Jump to content
Милан Ракић

Наташа Пејин: Понижење Србије у Српском културном центру у Паризу - без мене !

Оцени ову тему

Recommended Posts

Цитат
  • Згрожен, згранут, шокиран и осрамоћен – речи су које је највећи живи српски сликар Влада Величковић у једном даху поређао, осликавајући сопствене емоције поводом невероватног догађаја под кровом KИЦ-а у Паризу.
  • То што се догодило, то је незамисливо и неприхватљиво. Питам се ко је налогодавац те одвратне цензорске акције? И све то да се не би повредили војни аташеи земаља које су нас засипале бомбама, убијале децу, тровале осиромашеним уранијумом! Да ми њих поштедимо да се сувише не узбуде! Срамота! Осећам се веома тужно и осакаћено – каже у изјави за „Вести“ чувени сликар и најпознатији српски уметник са адресом у Паризу.

И Биљана Вилимон не крије да је запањена.

  • Зашто би слике неког вређале!? То нису наручене слике, већ аутентичне, настале у време бомбардовања. Ништа није фризирано, радила сам их у мом својеврсном Бермудском троуглу, на потезу између зграде Владе, Генералштаба и Немањине 9. Kров зграде у којој живим био је сав избушен од гелера. Ту страхоту никада не можете да заборавите. Није ми јасно зашто се ми у сопственој кући повијамо, не показујемо ни зрнце самопоштовања. Уосталом, шта ће војни аташеи у Kултурном центру, зар амбасада нема своју резиденцију за такву врсту скупа?! – пита се сликарка, уз констатацију да смо „ми сами себи највећи непријатељи“.

https://www.srbijadanas.net/odjeci-skandala-u-parizu-okupacija-pa-kapitulacija/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Avocado рече

Fora je da se družiš sa njima, ideš tamo da živiš i radiš, trguješ sa njima, kumiš i moliš da otvaraju ovde fabrike, daješ sve od sebe da uđeš u uniju sa njima, imaš zajedničke vojne vežbe sa njima, održavaš prisne diplomatske odnose, napraviš kulturne centre u njihovim prestonicama, ugošćavaš ih... i onda im saspeš sve u lice slikom sa kukastim krstom na nekom diplomatskom prijemu i tako im jasno pokažeš gde im je mesto... nije to uopšte šizofreno, samo ti se čini...   ;)

I kako je onda trebalo npr. kad su uoči Vidovdana 2006. godine, pripadnici 555. lovačkog skvadrona USAF posetili aerodrom Batajnica?

Da podsetim da ruševine na batajničkom aerodromu stoje i dan danas i nije sve obnovljeno.

A 2006. godine je stanje bilo još gore glede toga. 

A 31. operativna grupa u čijem je sastavu pomenuti skvdaron je bila i te kako angažovana tokom operacije "Zajednička sila".

Jel trebalo možda ruševine prekriti nekim platnima e da letače iz američanske delegacije ne povredi pogled na devastirane hangare i ruševine. Možda su im ostali u lepšem sećanju trenutak pre no što će ih srušiti.

Bivši američanski vojni ataše, ppuk Džon Kapelo, inače pilot, baš je raja od čoveka. Spreman i za neformalna druženja, voli pojesti i popiti. Kad je dolazio u Komandu RV u Zemunu, nije se mogla sakriti ruševna zgrada. Il da ga nismo ni zvali uopšte. Ili na izložbe sa tematikom NATO agresije. Dolazio je. Možda zato što je dobar čovek... Il u Muzej kad je išao, niko nije sklanjao eksponate sa tematikom 99-te. 

Šta misliš, hipotetički. Dođe u zvaničnu posetu našem RV, komandant američkog. Dejvid Goldfejn. General sa 4 zvezdice. Pre 20 godina je bio kao i Kapelo. Potpukovnik. I bio je komandir eskadrile 555., ove sa početka priče. I roknut je maja 1999. godine nad Sremom. Srušio se na Cer. U Nakučane. 

I izrazi Goldfejn želju da poseti MJV.  Koji kakav god da je, zbog bede i gologuzije koja smo, po sadržajnosti i bogatstvu eksponata, jedan je od boljih sveckih zrakoplovnih muzeja. A tamo među eksponatima i rep i poklopac kabine Goldfejnovog F-16. I delovi motora i proče. Da li treba to skloniti, da ga kao domaćini ne dovedemo u neprijatnu situaciju?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Никада, али никада ми неће бити јасна та аутоцензура коју смо сами себи наметнули...

