Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Александар Милојков

Епископ Максим: „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године

Оцени ову тему

Recommended Posts

Цитат

„У ово време велика је потреба старати се и бринути да се учини неко добро за Цркву. Учинити пак неко добро за Цркву – данас – значи сјединити оно што је сада раздељено. А сједињење може бити само ако усхтеднемо бити снисходљиви према слабима у ономе што не штети душама… Зато мислим да је потребно да праве и истинске слуге Господње покажу велико старање за повратак у јединство Цркве оних који су на разне начине међусобно раздељени. Јер ништа није тако својствено хришћанину као стварати мир“ (Свети Василије Велики, Писма 113 и 114).

…..Када је реч о свеправославном сведочењу данас, сматрамо да свим епископима Православне Цркве у свету остаје као задатак да се угледају на пример светог Василија Великог, јерарха и пастира из IV века, и да следују његове управо наведене речи.

…..У одговор Епископу бачком на његово ново писмо („О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године) у коме и даље има потребу да у нашем старању око јединства наше пастве и мира у Цркви види ипак (само) „прозивке и нападе“ на „портпарола“ (тамо где кажемо „портпароли“ он и даље препознаје искључиво само себе) изражавамо ново чуђење, како због сазнања о ниском прагу осетљивости Eпископа бачког, тако и због његовог начина закључивања.

владика максим.JPG

…..Понављамо да нам и даље није јасно какве „крајње последице“ осим чувања јединства властите пастве могу да следе из нашег Саопштења са ставом који гласи да православни Срби у Сједињеним Америчким Државама могу као и до сада до даљњег несметано да наставе саборно да опште са свима осталим православнима а да свештеници могу несметано да саслужују са свим канонским свештеницима у тој земљи! Пошто Сабор Српске Цркве није никада разматрао, а камоли донео одлуку, да прекида општење са Васељенском патријаршијом, то је пастирска брига налагала да у овом случају за своју паству будемо гласноговорник Српског сабора а не било кога или чега другог – да тиме одговоримо и на често постављано питање бачког владике. (Узгред, пошто Епископ бачки воли да се бави темом свог „портпаролства“, као адекватног саговорника бисмо му препоручили Епископа Атанасија кога и сам цитира као ауторитет онда када сматра да му то иде у прилог, а који га је не једном јавно назвао „самозваним портпаролом“. Ове Атанасијеве оцене, као што би се дало претпоставити, бачки Епископ је почаствовао „гробним ћутањем“).

велики и свети сабор.JPG

…..Изгледа да је овде проблем у томе што је Eпископ бачки схватио наш дијалог тако да он поставља питања, иронише и критикује, а да моја смерност само даје одговоре. На нечију жалост, у културном свету то тако не иде. Зато, не мирећи се са досадашњим резултатима дијалога, бачки Владика је у новом обраћању ненадано у игру увео Метаксакиса, па Румунску патријаршију, а ни Критски сабор се ту није добро провео, као ни масони. Тачно је, све су то проблеми, и можемо набројати још многе. Међутим, ми нигде нисмо рекли да је неки од поменутих проблема бачки Епископ измислио нити смо игде рекли да их превиђамо. Стога је његова критика суштински беспотребна и погрешно усмерена.

…..Приметно је да Епископ бачки настоји да у свакој прилици понуди понеку заједљиву досетку о неким темама по чијој теолошкој разради је (и у нашој јавности) познат Митрополит Јован Зизјулас. То су теме попут односа онтологије и етике, еволуције или индивидуе и личности. С тим у вези, нејасно је зашто једном од главних промотера теологије Митрополита пергамског на нашем говорном подручју, и засигурно водећем српском издавачу његових дела, ова данас служи искључиво за подсмех и иронију. Остаје нам непознато да ли се нешто променило у теологији Митрополита Јована у последњих неколико месеци или година, када су ове теме у питању, или је можда пре дошло до промене у Епископу бачком.

