Jump to content

Два милиона људи у Аргентини ходало за живот и рекло НЕ абортусу

Оцени ову тему


Препоручена порука

У суботу, 23. марта 2019. године, у Аргентини је одржан још један Марш за живот (Marcha por la Vida) у ком је, према проценама, учествовало око два милиона људи. Овај догађај одржава се једном годишње већ 20 година.

Само у главном граду окупило се око 300.000 људи који су носили светлоплаве мараме, симбол покрета за живот у Аргентини, и још једном изашли на улице да укажу на урођену вредност сваког зачетог људског бића.

Поред главног града, Марш за живот одржан је на још 200 других локација широм Аргентине.

Абортус је већ деценијама забрањен у Аргентини. Као и многе друге земље у Јужној Америци, и Аргентина је у последње време под притиском да легализује абортус. Организација Human Rights Watch, коју финансира амерички милијардер Џорџ Сорос, већ годинама лобира за легализацију абортуса у Аргентини, баш као и организација Amnesty International.

Прошле године, аргентински председник Маурисио Макри дозволио је да се у Конгресу разматра предлог закона о легализацији абортуса до 14. недеље, што је довело до огромне поларизације аргентинског друштва. Богу хвала, тај предлог закона није прошао Сенат.

Предводници покрета за заштиту живота сматрају да је управо тај покушај легализације абортуса разлог што је ове године још више грађана изашло на улице да учествује у Маршу за живот.

MarchaPorLaVidaArgentina_23-03-19-650x36

Марш за живот, 23. 3. 2019. Буенос Ајрес

Прошле године (2018) у Аргентини су одржани веома насилни протести заговорника абортуса. У јуну је у Буенос Ајресу одржан протест радикалних феминисткиња које су захтевале од Владе да легализује убиство нерођених беба. Пре тога, у октобру 2017. такође је одржан насилни протест, с великим бројем жена у топлесу, на ком је захтевано да се трошкови абортуса покривају новцем пореских обвезника, као и да проституција постане прихваћена друштвена појава. Ове радикалне демонстранткиње бацале су камење, молотовљеве коктеле, флаше, тампоне и измет, као и балоне пуне боје.

За разлику од тих протеста, Марш за живот одржава се у пријатној, позитивној атмосфери која велича вредност сваког људског живота и мајчинство као најчудеснији и најузвишенији позив жене која једина може донети нови живот на свет.

Ове године, Марш за живот одржава се под слоганом „Спасимо обоје” и „Спасимо два живота” (Salvemos a las dos, Salvemos las dos vidas) и указује на то да су у свакој трудноћи у питању два живота – живот мајке и бебе – и да је неопходно обома пружити сваку врсту помоћи.

Salvemos-las-dos-vidas-argentina-800x420

Алехандро Гејер, један од координатора марша у Буенос Ајресу, изјавио је да је ова тема веома важна јер помаже да се „подигне свест о томе да су две особе у питању: нерођена беба и мајка, која је често у тешкој ситуацији. Абортус утиче на животе обе особе.”

У Аргентини постоји око 200 невладиних организација које се труде не само да „спасу обоје” већ и да „заштите обоје” јер, како кажу, када мајка одлучи да задржи бебу, пред њом се и даље налазе изазови и проблеми с којима ће се она суочити након порођаја те је неопходно пружити јој помоћ и након рођења детета.

„Питање абортуса је веома озбиљно етичко питање, које се тиче сваке политичке странке јер се у свакој од њих налазе и они који се противе легализацији абортуса”, каже Гејер.

Si-a-la-Vida.jpg

Аргентина штити живот

Пре него што је председник Макри дозволио да се у Конгресу расправља о абортусу, у неколико наврата је изјавио да је он лично против легализације и да ће живот нерођене деце бити заштићен. Алехандро Гејер наводи да је до промене мишљења председника дошло након што је Аргентина прошле године добила велики кредит од Међународног монетарног фонда.

Након изјаве председника Макрија да ће Конгрес разматрати питање абортуса, на Маршу за живот у марту 2018. године учествовало је око два милиона људи, а потом је у мају одржан још један ход за живот са чак 3,5 милиона људи окупљених у 117 градова широм Аргентине.

Малена Крито, социолог и члан организације Mujeres Federales Independientes, изјавила је да је овогодишњи марш покрета за живот посебно важан због предстојећих општих избора који ће се одржати на јесен: „Желимо да покажемо да постоје милиони Аргентинаца који говоре ’да’ инклузији и ’не’ потрошачкој култури која не цени живот.”

„Ми се боримо за жене, за то да имају приступ здравственим услугама и образовању, а не за то да они који су најслабији међу нама буду још рањивији. Ми желимо да зауставимо насиље над женама, да се боримо против злостављања. Многе жене које желе да абортирају одлучују се на то јер су злостављане. Како је онда абортус начин борбе против насиља?”, каже Малена Крито.