"Бој се овна, бој се говна, па кад ћу живети?", давно рече Меша

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Милан Ракић рече

I kako je onda trebalo npr. kad su uoči Vidovdana 2006. godine, pripadnici 555. lovačkog skvadrona USAF posetili aerodrom Batajnica?

Da podsetim da ruševine na batajničkom aerodromu stoje i dan danas i nije sve obnovljeno.

A 2006. godine je stanje bilo još gore glede toga. 

A 31. operativna grupa u čijem je sastavu pomenuti skvdaron je bila i te kako angažovana tokom operacije "Zajednička sila".

Jel trebalo možda ruševine prekriti nekim platnima e da letače iz američanske delegacije ne povredi pogled na devastirane hangare i ruševine. Možda su im ostali u lepšem sećanju trenutak pre no što će ih srušiti.

Bivši američanski vojni ataše, ppuk Džon Kapelo, inače pilot, baš je raja od čoveka. Spreman i za neformalna druženja, voli pojesti i popiti. Kad je dolazio u Komandu RV u Zemunu, nije se mogla sakriti ruševna zgrada. Il da ga nismo ni zvali uopšte. Ili na izložbe sa tematikom NATO agresije. Dolazio je. Možda zato što je dobar čovek... Il u Muzej kad je išao, niko nije sklanjao eksponate sa tematikom 99-te. 

Šta misliš, hipotetički. Dođe u zvaničnu posetu našem RV, komandant američkog. Dejvid Goldfejn. General sa 4 zvezdice. Pre 20 godina je bio kao i Kapelo. Potpukovnik. I bio je komandir eskadrile 555., ove sa početka priče. I roknut je maja 1999. godine nad Sremom. Srušio se na Cer. U Nakučane. 

I izrazi Goldfejn želju da poseti MJV.  Koji kakav god da je, zbog bede i gologuzije koja smo, po sadržajnosti i bogatstvu eksponata, jedan je od boljih sveckih zrakoplovnih muzeja. A tamo među eksponatima i rep i poklopac kabine Goldfejnovog F-16. I delovi motora i proče. Da li treba to skloniti, da ga kao domaćini ne dovedemo u neprijatnu situaciju?

Ne treba... već sam više puta ponovio da uopšte ne bi bilo sporno i da ih je neko pozvao na pomenutu izložbu... ako ih zoveš da to vide, i oni dođu, to je već njihova stvar... ali nisu pozvani na to, nego na neki prijem.

Adekvatno poređenje bi bilo da pozovu Goldfejna na nešto sasvim drugo, npr. da razmene iskustva o borbi protiv terorizma i on dođe na taj sastanak, a ovi u konferencijskoj sali okačili po zidovima slike njegovog oborenog F-16... (ili slike na kojima stoji kukasti krst pored natpisa NATO)... to bi bilo potpuno neprimereno ponašanje prema gostu...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

За цео скандал су искључиво и само одговорни људи из наше амбасаде и КЦ у Фр. Ако су већ толики дилетанти да не знају која је изложба у току у њиховом КЦ у земљи у којој су дипломатски представници, могли су да пријем и коктел помере да буде после изложбе. Или да га одрже негде другде (ваљда у граду од 10 милиона људи има још неко место где то може да се одржи?). Или да га откажу, чисто сумњам да ће било ко са обе стране да пати што неки коктел парти није одржан. Али не, забрљали смо па ајд сад на брзину да склонимо све слике да се неке њушке не увреде и то два дана после 20-годишњице бомбардовања.

Да ове екипе нема, требало би их измислити...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Juanito рече

У случају држава и немаш баш опцију да не сарађујеш уопште (тј. имаш, ако ћеш да постанеш Венецуела или нешто слично), имаш само мањи или већи маневарски простор. 

Друго, ти овде ником не говориш да је говно и не вређаш га лично. Више је као да је твој клијент пребио скоро на смрт своју жену плавушу, па ти онда шаљеш кући колегиницу плавушу сваки пут кад овај долази, да се случајно не подсети шта је урадио. И при том је његова жена твоја сестра. 

Opet, moram da napomenem da takvog klijenta ne bih nikad zastupao i tu je opet ključ onoga što pričam i šizofrenosti ovih parcijalnih napada patriJotizma gde je kao problem ako se sklone slike na kojima stoji kukasti krst pored naziva vojne organizacije sa kojom naša država organizuje zajedničke vojne vežbe... i organizacije u koju bi nas naši političari učlanili u roku od odmah, samo kad time ne bismo pokvarili odnose sa Rusima...

Imamo opciju da ne sarađujemo sa NATO paktom i da ne razgovaramo i ne zovemo na diplomatske prijeme ni jednog vojnog atašea iz te organizacije.

