Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

О Светој Тројици, из Исповедања вере Светог Григорија Паламе

Оцени ову тему

Recommended Posts

(Верујем и исповедам): “Један је Бог пре свих и свега и над свим и у свему и изнад свега, у Оцу и Сину и Светоме Духу од нас верован и обожаван: Јединица у Тројици и Тројица у Јединици, несливено сједињавана и недељиво раздељивана, једна иста Јединица и Тројица свесилна: Отац (је) беспочетан, не само као безвремени, него и као у сваком погледу безузрочни, једини узрок и корен и извор у Сину и Светоме Духу созерцаванога Божанства, једини предуготовителни узрок свега посталога; не једини Саздатељ, него једини једнога Сина Отац и једнога Духа Светога Производитељ. Свагда сушти, и свагда сушти Отац, и свагда сушти једини Отац и Производитељ; већи од Сина и Духа једино по томе што је узрочник, а по свему осталоме исти је Њима и равночастан.


[2.] Којега је Син један, беспочетан као безвремен, не беспочетан пак као имајући почетак и корен и извор Оца, из којега јединога пре свих векова бестелесно, безистечно, бестрасно раћањем је произашао, али се није одвојио; Бог сушти од Бога, не други као Бог, а други као Син; свагда сушти и свагда сушти Син и једини
Син, и свагда код Бога несливено сушти; не узрок и почетак Божанства појиманога у Тројици, јер Он постоји из Оца као узрока и почетка, него је Он узрок и почетак свега посталога, јер је кроз Њега
све постало.
Који “будући у обличју Божјем, није сматрао за отмицу то што је раван Богу“, али је на свршетку векова унизио Себе узевши ради нас обличје наше, и из Приснодјеве Марије, благовољењем Оца и садејством Светога Духа, зачет по закону природе, и рођен, Бог уједно и човек, и пошто се истински очовечио постао је једнак нама у свему осим греха, оставши оно што је био — Бог истинити, сјединивши несливено и неизменљиво две природе и воле и дејства, и оставши један Син у једној Ипостаси и после очовечења, делајући све божанско као Бог и све човечанско као човек, и подложан људским беспрекорним страдањима; будући и остајући нестрадалан и бесмртан као Бог, Он телом добровољно пострада као човек, и распет би, и умре, и погребен би, и трећи дан васкрсе; Који се и ученицима по васкрсењу јави и обећа им Силу с више, и заповеди им да „уче све народе и крштавају их у име Оца и Сина и Светога Духа, и уче их да држе све што им је заповедио; Он исти се и узнесе на небо и седе с десне стране Оца, учинивши нашу природу једночасном и једнопрестолном, будући да је сједињена са Божанством, са којом ће природом опет доћи са славом да суди
живима и мртвима и да да свакоме по делима његовим.

Тада пак, узашавши ка Оцу, послао је на Своје свете ученике и апостоле Духа Светога, који од Оца исходи, који је сабеспочетан Оцу и Сину као безвремен, а небеспочетан као имајући и Он Оца као корен и извор и узрок (Свој), не као рођен, него као исходећи, јер је и Он од Оца пре свих векова безистечно и бестрасно, не
рађањем него исхођењем, произашао; нераздељив је од Оца и Сина, јер од Оца происходи и у Сину почива, имајући и несливено сједињење и недељиво раздељивање; Бог сушти и Он од Бога, не други као Бог, него други Утешитељ као Дух Свети, самоипостасни, који од Оца исходи и кроз Сина се шаље, то јест јавља, узрок и Он свега посталога, јер се Њиме све коначно савршава; Он исти је и равночастан (у свему) Оцу и Сину, осим нерођености и рођења.“

 

Одломак из: Исповедање вере, Свети Григорије Палама


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико дубина у изразима, могло би на ово безброј књига написати. Међутим, требало би, ради данашњих црквених и теолошких потреба, разрадити поједностављење и конкретизацију одређених исказа. Такав подухват нимало није једноставан, али је насушно потребан ради опстанка и јединства Цркве.