Према њеним речима, 86 одсто жена које размишљају о абортусу одлучују се да задрже бебу када схвате да имају подршку. „Ако им ми, као друштво, не пружимо подршку, онда никакве проблеме нисмо успели да решимо.”

ИЗВОР

Извори:

https://www.lifenews.com/2019/03/25/almost-two-million-people-march-for-life-in-argentina-to-stand-against-abortion/

https://cruxnow.com/church-in-the-americas/2019/03/21/pro-life-movement-in-argentina-prepares-rallies-as-elections-near/

https://cruxnow.com/global-church/2018/05/21/3-5-million-argentines-rally-against-bill-to-liberalize-abortion/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, АлександраВ рече

Организација Human Rights Watch, коју финансира амерички милијардер Џорџ Сорос, већ годинама лобира за легализацију абортуса у Аргентини, баш као и организација Amnesty International.

A to je zato sto te fetuse posle koriste za pripremanje tajnog recepta kokakole.

пре 2 часа, АлександраВ рече

Према њеним речима, 86 одсто жена које размишљају о абортусу одлучују се да задрже бебу када схвате да имају подршку.

Skoro svaka cetvrta trudnjaca prodaje svoj fetus kokakoli i za to uzima novac koji trosi na sminku i ispraznu zabavu, quo vadis Argentina!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, drvce рече

A to je zato sto te fetuse posle koriste za pripremanje tajnog recepta kokakole.

Skoro svaka cetvrta trudnjaca prodaje svoj fetus kokakoli i zato uzima novac koji trosi na sminku i ispraznu zabavu, quo vadis Argentina!

А да те питам ко човека, која је поента оваквих твојих коментара? Шта си ти неки дежурни паметњаковић?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Вилер Текс рече

А да те питам ко човека, која је поента оваквих твојих коментара? Шта си ти неки дежурни паметњаковић?

Tekst ne pravi crno-belu sliku, nego uzasnocrnu-predivnobelu sliku, te mi se nije nimalo svideo. Ja sam protiv abortusa, ali smatram idiotskim da se abortus zabrani zakonom, a i ovakve tekstove smatram slabo vrednim, pa u skladu sa time zelim da se prikljucim autorima u crnjenju svih koji su za abortus (a poznato je da su isti ti istovremeno i za podrsku multinacionalnim kompanijama, te raznim internacionalnim agenturama).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, drvce рече

Ja sam protiv abortusa, ali smatram idiotskim da se abortus zabrani zakonom, a i ovakve tekstove smatram slabo vrednim,.

Идиотски забранити законом убиство поптуно незаштићеног детета?

Једино што је идиотско је овакво твоје схватање.

Прескочи тему рођаче ако нервира.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Вилер Текс рече

Идиотски забранити законом убиство поптуно незаштићеног детета?

Da, idiotski; ne - deteta. Uostalom, na drugim temama sam saznao da i Crkva priznaje uslove pod kojima nije protiv abortusa.

Цитат

Једино што је идиотско је овакво твоје схватање.

Nije samo to, ali hajde sad...

Цитат

Прескочи тему рођаче ако нервира.

Pa, kud ti mene ne preskoci na drustvenoj temi (Насловна>Друштво>Друштво>Два милиона људи у Аргентини ходало за живот и рекло НЕ абортусу)? Sto mi poklanjas savet kojeg ni sam ne mozes da se drzis?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, drvce рече

Tekst ne pravi crno-belu sliku, nego uzasnocrnu-predivnobelu sliku, te mi se nije nimalo svideo. Ja sam protiv abortusa, ali smatram idiotskim da se abortus zabrani zakonom, a i ovakve tekstove smatram slabo vrednim

:naklon:

"According to the latest government figures, 2,493 live births in 2017 were to girls under 15. Many such pregnancies are the result of rape by family members."

"Official statistics estimate the number of clandestine abortions at 345,000 every year, despite the threat of a four-year jail term. Women who suffer from complications after clandestine abortions are often too scared to seek medical help. “With the law the way it is, what woman would risk going to a public hospital? They’d rather die first,” said Ousset."

https://www.theguardian.com/global-development/2019/mar/05/thousands-young-girls-denied-abortion-argentina

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Branka62 рече

:naklon:

"According to the latest government figures, 2,493 live births in 2017 were to girls under 15. Many such pregnancies are the result of rape by family members."

"Official statistics estimate the number of clandestine abortions at 345,000 every year, despite the threat of a four-year jail term. Women who suffer from complications after clandestine abortions are often too scared to seek medical help. “With the law the way it is, what woman would risk going to a public hospital? They’d rather die first,” said Ousset."

https://www.theguardian.com/global-development/2019/mar/05/thousands-young-girls-denied-abortion-argentina

 

Divna zemlja...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, Avocado рече

Divna zemlja...

Las Malvinas son el corazón de la Argentina!!!

E viva Peron!!!