Ali hajde i da zamislimo da zastupam takvog klijenta, koliko god to šizofreno bilo... adekvatniji primer za ovo što se desilo u Parizu je da skinem sa zidova svoje kancelarije fotografije svoje prebijene sestre onda kada ga pozovem na poslovni sastanak u toj kancelariji... mada je prilično bizarno i da u kancelariji kačim te slike i kad on ne dolazi, ako ga već zastupam... 

Potpuno je šizofreno da ti ne smeta što naše diplomate zovu nekog vojnog atašea na prijem da ga ugoste, ali ti smeta što vode računa o tome da se na tom prijemu ne oseća neprijatno jer njegovu organizaciju označavaš kukastim krstom... ako je ovo drugo sporno, onda je prvo sporno još više...

Tu ste nedosledni... kao što već rekoh, nekog koga ne mogu da ispoštujem, neću ni da zovem u goste... nekog koga hoću da zovem u goste, moram da poštujem... its as simple as that...

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iako sam po stavovima nacionalista (i to najveci na svet' ... :2hf007n:), sta znam, deluje stvarno pomali nekulturno da pozivas nekog u goste i onda ga na neki nacin, kroz neke druge postupke izvredjas,.... ne ide' bas to tako', kako kaze nas narod. (ili, toliki grad i toliko vremena na raspolaganju i ovi nasi nasli bas sada da pozovu u ljude u goste, ludilo... :0426_feel:)

Ali, problem je sto mi sami sebi skacemo u stomak, mislim, ono sklanjamo slike divljackog bombardovanja da ih kao ne bi nekako uvredili, a ovamo pravimo vezbe sa onima koji su nas i bombardovali, dovodimo ih u skole (Nis) da nesto kao pricaju o miru i ljubavi (svasta)....

Plasim se, da ce za sledecin nekoliko decenija, bombardovanje i divljacka nato agresija da bude predstavljani medijski nasoj sveukupnoj  svesti tek kao neki incident, kao sto se desava sada sa logorom smrti Jasenovac da je danas sveden i minimiziran medijski iako je  mesto stravicnog i masovnog zlocina (secam se kada sam isao na eskurziju kao skolarac jos u socijalisickoj Jugoslaviji, svasta smo tamo videli kao deo istorije ovog logora i mogli smo  kao deca da osetimo koje je to zlo bilo i kolika je mrznja bila prema Srbima od tog ustaskog pokreta).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Avocado рече

Potpuno je šizofreno da ti ne smeta što naše diplomate zovu nekog vojnog atašea na prijem da ga ugoste, ali ti smeta što vode računa o tome da se na tom prijemu ne oseća neprijatno jer njegovu organizaciju označavaš kukastim krstom... ako je ovo drugo sporno, onda je prvo sporno još više...

 Tu ste nedosledni... kao što već rekoh, nekog koga ne mogu da ispoštujem, neću ni da zovem u goste... nekog koga hoću da zovem u goste, moram da poštujem... its as simple as that...

Па и није шизофрено јер свет није црно бео. Најпре, можда тог аташеа искрено поштујем као човека. Можда је он ОК лик који је у заблуди, као што већином и јесте случај са свима осим са онима на самом врху који све знају и који су све радили свесно. Сасвим сигурно су гомила тих људи или у заблуди или су само радили свој посао. Ево, онај Амер, пилот невидљивог и наш пекар који га је ономад оборио су се срели људски, како доликује. То не значи да овај наш не мисли да је бомбардовање било злочин нити да пилот невидљивог није био на погрешној страни од добра у том тренунку. Мени је овде проблем то што су ти западњаци ужасно арогантни и никада не желе да признају своје грешке и своје злочине, нити да се погледају у огледало. По целом свету вазда нешто пљуцкају одозго, а на свој смрад упорно запушавају нос. Само су они праведни, само су они демократе, само су они расадник слобода... И сад неко тој ароганцији још мора и да подилази самоцензуром. Не брате, можда ја тог неког западњака искрено ценим због других особина, ал ако је у случају бомбардовања лицемер, рећи ћу му то отворено. Његов је избор да ли ће да се наљути или неће, не мој. Ја га нећу мимо тога вређати и ниподаштавати као човека. Једино се слажем да бих му лично то говорио кад год се видимо, а не само једном годишње јер у том случају нешто заиста није у реду и са мном.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 53 минута, Juanito рече

Па и није шизофрено јер свет није црно бео.

Za razliku od onih slika sa izložbe... 

Цитат

Ево, онај Амер, пилот невидљивог и наш пекар који га је ономад оборио су се срели људски, како доликује.

