Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Bokisd

    Bokisd

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије поручио је данас да је српство мјера људскости и светионик који указује на пут којим ваља поћи. Да бисмо сачували себе, сматра владика, морамо се вратити себи, препознати у нама оно хришћанско, српско и људско, па започети унутрашње путовање које ће нас учинити бољима него што јесмо. Поуку Преосвећеног владике Сергија о томе Какво нам српство треба преносимо у цијелости:
      Није лако бити Србин, никада није ни било. Да јесте, данас би нас било неколико десетина милиона, били би један од најбројнијих народа у Европи. Али, историјска судба нам је одредила узак и трновит пут, да собом свједочимо оно што јесмо. У нашој прошлости имали смо мноштво непријатеља, које смо, уз Божију помоћ, сопственом снагом надвладали, али смо, готово у сваком времену, највећи непријатељи остали сами себи.
      Зашто? Зато што смо се одрицали Христа у времену, не марећи за вјечност на коју смо призвани. Због тога су нас разне богоборне идеологије доводиле на ивицу биолошког опстанка. Зато смо падали и посртали, али нас је Божија милост увијек и изнова дизала из праха непостојања, али само онда када смо, свим срцем, завапили Господу, призивајући Име Његово, а Он нам је, као Добри Отац, пружао Своју већ испружену руку, коју у сопственом мраку нисмо видјели.
      Зато је српство мјера наше људскости, љествица коју треба достићи, циљ којем требамо ићи, светионик који нам указује на пут којим нам ваља поћи, а не нешто што нам је дато само по себи, што не треба заслужити и оправдати сопственим животом. Као што је Христос мјера нашег духовног раста, тако је српство наша национална мјера, наш задатак, циљ и призвање.
      Није српство мрзити друге, већ вољети и поштовати своје!
      Није српство пјевати националне пјесме, а заборавити ближње у невољи!
      Није српство ријечима се гордити, већ чувати своје ћирилично писмо и српски језик!
      Није српство стицати материјална богатства, а занемарити своје духовно постојање!
      Није српство зидати цркве и манастире, а послије не ићи на богослужења, занемарити Свету Литургију, не постити постове!
      Није српство не поштовати родитеље, већ љубављу се одужити онима којима смо дужни биолошко постојање!
      Није српство имати кума и пријатеља, а заборавити најрођеније!
      Није српство славити Славу, а псовати Име Божије!
      Није српство стећи сву науку овога свијета, а заборавити свете претке, који су у мукама и невољама чували име српско и вјеру православну, да бисмо ми били оно што данас јесмо!
      Није српство обићи сав свијет и монденска љетовалишта, а не видјети наше славне манастире „наших светих цара задужбине“, који су удахнули живот нашој националној души!
      Није српство угађати себи, а не оставити наду онима који ће доћи послије нас!
      Није српство живјети порочно, већ чувати своју душу!
      Није српство критиковати друге, већ исправљати себе!
      Српство је наша снага, коју тек требамо стећи, а кад је стекнемо знаћемо да можемо и боље и више, да смо много тога пропустили јер смо, умјесто да поправљамо себе, оптуживали друге.
      Није нам узалуд Арчибалд Рајс, наш освједочени сапатник и пријатељ, рекао: „Срби, чувајте се себе!“
      Да бисмо сачували себе, морамо се вратити себи, препознати у нама оно хришћанско, српско и људско, па започети унутрашње путовање које ће нас учинити бољима него што јесмо.
      У супротном, биће нас све мање, постаћемо све гори, лаж ће царевати на нашим уснама, а среброљубље нашим срцима. Вратимо се себи док још имамо коме, док времена има, док још имамо снаге да се одупремо злу у нама. На то нас Христос позива већ двије хиљаде година. Одазовимо се Његовом позиву, исправимо свако себе појединачно, да бисмо као заједница опстали на немирној пучини постојања.
      Ипак, звати се не значи и бити! Много је, нажалост, оних који се називају Србима, али суштински то нису, јер су им животна дјела далеко од онога што српство подразумијева.
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Логос,
