Jump to content

Karadžić osuđen na kaznu doživotnog zatvora

Оцени ову тему


Препоручена порука

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu izreklo je kaznu doživotnog zatvora bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, prenosi RTS.

karad%C5%BEi%C4%87-epa-ppeter-dejong-678

Karadžić je osuđen zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH. Ovom odlukom preinačena je prvostepena presuda Tribunala u Hagu kojom je u martu 2016. godine bio osuđen na 40 godina zatvora.

Karadžić (73) nije pokazao gotovo nikakvu reakciju kada je sudija Van Jensen (Vagn Joensen) iz Danske pročitao osuđujuću presudu, navodi Asošiejted pres.

Jensen je rekao da je pretresno veće pogrešilo kada je osudilo Karadžića na 40 godina zatvora, imajući u vidu obim i „sistematsku okrutnost“ njegovih zločina.

Kako prenose novinari BIRN-a, Jensen je kazao da su potvrđene sve tačke optužnice iz prvostepene presude, osim nekolio incidenata u tački koja se odnosi na 20 opština.

Izrečenu presudu glasno su pozdravili oni koji su pratili suđenje na galeriji suda.

U veću su još bili sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.

Uoči početka izricanja presude Radovanu Karadžiću pred uzgradom Haškog suda okupili su se rođaci žrtava rata u Bosni i Hercegovini kao i oni koji Karadžiću pružaju podršku.

radovan-karadzi%C4%87-epa-effe-PPeter-De
Tokom izricanja presude: Radovan Karadžić     Foto: EPA-EFFE/PPeter Dejong

Kako su preneli izveštači iz Haga, jedan čovek je pred sud došao umotan u srpsku zastavu i s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza.

U isto vreme na zaštitnoj ogradi ispred suda predstavnici bošnjačkih udruženja postavili su tranpsarent na kojem piše „Radovan Karadžić – genocid, Adolf Hitler – Holokaust“.

6b891a8a66964b34da25da8c8227e94c.jpg
Foto: Beta/AP/Peter Dejong

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Tribunal ga je 24. marta 2016. proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, medjutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

danas-logo.png?x54732

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Pauk рече

OLOS DRUGOSRBIJANSKI! 

То су фина господа...  наша српска опозиција!!!  

Богу хвала па су минорни! Мада то није за утеху, јер не треба заборавити да су и комунисти до пред сам почетак Другог с.р. били минорни, безначајни, бројчано занемарљиви у српском друштву и народу, па за пар година, тртт, освојише власт :/    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чудна ми чуда! Хашки ''суд'' осудио на доживотну Радована!

 

Па ја сам то овде пророковао још одавно.Тај суд је и склепан од стране Америке да би Србима судио!  

Али има један Суд који ће бити страшнији за све, па и за ове хашке судије, тако да је Радовану боље да заглави доживотну од њих, да се покаје за вољне и невољне грехе и биће му лакше на Страшном Христовом суду... боље овде доживотна наго вечне муке... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kratko pamcenje je verovatno najgora osobina u coveku (secam se, ovaj nas neunistivi Dacic :smeh1:, posle nekih izbora za Beograd kaze kategoricki ma' SPS nece u koaliciju sa DS ni' za zivu glavu, kada ono, posle nedelju dana oni u koaliciji napravise vlast u BG,... :))),.... sta da kazemo tek oko rata u Bosni koji je bio pre oko 25 godina,.... ko se ne seca ili ko nije jos bio rodjen (pa se informise od pristrasnih i korumpiranih medija) ne moze da zna i oseca koja je sila i zlo napalo Srbe u Bosni u vidu islamske politike i fanatika i nekih Zapadnih licemera.

I, sad ti isti kroje (ne)pravdu tim istim Srbima koje su svim silama napali. Naravno, i medju nama samima je bilo zlocinaca i cinjeni su zlocini u tom ratu,  sto je strasno i treba da im se sudi i da odgovaraju, ali mislim da Karadjic nije kriv za sve ove stvari koje mu se pripisuju u Haskoj inkviziciji (pardon,... sudu... :smeh2:). Sigurno je da i sam Karadjic nije 'svetac' i verovatno i postoji njegova licna odgovornost za mnoge stvari i zlocine u Bosni, mogao je u nekim situacijama sigurno bolje da reaguje i treba da mu se sudi, ali opet, ova optuzba i presuda je skroz nepravedna.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Радован је овом пресудом политичког суда "осуђен" на Вечност, Легенду и Памћење будућих српских поколења.