Jesu... ljudski, kako dolikuje... nit je Amer nosio majcu na kojoj piše Serbs = butchers of Balkan ili nešto slično, niti je ovaj naš nosio majcu na kojoj stoje kukasti krstovi uz Nato... ne znam šta im bi... čudni neki ljudi da se tako sastaju bez ovih poruka, uz samocenzuru...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Склањати слике Владе Величковића да се не би увредио неки НАТО фићфирић је невероватан али сјајан пример нашег самопорицања... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када се све наместило као што се наместило да их позову  у тај и тај дан када нису смели и на то и то место  на које исто  нису смели....па како у Бога нема случајности , а то што је организација заказала наравно да није случајно. Истина не може да вређа, одакле вам то да би их увредили, као да они не знају ко су и шта су  :ani_biggrin: па забога то је само уметнички приказ  догађаја , а они ако су поштени  и склони истинољубљу ....итд,итд. 

Оно што мене интересује у целој причи је шта би свако од нас понаособ урадио да је био на месту дотичне која по некима и није за то мест...ја јој лично  скидам капу. (жена је послушала савест и сачувала образ ) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Рапсоди рече

Када се све наместило као што се наместило да их позову  у тај и тај дан када нису смели и на то и то место  на које исто  нису смели....па како у Бога нема случајности , а то што је организација заказала наравно да није случајно. Истина не може да вређа, одакле вам то да би их увредили, као да они не знају ко су и шта су  :ani_biggrin: па забога то је само уметнички приказ  догађаја , а они ако су поштени  и склони истинољубљу ....итд,итд. 

Оно што мене интересује у целој причи је шта би свако од нас понаособ урадио да је био на месту дотичне која по некима и није за то мест...ја јој лично  скидам капу. (жена је послушала савест и сачувала образ ) 

 

Naravno da nije slučajno. Ako neko razume.

Kao što su sklonili sliku Vlade Veličkovića o stradanju Srba zbog nekakvog banalnog koktela, ova ekipa tako će skloniti Gračanicu u Veliku Albaniju a da trepnuti neće. To je taj sistem vrednosti koji briše sve što jesmo. Kafanska džiberska Srbija.

A ti promeni Francuzu prozor na zgradi pa ćeš da vidiš...

Setite se sta je rekao o. Sava...njemu su šokirani zvaničnici iz Brisela rekli da se tamo nije ni potegnulo pitanje srpskih svetinja na KiM. Njega to ne zanima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево шта Величковић, као слободоуман уметник, вели на ово наше понижење:

"To što se dogodilo apsolutno je užasan gest, da se mi i ovog puta ponižavamo, zaboravljamo u znak sentimentalnosti i osećanja grupe vojnih atašea koji bi, da izložba nije sklonjena, bili u prilici da vide šta su uradili", rekao je Veličković.

Ovo je, dodao je, "gest neodmerene cenzure jer je to bila prilika da oni koji su nas bombardovali vide sav užas koji je njihov pohod ostavio - žrtve, poginule, decu koja su stradala, porušene domove, fabrike, puteve... Pogotovo što niko nije, niti će ikada odgovarati za to", rekao je Veličković.

Istakao je i da ne razume zašto je "povučena i diskretno prikazana dokumentacija Istorijskog muzeja iza koga stoji država Srbija".

U međuvremenu su slike Vladimira Veličkovića i Biljane Vilimon, koje su, kako je objavljeno, skinute zbog posete oficira NATO-a, vraćene na zidove izložbenog prostora.''

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овако испада да су НАТО официри секаперсе који би се љутнули кад би уочили да су њихове колатерале штете жива деца и недужни народ, а не ликови из видео игрица...

Западном надобудном официру баш треба, за његово добро, да се суочи са злом, које су у њихово име, починили њихови претходници...    

Јер, нажалост, ово није од јуче, још одавно, православни Словени за Запад су неважне жртве...

Овде је реч о расизму Запада? на који смо ми пристали... нећете нћи у „Енциклопедији Британики“? 