критаки сабор.JPG

…..И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна. Занимљивије од тога је ипак питање зашто на неки од докумената није ставио потпис један број српских архијереја (онај документ који је као представник Српске Цркве на вишегодишњим припремним конференцијама својим потписом управо омогућио да се уопште и нађе на дневном реду сабора), а јесу на пример скоро сви критски саборски оци, укључујући и Српског Патријарха; то питање остављам ипак за саборску а не за медијску расправу.

…..А сада да одговоримо на питање о томе да ли смо са цариградскога становишта канонски исправан српски епископ? Као прво, код свих ословљавања наше смерности од било којег од епископа Васељенске Патријаршије увек и без изузетка се користи формула „Bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Western America“ (Епископ Српске православне епархије Западне Америке). Дакле, Цариграђани нас ословљавају управо онако како и ми себе идентификујемо. Ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг оног што је бачки Владика описао говорећи о Метаксакису и његовој „заоставштини“. Ако саслужујемо са Цариграђанима, при чему често и началствујемо на тим сабрањима, онда се треба питати зар онда нису они ти који крше слово и дух 28. халкидонског канона кога, по бачком Владици, сматрају валидним? Поента је следећа: ако нас „толеришу као неканонске“ онда су и они „неканонски“ јер крше (наводно) властито тумачења тог канона. То да смо ми српски јерарси на северноамеричком континенту уважени од свих – па и од Цариграда – као канонски признати Епископи а не „само толерисани неканонски епископи“ (како то произлази из писања бачког Владике) може посведочити и председник Епископског савета наше Цркве. Али с друге стране, за многе ће остати неодговорено питање зашто се Епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор) јавно сетио питања тог ексклузивног права „Васељенског трона“ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску Цркву, учествовао?

…..Но, да не бисмо даље ширили причу, предлажем да наш сабрат у епископству и наша смерност суд (или утисак) о свему реченом у нашим писањима оставимо ипак нашим читаоцима еда би они сами, без даљег гомилања тема (и ширења на све што би неком од нас могло да падне на памет, укључујући и ироничне домишљатости) просудили својом главом а не нечијом другом шта је ту било пастирско а шта портпаролско. Руковођени пак надахњујућим речима Василија Великога са почетка овог текста позивам свога брата у епископству да обојица наставимо да се радије старамо „за повратак у јединство Цркве оних који су на разне начине међусобно раздељени“.

Maksim222.jpg

Извор: Епархија западноамеричка


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је откривење за мене! Да сам умро јуче, не бих знао да је Владика Иринеј више него скромних интелектуалних способности па да не капира ништа!:))12:smeha::)) 

Наставио је са заменом теза и суштински ни на шта није одговорио. Ћути и даље да ради на томе "да сви буду под једним пастиром". То је у више наврата рекао да му је радни програм. На питање о "спојеним судовима" не одговара. Подсмева се на "портпароли", као да треба нека мудрост да се схвати на кога се односи - јер, племенити Владико, ви сте одговорили на саопштење Синода и на прилог Владике Иринеја - тако да се не може мислити на нпр. Трампове портпароле. Но, мај је близу. Надам се само да се Сабор неће и овај пут преварити на ваша повлачења речи и покајања, као и жонглирања типа: ви сте превише лимитирани да бисте схватили моје дубоке мисли! Ви ни најмање нисте Хајдегер па да морамо да се напрежемо у стварима баналне природе.    

Share this post


Link to post
Share on other sites

Приликом читања овог одговора неколико пута ми кроз мисли пролази поређење придева "бедно-бедније-најбедније", уз задовољство што сам једном Српчету за које сам одговоран а које је на територији епархије гг. Максима благовремено саопштио упозорење да нипошто не иде у његову надлежност него код Заграничних Руса.

Увек треба водити рачуна о хигијени.