Share this post


Link to post
Share on other sites

.
Da li je tačno da rano hrišćanstvo nije imalo eksplicitnu doktrinu Trojstva? Pod ranim hrišćanstvom mislim na apostole i njihove učenike tj. pisce Novog Zaveta. A ako je tako stoga ni Novi Zavet ne bi sadržavaou eksplicitnu doktrinu Trojstva, iako u Novom Zavetu postoji mnogo izjava ponaosob o Ocu, Sinu i Duhu? Tj. reklo bi se da vera nije bila trijadološka, u apostolsko i sub-apostolsko vreme. Reč Trojstvo je našla svoje mesto u crkvenoj teologiji tek od kasnije što je zapečaćeno saborom u Nikeji 325. godine tj. u 4. veku?

Ako je ovo gore tačno bar u nečemu, iako (takodje kasniji) teolozi korene Trojstva nalaze i u Starom Zavetu, smeta li to šta savremenom čitaocu Novog Zaveta u svetlu onoga što je danas opšte prihvaćeno npr. u našoj pravoslavnoj Crkvi koja tvrdi da je dogma o Svetoj Trojici deo vere koju je primila usmenim putem od Isusa Hrista preko apostola, i da je kao takva oduvek bila deo vere Crkve?

Pitam jer me zbunjuje. da li je i šta je to nedostajalo ranim hrišćanima da shvate ono što je eventualno kasnije došlo?

Takodje interesuju me Protestanti, kojima je jedan od osnovnih načela autoritet Biblije, kako oni stoje sa trijadološkim stavovima?

Ili sve ovo gore može biti odgovoreno onim što u svojoj Poslanici Filipljanima Sv. Ignjatije Bogonosac piše: „Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da „krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga duha”. Ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu?

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 24.3.2019. at 22:35, Tristatri рече

Tj. reklo bi se da vera nije bila trijadološka, u apostolsko i sub-apostolsko vreme.

Ako nije bila trijadološka onda kakva je bila?

Ako nije postojao termin, da li to automatski znači da apostoli nisu imali nikakav pojam?

Da li je termin sam po sebi Bog ili je to za sada najbolji i sveopće prihvaćen pojam koji najbolje izražava ovo otajstvo.

Dogmu o Presvetom Trojstvu apostoli nisu mogli direktno primiti od Krista kad je ona tek kasnije donesena ali jesu vjeru u Božanstvo Oca i Sina i Duha Svetoga.

Apostoli su od početka ispovijedali što su vidjeli i čuli...vjeru u Boga svemogućega stvoritelja neba i zemlje i  Isusa Krista sina Božjega i Duha Svetoga i to je njima i prvoj crkvi bilo jasno ali poslije njih dolazi do potrebe  radi određenih krivovjerja  da se to definira ovaj pojam.

Da kojim slučajem nije bilo krivovjeraca ne bi ni danas imali ovaj termin Trojstvo, ali bi svi i dalje vjerovali i krstili u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.

Mislim da svi "normalni" protestanti vjeruju u Sveto Trojstvo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И сама богооткривена дефиниција - Бог је Бог Отац, дефинише Бога као Свету Тројицу, јер ако је Отац, у односу на кога је Отац? На Сина. А где су  Отац и Син (Логос Божји) ту је и Дух (Божји) Свети. Господ Бог се открио као Отац, Син и Свети Дух! Свако од њих са личним својствима, али без поделе природе или суштине!
(1. Мој. 1:26; 11:5-7; Пс 2:7; Мт. 3:16-17; 11:25-27; 28:18-20; Јн. 1:1-2, 14, 18; 5:17, 23; 8:58; 10:30; 14:11, 26; 15:26; 17:5; 20:28; Рим. 1:1-4; 1 Kор 6:11; 8:6; 2. Kор. 13:14, 17; Гал. 4:6; Фил. 2:9-11; Еф. 1:3-14; 2:18; 4:4-6; 1. Јн. 5:7,20; Откр. 1:4-6; 4:11; 5:12; 22:3;)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Tristatri рече

sta je poenta gornjeg videa? muzika ili neka fora?...

Нема ту ништа посебно, не знам зашто је поставио... то је неки браца "исцелитељ" из комшилука који "лечи" само погледом, ништа не дивани само дође и гледа...

Да не правим рекламу јер не заслужује линк, гуглај браца исцелитељ

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 24.3.2019. at 22:35, Tristatri рече

.
Da li je tačno da rano hrišćanstvo nije imalo eksplicitnu doktrinu Trojstva? Pod ranim hrišćanstvom mislim na apostole i njihove učenike tj. pisce Novog Zaveta. A ako je tako stoga ni Novi Zavet ne bi sadržavaou eksplicitnu doktrinu Trojstva, iako u Novom Zavetu postoji mnogo izjava ponaosob o Ocu, Sinu i Duhu? Tj. reklo bi se da vera nije bila trijadološka, u apostolsko i sub-apostolsko vreme. Reč Trojstvo je našla svoje mesto u crkvenoj teologiji tek od kasnije što je zapečaćeno saborom u Nikeji 325. godine tj. u 4. veku?