Са друге стране, скидам капу оволикој посвећености Аргентинаца племенитој идеји. Друга је сада ствар што се, парадоксално, више помаже легализацијом и регулисањем абортуса праћеног пружањем подршке и разних других подстицаја са одвраћање од абортуса, али док се то објасни престанеш се чути од буке:"Ти би да убијаш бебе!!!!!!11".

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Branka62 рече

:naklon:

"According to the latest government figures, 2,493 live births in 2017 were to girls under 15. Many such pregnancies are the result of rape by family members."

"Official statistics estimate the number of clandestine abortions at 345,000 every year, despite the threat of a four-year jail term. Women who suffer from complications after clandestine abortions are often too scared to seek medical help. “With the law the way it is, what woman would risk going to a public hospital? They’d rather die first,” said Ousset."

https://www.theguardian.com/global-development/2019/mar/05/thousands-young-girls-denied-abortion-argentina

 

"Last week, the Guardian reported the story of Lucía – not her real name – who was raped by her grandmother’s 65-year-old partner. She was denied an abortion, despite the law allowing terminations in cases of rape or when the woman’s life is at risk.Despite Lucía qualifying on both accounts, local authorities in the northern province of Tucumán, where she lives, delayed a decision until 23 weeks into her pregnancy....

..Since these births are often the result of sexual abuse, they are detected late, usually when the girl starts complaining of stomach upsets,” says feminist journalist Mariana Carbajal, who first broke Lucía’s story in the progressive daily Página/12. “Doctors regularly fail to inform the victim or the family that they are entitled to a legal abortion in such cases.”

Znaci, zakonski je dozvoljeno, problem je u lokalnim administracijama i doktorima u bolnicama. Mislim da treba to regulisati strozije u smislu, primene ovog dela zakona.

Sad, koliko je dobro zakonski zabranjivati abortus, ne znam bas sta da kazem, koliko ima dobrih stvari, sigurno ima i negativnih, ali  sigurno da treba zakonski sve to dobro regulisati kako bi u zemljama u kojim postoji zabrana abortusa funcionisalo sto je bolje moguce . ( u smislu gornjeg slucaja i drugih mogucih specificnih slucajeva)

 Zivimo u vremenu kada su deklamovana ljudska prava i slobode ( u teoriji, u praksi je verovatnije da samo privilegovani imaju vise prava dok svi ostali imaju manje ili nikakva prava) pa, ako ljudi hoce ovako ili onako, neka izabiraju sami, ako hoce protiv abortusa, okey, za abortus, isto okey, izabrali su sami, ... sta da radimo, mi hriscani mozemo da pricamo da je to greh i nepravda prema jednom malom nezasticenom bicu, koji (greh) sigurno vapi i za nekom pravdom.(ne od ovog sveta)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је човеку постао непријатељ, а ми смо браћа, различити по безброј ствари, од идентитета, националних, државних, полних, много тога је различито међу нама, али много више је идентично, рекао је патријарх Порфирије у интервјуу за Радио Београд 2, који је водио главни и одговорни уредник Радоман Кањевац. Говорећи о Косову и Метохији, истакао је да дубоко верује да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба, и других народа на КиМ.

      Звучни запис првог дела разговора
      Звучни запис другог дела разговора
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ”У времену постистине и свеопште релативизације свих вредности многи не разумеју да Црква није скуп мишљења и ставова. Црква је вера, вера у Христа, вера у истину, која се не мења, не може се модернизовати, али није ни конзервативна. Вера је увек савремена”, казао је патријарх Порфирије у интервјуу за Вечерње новости. Преносимо интегрални текст интеврјуа објављеног 2. маја 2021. године, који је Његова Светост патријарх српски Порфирије дао новинару београдског дневног листа Вечерње новости, Радету Драговићу.
       

       
       
      Ваша светости, у беседи после прве литургије коју сте служили као српски патријарх вернике сте замолили да се моле за вас, јер сте „свесни какво је место на коме сте се нашли“. Које задатке конкретно видите као најважније који су пред Српском црквом и вама лично?
       
      Искуство молитве познато ми је целог живота. Начин на који она чини основу свега што предузимам и живим библијски је, у молитвеном уздаху младог Растка пред монашење, сажео животописац Светога Саве, хиландарски монах Доментијан: „На Теби се утврдих од утробе; из утробе матере моје Ти си покровитељ мој.“
      Пут у молитвене висине могућ је, међутим, само кроз поноре искреног смирења и међусобне пожртвованости, у које се на почетку своје чувене песме тако дирљиво баца Тин Ујевић: „Бескрајни Боже, чујеш ли где Ти на прљаву поду лелече љуту молбу схрван малиш?“
      Преображени и облагодаћени човек никада неће нечије потомство, нечију децу, кривити за оно што су чинили родитељи.
      Снага молитве проистиче из способности међусобног повезивања: као што се патријарх моли за све, тако и сви треба да се моле за патријарха. Дајући молитвом предност Богу и благодати његовој, почињемо да гледамо духовним очима и тако стичемо способност да помогнемо свету око нас. А коме је благодат Духа Светога потребнија од онога ко предстоји у винограду Господњем који је у нашем народу засадио Свети Сава? У светлу реченог један од најважнијих задатака који ме чека јесте да снажим делатну веру у народу и да код свих подстичем молитвени однос према свету и животу. На тај начин ће до напретка црквеног живота доћи изнутра, из самог бића Цркве, а промене које ће уследити биће трајне и благословене.
       