Као Карађорђе Петровић...

Направио је нову Српску државу.

Радоване, хвала ти за нашу Српску! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитат
 

OLOS DRUGOSRBIJANSKI! 

 

- Не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг

(тј. да свако покаже своје право лице).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

очекивано, окупатори га предали, окупатори му и судили. Овом срамном пресудом само су учврстили Радованов култ у народу. :ladan:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Agnostik,
      Ovo je tema koja dodire i veru i istoriju.
       
      Kako je bilo moguce ostvariti san Dositeja Obradovica i kasnije Vuka Karadzica o Srbima tri vere. Gde smo Srbi pogresili, na toj ideji i sta smo trebali uraditi drugacije.
      Ili smo trebali vise raditi da Muslimani ostane u Srbiji, skolstvo oduzeti crkvenoj organizaciji ili nesto trece.
      Koliko je to bilo moguce, ako je bilo ikad uopste moguce.
    • Од Милан Ракић,
      Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

      Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
      Mitroviću će u kaznu biti uračunaro i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.
      Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je danas da njegov sin Aleksandar nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić već da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.

      „Posle tri veštačenja, koje nisam tražio ja ili moj sin Aleksandrar već Tužilaštvo, sva tri su potvrdila da moj sin Aleksandar nije kriv, ali je danas sud osudio mog sina samo zato što je moj sin. E, moj časni sude!“, naveo je Mitrović na svom tviter nalogu.
      Aleksandar Mitrović je osuđen na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana za dva krivična dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
      On je 18. jula 2013. godine, vozeći džip Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.
      Otac nastradale devojke i tužilaštvo najavili su žalbu na presudu.

    • Од Милан Ракић,
      Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na po 30 godina zatvora bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića i bivšeg šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, dok su druga dvojica optuženih dobili po 20 godina zatvora.

      Sudsko veće je uz presudu donelo i rešenje po kojem se Radonjiću i Romiću produžava mera kućnog pritvora. Oni su, podsetimo, tokom postupka pušteni iz pritvora, a ta mera im je zamenjena kućnim pritvorom. Svo to vreme biće im uračunato u kaznu.
      Operativci DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, dobili su po 20 godina zatvora.
      Obrazlažući presudu, sudija Snežena Jovanović rekla je da je sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju.
      Prema navodima tužilaštva, Ćuruvija je ubijen sa željom da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao.
      Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije.
      Prilikom dovoženja u Specijalni sud bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne za druga dela, deo Ustaničke ulice bio je blokiran, a ceo kraj je obezbedjivao veliki broj policajaca.
      Izricanju presude prisustvovali su i generalni direktor RTS i nekadašnji glavni i odgovorni urednik magazina Evropljanin Dragan Bujošević, lista čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, kao i novinari Vukašin Obradović, Milan Ćulibrk, Nenad Stefanović, Radomir Diklić i drugi.
      Četvoricu optuženih tužilaštvo je teretilo da su „sa umišljajem i iz niskih pobuda ubili Ćuruviju 11. aprila 1999. godine između 16.38 i 16.55 u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici kod broja 35“.
      Prema navodima optužnice oni su funkcionisali kao organizovana kriminalna grupa, gde je svako znao svoju ulogu i zadatak.
      Radomir Marković, načelnik RDB-a je izdao usmene naloge da se Ćuruvija prati bez odluke suda, a potom i ubije po nalogu NN osobe.
      Njegove naloge sproveo je, prema optužnici, Milan Radonjić, koji je upravo iz tog razloga doveden na mesto načelnika Beogradskog centra RDB-a. Ćuruviju je, prema ovoj verziji događaja, ubio Miroslav Kurak, rezervista službe, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, inspektor u Drugom odeljenju RDB-a.
      Trojica optuženih koja su prisustvovala suđenju negirala su svoje učešće u ubistvu Ćuruvije. Radomir Marković, optužen da je po nalogu N.N. lica podstrekao druge optužene na teško ubistvo, rekao je na početku sudskog postupka da se optužnica temelji na insinuacijama. „Nije mi problem da priznam ovo krivično delo jer sam već osuđen na 40 godina, ako će to pomoći Srbiji, ali moram da učestvujem aktivno, jer je ova optužnica napisana da bi se dala istorijska ocena jednoj vlasti“, rekao je Marković.
      Milan Radonjić, koji je po optužnici sprovodio Markovićeve naloge, je takođe negirao da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret.
      On je iznoseći odbranu insistirao da su njegovi postupci motivisani isključivo profesionalnim razlozima. Radonjić je kazao da je po dolasku na čelo beogradskog RDB-a počeo da se upoznaje sa dokumentacijom i da je tada saznao da je Ćuruvija pod merama i da postoji mogućnost da narednih dana izvrši primopredaju sa nepoznatom osobom i ode u Crnu Goru.
      Po sopstvenim rečima, on je izdao nalog da se Ćuruvija prati, kako bi se identifikovao njegov kontakt. Radonjić je naglasio da ne postoji ništa neobično u tome što je tražio da bude konstantno obaveštavan o kretanju objekta i da on to traži u svim slučajevima.
      Bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a je kazao da je obustavio pratnju Ćuruvije kada je identifikovan njegov kontakt negirajući povezanost sa ubicama. Vest o Ćuruvijinom ubistvu sačekala ga je, kako je rekao, na porodičnom ručku.
      Četvrtokrivljeni Ratko Romić, svojevremeno Glavni obaveštajni inspektor u Drugom odeljenju RDB-a je takođe na početku postupka istakao da tužilaštvo nema slučaj.
      „Ako tužilac pokaže dokaze, ja sam spreman da potpišem sporazum o priznanju krivice za krivično delo koje nisam učinio“, istakao je Romić. On je kazao da je na dan ubistva bio na svom radnom mestu i da bi njegov odlazak bio primećen.
      Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije nalazi se u bekstvu i njemu je suđeno u odsustvu.
      Presuda Specijalnog suda nije konačna i stranke u postupku imaju pravo žalbe.
      UNS: Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe
      Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja presudu kojom su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po dvadeset godina zatvora i traži da državni organi pronađu i kazne neposrednog izvršioca ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.
      UNS očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu koje je donelo Sudskog veća u sastavu Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka kojem je suđenu u odsustvu i nalazi se u bekstvu.
      UNS ističe da je današnje izricanje presude značajan čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe.
      UNS podseća da je presuda koja je izrečena 20 godina nakon zločina i četiri godine od početka suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije posledica istrajne borbe njegove porodice, kolega novinara i rada Komisije za istraživanje ubistava novinara.

