Jump to content
Логос

Епископ новосадски и бачки др Иринеј: О савесним пастирима и неодговорним портпаролима

Оцени ову тему

Recommended Posts

Импресиониран сам брзином којом је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Максим одговорио – за мање од једног дана – на мој коментар, насловљен „Опасни портпароли”, објављен 20. марта, а написан поводом његовог саопштења од 16. марта текуће године.

Нисам, међутим, нимало импресиониран ни садржајем његовог муњевитог одговора под насловом „О питањима пастирским и портпаролским” ни онтологијом без етике која из њега провирује, па ни тоном и маниром његовог „дискурса”. Да укратко објасним! Читав одговор је уствари свесна замена тезâ: на моје суштинске примедбе епископ Максим не одговара или одговара делимично и селективно, а притом игнорише моја запажања о могућим крајњим последицама његових ставова. Добар део мога текста представљају и њему упућена питања, не само реторичка већ и стварна, срачуната на разjaшњење како еклисиолошко-канонских претпоставки његовог приступа теми тако и неизбежних закључака који из таквог приступа произилазе. Он та питања заобилази. Ваљда са небопарних висина својих богословских прозрења сматра да и не заслужују неки осврт. А ако их и узме у обзир, доживљава их као напад на њега и на његову еклисиологију. Читав његов методолошки поступак бих описао једним – помало грубим, али упечатљивим – поређењем, чији нисам аутор већ сам га чуо од других: коњ је четвороножна животиња, а зебра је слична четвороножна животиња, па из ових премиса закључујемо да у свом „наративу” можемо да говоримо час о коњу час о зебри, како нам кад одговара. Или, да узмем мало достојанственији пример: човек је, по Платону, „двоножно живо биће без крила”, а представник једне врсте из породице најразвијенијих примата њему је сличан и сродан, како физиолошки тако и еволуционо (ако је веровати „јединој научној теорији”), па их, већ по потреби „дијалога”, можемо повремено подвести и под заједнички именитељ. Укратко, како за себе рече један рашчињени и распамећени лажни „ревнитељ Православља”: „Вољ’ ти Драган, вољ’ ти Антоније!” 


Његово Преосвештенство у свом одговору преузима улогу невине жртве: он, ето, у оквиру своје службе, а за добро своје Епархије, упућује пастирско писмо својим епархиотима, кад, не лези враже, неочекивано, незван и неизазван, ниоткуд искрсава неки портпарол и ненадлежно интервенише, пренебрегавајући чињеницу да Епархија западноамеричка има законитог архипастира у личности епископа Максима, а не у његовој личности или, могло би се рећи, у једној портпаролској индивидуи која још није доспела до пуног личносног начина постојања и делања. Оваква интерпретација би била умесна и исправна кад би заиста била израз – или бар одраз – чињеничног стања. То, нажалост, није случај: није речени портпарол прозвао и напао владику Максима због његове нормалне архипастирске делатности у месној Цркви којој предстоји у име Христово и „на месту Христовом” него је покушао да се брани од његових прозивки и напада. По владици Максиму, наиме, епископ бачки злоупотребљава портпаролско послушање (на које није сâм себе поставио него га је изабрао Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве), те час „тврди” да је наша Црква „прекинула општење” са једном Православном Црквом, а час „сугерише” да то треба да учини. Ако такво приказивање неке личности (или бар индивидуе, односно потенцијалне личности) и њеног делања није ноторна неистина и „онтологија без етике”, онда ваистину не знам шта јесте. 


Најзад, у погледу тона и манира у изражавању једне комплетне личности на адресу једне индивидуе која тек треба да еволуира у личност, навешћу да ја, најблажим могућим речником за који сам уопште способан, на самом почетку свог реаговања наглашавам да ми је намера да само укажем на „неке нетачности и погрешне поруке” саопштења од којега је све почело. Заузврат, Преосвећени аутор одговора мене чашћава изразима и синтагмама попут ових: „далеко од истине”, „видовити бачки епископ”, „немогућа мисаона акробатика”, „недобронамерно и апсолутно неосновано”, „неупућени бачки владика”, „маштовити владика Иринеј” који „врши учитавање”, износи „низ оптужби, клевета и инсинуација”, говори „прокрустовски” и „без иједног ваљаног аргумента” о стварима које слабо познаје, а још мање разуме,  приписује „неке сасвим друге намере”, „учитава непримерене конотације”, говори речником који „обилује ad hominem заједљивим провокацијама” и тако даље. Али на крају, и поред свега тога, а на срећу дотичног јада од портпарола, он, Епископ западно-амерички, смиреноумно и великодушно, такорећи кенотички, опрашта му, „као и много пута до сада”, и овај „жалосни (ис)пад”. На све ово имам само једну мисао: о теологијо, о духовности, о онтологијо, о истино-љубивости, о расудљивости и трезвености, како ти је име ако не Максим? Напомињем да овде не „учитавам” светог монаха Максима, Исповедника Православља из далеке прошлости, него нашег савременика и саплеменика, а свог сабрата и саслужитеља, епископа Максима, такође исповедника, али исповедника много тога и много чега. 


