora - rekao je tada za „Blic“ izvor blizak Tužilaštvu.
      Video na linku
       
       
    • Од JESSY,
      "NEMA VEZE ŠTO MI JE KOSA OPALA, BIĆU JA PONOVO ZLATOKOSA" Reči malene Helene koja se bori protiv opake bolesti i njene majke DIRNUĆE VAS U SRCE
          FOTO: PRIVATNA ARHIVA
      "Nema veze što mi je kosa opala, porašće, pa ću ponovo biti zlatokosa". Ovo je mala heroina Helena Gavan (4) iz Foče, koja je u svojoj borbi protiv opake bolesti ujedinila Srbiju i BiH, rekla mami nakon prve hemioterapije u Parizu, nakon što je munjevitom akcijom dobrih ljudi ove dve zemlje prikupljen novac za njeno lečenje.
        Pred njom je danas druga terapija, a narednih šest meseci sledi teška borba, za koju su Helenini roditelji sigurni da će izaći kao pobednik.
        - I ne pomišljam da bi moglo da bude drugačije. Ovu bitku dobijamo! - reči su Katarine Gavran koja već mesec dana, zajedno sa suprugom Radovanom, bdi nad svojom zlatokosom ćerkicom u bolničkoj sobi u Parizu, gde se mala Helena nalazi na lečenju.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Helena Gavran i njena mama Katarina
      Sa nepune četiri godine, Helena Gavran iz Foče trenutno bije najvažniju i najtežu životnu bitku. A njenoj porodici život se preokrenuo ovog leta, kada je, do tada vesela, živahna i nasmejana devojčica počela svakodnevno da povraća, bude pospana, razdražljiva, ljuta, odbijala je da jede...
        Taj 17. avgust ova porodica zauvek će pamiti, na žalost, po lošim vestima - devojčici je dijagnostikovan hidrocefalus, a onda i maligni tumor na malom mozgu. Posle prvih operacija u Beogradu, ispostavilo se da je Heleni hitno potrebna pomoć za dalje lečenje u Francuskoj.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA Ova riđokosa devojčica uvek je bila vesela, nasmejana i vrlo radoznala
      Munjevitom brzinom u Srbiji i BiH odjeknula je vest da je za Helenino lečenje na klinici "Gustav Rosi“ u Parizu neophodno 545.509,40 evra, te su udruženim snagama dobri ljudi iz ove dve zemlje uspeli da skupe novac i pomognu nastavak lečenja ove riđokose lepotice.
      Sa svojim roditeljima Helena je tako već gotovo mesec dana u Parizu, a nakon prve hemioterapije danas sledi nova. Njena mama Katarina Gavran smogla je snage da ispriča za "Blic" kako je mala Helena i kako izgleda njihova borba.
      Svakodnevne injekcije
        - Helena se sada dobro oseća. U početku joj je bila loša krvna slika, zbog čega je svaki dan morala da prima injekcije za leukocite kako bi nastavila sa terapijama. Zahvaljujući tim injekcijama krvna slika se brzo popravila. Poslednjih dana bolje jede, raspoloženija je, evo sad baš pakuje svoje stvari jer uskoro idemo u bolnicu. Ukoliko sve bude u redu danas bi trebalo da primi drugu hemioterapiju - ispričala je juč "Blic" Katarina.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Helena je trenutno sa roditeljima u Parizu, uspešno je prebrodila prvu hemioterapiju i sledi joj još pet
      Majka ove riđokose lepotice svesna je da pred njima težak period, ali se ona i suprug trude da ne razmišljaju o tome šta dolazi, već da dan za danom prebrode.
      Dva meseca neće smeti da izađe iz sobe
      - Lekari su nam rekli da bi lečenje u Parizu trebalo da traje oko šest meseci. Na svaki 21 dan radi se nova hemioterapija, a Heleni je određeno šest takvih. Rekli su nam da će prve tri biti nešto blaže, dok je druga polovina znatno komplikovanija. To podrazumeva ostanak u bolnici, boravak u sterilnoj sobi pod maskom ceo dan i tako čitava dva meseca- priča nam ova hrabra majka i nastavlja:
          FOTO: PRIVATNA ARHIVA
      - Sigurno je da će to biti naročito težak period za nju, kao i za nas jer tada roditelji mogu samo preko dana da ostanu. Noću je zabranjeno zbog toga što maske moraju da se menjaju na svaka dva sata, te lekari ne dozvoljavaju da se rizikuje u slučaju da roditelj zaspi i ne promeni masku. Trudimo se da ne razmišljamo o tom periodu.
      Malena Helana, kako nam keža njena majka, nije svesna težine borbe koju trenutno vodi. Odlazak u bolnicu objasnili su joj rečima: "To je samo zbog virusa koji će brzo proći".
      - Svesna je ona da se nešto dešava, ali joj mi ne pričamo o kakvoj bolesti je reč. Svakodnevno me pita kada će da ide njenoj staroj kući, sve joj nedostaje, njene mlađe seke, baka, drugari... Mi kažemo uskoro i da će sve ovo brzo da prođe - navodi Krstina.