      У делу јавности, махом опозиционе оријентације, претходних месеци често се чуло да је власт лобирала за кооперативног патријарха који се суштински неће противити њеној косовској политици. Ваш претходник патријарх Иринеј је јавно говорио да се „Вучић лавовски бори за Косово“. Како оцењујете досадашњи учинак дипломатске борбе Србије за КиМ и тренутну позицију наше земље у овом процесу, посебно у светлу све снажнијих притисака, који не заобилазе ни Цркву?
       
      Блаженопочивши патријарх Иринеј, мудар и трезвен каквог га је Бог дао, није био склон исхитреним судовима и лакореким закључцима. Он је, с једне стране, упорно инсистирао на томе да су Косово и Метохија за нас Србе наш небески Јерусалим, а са друге је умео да, попут Аристотела, сагледа политику као вештину могућег. Из таквог сусрета ума и срца извирале су његове речи. Желим да подсетим да је, како је то тачно пре 175 година написао Његош, „Косово грдно судилиште“ на коме се све и свако мери посебним аршином. Тако измерено, пабирчење политичких поена на косовскометохијском распећу српског народа, поготово од стране оних који тај крст нису олакшали када су имали прилике за то, оставља горак укус у устима. Сигуран сам да ће искуство и мудрост владике Теодосија и његових свештеника и монаха, уз помоћ наше државе, допринети да се та страдања смање и на што бољи могући начин разреше.
       
      Прву посету као патријарх предузели сте на Банији и у Јасеновцу. Епархије СПЦ у Хрватској имају задужење да пре свих негују молитвено сећање на жртве усташког режима током Другог светског рата. Да ли је сазрело време да српски народ у пуној мери спозна размере страдања у Јасеновцу и другим логорима смрти и коначно свенародно почне да негује успомену на страдале?
       
      Прве литургије су служене у катакомбама, на гробовима мученика за веру Христову. Бескрвну жртву приносимо и на гробу Христовом. А то исто чинимо и у великомученичком Јасеновцу. То што се у Јасеновцу налази православни храм Божји, што је владика Јован основао манастир на том месту, прави је, и по моме мишљењу, једини начин на који Црква негује успомену на страдале. Сабирањем у Јасеновцу и на другим сличним местима, молитвом, служењем литургије, стицањем благодати Духа Светога, ми преображавамо себе. А преображени и облагодаћени човек никада неће нечије потомство, нечију децу, кривити за оно што су чинили родитељи.
      Пут у молитвене висине могућ је, међутим, само кроз поноре искреног смирења и међусобне пожртвованости
      Православни хришћанин ће градити мир, пријатељство, а не злопамћење или, не дај Боже, освету. Парадокс хришћанске вере је да на местима попут Јасеновца, молитвом Христу, првом мученику и страдалнику, али и началнику спасења и живота, добијамо снагу да се свим духовним и људским капацитетима боримо за мир, добро и разумевање међу људима, да се боримо за сваког човека. Говорим о ономе у шта Црква верује и што чини.
      Међутим, ни оно што чине историчари – проширивање и утемељено испитивање знања о злу демонских размера које је претрпео наш народ у НДХ у Другом светском рату – што Црква, наравно, подстиче, а што после формира просвету и школство, не треба да служи злопамћењу, него да буде опомена свима да се никада и нигде не понови. У том смислу помињем и мисао доброга, страдалог Бонхефера, да се улога хришћана у свету не може свести на превијање рана насталих под точком неправде, него да је тај точак неопходно зауставити.
      Чека ме да снажим делатну веру у народу и да код свих подстичем молитвени однос према свету и животу. На тај начин ће до напретка црквеног живота доћи изнутра, из самог бића Цркве
      Наше колективно сећање треба да се руководи мишљу блаженопочившег патријарха Германа да ћемо опростити, али нећемо и не смемо заборавити. Нећемо заборавити не да бисмо се некоме светили, наметали кривицу поколењу које кривице за то нема, него зато што су побијени наши најближи рођаци и суседи, а ми верујемо у васкрсење мртвих и у оно што је Његош рекао: „Душа људска јесте бесамртна“. Неговати молитвену успомену је исто што и неговати веру у васкрсење мртвих.
       
      Утисак је да односи СПЦ и Ватикана никада нису били бољи – Света столица није признала једнострану независност Косова, процес канонизације кардинала Степинца папа је зауставио, а из Рима редовно стижу поруке да су вољни да успостављени темељни дијалог са Српском црквом наставе и продубе. Сматрате ли да би било корисно и оправдано да се евентуално и лично сретнете са папом Фрањом?
       