    • Од Милан Ракић,
      Izricanje kazne doživotnog zatvora – koju Radovan Karadžić, a.k.a. Dabić, neće odrobijati na mestu zločina, u bosanskom, nego u nekom belosvetskom KP domu Zenica – propraćeno je znakovitom samozatajnošću zvaničnog Beograda, Kitaj Goroda, Slavskog Pojasa i ostalih selendri i prigradskih naselja smeštenih jedna preko druge u srcu prestone Magakasabe.

      Zašto se srpska truba nije čula s Kosova, zašto se četnici nisu spremili, zašto je samo Šešelj smogao snage da u (za njega) neuobičajeno učtivoj formi promrsomudi nešto o „skandaloznosti“ presude, nije baš najjasnije, ali nije sasvim ni nejasno; u Srbiji, naime, i ostalim „srpskim zemljama“ svi (uključujući i vrapce) – ko svesno, ko intuitivno – znaju da su glavni krivci za bosanski (i ne samo bosanski) pičvajz izmakli ruci slepice pravde, a da je u čitavoj toj krvavoj koreodrami Karadžić samo nastupao u ulozi takozvanog veselnika.
      Pre nego što zađemo u sitna crevca, mlađahnijim čitaocima treba objasniti da je u usmenoj tradiciji našeg naroda „veselnik“ vočić koji se pripušta na kravu da je, klinačkim rečnikom, „napali“, da bi ga – kad rasni bik preuzme stvar – oterali motkama, upregli u plug ili – najgori scenario – odveli na klanicu.
      Nemojte sad doći u napast i pomisliti da će Karadžić robijati na pravdi Boga – tim pre što to ni njegovi doskorašnji intimusi ne misle – daleko od toga; dobio je ono što je zaslužio, možda i manje, ja ovde samo govorim da su ga pravi autori i projektanti pokolja u BiH, a i šire, upravo svojevremeno i odabrali da bi – kad (i ako) stvar propadne – umesto njih dobio to što je dobio ili čak i više.
      Devedesetih je svaka „srpska zemlja“ imala po jednog Dabića, koje je pravovremeno odabrala nacionalna regrutna komisija, kojoj – nemojte biti naivčine – Milošević uopšte nije bio šef. I on je bio samo „veselnik“, glavni doduše, alfa mužjak, ponekad pripuštan na kravu, ali ipak samo izvođač radova.
      Jednoj srpskoj zemlji šef je bio milicaj, drugoj magacioner, Bosni i Hercegovini – draguljima u srpskoj kruni – zapao je psihijatar koji je, uzgred, bio i stihoklepac, stvar vrlo važna za našu priču. Regrutna komisija je, naime, stihoklepca – kada je za to kucnuo čas – oglasila velikim srpskim pesnikom, podsetila ga na „korijene“, a posle je sve išlo kao po loju. Znate priču. „Rašo, sokole, da osvetimo Kosovo.“ I pročaja.
      Eto, tako je Karadžić-Dabić krupnim koracima zakoračio u istoriju koju su mu pisali u Beogradskim mutlacima, ali se relativno brzo obreo, najpre u dubokoj ilegali, potom u haškoj apsani. Članovi pak regrutne komisije su u miru, veselju i prosperitetu proživeli svoje živote i završili kao imena na uličnim tablama. Konkurs za novu regrutnu komisiju je upravo u toku.
      Magacioner, milicaj i psihijatar će se lako naći.
      Oj, Srbijo, zemljo veselnika.
      by BAS