      Reči deteta od kojih ti kreću suze...
          FOTO: PRIVATNA ARHIVA Helena Gavran
      Nakon prve hemioterapije Heleni je opala kosa, ali je njena majka našla način da joj i to ne predstavi kao nešto strašno. "To je trenutno moderno u Parizu", priča joj majka, kako bi devojčica lakše podnela novonastalu situaciju.
      - Rekla je: "Nema veze, onda ću biti moderna. A ionako će kosa brzo da mi poraste pa ću opet biti zlatokosa". Ma ona je nestvarno hrabra, baš smo juče suprug i ja komentarisali koliko se promenila nakon ove nevolje koja nas je zadesila, toliko je sazrela iako ima malo godina - primećuje Katarina.
      Hrabrost je Helena očigledno nasledila od roditelja, koji se lavovski bore pred najvećim životnim iskušenjem, jer kako kažu, u ovoj situaciji nema izbora, samo borba.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Osmeh je Helenino najjače oružje
      - Uvek smo mislili da su tako teške životne situacije daleko od nas. Znate ono, nema šansi da se to nama desi... Pre ovoga nismo ni znali šta smo sve spremni da podnesemo. Suprug je možda jači od mene, ali to je valjda normalno. Nema predaje i nema nazad. Borimo se svaki dan, i kao što je prošla prva terapija, tako će i druga, pa treća i sve do pobede! Kao što Heleni kažem: "Sve će ovo proći", to upravo svakodnevno govorim i sebi - iskrena je Helenina mama.
      Kad dobri ljudi postoje sve je neizmerno lakše
      Ona ističe da nisu verovali da će velika suma novca za Helenino lečenje biti skupljena, a još manje tolikom brzinom. Dobrih ljudi ima, kaže, a osim što im je neizmerno zahvalna na materijalnoj pomoći, naročito je dirne svaka poruka podrške koju kroz suze čita.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Od rođenja njene nebo plave okice su njen zaštitni znak, kao i njena prelepa riđa kosica
      - Zaista ne postoji reč kojim bih mogla da izrazim zahvalnost svim dobrim ljudima iz Bosne i Hercegovine i Srbije koji su skupili novac za Helenu. Koristim priliku da se zahvalnim i svim divnim ljudima koji mi pišu putem društvenih mreža. Dnevno mi stigne više od 50 poruka i trudim se da svima odgovorim. Kada Helena zaspi, ja ih čitam i, verujte mi, suza suzu stiže - naglašava Katarina.
      Život u Parizu je skup, ona i suprug ne govore francuski jezik, a koliko ima dobrih ljudi govori i to što im je jedan čovek prepustio stan da u njemu borave dok su na lečenju, a koji se nalazi pet minuta od bolnice.
      - To nam neizmerno znači, jer ne znam kako bismo mogli drugačije da finansijski da izdržimo, s obzirom na to da ovde stan ne možete pronaći ispod 800 evra mesečno. Osim toga, neizmerno smo zahvalni i jednom našem mladiću koji ovde studira, a koji se ponudio da pomogne u komunikaciji sa bolnicom - navodi majka Katarina primere kako sve ima dobrih ljudi.
      Preostali novac biče preusmeren za lečenje druge dece
      Malo ljudi zna da mnoge kontrole, kao i injekcije za leukocite koje malena Helena dobija nisu uračunate u ukupan iznos treba da se uplati do kraja novembra. Roditelji se nadaju da će prikupljenim sredstvima moći da pokriju troškove, a sve što bude izvan toga biće preusmereno na drugu decu koja su bolesna.
      - Iz iskustva drugih roditelja čuli smo da se neretko na fakturu dodaju razni drugi troškovi. Nadam se da ćemo uspeti sve da uplatimo. Videla sam da i dalje pristižu poruke za Helenu na devizni račun fondacije. Hvala svima, još jednom, sve što preostane biće preusmereno na drugu decu. Takođe, saznala sam da su mnoge samostalne organizacije organizovale koncerte za Helenu, s obzirom na to da je novac prikljupljen i to ćemo preusmeriti na druge - kaže nam ova hrabra majka.Kako nam je rekla, trenutno se u istoj bolnici leči i malena Petra Đorđević, koja nakon prvog dela terapije koje je primila u Beogradu, nastavlja borbu sa malignim tumorom u Parizu.
      - Helena i Petra su postale najbolje drugarice. Prija im vreme koje zajedno provode, jer sa ostalom decom koja su na lečenju ne mogu da se druže zbog jezičke barijere. U bolnici organizuju predstave i zabavu za decu, ali Helena i Petra ne razumeju jezik pa im je to otežavajuća okolnost. Proteklih dana smo uz dozvolu lekara provodili vreme napolju u parku, sve ono što Helena inače voli i radi kod svoje kuće - kaže ona.
      Kao što je trenutno njihov jedini izbor ova borba, tako je i pobeda jedini njen ishod. Ni mi ne pomošljamo da može da bude drugačije.
×
×
  • Креирај ново...