 

Осим вештог слалома око одговора на суштинско питање "ко су Цариграђани у Америци", занимљиво је изједначавање предсаборских докумената са одлукама Сабора и питања да ли су учесници предсаборске припреме докумената имали право цензуре питања која ће се наћи на дневном реду?

 

Елементарна писменост захтева да чланови предсаборских комисија на дневни ред ставе и документе са којима се слажу, и за чије усвајање намеравају да гласају, али исто тако и документе са којима се не слажу и за чије усвајање не намеравају да гласају. Или у Цркви постоји мени непознато право цензуре у коме ненадлежни тело ("предсаборска комисија" тј. њени чланови) може онемогућити надлежно тело да одлучује о питањима из своје надлежности? Такав приступ био би елементарно покварен и заударао би на Босфорски Смрад.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Подсмева се на "портпароли", као да треба нека мудрост да се схвати на кога се односи

... imamo i mi naseg nezvanicnog  'potparola' na ovim temama Vedrana ,... mozda je i na njega mislio... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добро је што је овде споменут Зизјулас и његова теологија, о чему се даље треба подробније позабавити.

Не можемо никоме замерити на ситуацији да је Зизјуласова теологија поткопала и нашла се у самом темељу савремене еклисиологије и уопште теологије. Да ли су криви масони или моћне агентуре и колико новца је утрошено на то, није заправо толико ни битно, колико је битно да сада посветимо одређени труд да се опасност која се увукла унутар Цркве разобличи и расветли.

У праву је еп.Иринеј што спочитава у вези еволуције, али то је само почетак недоследности и застрањења код Зизјуласа и његових следбеника. Да појасним, Зизјулас не признаје научну еволуцију као последицу и стање пада, него је сматра првобитним стањем и библијским стварањем, а само нашу неспособност да надиђемо еволуцију (као оличење природне смртности самим тим што је твар створена) сматра Адамовим и нашим промашајем.

Многи би рекли да овакво питање еволуције нема везе са суштинским стварима за теологију и Цркву. Међутим, заиста је важна синтеза свих питања, што је апсолутно могуће и потребно, којом се разоткрива основа и позадина свега. Ми смо управо због недостатка повезивања свих питања допустили да превлада једна струја (Зизјуласова), дивећи се истинитим речима, а све што је двосмислено и нејасно гурали смо под тепих. Тако некако је Ева била преварена.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Milan Nikolic рече

...

Не можемо никоме замерити на ситуацији да је Зизјуласова теологија поткопала и нашла се у самом темељу савремене еклисиологије и уопште теологије. ...

Само онима који су је прихватили као теологију, а не као теологумен.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iskreno receno, nikada nisam sebe razumeo zasto sam se ponasao slicno vladiki Maksimu kada bi se nasao u slicnim situacijama kao sto se on nasao sada. I ja sam , kao i on sada, pokusao da bacam prasinu u oci i da izbegavam odgovore i da skrecem sa teme i rasplinjavam temu. Neznam zaista neznam zasto. To je valjda svojstveno grehovnoj ljudskoj prirodi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Максим се жали на Иринејеву иронију око личности... Ја бих овде посведочио нешто око тог хипи концепта. Овим нашим персонолозима су пуна уста личности итд., али на делу су сасвим другачији. Искористе личност која се прими на те приче и баце је ладно на сметлиште. Ја сам Максиму послао неколико мејлова (адреса је исправна) са различитим садржајима, а било је и залагање за неке младе људе који су мислили тамо да иду. Никада ми ништа није одговорио! Као да сам кужан! У Италији, али и у целом свету где сам се обраћао католицима, увек су ми одговорили. Само један талибан, владика из Палестрине, кога сам питао да угости на неко време једног католичког свештеника (дилујем и католичке попове:))), није ми одговорио! Њему сам саставио православни мотивациони постер: 

xgfNmVx.jpg  

Тако је исти Максим у персоналној љубави и бризи за другога као личност која је по себи вредност, а не да има употребну вредност, потписао да немам основну школу, и да немам квалификације да дођем на БФ. И примили су дечка без дана специјализације и без иједног научног рада! 