Је ли оно генерал Кларк и говорио у време агресије: Слободно бомбардујте Србе, ионако имају слабо памћење”

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Државно-верско посланство Републике Србије отпутовало је 21. октобра 2019. године у Инденезију где ће наредних дана бити одржан четврти билатерални међурелигијски дијалог Србије и Индонезије.     У државно-верском посланству Републике Србије, поред представника Министарства правде, Министарства спољних послова Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницамa, као и представника традицоналних цркава и верских заједница, налазе се и Преосвећени Епископ мохачки г. Исихије и протођакон Даман Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије.   Чланови посланства су: Мирко Чикириз, државни секретар Министарству правде Републике Србије, шеф делегације; др Марко Николић, помоћник директора у Сектору за сарадњу с црквама и верским заједницама, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницамa, заменик шефа делегације и координатор Четвртог билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије; др Ферид Булић, помоћник директора у Сектору за међуверски дијалог, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницама; Tатјана Цонић, амбасадор и помоћник министра за билатералну сарадњу у Министарству спољних послова Републике Србије; Слободан Маринковић, амбасадор Републике Србије у Републици Индонезији; Исихије Рогић, Српски православни Епископ мохачки; проф. др Абдулах еф. Нуман, заменик реису-л-улеме Ријасетa Исламске заједнице Србије и муфтија србијански; монсињор мр Александар Ковачевић, генерални викар Београдске надбискупије; Мустафа eф. Јусуфспахић, муфтија београдски и војни; Бела Халас, епископ Реформатске хришћанске цркве; протођакон др Дамјан Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије; Виктор Цветковић, делатник Каритаса; Јована Раковић, саветник за међуверски дијалог, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      „А кад виде Он народ многи попе се на гору и седе. И приступише му ученици његови. И отворивши уста своја учаше их говорећи... Ви сте светлост свету не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима“. (Мт. 1, 1-2, 14-16).     Заиста зачуле су се ове речи Светога Јеванђеља и засијала је јутарња светлост у васкрсни дан недељу и запевала се песма и обасјала нас је Литургијска радост на гори изнад села Горњи Степош када се сабрао верни народ око свога Владике Давида у недељу 20.  октобра. Први пут од кад је храм Свете Петке сазидан и од кад се народ окупља у њему служена је Света Литургија којом је началствовао Владика Давид.    На месту са ког се пружа поглед на Наупаре и Буковицу и са кога се Јастребац види као на длану стоји овај храм попут града на гори. У овом маленом храму сабрао се верни народ на Свете мученике Сергија и Вакха  око свога Преосвећеног Епископа коме су саслуживали архијерејски намесник крушевачки протојереј ставрофор Будимир Којић, јереј Стефан Поповић протођакон Андрија Јелић а чтецирао вероучитељ Марко Цветковић и теолог Марко Живанчевић, уз појање вероучитеља Милана Вешковца и верног народа. Владика Давид  поучио је у беседи свој народ обративши им се очинским речима храбрења да издрже на крстном путу којим наш народ корача.     По Светој Литургији припремљена је трудом црквеног одбора трпеза љубави за све присутне на којој се продужио разговор о овоме храму и месту у коме се налази, а помало се и запевало јер се радост не да сакрити као ни светлост. Потом је Владика Давид праћен неколицином мештана и свештеника обишао место за изградњу новог храма у Горњем Степошу где се раговарало о радовима који предстоје.     Извор: Епархија крушевачка
    • Од Логос,
      На празник Светих мученика Сргија и Вакха, а у 18. недељу по Духовима, у Храму Светог Јована Владимира служена је Света литургија. Началствовао је јереј Младен Томовић, а саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Љубомир Јовановић. За пјевницом су одговарали Дејан Томовић и Маја Томић.       Након прочитаног зачала из Јеванђеља отац Младен се обратио вјерном народу истичући да је човјек, створен по лику и подобију Божијем, дужан да тај лик Божији у себи сачува до краја свог живота.   „А чувамо га тако што ћемо чинити добра дјела, што ћемо се молити Господу и сачувати тај лик, и ући у Царство Божије. Добра дјела без Господа, морамо знати, не можемо никако чинити. Без помоћи Божије, без Његове благодати, ми сами својим моћима не можемо ни један корак учинити, а камоли добра дјела.