Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

Епископ бачки Г. Иринеј о саопштењу Епископа западноамеричког Г. Максима: Опасни портпароли

Оцени ову тему

Recommended Posts

Искрено, саопштење Синода СПЦ на које је владика Максим реаговао - тако што је радио свој посао, то јест потиснуо смутње и нејасноће у вези са богослужењима (саслуживање са другим ПЦ у САД) у СВОЈОЈ ЕПАРХИЈИ, било ја крајње двосмислено. Сетимо се, и сам владика Иринеј је морао да то саопштење (препоруку) додатно тумачи, како се не би разумело да је САС заповедио прекид општења са Цариградском патријаршијом.

Непотребно сукобљавање, по мом мишљењу. И не свиђају ми се те приче, макар биле и шала, да одмах сатиремо, ко средњовековна инквизивија, некога ко се дрзне да о нечему другачије мисли. Нека Бог дарује мир и братску слогу нашим архијерејима, а кроз њих и свима нама јединство Цркве.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Александар Милојков рече

И не свиђају ми се те приче, макар биле и шала, да одмах сатиремо, ко средњовековна инквизивија, некога ко се дрзне да о нечему другачије мисли. Нека Бог дарује мир и братску слогу нашим архијерејима, а кроз њих и свима нама јединство Цркве.

За ово Амин.

пре 18 минута, Александар Милојков рече

тако што је радио свој посао, то јест потиснуо смутње и нејасноће у вези са богослужењима (саслуживање са другим ПЦ у САД) у СВОЈОЈ ЕПАРХИЈИ,

Није само то радио. Него је критиковао портпароле (и форуме) и слао суптилне оптужбе. Да је хтео само да појасни нејасноће рекао би нешто у стилу... "у складу са одлуком СПЦ наша епархија не прекида општење са цариградском патријаршијом итд". И нико не би ни трепнуо.

пре 20 минута, Александар Милојков рече

Сетимо се, и сам владика Иринеј је морао да то саопштење (препоруку) додатно тумачи, како се не би разумело да је САС заповедио прекид општења са Цариградском патријаршијом.

То што је додатно тумачио не значи да је била неразуљива. Била је разумљива. Јасно је било да је 1. реч о препоруци 2. да се избегавање општења односило на појединце који су се присајединили расколницима, а не на целе патријаршије. Само неписменим људима је било неразумљиво.

Неки Украјинци су покушали да из тог саопштења СПЦ спинују и то да је неопштење са украјинским расколницима такође само "препорука", а не да ми уопште немамо општење с њима у целости, што је кристално јасно. Дакле само функционално неписмени и злонамерни људи су могли да "не разумеју" одлуку. 

Појашњење в. Иринеја је било у смислу богословске и канонске потке такве одлуке (помињање акривије и икономије). 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Ведран* рече

Појашњење в. Иринеја је било у смислу богословске и канонске потке такве одлуке (помињање акривије и икономије).

@Александар Милојков

Осим тога ово се уклапа и у претходна деловања е. Иринеја јер је он и након писма патријарха Иринеја п. Барту послао и своје засебно писмо које је завршио са, парафразирам, "ја рекох и душу спасих". Што се мене тиче његова појашњења су више његова, лична, додатна, него што су сугестија да патријарх или Синод не знају шта треба да пишу или како да кажу.

Камо среће [sic] да се још неки од наших (чувених епископа теолога) оглашавају поводом овога својим појашњењима. Али, ето, нема их...

Зашто их нема? Ево пар мисли о томе... https://pouke.org/forum/index.php?/topic/54074-raskol-se-zahuktava/&do=findComment&comment=1862667

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Ведран* рече

Тебе Аво  @Zoran Đurović треба посебно каштигати, јер се расписујеш по овим темама, а нећеш да дођеш у нашу авлију на Раскол се захуктава. 

:D

 

Nece. Ljubomoran sto sam temu zapoceo ja. :cheesy3:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Trifke рече

Nece. Ljubomoran sto sam temu zapoceo ja. :cheesy3:

И тебе треба каштигати. Родио си дете, а сад треба ми да ти га љуљамо, јел? 

А после кад одрасте ти ћеш доћи, као Фанарци у Кијев након 300 година, да кажеш ја те родих ти си моје дете.

Ц ц ц ц 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ведран* рече

И тебе треба каштигати. Родио си дете, а сад треба ми да ти га љуљамо, јел? 

А после кад одрасте ти ћеш доћи, као Фанарци у Кијев након 300 година, да кажеш ја те родих ти си моје дете.