Ako je ovo gore tačno bar u nečemu, iako (takodje kasniji) teolozi korene Trojstva nalaze i u Starom Zavetu, smeta li to šta savremenom čitaocu Novog Zaveta u svetlu onoga što je danas opšte prihvaćeno npr. u našoj pravoslavnoj Crkvi koja tvrdi da je dogma o Svetoj Trojici deo vere koju je primila usmenim putem od Isusa Hrista preko apostola, i da je kao takva oduvek bila deo vere Crkve?

Pitam jer me zbunjuje. da li je i šta je to nedostajalo ranim hrišćanima da shvate ono što je eventualno kasnije došlo?

Takodje interesuju me Protestanti, kojima je jedan od osnovnih načela autoritet Biblije, kako oni stoje sa trijadološkim stavovima?

Ili sve ovo gore može biti odgovoreno onim što u svojoj Poslanici Filipljanima Sv. Ignjatije Bogonosac piše: „Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da „krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga duha”. Ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu?

.

Uf, mnogo pitanja na koja moze da se napise cela jedna knjiga o tome kako se razvijala tokom istorije crkve dogma o Svetoj Trojici u konacnom smislu kakvom je danas poznajemo.

Odmah treba da se kaze, da je prva crkva, apostoli, njihovi ucenici i ravnoapostolni oci, sigurno poznavala osnovno nacelo nase vere u sv.Trojicu koja se slavi u ime Oca i Sina i Svetoga Duha kao ravnocasnih i isto - slavnih i isto - svesilnih po jednoj istoj Bozanskoj prirodi.

Imamo odmah na pocetku radjanja crkve tkz. krstenjsku formulu kroz pozivanje prilikom krstenja u ime Oca,Sina i Duha Svetoga :

" Što se tiče krštenja, to ćete činiti ovako: prvo ćete sve ovo izgovoriti, a onda krstite u ime Oca i Sina i Duha Svetoga − u tekućoj vodi." (Didahi)

Kao sto si gore pomenuo iz poslanice sv.Ignjatija u kojoj se takodje pominje krstenje u ime sv.Trojice. 

Sada, u prva tri veka crkve, nije bilo bas tako jasno izrazeno ucenje o nacinu na koji postoji  sv.Trojica, u principu nije ni trebalo jer su svi verovali u sv.Trojicu u kojoj su i Otac i Sin i Sveti Duh bile iste Bozanske slave, sile, mudrosti i poklonjenja koje se jednako odaje celoj sv.Trojici. I, to je najbitnije, njihova vera u sv.Trojicu, po kojoj takoj jednoj prostoj veri, kolika je kao zrno gorusicino ...  mogli su hriscani  pomerati planine i ciniti cuda i isceljenja (kako je rekao Isus Hristos) i tom verom u sv.Trojicu su spasavali svoje duse.

Kasnije sledom okolnosti doslo je i do jasnijeg i detaljnijeg izrazavanja te iste vere koje su imali raniji hriscani o sv.Trojici i koju su imali i kasniji hriscani,... jednostavno svi mi hriscani smo verovali u istu slavu Bozanstvene Svete Trojice samo je vremenom jasnije izrazavana ta vera recima i pojmovima i definicijama dogmata vere. itd...

" Sveti Grigorije Bogoslov, govori: „Mi smo videli i propovedamo kratko i prosto bogoslovlje Trojice (σΰντομον και άπέριττον της Τριάδος Φεολογίαν), od Svetlosti — Oca primivši Svetlost — Sina u Svetlosti — Duhu“

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/24/?pismo=lat

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, kopitar рече

Da li kod Palame dolazi do razdvajanja suštine i energije u Božanstvu?