    • Од Милан Ракић,
      Sud je Maji Milodanović naložio da plati 20.000 dinara jer nije vakcinisala dete. Pošto nije platila kazna je preinačena u zatvorsku. Prema njenim rečima, policija je triput dolazila da je hapsi, ali je na kraju uspela da se dogovori sa sudom i da kaznu plati na nekoliko rata

      Subotičanka Maja Milodanović kažnjena jer je odbila imunizaciju trogodišnjeg sina - novčana kazna preinačena joj je u 20 dana zatvora, pišu "Večernje novosti".
      I pored apela lekara o obaveznoj imunizaciji dece, kao i odluke brojnih vrtića da prilikom upisa traže uverenje o primljenoj vakcini, mnogi roditelji i dalje ne žele da vakcinišu svoje dete, navodi list.
      Zbog toga, rame uz rame, iza rešetaka sa najvećim prestupnicima zamalo se nije našla Subotičanka Maja Milodanović, samohrana majka, koja je odbila da vakciniše trogodišnjeg sina i zbog toga dobila kaznu od 20 dana zatvora. 
      Pre zatvorske kazne, Milodanovićeva je prema odluci Prekršajnog suda morala da plati 20.000 dinara jer nije vakcinisala dete. Prema njenim rečima, policija je triput dolazila da je hapsi, ali je uspela da se dogovori sa sudom i da kaznu plati na nekoliko rata. 
      "Verujte, da sam imala kome da ostavim dete, otišla bih da robijam. Ali, kada su mi policajci rekli da će dete smestiti u dom, dok sam ja u zatvoru, tada sam se uplašila. Molila sam ih da to ne rade i molila sud da mi dozvoli da platim kaznu. Pre toga nikakvu opomenu nisam dobila, samo poziv za sud, kaznu, a potom i da se ona preinačava u zatvor. To se nekako rešilo, sada se ništa ne dešava, pitanje je šta će biti kada ponovo odemo na sistematski, ne znam da li će me ponovo tužiti, 
      rekla je za "Novosti" Maja, inače, student bez stalnih primanja. 
      Na isključiv stav da ne dozvoli da njeno dete primi MMR vakcinu, Subotičanka se odlučila jer je videla efekat prve vakcinacije. 
      "Dečak je primio samo prvu vakcinu pentaksina i posle nje mu je opao imunitet, stalno je bio bolestan, i onda sam odlučila da potpišem da odbijam vakcinu. Iza svoje odluke stojim i sada. Da su to one stare vakcine, možda bih i dala, ali ovako zaista ne želim. Vakcinisanje treba da bude stvar izbora roditelja, da sam odluči šta želi za svoje dete, a ne da nas ovako kažnjavaju. Time ništa nisu postigli, jer većina nas od te namere neće odustati", navodi ona. 
      Ovaj slučaj nije usamljen. Iako je vakcinacija u našoj zemlji obavezna i lekari apeluju da deca prime sve što je propisano i ukazuju na posledice, koje mogu biti i fatalne, stavovi roditelja su podeljeni, dodaje list. 
      Po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ukoliko se odbije obavezna imunizacija, kazne su od 30.000 do 150.000 dinara. Sprečavanje obavezne imunizacije smatra se prekršajem, a lekari su dužni da obaveste sanitarnu inspekciju ukoliko roditelji odbiju da vakcinišu dete.

       
×
×
  • Креирај ново...