Нисмо ми овде Родољуб Лазић и слични, него Максим заборавља и на Николу Лудовикоса и на још сијасет теолога који су утемељено искритиковали одређене ствари у Зизјуласа. Нико не спори Зизјуласову величину и заслуге, али његова теологија има црних рупа. Ја сам се критички осврнуо на неке сегменте баш на његову Догматику коју је штампала епархија бачка. Тако да се Васиљевић не заноси да смо ми неки мрачњаци који гратис испаљују речи, и да нас не замишља да смо грађени по слици његовој. Али, невоља је ако су и други створени по слици Максимовој, како ће да он буде јединствен и први?

Има одлично место из Регуле св. Бенедикта Нурсијског, а што може лепо да дочара ово о чему говорим: "Dakle, kad netko primi ime opata mora svoje učenike dvostrukim naukom upravljati: to jest, sve dobro i sveto više djelima negoli riječima pokazivati; sposobnijim učenicima nek Božje zapovijedi izlaže riječima, a onima tvrđega srca i jednostavnijima božanske zapovijedi svojim djelima predočuje. Nek uvijek vlastitim primjerom pokazuje kako se ne smije činiti sve ono što svoje učenike poučava da valja izbjegavati. Inače bi mu se moglo dogoditi da, pošto je drugima propovijedao, sam bude odbačen, te bi mu Bog za grijehe njegove mogao reći: Što ti naviještaš naredbe moje, što mećeš u usta savez moj? Ti kome stega ne prija te riječi moje za leđa bacaš?: gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš."

Ето, овако се посведочи персонологија епископа Максима. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Овим нашим персонолозима су пуна уста личности итд., али на делу су сасвим другачији. Искористе личност која се прими на те приче и баце је ладно на сметлиште.

(nazalost, deluje kao ziva istina... :blush:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 3 минута, Поуке.орг инфо рече

@Milan Nikolic Сећамо се, Милане, да си био један од најватренијих заговорника Зизијуласове теологије. Одакле, одједном, овакав став?

Зато што нисам ни сањао да ће неко злоупотребити тријадологију примата на категорији узрочности у самој еклисиологији. 

Што се тиче еволуције, искрено нисам ни желео да то разматрам из Зизјуласове теологије, све до одређеног тренутка. Потребно је било упознати се са природним наукама да би се добио правилан закључак.

Међутим, ова питања, како унутартројична тако и космолошка, заиста су дискутабилна и за већину неразумљива, да је сада потребно време и одлучност да се започну разговори о томе, а везано за проблематику целе фанарске делатности.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Zoran Đurović рече

Има одлично место из Регуле св. Бенедикта Нурсијског, а што може лепо да дочара ово о чему говорим: "Dakle, kad netko primi ime opata mora svoje učenike dvostrukim naukom upravljati: to jest, sve dobro i sveto više djelima negoli riječima pokazivati; sposobnijim učenicima nek Božje zapovijedi izlaže riječima, a onima tvrđega srca i jednostavnijima božanske zapovijedi svojim djelima predočuje. Nek uvijek vlastitim primjerom pokazuje kako se ne smije činiti sve ono što svoje učenike poučava da valja izbjegavati. Inače bi mu se moglo dogoditi da, pošto je drugima propovijedao, sam bude odbačen, te bi mu Bog za grijehe njegove mogao reći: Što ti naviještaš naredbe moje, što mećeš u usta savez moj? Ti kome stega ne prija te riječi moje za leđa bacaš?: gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš."

Nema sta, svetitelji kao po obicaju pravo u metu. :ok:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интересантно је како Максим редовно спинује Иринеја и овде га представља као некога ко заговара раскол и то наводећи Василија Великог! Јер то је довољно па да се неуки читаоци, на које се он позива да просуде сами, поведу за младим и лепушкастим владиком. Његова уста су пуна мира. И то без икаквог стида говори човеку који је докторирао на св. Марку Ефеском! А ту је централно питање било мира и како се склапа унија и зашто раскол претрајава! 