“   Да је то тако говори нам и данашња јеванђељска прича када је Господ рекао Симону Петру, након што је ушао у његову лађу и приповиједао народу Јеванђеље, да у дубину баци своје мреже и да ће уловити доста рибе. Симон је, иако је сву ноћ са друговима узалуд покушавао да улови рибу, послушао Господа и уловили толико рибе да су двије лађе напунили.   „Ово нам говори да без помоћи Божије, без благослова Божијега, без благодати Његове ништа не можемо урадити и учинити. Узалуд наш неки труд, јер ако нема Господа који нам помаже, не можемо заиста урадити ништа добро. Зато увијек треба да имамо то на памети када учинимо неко добро дјело, да се тиме не гордимо и да то нама не буде на гордост, која је први гријех и од кога сви други гријехови долазе, него да увијек имамо на памети да нам Господ у томе помаже и да је то Божије дјело. Да Бог у нама и благодат Његова то чини.“   Само таквим размишљањем сачуваћемо се од гордости и избјећи замке ђавоље које он нам причињава и преко помисли и преко људи. И тако ћемо се спасити, поучио је отац Младен.    Подсјетивши да данас наша Света црква слави и Свете мученике Сергија и Вакха, који су страдали почетком четвртога вијека у данашњој Сирији, свештеник Младен Томовић је нагласио да наша Црква и наш народ имају велико поштовање за ове Божије угоднике.   „Има више Цркава посвећених Светом Сергеју и Вакху. У нашем народу се и славе Свети мученици Сергије и Вакх као крсна слава. Познат као Срђевдан, како наш народ зове овај свети празник и ове Свете мученике. Нека би Господ дао да њиховим молитвама и нама подари живот вјечни. Нека би дао да и ми сачувамо себе, сачувамо свој лик, тј. лик Божији у себи, и тако уђемо у царство Оца и Сина и Светога Духа. Амин“, казао је у свом пастирском слову јереј Младен Томовић    Вјерници који су постили, који ништа нису јели ни пили од поноћи, и који, како је нагласио отац Младен, у миру живе са свима, приступили су и причестили се Светим тајнама Господњим. Сабрање је, као и обично, настављену у крипти храма.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве 10. октобра 2019. године у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару отворена је изложба фотографија под називом Православље.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Изложба фотографија Православље која промовише и афирмише православну веру у многоструким видовима и облицима, уприличена је поводом прославе осам векова од стицања аутокефалности наше свете Цркве. Фотографија је у много чему заменила писану реч. Информација коју она носи говори са више прецизности и на аутентичан начин о људима, местима, догађајима, ауторским преокупацијама.   У Организационом одбору за јединствену изложбу уметничких фотографија коју додајемо као још један бисер Православља и обележавања јубилеја наше Цркве су господа Бранислав Бркић, Мирослав Предојевић и Влада Милинковић. Покровитељ изложбе и организатор је Фото савез Србије.   На конкурсу је учествовало 89 аутора који су послали укупно 771 фотографију. За излагање је одабрано 118 радова од 51 аутора. Према правилнику Фото савеза Србије изложба има Први ранг. Жири у саставу: ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић, Жељко Ђурић и Хаџи Миодраг Миладиновић, једногласно је донео одлуку о нарађеним и похваљеним ауторима.   Ђакон Драган С. Танасијевић, (МФФСС и Истакнути уметник УЛУПУДС), званични светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве и председник жирија, отворио је изложбу.   „Пажљиво жирирана, изложба има једну широку лепезу фотографија које задиру у скоро све сегменте православног деловања, како архирејеја, јереја и монаха, тако и верног народа који активно учествује у животу своје Цркве. Пред посматрачем се нижу догађаји који, забележени фото камером постају вредни и непролазни документи. Купола неке цркве, поклоници, прослава Богојављења и пливање за часни крст – омиљена тема фотографа. Затим крсне славе – ломљење славских колача, прославе највећих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић, литије како оне по Светој Гори – омиљеном месту за фото-тражитеље, тако и оне које се врше широм православних земаља. Ту су и чувене руске куполе, руска зима и слично. Опет и опет чудесни ликови стараца са Свете Горе, антологијски портрети патријарха Павла из трамваја и његових шетњи по Београду, и опет монаси и монахиње и тако у недоглед, слике су које се памте а које краси ова јединствена и непроцењива изложба,“ пише у каталогу протојереј Жељко Р. Ђурић (МФФСС, ЕФИАП).   Првонаграђени аутори за колекцију фотографија   Прва награда   Алекса Трбовић МФ Самостални аутор Црвена купола, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Одсјај православља, Храм Светог Саве, Београд, 2006. Ходочашће, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Богојављење, Ада Циганлија, 2004. Примљена Данилова слава, црква Светог Саве, Бостон, САД, 2017.   