Ц ц ц ц 

Primecujem da neke kengurske individue pokusavaju da stave kritiku na moj racun ali cu ih preskociti onako lagano iako je to vise u skladu sa njihovom prirodom nego sa mojom plemenitom. :cheesy3:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Vladan :::. рече

Камо среће [sic] да се још неки од наших (чувених епископа теолога) оглашавају поводом овога својим појашњењима. Али, ето, нема их...

Једва и са једним објашњењем, ставом излазимо на крај. Било би много да се сви изјасне. САС рекао шта треба.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 20.3.2019. at 17:49, Поуке.орг инфо рече

Никада није подржала етнофилетизам, односно патолошки псеудоцрквени шовинизам. Није га признала у случају бугарског раскола у 19. веку, ни у случају такозваног македонског раскола у 20. веку,

То значи да је раскол „такозвани“, али да ипак није раскол? Или је „такозвано македонски“ зато што је „македонски“ измишљотина и не постоји, али је ипак шовинизам, макар у суштини непостојећег (ид)ентитета? И како то да постоји само „украјински“, „бугарски“, „македонски“ патолошки псеудоцрквени шовинизам, а да су велике свете и једине богоизбране православне нације успеле да остану имуни на то велико зло и да у пуноћи живе свету наднационалност православља?   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свети Синод СПЦ и Њ.П. владика Ириниеј опет игранју улогу „гласа вапијућег у пустињи“. Наспрам њиховог саопштења, каткад наиван а каткад крајње злонамеран текст владике Максима звучи попут мешавине нечега написаног из пера каквог хипика с једне стране, и бескрупулозног адвоката с друге.

On 25.3.2019. at 22:26, milos50 рече

То значи да је раскол „такозвани“, али да ипак није раскол? Или је „такозвано македонски“ зато што је „македонски“ измишљотина и не постоји, али је ипак шовинизам, макар у суштини непостојећег (ид)ентитета? И како то да постоји само „украјински“, „бугарски“, „македонски“ патолошки псеудоцрквени шовинизам, а да су велике свете и једине богоизбране православне нације успеле да остану имуни на то велико зло и да у пуноћи живе свету наднационалност православља?   

Не будите злонамерни.

Да, „такозвано македонски“ зато што Њ.П. владика Иринеј, баш и многи други, то „македонски“ сматра измишљотином - али он никоме не ускраћује право да се декларише као „Македонац“.

И, не „велике свете и једине богоизбране православне нације“ очигледно нису имуне на патолошки псеудоцрквени шовинизам, с обзиром да владика Иринеј јасно окривљује патријарха Вартоломеја за управо то.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 2.4.2019. at 20:23, Хаеул рече

Да, „такозвано македонски“ зато што Њ.П. владика Иринеј, баш и многи други, то „македонски“ сматра измишљотином - али он никоме не ускраћује право да се декларише као „Македонац“.

Ово није пример „патолошког псеудоцрковног шовинизма“? Није! Због јаког имунитета.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У понедељак, 22. јула 2019. године, када наша Црква слави успомену на Светог свештеномученика Панкратија, Светог Теодора и Свете мученике гламочке и куленвакуфске, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светога Саве на Аеродрому у Крагујевцу. Епископу су саслуживали: ректор крагујевачке Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Бранислав Матић, јереј Александар Зафировић (Епархија рашко-призренска), јереј Милош Ђурић и ђакон Урош Костић.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      У својој литургијској беседи на одломак из Јеванђеља по Матеју (гл.13, 10-23), Преосвећени Владика је рекао: “Господ својим ученицима каже да је њима дато да знају тајне. О каквим се тајнама тачно ради и коме су заправо ове речи упућене? Ове речи се односе на све људе који су себе лишили гордости и сујете, односе се на оне који ревнују за веру, који ревнују кроз пост, молитву, добра дела. Мало касније писац Јеванђеља каже: “Њима није дато”. Ово “њима” се односи на оне који нису у Цркви и који су далеко од Христа. Ко није у Христу како може да зна шта је у Богочовеку? Знање тајне Христове је дар, дар који се даје, али се никоме не намеће и оно се даје онима који се боре против греха, страсти и онима који чине добро. Јеванђелске речи “ко има даће му се, а ко нема узеће му се и оно што има”, значе да онај ко буде имао вере даће му се изобилно знање тајни Христових. Свако створење је створено од Бога и има дар од Бога. Наш први дар је наша душа. Да би знали тајне Христове потребно је да будемо искрени једни према другима, јер духовним очима видимо оно што телесним не можемо”.
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Радио Глас Православне Епархије нишке у уторак, 23. јула 2019. године посетили су др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније. Господин Милета Радојевић дао је ексклузивни интервју за наш радио, у коме је говорио о сарадњи Управе и Православне Епархије нишке и помоћи Управе угроженим епархијама Српске Цркве, посебно на Косову и Метохији и у Хрватској.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски косовско-метохијски г. Теодосије служио је јуче, 22. јула, прву архијерејску Литургију у новооснованом Манастиру Светог Димитрија у Сушици код Грачанице.
       