Проблем неопштења међу Православним Црквама, нажалост, постоји, и то не само између Фанара и Москве него и између Антиохије и Јерусалима, а на самој ивици је и питање општења између наше, Српске Православне, Цркве, и Румунске Православне Цркве, због сталног и све безобзирнијег упадања ове последње у канонски простор наше Цркве, у епархије тимочку и браничевску. Никакав портпарол не измишља тај проблем, а ниједан епископ, па ма то био и прогресивни епископ западноамерички, не може га превидети. Њега треба решавати саборно, свеправославно, а не на основу измишљених ексклузивних права и повластица само једне помесне Цркве, Цркве цариградске. Ево и последњег – бар засад – питања сабрату епископу Максиму у вези са преписком нас двојице: ко је канонски исправан српски епископ, он или ја, и то не са мога него са цариградскога становишта? Ево о чему се ради! После страшне „малоазијске катастрофе” и изгона свих православних Грка из турске државе двадесетих година прошлог века (осим оних у самом Цариграду, које су Турци насилним путем изгонили касније, у неколико таласâ), тадашњи васељенски патријарх Мелетије Метаксакис, иначе члан једне моћне слободнозидарске ложе, а неко време и патријарх александријски, и архиепископ атински, самоуверени „реформатор Православља” и организатор такозваног свеправославног конгреса у Цариграду 1923. године, „предобрасца” за исто толико „свеправославни” сабор на Криту у наше дане, виновник првог великог раскола у савременом Православљу услед његовог непромишљеног и самовољног увођења такозваног новог календара, претеча патријарха Вартоломеја по односу према сопственој многобројној и верној духовној деци, православним Русима, лансирао је дотад непостојећу теорију (у цариградским патријаршијским издањима из 1921. још је нема, како запажа Сергије Троицки) о наводном превасходству „Васељенскога Трона” над свим осталим аутокефалним Православним Црквама и о његовом ексклузивном праву на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене. Тада је формулисано савремено фанариотско тумачење смисла 28. канона Четвртог васељенског сабора, који се односи на јурисдикцију над „варварским областима”. То тумачење не прихвата нико, буквално нико, од релевантних савремених православних канониста у другим помесним Црквама, а нема га ни код најбољих византијских канониста, Аристина, Зонаре и Валсамона. Не мора по овој ствари мој млађи сабрат, епископ Максим, да верује мени, безначајном портпаролу, не мора ни добром старом Никодиму Милашу, не мора ни руско-
-српском канонисти Сергију Троицком, али, за име Бога, нека верује бар епископу Атанасију Јевтићу, преводиоцу и данас бесумње најбољем православном коментатору светих канона! 