Друга награда за колекцију   Момчило В. Вуковић - Самостални аутор, Ноћ пред Ускрс 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 1, Хиландар, 2002. Одраз у води 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 4, Хиландар, 2002.   Трећа награда за колекцију :   Аутор Зоран Пургер МФ ФKK Параћин, Монах Јоанис, Kолитсу, Света Гора, 1995. Монах Данило, Kаруља, Света Гора, 2006. Литија 1, Ивирон, Света Гора, 2004. Литија 2, Света Гора, 2004. Сахрана, Света Гора, 1974.   Похвале  за колекцију фотографија   Имре Сабо МФ самостални аутор -  На прелазу, Београд, 1998. У трамвају, Београд, 1998.; Мост, Београд, 1998.; Салутирање, Београд, 2014.   Иштван Вираг KМФ ФKВK ,,Рада Kрстић”, Сомбор: Kрстови, Манастир Пустиња, 2013 Православна црква Boteau 03, Румунија 2018.   Милорад Милићевић ФА1 ФK “Лесковац”, Лесковац Руски манастир, Света Гора, 2009.  Монаси, Света Гора, 2006.; Литургија, Kаково, 2009.   Првонаграђени аутори за фотографију   Прва награда   Саша Kнежић - УФKK Бањалука, За крст часни, Бањалука, 2013.  - за фотографију Манастир Гомионица, Kмећани, 2016.   Друга награда   Лазар Лековић KМФ Самостални аутор Ноћна служба, Румунија, 2008.  - за фотографију Дрводеља, Рогљево, 2009. Отац Давид, Београд, 2009. Отац Јустин, Румунија, 2008. Примљена Отац Симон, Црна Гора, 2008.   Зоран Петровић - Самостални аутор Молитва, Kрагујевац 2002.  -  за фотографију Маково поље, Kрагујевац, 2013.  Труд, Kрагујевац,   Трећа награда   Јан Вало ФА1 Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад Животни круг, Гружа, Манастир Kаменац, 2018. - за фотографију Ритам, Нови Сад, 2014. Три крста, Бајина Башта, Манастир Жича, 2017.   Милан Марковић МФ ФKK “Ваљево”, Ваљево Три паора, Сефкерин, 2014. - за фотографију На празничној служби, Сефкерин, 2012    Александар Јовановић ФА1 ФK “Ваљево”, Ваљево Богојављење, Градац, Ваљево, 2017. III награда за фотографију Богојављење 7664, Ваљево, 2017.   Похвале за фотографију   Мирослав Јеремић МФ ФKK “Ваљево”; Ваљево, Мирослав Предојевић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Горан Бендеља ФА1 Фото група “Ф5,6”, Београд; Бранислав Бркић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Александар Буђевац ФА1 ФK “Kрагујевац”,; Бранка Вучићевић Вучковић ФА2 ФKK “Чачак”; Пјер Грујичић - ФK “Београд“; Јован Ђикић - ФKВK “Рада Kрстић”, Сомбор; Роман Ђурић KМФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Аница Жупунски ФА1 Фото кино и видео савез Војводине; Едо Иглич KМФ ФK “Београд”; Пантелија Илић ФА1 Шабачка фотографска задруга; Мирјана Јовановић ФА1 ФK “Ваљево“; Снежана Лерх - Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад;  Весна Мамула ФА1 ФKK “Ваљево”; из Београда: Јелица Милентијевић - ФK “Београд”,  Виолета Милутиновић ФА1 ФK “Београд” и  Павловић KМФ ФР Арт Натура Арт; из Чачка: Бојан Пајић ФА1 ФГ “Формат“, Слободан М. Пајић KМФ ФГ “Формат” и  Миленко Савовић МФ ФГ “Формат” Сретен Пантелић - ФKK “Ваљево”; из Параћина: Слободан Симић KМФ ФKK и Маја Стошић KМФ ФKK Параћин,; Иван Стојановић ФА1 ФK “Kрагујевац” и Владимир Тадић - УФKK Бањалука, Бањалука.   Похваљени су самостални аутори излагачи: Марија Гајић, Милош Kараклић, Драган Лапчевић KМФ; Ивана Лукић ; Војислав Луковић, Владимир Мијаиловић,  Слађана Пантелић, Бранимир Радовановић, Миленко Радослављевић, Вера Радошевић, Миленко Савовић, Роберт Семниц KМФ, Оља Симовић и Гордана Хајиновић.   Изложба се сели у Хелсинки    Изложба је замишљена тако што ће њено појављивање бити најпре у Београду а затим и у другим већим градовима у Србији, после чега се изложба сели у Хелсинки у Финску, као и у многе друге земље у иностранству.    Преко 70 година традиције, сврстава Фото савез Србије међу најстарије савезе на овим просторима. Давне 1946. године основан је Републички одбор за фото-аматере у оквиру Комисије „Техника и спорт“, али своје суштинске корене фото аматеризам вуче од самог почетка XX века, тачно пре 114. година (1901.) када је у Београду одржана прва изложба уметничке фотографије. За изложбу Православље слободно се може рећи да је то изложба над изложбама у Србији ове године зато што је ту реч о представљању 118 изабраних фотографија из ове области од 51 аутора.   Отварању изложбе присуствовали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, свештенство, чланови Фото савеза Србије, многобројни сарадници и пријатељи, представници медија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и председник Републике Србије г. Александар Вучић одлуком Светог Архијерејског Сонода Српске Православне Цркве одликовани орденом Светог Саве првог степена. Српском члану Председништва Босне и Херцеговине г. Милораду Додику уручен орден Светог Симеона Мироточивог.