      До сада сам се са папом Фрањом срео три пута, посебно или заједно са другим нашим угледним архијерејима. Сваки наш сусрет, као и наша комуникација у целини, засновани су на духу Христовог Јеванђеља, у духу разумевања и међусобног поштовања. У свету у којем живимо, за који смо и једни и други одговорни, суочени истовремено са проблемима савременог доба, дијалог, штавише и сарадња су нужни обема странама. Чињеница је да су хришћани упућени једни на друге и да заједно морамо одговорити на изазове од суштинске важности за свет. Уосталом, апостол Павле нас опомиње да нико не може рећи да му други није потребан.
       
      Велики одјек добила је ваша изјава о писмима Алојзија Степинца. Очекујете ли да исплива још нових доказа о његовој директној или посредној умешаности у злочине на тлу НДХ?
       
      Отварање ватиканског архива за заинтересоване истраживаче сигурно ће допринети бољем сагледавању тешких времена Другог светског рата на простору НДХ и Степинчевог места у њима. Није искључено да се током истраживања појаве резултати које је могуће тумачити pro et contra. Наравно, далеко сам од тога да поверујем да је он био директно и непосредно умешан у било коју врсту злодела. Међутим, морам рећи да, не само као епископ, свештеник, хришћанин, него пре свега као било који обичан човек, не могу да сакријем да, у најмању руку, имам дилему, да имам проблем са одређеним Степинчевим поступцима, речима, ставовима. Жао ми је ако то неког узнемирава, али обавеза ми је да будем искрен. У исто време, потпуно сам свестан да ужасне околности у којима је живео, за њега нису биле нимало једноставне. Што се, пак, досадашњих ставова наше Цркве, као и закључака Комисије установљене за истраживање овог важног и деликатног питања тиче, они су јасни, неизмењени и јавности познати.
      Рећи ћу и то, да када разговарамо о оваквим темама увек се трудим да пажљиво користим речи.
       
      Сведоци смо нових политичких, али и националних тензија у Црној Гори. Верујете ли да ће наследник митрополита Амфилохија успети да Цркву у Црној Гори сачува од духа подела, али и успостави дух мира и поверења са световним властима?
       
      Не само да верујем, него сам сигуран. Прво, наша Црква нема ништа против слободног националног изјашњавања – она је данас и увек у служби јединства, свугде и на сваком месту, па и у Црној Гори. Природно је да Црква настоји да у Црној Гори, као и у Србији, конструктивно и на истинско добро свих, а поштујући свачију слободу, сарађује са државним властима у оним сферама где је та сарадња потребна.
       
      Свети синод је саопштио своје мишљење поводом контроверзног закона о истополним заједницама, а истог су става и остале традиционалне верске заједнице које делују у Србији. Очекујете ли да ће власт по овом питању уважити аргументе цркава, или ће дати предност ултимативној „бриселској агенди“ чији саставни део чини и корпус права ЛГБТ особа?
       
      Питање брака и истополних заједница, није питање некаквог „става“ Цркве, него израз дубоке вере у Богом откривену истину о људској природи и начину њеног функционисања, која је, на првим страницама Светог писма, описана речима: „Зато ће оставити човек оца и матер своју, и прирашће уз жену своју, и биће двоје једно тело“. Мислим да моје залагање за потпуну равноправност свих људи на пољу личних, имовинских и других права није непознато. Разумем их и подржавам. Међутим, сва та права, објаснили су ми правни експерти, могуће је у потпуности остварити у постојећем правном систему Републике Србије или уз минималне допуне постојећих закона. У времену постистине, свеопште релативизације свих вредности, одсуства уверења, многи не разумеју да Црква није скуп мишљења и ставова. Црква је вера, вера у Христа, вера у истину, која се не мења, не може се модернизовати, али није ни конзервативна. Вера је увек савремена.
       
      У првим јавним иступима по избору за поглавара СПЦ нагласили сте да нисте политичар, али да ћете на својој одговорној дужности „учинити све да међу људима отупљују све могуће оштрице“! Утицај српског патријарха јесте огроман, али шта је оно што ћете у поменутом смислу ви, својим ауторитетом, најпре чинити и учинити? Шта је то што је најважније (у данашњем дубоко сукобљеном свету уопште и могуће) људима говорити – да би поверовали да су добро, љубав и човекољубље моћнији од мржње, да су изнад свих „оштрица“ које сада, нажалост, владају нашом стварношћу?
       