Ne, jer energije Bozije izviru iz same Njegove sustine i ne postoji ni minimum 0,00000000000..... % razdvajanja (:laie_14:) .... jer ako postoji razdvajanje,  onda ne bi mogli da se obozimo tim energijama koje jesu Bozanske, da postanemo bogovima po blagodati.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Bokisd рече

Ne, jer energije Bozije izviru iz same Njegove sustine i ne postoji ni minimum 0,00000000000..... % razdvajanja (:laie_14:) .... jer ako postoji razdvajanje,  onda ne bi mogli da se obozimo tim energijama koje jesu Bozanske, da postanemo bogovima po blagodati.

Pa mi se posinovljavamo po Isusu Bogočovjeku po njegovom čovještvu po kojem postajemo njegova braća i sestre po krvi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, ИгорМ рече

Нема ту ништа посебно, не знам зашто је поставио... то је неки браца "исцелитељ" из комшилука који "лечи" само погледом, ништа не дивани само дође и гледа...

Да не правим рекламу јер не заслужује линк, гуглај браца исцелитељ

Vidiš da je uspio odgovoriti Milana od njegove teologije ' imanentne" Trojice..:))

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, kopitar рече

Pa mi se posinovljavamo po Isusu Bogočovjeku po njegovom čovještvu po kojem postajemo njegova braća i sestre po krvi.

Pa, Isus Hristos nam je otvorio taj put da postanemo sinovi Boziji,.. ali, recimo da postoje razna iskustva putem kojih ljudi dolaze do toga da postanu sinovi boziji po blagodati.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Bokisd рече

Pa, Isus Hristos nam je otvorio taj put da postanemo sinovi Boziji,.. ali, recimo da postoje razna iskustva putem kojih ljudi dolaze do toga da postanu sinovi boziji po blagodati.

Može li se pretjerati u tom misticizmu,odnosno koje su loše strane palamizma?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На дан када молитвено славимо Пренос моштију Светог Оца Николаја Мириклијског, братство храма Светог Николаја Мирликијског у Нишу, прославило је храмовну славу Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније.

      Владику нишког је већ у порти цркве дочекао бројни верни народ, а Евхаристојско Сабрање испинило је је цркву Светог Николе верницима, који су радост данашњег празника славили и умножавали преданим учешћем у Светој Служби, чијем су благољепију допринели одговарајући заједно са појцима и хором храма Светог Николе.
      Преосвећеном Владики Арсенију саслуживалали су протојереј-ставрофор Златан Папић, протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Оца Николаја,  протојереј Предраг Радосављевић, старешина храма Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, протојереј Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереј Александар Ђорђев, протојереј Владан Стојановић, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини, протонамесник Димитрије Петровић, ђакон Ђорђе Филиповић и ђакон Никола Милић.
      Након читања Светог Јеванђеља беседио је Преосвећени Владика који је рекао да данас прослављамо Пренос Светих моштију Светог Оца Николаја, Архиепископа мирликијског, који се себе уподобио Господу и који је својим животом прославио Христа.  Светим Даровима причестио се велики број сабраних на Светој Литургији.  Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и преломљен је славски колач. 

      Извор: Радио Глас
    • Од александар живаљев,
      Гркокатолици у Руском Крстуру добили Епархију светог Николе
      20.05.2019 • 09:5109:54 Извор: Dnevnik.rs       РУСКИ КРСТУР: У Руском Крстуру јуче је на архијерејској литургији свечано успостављена гркокатоличка Епархија светог Николе, која окупља гркокатолике на територији целе Србији, а за првог епарха интронизован је владика Георгије (Ђура) Џуџар. Фото: Dnevnik.rs На свечаности која је одржана у катедралној цкви Светог Николе у Руском Крстуру прочитан је декрет поглавара католичке цркве, папа Фрање, којим се успоставља гркокатоличка епархија, која је протеклих 15 година функционисала као егзархат за гркокатолике. Ову одлуку прочитао је кардинал Леонардо Сандри, префект конгрегације за источне цркве.
      Литургији је присуствовао више од 20 црквених великодостојника, митрополита и епископа  гркокатоличке цркве из земаља у којима егзистира гркокатоличка црква, али и римокатоличке цркве међу којима су били Лућано Соријани, апостолски нунциј и београдски надбискуп Стансилав Хочевар, као и представници Српске православне цркве. Овом веома значајном догађају за гркокатолике у Србији присуствовао је и председник општине Кула Дајман Миљанић, али и председник Лиге социјалдемократа Ненад Чанак, као и представници дипломатског кора. Гркокатоличкој цркви у Србији, односно католицима византијског обреда припадају највише Русини, Украјинци, али и Румуни на југу Баната.