Да се разумемо: нисам ја „антифанариот”, као што нисам ни „филофанариот” по сваку цену, што су ми иначе многи „учитавали” и „спочитавали”. Једноставно, верујем и знам да, колико год да нам је мио Платон (читај: Фанар или, још боље, наша Црква Мајка), милија нам је истина. Цариград ни по ком основу, па ни по слову и духу 28. халкидонског канона, нема никакво посебно право, а поготову нема искључиво право јурисдикције над такозваном православном дијаспором. Али Цариград, Константинопољ, Фанар, Истамбул – како већ ко воли – не само да упорно негује и развија теорију Метаксакиса, Атинагоре и прочих него ју је, на врло перфидан начин, применио на скорашњем Критском сабору. Та теорија, наиме, подразумева да једини прави и канонски епископи у дијаспори јесу њихови епископи, а сви остали, из било које јурисдикције, само су њихови викари или, ако им је то испод части, онда су, до даљњега, толерисани уљези, а не прави епархијски архијереји. У оквиру оваквих схватања, делегација Васељенскога Трона је на Критском сабору, једнострано и самовољно, кришом од свих, изменила титуле архијерејâ помесних Цркава у дијаспори: само њихови архијереји су епископи немачки, аустријски, француски и тако даље, а остали, из других помесних аутокефалних Цркава, јесу епископи непознатог идентитета и статуса, па их стога називају епископима „у Аустрији”, „у Немачкој”, „у Аргентини” и тако даље, дакле без титуле, без епархије. Тако су, без саборске расправе и одлуке, само представници Цариграда, Константинопоља, Фанара, Истамбула – како већ ко воли – означени као епископи ове или оне области, а сви други као гостујући епископи у овој или оној области. Тако је и наш епископ Максим означен као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији”, а не као пуноправни епархијски епископ западноамерички Српске Православне Цркве, али му то није било сметња да, за разлику од огромне већине присутних српских епископа, њих двадесет, стави свој потпис под документ по којем он сâм јесте само толерисани неканонски „епископ у Западној Америци”. У знак захвалности, он је убеђени – готово професионални – апологет фанариотских експеримената и црквено-нецрквених иницијатива. Аферим! По други пут питам и себе и друге: чега је, пре свега, заговорник и чији је гласноговорник – илити портпарол – Преосвештени велеучени господин Максим Васиљевић? 

 

Извор: Епархија бачка


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је одговор сасвим примерен, кратак, уравнотежен, да се бави само са неколико сегмената Максимових "искакања из шина", али и гратис безобразлука којим је зачинио последњи одговор. Драго ми је да Владика Иринеј није узео да му одговори per le rime, што веле Италијани (истим тоном и реч по реч). Могуће је да ће Епископ у Америци дати још материјала. 

Сигурно је да ће Максим имати прилике да у мају појасни своје ставове, а и 30-ог овог месеца у Дизелдорфу. Да схватимо и ми, пошто смо неуки у историји СПЦ, како је то Св. Сава "неканонски" добио аутокефалију.     

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Zoran Đurović рече

Мислим да је одговор сасвим примерен, кратак, уравнотежен, да се бави само са неколико сегмената Максимових "искакања из шина", али и гратис безобразлука којим је зачинио последњи одговор. Драго ми је да Владика Иринеј није узео да му одговори per le rime, што веле Италијани (истим тоном и реч по реч). Могуће је да ће Епископ у Америци дати још материјала. 

Сигурно је да ће Максим имати прилике да у мају појасни своје ставове, а и 30-ог овог месеца у Дизелдорфу. Да схватимо и ми, пошто смо неуки у историји СПЦ, како је то Св. Сава "неканонски" добио аутокефалију.     

Хех, тон је примерен, ипак је ово бачки! :buba: 

Noblesse oblige! 

Он кад дише остали ћуте па зато и даље не знам шта ово би Еп. Максиму.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Занимљиво ми је, што сам одмах и приметио, а на оној теми где смо се ћерали са г. др Милојков одмах поменуо, пар ствари између којих ме не изненадила брзина Еп. Максима као и сам наслов текста у коме испада да себе сматра пастиром а Еп. Иринеја портпаролом.

Обе ствари је одмах приметио и бачки. Наслов одговора показује да је разумео Еп. Максима у потпуности а одмах се зачудио и његовом брзином. 

Сјајан као и увек! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Zoran Đurović рече

Да схватимо и ми, пошто смо неуки у историји СПЦ, како је то Св. Сава "неканонски" добио аутокефалију.     

Где је то речено? Можеш ли да поставиш тај текст?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Поуке.орг инфо рече

Где је то речено? Можеш ли директно? 

То је у оном првом интервјуу објављеном на Теологија нет.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Zoran Đurović рече

То је у оном првом интервјуу објављеном на Теологија нет.

Дај молим те тај део текста, да се тачно види шта је написао...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Поуке.орг инфо рече

Где је то речено? Можеш ли директно? 

Пре неколико са мном а сада и о. Зорану пишете per tu, због чега не смемо да знамо ко нам се обраћа? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Леон Професионалац рече

Пре неколико са мном а сада и о. Зорану пишете per tu, због чега не смемо да знамо ко нам се обраћа? 