      Отупљивање оштрица је дужност свих људи. Сви смо позвани да радимо на остварењу идеала заједничког живота који је још Свети пророк Исаија сликовито описао као „раскивање мачева на раонике“, претварања „оружја смрти у оруђа живота“. Такво „откупљивање времена“, које је, како је то назвао апостол Павле, дар Божји људима, могуће је само ако су наши животи осмишљени вечношћу и њеним вредностима.
      То што се у Јасеновцу налази православни храм Божји, што је владика Јован основао манастир на том месту, прави је и једини начин на који Црква негује успомену на страдале
      Не либим се ни бављења политиком, али не у смислу странчарења, пуке борбе за власт, него у оном изворном смислу одговорне бриге за polis и све што је у хришћанском смислу добро и лепо. Међутим, понекад је само интервенцијом више могуће учинити да бесне ериније постану помирљиве еумениде, како је то Есхил приказао говорећи о једном битном обрту у животу атинског демократског друштва. Зато се трудим да говорим исто што и Црква од силаска Духа Светог на апостоле у Педесетници. У речи Божјој, речи Јеванђеља Христовог, сабрана је једина снага која нам може помоћи да надиђемо искушења пролазности и да коначно победимо нашег најгорег напријатеља – смрт.
      Утицај и ауторитет патријарха неодвојив је од целе Цркве јер је он њен првојерарх, а она њему поверени духовни виноград. Патријарашка служба је саборно сочиво свега што је добро и корисно за човека, друштво, природу, државу, свега што чини једну помесну Цркву – свих епископа, свештеника, монаха и целог народа Божјег.
      То је систем спојених судова. Што је, на пример, више монаха и монахиња у манастирима, то је духовна снага Цркве већа, а тиме и утицај њеног поглавара, како је говорио Свети Ава Јустин Поповић. Када би храмови били пусти, без верника на молитви, манастири били без монаха и благочиног поретка, богословске школе без црквеног духа и благослова, чему би онда вределе речи патријарха и владика? Тада би се ауторитет морао градити на сили закона, канона, или уз помоћ маркетинга, односа са јавношћу, медија и сличних вештина и алата, што је супротно природи Цркве. Али, то би све било кратког века. Достојевски је, с правом, говорио да смо „сви одговорни за све“, а апостол Павле да „ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови“.
       
      Догађаји који су обележили протеклу деценију, а поготово минулу 2020. годину, стварају утисак да се савремени свет незаустављиво упутио у опасном правцу, и да тај пут никако не обећава мир и благостање за човечанство. Толико је противречја, беспућа, подељености и отворене мржње, да се чини да је сукоб великих размера неминован. Верујете ли да постоје снаге, да постоји довољно моћна воља која би могла одлучити да ове трагичне прилике буду превладане, а будућност срећнија него што нам се сада то чини?
       
      Време у којем живимо неодољиво подсећа на доба Хладног рата и великих криза, попут кубанске и корејске, рата у Вијетнаму и других напетих ситуација од којих су неке окончане ратним насиљем. И данас се понегде гомилају војне трупе, ратни бродови и авиони крстаре стратешки важним подручјима. Некима такво стање личи на зору трећег светског рата, док други, попут папе Фрање, мисле да он већ поодавно траје, то јест да се као вођен интересима мултинационалних компанија континуирано води широм света.
      Бог поставио Адама у створени свет да га ради и да га чува, а не да га бесомучно експлоатише
      Мени је ово папино размишљање веома блиско. Томе бих додао да Америка и Русија нису никада међусобно ратовале, као и да су заједнички предупређивале продубљивање светских криза. Две водеће светске силе су, у основи, хришћанске земље, са сличним државним устројством. У односу на раније доба, у Русији се сада, Богу хвала, много више држи до хришћанских вредности, негује се хришћански етос, остварује се блиска сарадње Цркве и државе. Не делим мишљење неких аналитичара који америчко друштво карактеришу као постхришћанско, јер знам колико је вера изградила ту земљу, колико у њој има верних, а међу њима и православних хришћана, као што знам и да је њихов садашњи председник активни хришћанин, римокатолик. Због свега тога гајим дубоку наду да ће мир превладати, и да она изрека Џорџа Сантајане, о томе да само мртви „доживе“ крај рата, неће бити задуго актуелна. Свестан сам да се великим уношењем у катаклизмична размишљања о биолошком, хемијском и нуклеарном оружју, уз чињеницу великих миграција и економских потреса, развија својеврсна цивилизација страха. Страх се увлачи у људска срца, а у страху нема слободе. Страх је ропство. Не треба вам спољни окупатор, не треба вам рат. Сами себе заробите. Таквој цивилизацији страха супротстављен је васкрсли Христос, који како је представљен на барокним иконама уз које сам растао, уздиже барјак коначне победе над страхом и смрћу, знак вечне радости. Из тог искуства васкрсења Христовог потекле су и речи апостола Павла, које на најбољи начин резимирају горе речено: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим, радујте се!“
       
      Шта бисте издвојили као најважније у одговору и утицају којим се православље може супротставити свету какав је он данас? Шта је оно што би се у нашем националном идентитету и карактеру могло показати као спасоносно, као снага која би нас у искушењима која живимо, једнако као у искушењима која нам предстоје, могла заштитити и сачувати?
       