      Фото: Dnevnik.rs Новоизабрани епарх Георгије поклонио је високом изасланику Свете столице, кардиналу Сандрију, икону Светог Никлоле, патрона нове епархије, док је председник конгрегације за источне цркве гркокатоличком владики уручио медаљу којом га је одликовао папа Фрања.
      А. С.
    • Од Логос,
      У суботу, 18. маја 2019. године, у Митрополитовом конаку, данас ризници и музеју храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру, одржан је први шаховски турнир у част Светог цара Николаја II Романова.
       
      Организатори турнира, Топчидерски храм и обновљено Друштво цара Николаја потрудили су се да леп пролећни дан буде прави празник. Пре почетка турнира служена је света Литургија, којом је началствовао јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира. Беседу на литургији одржао је свештеник и професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду Драган Милин, говорећи на дан рођења Светог цара Николаја II о његовом значају за српски и руски народ, историјској улози Светог цара као и о његовој љубави према древној шаховској игри.
      Мало је познато и да је цар Николај организовао неке од највећих турнира у историји шаха 1912. и 1914. године у Петрограду, на којима су учествовали бројни светски шаховски прваци.
      После свете Литургије, организовано је послужење за учеснике турнира, њих више од четрдесет, госте, родитеље деце учесника и верни народ који се сабрао на Литургији. Све госте поздравио је најпре старешина храма јереј Владимир Марковић, а турнир је отворио јеромонах Игњатије, духовник и оснивач Друштва цара Николаја.  -Ово је први турнир у свету посвећен Светом цару, кога су Срби први и прославили сликајући његове фреске у Жичи и Охриду и оснивањем овог Друштва пре готово једног века, рекао је јеромонах Игњатије и подсетио да је Света царска породица играла шах који тек од њиховог времена од привилегије богатих постаје игра обичног народа.
      После свечаног отварања одређени су први такмичарски парови. У музејском делу конака играли су одрасли учесници, а у гостопримници деца основци из шаховских школа Делфин и Краљ. Турнир је игран по швајцарском систему у седам кола, и на њему су учествовали бројни реномирани шахисти, чланице женске шаховске репрезентације Србије и наши најуспешнији млади такмичари. Поред шаховских зналаца међу које свакако спадају и професори Драган и Сава Милин, на турниру су учествовали и декан Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију Зоран Михајловић, угледне судије, адвокати, привредници, преводиоци и вероучитељи.
      Дечји турнир је завршен пре турнира за одрасле, па су деци прво додељене захвалнице за учешће на турниру и поклони у виду иконе Свете царске породице, шаховских и православних издања за децу. Најбољи међу њима добили су вредне награде сарадника и донатора турнира, капитална издања реномиране куће Caissa commerce и пробрана црквена издања. На дечјем турниру победио је Филип Лазић, друго место заузео је Вук Војин Вујновић, а треће Марко Јевтић.
      На турниру за одрасле додељене су награде за првих осморо такмичара, а сви учесници су добили вредне поклоне и захвалнице. Најуспешнији међу њима награђени су поред осталог и великим иконама Свете царске породице и монографијом Свети цар. Треће место код одраслих заузео је Славко Азарић, друго место Иван Мартић а прво место осамнаестогодишњи интернационални мајстор Михајло Радовановић. Међу дамама најбоље пласирана је била Радмила Ковачевић, на високом четвртом месту, а одмах иза ње петопласирани је био отац Драган Милин.
      После доделе награда и захвалница учесницима, организатори су благодарили дародавцима турнира за ту прилику посебно израђеним иконама царске породице а благодарнице и захвалнице је исписао наш велики уметник и професор Академије Српске Православне Цркве ђакон Срђан Радојковић.
      Донатори и сарадници у организацији турнира били су господа Петар Стијовић, Добривоје Цвијић, Милован Шљиванчанин, Радован Вујковић, Небојша Баралић и Душан Секулић. Главни судија турнира био је национални судија Раде Гобељић, а дечји турнир судила је међународни судија Марија Лукић. Организатор турнира Милан Татишић именован је за сталног сарадника Друштва и одговорног за све будуће турнире Цару у част.
      По завршетку турнира уприличен је свечани ручак за све учеснике, сараднике и госте на платоу испред Митрополитовог конака. Слике у прилогу говоре саме.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...