Максим се обукао у француску собарицу па не одговара како се овај "мир" направио. Зашто раскол није престао, јер опет, већина Украјинаца су остали при МП. Није говорио ништа о начину примања украјинских расколника, него је само то окарактерисао са цариградским безакоњем, коме ови прибегавају зарад "виших интереса"! Сигуран сам да ни сами цариграђани не би били задовољни оваквом апологијом. Заборавља Максим шта вели, аутор кога радо цитира, св. Григорије Богослов: Није исто напасати волове и људе. Он очигледно мисли да смо ми волови, па да не капирамо шта он ради и говори.     

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске православне цркве Епархија Горњокарловачка објављује
      К О Н К У Р С
      За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2019/20 годину, који садржи следеће услове:
       
      да кандидат није старији од 18 година;
      да није ожењен;
      да је душевно и телесно здрав;
      да кандидат има развијен слух и глас за појање;
      да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе;
      да је завршио основну школу, најмање са добрим успехом и примерним владањем;
      Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника.
      Уз молбу прилажу се следећа документа:
      а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
      б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама;
      в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;
      г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
      д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;
      ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.
      Пријемни испит кандидата за пријем у Епархију Горњокарловачку одржаће се  01. јула 2019. г. (понедељак) у просторијама Епархијског двора Епархије горњокарловачке, поред Саборног храма на старом тргу у Карловцу,  са почетком у 11:00 часова. Напомена: Потребну документацију доставити до 30. јуна 2019. године, на адресу: Vranyczanyeva 6, 47000 Карловац, Р. Хрватска, са назнаком за конкурс.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Логос,
      На основу Уредбе о Богословијама Српске Православне Цркве и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве Епархија бихаћко-петровачка објављује
       
      K О Н K У Р С

      За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2019/20. годину, који садржи следеће услове:
       
      1) да кандидат није старији од 18 година;
      2) да није ожењен;
      3) да је завршио основну школу, најмање са врло добрим
      успјехом и примјереним владањем;
      4) да је душевно и телесно здрав;
      5) да кандидат има развијен слух и глас за појање; и
      6) да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника.
      Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју,  преко надлежног парохијског свештеника. Уз молбу прилажу се следећа документа:
      а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
      б) свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;
      в) љекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;
      г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин, и да није ожењен;
      д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;
      ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.
      Пријемни испит кандидата за пријем у Епархију бихаћко-петровачку одржаће се 08. јула. 2019. године (понедељак ) у просторијама Епархијског двора Епархије бихаћко-петровачке, са почетком у 10:30 часова. Потребну документацију доставити најкасније до 01. јула 2019. године, на адресу Епархије бихаћко-петровачке, ул. Трговачка 51, 77250 Босански Петровац.
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Логос,
      На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве Епархија осечкопољска и барањска објављује К О Н К У Р С 
       
      За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2019/20 годину, који садржи следеће услове:
      да кандидат није старији од 18 година;
      да није ожењен;
      да је душевно и телесно здрав;
      да кандидат има развијен слух и глас за појање;
      да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе;
      да је завршио основну школу, најмање са добрим успехом и примерним владањем;
      Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника.
      Уз молбу прилажу се следећа документа:
      а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
      б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама;
      в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;
      г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
      д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;
      ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.
      Пријемни испит кандидата за пријем у Епархију осечкопољску и барањску одржаће се 01. јула 2019. г. (понедељак) у просторијама седишта Епархије осечкопољске и барањске, на адреси Загребачка 2а Даљ, са почетком у 11:00 часова. Напомена: Потребну документацију доставити до 30. јуна 2019. године, на адресу: Загребачка 2а, 31226 Даљ, Р. Хрватска, са назнаком за конкурс.
       
      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
×
×
  • Create New...