      Мислим да хришћанство не треба да стоји насупрот свету, него да у околностима које у свету преовлађују сагледава могућности за своју мисију; да реч Јеванђеља упути сваком човеку. Тако су чинили и апостоли. Без обзира на то што је Римско царство прогањало Цркву Христову, апостоли су глобални поредак тог доба искористили да блага реч допре до читавог тада цивилизованог света. Апостоли су, значи, у најбољем смислу речи, били аутентични глобалисти.
      Страх се увлачи у људска срца, а у страху нема слободе. Страх је ропство. Не треба вам спољни окупатор, не треба вам рат. Сами себе заробите. Таквој цивилизацији страха супротстављен је васкрсли Христос.
      Рећи ћемо, парафразирајући Момчила Настасијевића, да су у нашем, српском идентитету најлепши цветови глобални, универзални, а да је њихов корен изникао из дубина локалног, народног искуства и културе, која је у основи православна. А свака култура се развија у зависности од онога што јој је примарно. Православна култура даје апсолутни приоритет смислу постојања, принципу бити над принципом имати, принципу љубави над принципом успеха, човеку над профитом.
      Из искуства такве културе, у чијем срцу је Христос распети и васкрсли који исцељује и надахњује, увек се рађа спремност да се нешто ново научи и да се кроз изграђивање личних квалитета успех јеванђелског идентитета одрази и на свакодневну егзистенцију. Због тога снагом која би се могла показати спасоносном, сматрам образовање, пре свега надахнуто јеванђелским духом, али и свако знање и образовање које доприноси добру појединца и заједнице. Добар и поштовања вредан пример за то на нашим просторима је подухват господина Александра Кавчића, који је, по прописаном плану и програму, свим основцима у Србији ставио на располагање све бесплатне уџбенике.
       
      Све је више забрињавајућих вести о угрожавању животне средине у Србији, али и гласова који све снажније позивају на „еколошки патриотизам“. Како видите шансе за победу у овој новој борби за воду, ваздух и здравље, насупрот које стоје огроман капитал, интереси, моћни капиталисти? Да ли је и то тема која чека на јасно формулисан став наше Цркве?
       
      Свест о значају еколошке проблематике није нова ни за етос Цркве, ни за њено искуство ни за њену бригу и старање. Од самих својих почетака, од библијских темеља сопствене вере и учења, Црква учи о динамичком односу између човека и света у коме живи, о својеврсној примењеној екологији. Још је у првој књизи Старог завета описано да је Бог поставио Адама у створени свет да га ради и да га чува, а не да га бесомучно експлоатише. Та човекова брига о свету као основној кући, дому човечанства, месту и простору где се одвија људски живот, подвучена је много пута и на страницама Новог завета. Тамо свети апостоли Петар и Павле људе с правом називају управитељима односно домоуправитељима, који се старају о свету, свом дому, надзиру га, управљају њиме и свештенослуже тајну Божје творевине намењену животу света, како овом историјском тако и вечном. Ново у животу Цркве, како Истока тако и Запада, јесте увођење посебног дана, 1. септембра, посвећеног еколошкој проблематици – Светског дана молитве за заштиту Божје творевине. Овај дан је 1989. године унео у литургијски календар Цариградске патријаршије патријарх Димитрије, да би се он потом пренео и у друге средине, а 2015. године га је у молитвену праксу Римокатоличке цркве увео папа Фрања. Хришћанске цркве, као што видимо, позивају и подсећају, поучавају и храбре, молитвено крепе и подржавају еколошку свест и еколошки однос према свету у коме живимо.
       
      Говори се да је православни свет близу тачке подела после које ће повратак на старо бити немогућ. Сматрате ли да ће опредељење Српске цркве које сажето гласи „ни Цариград, ни Москва, већ канонски поредак“ бити одрживо у условима укрштања моћи и утицаја две древне и важне патријаршије какве су Московска и Васељенска?
       
      Мишљења сам да уверење о постојању тачке са које није могућ повратак у нормалан црквени живот не узима у обзир чињеницу да Црква није обична људска организација којом управљају различити интереси и на њу утичу претежно људски фактори, него је једна, света, саборна и апостолска, небоземна стварност.
      Православна култура даје апсолутни приоритет смислу постојања, принципу бити над принципом имати, принципу љубави над принципом успеха, човеку над профитом.
      За живот Цркве је од пресудне важности очување њеног канонског поретка, начина на који Црква живи и дела у свету. Имајући то на уму и у срцу, наша Црква се није опредељивала за било коју „страну“, московску или цариградску или било коју другу, него је остала заувек верна и опредељена за поштовање и сведочење тог поретка. Због тога, с вером у Бога, нећемо жалити труда да се, колико до нас стоји, васпостави нарушени канонски поредак, а две велике и значајне патријаршије, Цариградска и Московска, поврате евхаристијско јединство.
       
      После упокојења митрополита Амфилохија и вашег избора за патријарха СПЦ се нашла у ситуацији да су јој упражњене две изузетно значајне митрополитске катедре – на Цетињу и у Загребу? Када очекујете да буду изабрани нови митрополити и какве личности видите на њиховом челу?
       