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Повезане вести:   Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Његовој Светости Патријарху српском Иринеју додељен орден Светог Саве првог степена   Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве председник Србије Александар Вучић одликован Орденом Светог Саве првога степена   Поводом обележавања осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве у београдском Центру "Сава" одржана је свечана академија под називом "Завет Светога Саве". Тим поводом патријарх Иринеј и председник Александар Вучић одликовани су орденом Светог Саве првог степена.   Вучић је рекао да га орден обавезује да се бори за Косово и Метохију и за подршку нашем народу западно од Дрине и Дунава, Црној Гори и свуда где живи. "Да после тога останем и постанем, пролазан и привремен уз наду да ће српство и србијанство постати једно и да ће истина победити лаж", поручио је председник Србије на свечаној академији у Центру "Сава".   Вучић је, поводом доделе ордена, рекао да није у стању да опише шта осећа. "Нисам му се надао, нисам га таржио, нисам га ни очекивао. Зато је и прва рекација на вест која ме је изненадила била да ћутим, свестан и величине самог чина, и неочекиване части и сопстевене, као би се то рекло, привремености, стања које сам сам изабрао, свесно када сам одлучио да о свему, и најдубљим ранама и нашим проблемима говорим истину", рекао је Вучић. Како је истакао, није желео да лаж постане вечна, да нас поједе, да нас уништи. "Нисам се двоумио да ли је лична пролазност цена коју треба платити. Ја желим, дарги оци, хоћу само то да Србијабуде вечна", поручио је он.   А ништа од свега овога данас не би рекао, додаје, убеђен да је ћутање она врста скромности која треба да прати овако велике догађаје. "Тек кад сам видео шта о мени мисле они којима сам постао изговор за слање порука вама, неретко и за обрачун за вама, они који верују да их ордење чини већим од оних који ордење дају одлучио сам да изговорим неколико речи", поручио је Вучић.   Члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве одликован је орденом Светог Симеона Мироточивог. Истакао је да је то "орден српском народу у Републици Српској". Захваливши на тако високом одликовању, Додик је рекао да оно показује љубав и приврженост Српској Православној Цркви. Додао је да живот човеку приреди многа изненађења, а једно од таквих је, казао је, управо ово одликовање које је примио. "Нисам могао ни да замислим да ћу стајати овде на ово месту, у овако значајном дану, и добити овако високо одликовање Цркве у коју верујем", рекао је Додик.    Орден Светог Саве првог степена је највише признање Српске Православне Цркве којим се одликују духовна и световна лица за посебне заслуге за цркву, на духовном, образовном и хуманитарном пољу. Његвој Светости Патријарху орден је уручио Митрополит дабробосански Хризостом, који је истакао да је Патријарху српском г. Иринеју орден додељен за "дугогодишњи предани архипастирски рад и мудрост и одговоност показану на трону предстојатеља Српске Православне Цркве".   Патријарх: Црква и држава две руке, као у време Немањића   Поглавар Српске Православне Цркве патријарх Иринеј поручио је да је Српска Православна Црква дочекала да прослави велики јубилеј, осам векова њене аутокефалности, и то да Црква и држава опет представљају "две руке", као у време Немањића. "Захвални смо Богу што смо, после много празног времена и прилика дочекали да Црква и држава представљају две руке, где Црква врши своју мисију, јеванђељску, благодатну, а држава своју дужност и мисију. То је стање које је било за време Немањића и хвала богу вратило се и у наше време", поручио је патријарх Иринеј на завршетку свечане академије.    Он је истакао да је држава покровитељ обележавања значајног јубилеја Српске Православне Цркве на чему јој је Црква захвална.   На почетку свечаности, Епископ нишки г. Арсеније прочитао је поруке патријарха Иринеја из посланице поводом обележавања 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве.   На свечаној академији "Завет Светога Саве" у песми, слици, драми, дочарани важни догађаји везани за добијање аутокефалности и за сам живот Светог Саве. На крају је, уз хор РТС-а, у сали Светосавску химну отпевао и хор од 800 деце. "Конац дело краси, а најлепши украс данашње свечаности су наша дивна, благословена деца. Нека Господ умножи и украси нашу земљу децом, која су будућност српске историје и српског народа", рекао је патријарх Иринеј. Деца су, како је рекао, најузвишенији дар једног народа и његова будућност.        Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...