      Пред неколико десетина верника и деце он је говорио о значају Свете литургије као и о нашем приносу Богу који од нас тражи да на његову милост и доброту узвратимо љубављу и служењем према Богу и ближњима.
      „Зато ми Богу приносимо наше молитве да би Господ нас погледао у нашем подвигу и служењу“, рекао је владика Теодосије, посебно истичући значај новооснованог манастира у који, по његовом благослову, живе настојатељица мати Ирина и монахиња Христина.
      Осврнувши се на укупан положај нашег народа и Цркве владика Теодосије је рекао да тје амо где се страда Бог присутан:
      „У страдању се окрећемо према Њему и тражимо од Бога заштиту и помоћ. У време када неки одлазе са Косова и Метохије, не у вери и нади, већ у очајању, нови манастири и Црква су место наде и радости. Тако је овај манастир који је заживео попут свеће која треба да светли свима, укључујући и оне који су далеко ево у ово место сада долазе и они који никада нису чули за њега, захваљујући подвигу наших сестара, њиховој љубави и служењу Богу и ближњима.“
      Храм Св. Димитрија подигнут на темељима цркве из 14. века обнављали су епархија и мештани заједно са свештеничком породицом протојереја Саве Шмигића. Храм је живописан, раније је изграђен конак за народ а током протекле године саграђен је објекат за смештај монахиња чију изградњу је подржала Канцеларија за Косово и Метохију. Сестре манастира су за све госте приредиле трпезу љубави.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ моравички Антоније (Пантелић) рођен је 23. јула 1970. године у Ваљеву (Србија), од оца +Радована и мајке Јелке (рођене Милићевић). Основну школу (Илија Бирчанин) је завршио у Причевићу код Ваљева, након чега (као клирик Епархије жичке) уписује богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године.

      Као ученика богословије, замонашио га је (у чин мале схиме) 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). У чин јерођакона рукоположен је у манастиру Жичи у храму Вазнесења Господњег 1989. године, а у чин јермонаха 5. јануара 1991. године у храму Светог Саве у манастиру Жичи, такође епископ жички Стефан (Боца).
      Године 1992, на предлог епископа жичког Стефана (Боце), а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент генерације, био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије (од 31. маја 1996. године), јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.
      По повратку из Русије (1996. године), унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна.
      На предлог митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија (августа месеца 2000. године) за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске, и то као сабрат манастира Добруна код Вишеграда.
      Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела (на Божић 2001. године).
      На предлог патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао (јануара 2002. године) протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај (Мрђа) је 17. марта 2002. године, у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита.
      На предлог патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа моравичког.

      Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја: Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Митрополита дабро-босанског Николаја и митрополита верејског Евгенија (Руска Православна Црква), као и епископа: шабачког Лаврентија, зворничко-тузланског Василија, банатског Никанора, бачког Иринеја, осечко-пољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Филарета, далматинског Фотија, полошко-повардарског Јоакима, будимљанско-никшићког Јоаникија, горњокарловачког Герасима, аустралијско-новозеландског Иринеја, хвостанског Атанасија и јегарског Порфирија. У препуном храму Саборне цркве у Београду, поред архијереја је саслуживало и преко 30 јеромонаха, јерођакона и свештеника из Српске и Руске Православне Цркве. Светој архијерејској Литургији присуствовало је више стотина верника, као и многе званице.

      Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви, успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской православной церкви“.
      Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије.
      Од 2003. године, Епископ Антоније предаје на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је управник Kатедре за литургијско богословље.
      Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова (редовна седница од 16. јула 2018. године), Епископ Антоније је постављен за Декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета.У
      Докторску дисертацију, под називом ”Односи Српске и Руске православне цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске православне цркве” (”Отношения Сербской и Русской Православных Церквей в 1944-1950 гг. в материалах архивов России и Русской Православной Церкви”), успешно је одбранио 07. јуна 2019. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка).
      Епископ Антоније је викар Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви при Патријарху московском и целе Русије.

      Долгоденствуј, Преосвјашчењејшиј Владико, на многаја љета! 
       
×
×
  • Create New...