То није тема... А питам о. Зорана, ко год да сам...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Поуке.орг инфо рече

Где је то речено? Можеш ли директно? 

"Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина".

Овде испада да имамо такозвану, а не праву аутокефалију (зато Максим ставља под наводнике реч аутокефалија), а чин је неканонски. И пошто је чин неканонски, онда је ова наша квази-аутокефалија. Није ово никакав сламнати човек, како би рекао Милојков, него ипсисима верба епископа у Америци. 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

"Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина".

Овде испада да имамо такозвану, а не праву аутокефалију (зато Максим ставља под наводнике реч аутокефалија), а чин је неканонски. И пошто је чин неканонски, онда је ова наша квази-аутокефалија. Није ово никакав сламнати човек, како би рекао Милојков, него ипсисима верба епископа у Америци. 
 

Хвала на тексту о. Зоране

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Поуке.орг инфо рече

То није тема... А питам о. Зорана, ко год да сам...

Исто тако сам и ја Вас питао. Као и Ви њега. 

Хвала Вам на одговору! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Леон Професионалац рече

Исто тако сам и ја Вас питао. Као и Ви њега. 

Хвала Вам на одговору! 

Нема потребе, мислим, да персирамо, сем ако не инсистираш на томе... а можемо да се вратимо на тему.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Поуке.орг инфо рече

Нема потребе, мислим, да персирамо, сем ако не инсистираш на томе... а можемо да се вратимо на тему.

Наравно, нема потребе да Ви мени персирате сада када остварисмо неки контакт. :skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије узео је учешће у централној прослави Патрона Епархије осечкопољске и барањске, уприличеној 19. октобра 2019. године у Саборном храму у Вуковару, где је светом архијерејском Литургијом началствовао Епископ врањски г. Пахомије.      Саслуживали су, поред владике Исихија, Преосвећена господа епископи славонски Јован и осечкопољски и барањски Херувим, јеромонах Харитон, сабрат Светоархангелског манастиру у Ковиљу, протопрезвитери Владан Симић, секретар Епископа бачког, и Милош Стојановић, секретар Црквене општине новосадске, протођакон Горан Ботошки, као и монаштво и свештенство из других епархија Српске Православне Цркве.   После свете Литургије уприличен је културно-уметнички програм.   У оквиру прославе Патрона Епархије осечкопољске и барањске, великог јубилеја – осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и 630 година од Косовске битке, синоћ је уприличена свечана академија у Саборном храму у Вуковару.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије присуствовао је, 18. октобра 2019. године, свечаној академији у Саборном храму у Вуковару, у Епархији осечкопољској и барањској.     Академија је уприличена поводом прослављања великог јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Поред домаћина сабрања – Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима, свечаности су присуствовали и Преосвећена господа епископи: врањски Пахомије и ремезијански Стефан. Празнично славље су увеличали и еминентни представници друштвеног и јавног живота заједнице на простору Епархије осечкопољске и барањске.   На почетку академије присутнима се обратио владика Херувим, а потом је изведен пригодан културно-уметнички програм.    Света архијерејска Литургија ће бити служена 19. октобра у Саборном храму у Вуковару, са почетком у 9 часова.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      У организацији Министарства културе и информисања, Народне библиотеке Србије и издавачке установе Платонеум, фототипско издање Београдског паримејника – српског средњовековног кодекса из прве четвртине 13. века – представљено је у четвртак, 17. октобра 2019. године, у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару.    
        О овом значајном делу говорили су: Његово Преосвештенство Eпископ бачки г. Иринеј, г. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Србије, г. Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, и г. Владан Тријић, уредник издања.   Истакавши да је у питању један од најстаријих али и најлепших паримејника, владика Иринеј је изразио радост због објављивања фототипског издања ове књиге у оквиру прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве.   У организацији Министарства културе и информисања, Народне библиотеке Србије и издавачке установе Платонеум, фототипско издање Београдског паримејника – српског средњовековног кодекса из прве четвртине 13. века – представљено је у четвртак, 17. октобра 2019. године, у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару.   О овом значајном делу говорили су: Његово Преосвештенство Eпископ бачки г. Иринеј, г. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Србије, г. Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, и г. Владан Тријић, уредник издања.     Истакавши да је у питању један од најстаријих али и најлепших паримејника, владика Иринеј је изразио радост због објављивања фототипског издања ове књиге у оквиру прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...