      Уколико се не догоди нешто непредвиђено, браћа архијереји ће се на заседање Светог архијерејског сабора, на моју велику радост, окупити у мају. Све друге одлуке, укључујући и одређене тачке дневног реда, зависиће од самог Сабора.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На изненађење свих Месија је дошао не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје, поручио патријарх Порфирије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 25. априла 2021. године, на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду.
      - Господ Исус Христос није био очекивани месија који је велики војсковођа и владар, јер благодат Божја не мења свет споља, а Бог не жели робове и покорне себи људе. Господ Исус Христос иде победоносно и тријумфално кроз Галилеју ка Јудеји и пролази кроз Витанију. И кроз ту причу видимо да у животу Христовом ништа није случајно, а исто тако ни у нашим животима ништа није случајно, рекао је патријарх Порфирије, нагласивши да је у Витанији Господ вратио у живот Лазара који је већ четири дана био поробљен смрћу:
      - Христос је намерно сачекао четири дана док није дошао ка свом пријатељу који је већ био умро. Циљ тог чина био је у томе да се сви увере да је он заиста мртав да неко не би посумњао у тај чин. А Господњи плач над умрлим пријатељем потврда је нама да смрт није нешто што је природно, није нешто што нам је од Бога дато, поучио је патријарх Порфирије.
      - Прошавши кроз Витанију, Господ улази у Јерусалим где га дочекује мноштво народа. Дошли су сви у одушевљењу сматрајући да је то онај Месија којег су чекали. Али они су чекали великог војсковођу да покори све народе света. Очекивали су Месију као земаљског цара. Уз помоћ кога они треба да управљају светом. Међутим, на изненађење свих дошао је Месија не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје. На тај начин човек одговара на љубав која спасава читав свет и спасава све људе, али не насилно. Не тако што се спасење намеће, него тако што се оно љубављу и вером усваја, закључуо је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију саслуживали су јеромонах Сава (Бундало), јереј Арсен Миловановић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Радомир Врућинић, ипођакони Владимир Јелић и Његош Стикић, као и чтечеви Андреј Јелић и Павле Јовановић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од obi-wan,
      https://www.businessinsider.com/stolen-data-of-533-million-facebook-users-leaked-online-2021-4
      ...

      ...
      The personal data of over 500 million Facebook users has been posted online in a low-level hacking forum.
      The data includes phone numbers, full names, location, email address, and biographical information.
      Security researchers warn that the data could be used by hackers to impersonate people and commit fraud.
      A user in a low level hacking forum on Saturday published the phone numbers and personal data of hundreds of millions of Facebook users for free online.
      The exposed data includes personal information of over 533 million Facebook users from 106 countries, including over 32 million records on users in the US, 11 million on users in the UK, and 6 million on users in India. It includes their phone numbers, Facebook IDs, full names, locations, birthdates, bios, and — in some cases — email addresses.
      Insider reviewed a sample of the leaked data and verified several records by matching known Facebook users' phone numbers with the IDs listed in the data set. We also verified records by testing email addresses from the data set in Facebook's password reset feature, which can be used to partially reveal a user's phone number.
      A Facebook spokesperson told Insider that the data was scraped due to a vulnerability that the company patched in 2019.
      While a couple of years old, the leaked data could provide valuable information to cybercriminals who use people's personal information to impersonate them or scam them into handing over login credentials, according to Alon Gal, CTO of cybercrime intelligence firm Hudson Rock, who first discovered the entire trough of leaked data online on Saturday.
      "A database of that size containing the private information such as phone numbers of a lot of Facebook's users would certainly lead to bad actors taking advantage of the data to perform social engineering attacks [or] hacking attempts," Gal told Insider.
      Gal first discovered the leaked data in January when a user in the same hacking forum advertised an automated bot that could provide phone numbers for hundreds of millions of Facebook users in exchange for a price. Motherboard reported on that bot's existence at the time and verified that the data was legitimate.
      Now, the entire dataset has been posted on the hacking forum for free, making it widely available to anyone with rudimentary data skills.
      Insider attempted to reach the leaker through messaging app Telegram but did not get a response.
      This is not the first time that a huge number of Facebook users' phone numbers have been found exposed online. The vulnerability that was uncovered in 2019 allowed millions of people's phone numbers to be scraped from Facebook's servers in violation of its terms of service. Facebook said that vulnerability was patched in August 2019. 
      Facebook previously vowed to crack down on mass data-scraping after Cambridge Analytica scraped the data of 80 million users in violation of Facebook's terms of service to target voters with political ads in the 2016 election.
      Gal said that, from a security standpoint, there's not much Facebook can do to help users affected by the breach since their data is already out in the open — but he added that Facebook could notify users so they could remain vigilant for possible phishing schemes or fraud using their personal data.
      "Individuals signing up to a reputable company like Facebook are trusting them with their data and Facebook [is] supposed to treat the data with utmost respect," Gal said. "Users having their personal information leaked is a huge breach of trust and should be handled accordingly."
×
×
  • Креирај ново...