      Дана 24. јуна 2019. године, када наша Света Црква прославља успомену на Свете апостоле Вартоломеја и Варнаву, у месту Раниловић, надомак Аранђеловца, верни народ је дочекао свога Архијереја заједно са свештенством орашачког намесништва у порти храма Св. апостола Вартоломеја и Варнаве. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију уз саслуживање архијерејског намесника опленачког, протојереја-ставрофора Миладина Михаиловића, протојереја-ставрофора Драгана Јездића, госта из Брчког, архијрејског наменсика орашачког протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, протојереја-ставрофора Драгомира Кеџића, протонамесника Ивана Теодосића, јереја Немање Искића и ђакона Уроша Костића, Стевана Илића и Александра Бабића.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      По прочитаном Светом Јеванђељу, Епископ је присутне вернике поучио беседом. Епископ Јован је своју проповед започео речима: “Где се служи Литургија, невидљиви Бог је увек присутан”. Подсетио нас је још и да је основно начело молитве благодарност. “Господ нас обилно дарује својим даровима, а на нама је да Му кроз свој живот искажемо захвалност на тим даровима, јер требамо да живимо живот достојан Бога, достојан правог хришћанина. Најпре бисмо требали да се запитамо да ли ми заиста живимо исправно и да ли Богу показујемо поштовање и благодарност за благослов који смо добили од Њега? Прави пример исправног живота треба да нам буду Свети апостоли, јер су они ти који су ревносно проповедали и ширили реч Христову. Дарови које су апостоли добили од Господа су да болесне лече, васкрсавају мртве и многе друге, а те дарове су добили на дар и Господ их саветује да их на дар и дају. Господ им је рекао да ће моћи да стају на змије и скорпије али да им неће наудити и та вера са којом су они то носили са собом им је био основни покретач. Данас, када бисмо ми покушали тако нешто, спречила би нас сумња, она сумња која нас спутава, али ако искрено верујемо у Бога ту нема никаквог места сумњи”, поучио је Епископ Јован. “Свети апостоли су гарант наше вере”, каже Преосвећени Владика, “јер су они ти који су Господа видели и опипали, који су Његови сведоци. Апостоли су били одушевљени тиме да им се и демони покоравају, али их је Господ подсетио да не треба то да им значи већ чињеница да су њихова имена записана на небесима. Тамо где влада љубав, ту нема места страху, јер љубав припада ономе који верује”. Епископ нас је подсетио да обратимо пажњу на свој живот јер онако како сејемо, тако ћемо и пожњати.
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У недељу Прву по Педесетници, 23. јуна 2019. године, када наша Света Православна Црква прославља и молитвено се сећа Свих Светих угодника Божјих од постања до данашњих дана, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, парох пријепољски протојереј Бранислав Стојановић, парох коловратски јереј Небојша Јовановић и ђакон Горан Крстић.
      Разјаснивши присутнима одељак из Јеванђеља који је прочитан на данашњој светој Литургији, Преосвећени је указао на то да су свети угодници Божји, које данас прослављамо, својим живљењем овде на земљи на најбољи начин показали и доказали истинитост јеванђелских речи.
      – На прво место Јеванђеље поставља богољубље а на друго човекољубље. Ако је сав наш живот постављен под овим правилима – најпре богољубље а онда човекољубље, онда ће он тећи хармонично, исправно, биће нам пријатан, и постићи ћемо добре плодове у њему. Чак ако би наш живот био и тежак, а увек је тежак, свеједно би био пријатан за живљење. Тако пријатан да би смо се увек за њега определили. Из Богољубља се рађа човекољубље. Ко није способан да воли Бога тај не може да воли ни људе око себе. Онај ко себе везује за Бога, смешта себе у Бога, везује себе за Бога мишљу и срцем, чини да тиме и Бога смешта у себе. А смештајући Бога у себе постајемо бескрајни, свемоћни, јер смо у себе сместили Бескрајног и Свемоћног. Доказ за то су свети угодници Божји које данас прослављамо.
      – Они су својом љубављу и мишљу привезали себе за Бога и посветили Њему. Они су сав свој живот посветили томе да би служили Њему и на тај начин су постали слични Њему. И Бог их је прославио у вечности, беседио је Преосвећени Епископ.
      Старешина храма Светог Василија Острошког, отац Игор, позвао је све да у суботу 29. јуна дођу у пријепољски Дом културе где ће бити одржана свечана видовданска духовна академија, на којој ћемо се сви заједно подсетити на свете косовске мученике, како би прославили Бога и свете Његове и на тај начин учествовали у подвигу поста, који је пред нама.

      Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је вечерњем богослужењу у суботу, 9/22. јуна 2019. године, у Светониколајевском храму у Турији.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-
      Вечерњим богослужењем је началствовао протопрезвитер Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски, а саслуживали су свештеници и ђакони Епархије бачке. Протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, прочитао је одлуку Епископа бачког којом је, благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, протопрезвитер Драгомир Трифуновић одликован правом ношења напрсног крста, за ревност у свештенопастирској служби, као и за савесно служење Цркви. Прота Драгомир је разрешен дужности привременог пароха прве парохије у Турији  на основу испуњених услова за пензионисање..
      То није признање и одликовање као што бива у свету, где је оно врло често ствар људске сујете и где људи се горде неким одликовањем пред другима који га немају, него је црквено одликовање увек признање ономе који га добија, али и подстицај њему да се и даље труди једнако неуморно, ако не и више него пре. То је уједно признање и читавој заједници са којом је тај свештеник проводио деценије. Док човек било какве професије, звања или позива, може да каже да са пензијом престаје свака његова радна обавеза, за свештеника уствари не постоји пензија – не само у времену него ни у вечности. Он и даље учествује у богослужењу Цркве, помаже колико је у снази, а има могућности и да мало више времена посвети себи, молитви, породици, навео је владика Иринеј.
       
      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Патријарх српски Иринеј је освештао 23. јуна 2019. године новосаграђени храм Свете великомученице Недеље у Малој Моштаници. Уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-каловачке, пре свете архијерејске Литургије, обављено је освећење храма и додељени су ордени и грамате добротворима и доброчинитељима.

      Патријарашке грамате уручене су великим добротворима и додобротворима „за њихову несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, а посебно на уложеном труду и великој материјалној помоћи приликом изградње новог храма Свете великомученице Недеље у Малој Моштаници код Барича: др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије; Скупштини Општине Обреновац; гђи Љубици Бошњак, архитекти Архиепископије – пројектанту храма; Слободану Реметићу, академику из Београда; Станоју Биочанину, директору Прве Искре Барич; Радету Тришићу, Жељку Васиљевићу, Слободану Драгићевићу, Владимиру Симовићу, Томи Новаковићу, Бојану Васићу, Момиру Матовићу - приватницима из Барича, као и Милану Симићу, керамичару из Барича, Предрагу Јовановићу, предузетнику из Барича, Ивану Остојићу, приватнику, и Немањи Миленковићу, столару из Мислођина; Предрагу Бабићу, предузетнику; Милошу Муришићу, приватнику; Драгиши Максимовићу, приватнику из Умке; Горану Ћирићу, магистру саобраћаја из Обреновца; Александру Дрењанину, приватнику из Обреновца; Зорану Деспотовићу, електричару из Остружнице; Александру Стефановићу, аутопревознику; Александру Мићићу, раднику; Николи Мићићу, раднику; Мирославу Лапчићу, раднику; Драгану Алавањи, раднику; Драгану Нешковићу, раднику; Рајку Николићу, пензионеру; Крсту Благојевићу, пензионеру;  Бранку Јовановићу, пензионеру; Влади Љуни и Марку Љуни, каменоресцима; Милану Максимовићу и Славку Максимовићу, столарима  - сви из Мале Моштанице.
      Грамате су уручене и: Ивану Лазаревићу, председнику Месне заједнице у Малој Моштаници; Миладину Симићу, Драгану Субаковићу, Видосаву Ћирилову, Ненаду Варничићу, Горану Варничићу, Драгољубу Илићу, Милораду Симићу - члановима Грађевинског одбора за изградњу храма у Малој Моштаници, као и гђици Сари Пресетник, ученици Основне школе из Мале Моштанице
      Орден Светога краља Милутина додељен је господи Милораду Грчићу, директору Електропривреде Србије; Радовану Манојловићу, приватнику из Барича; Здравку Добрићу, пензионеру из Мале Моштанице.
      На предлог архијерејског намесника београдско-посавског протојереја-ставрофора Бранка Митровића звањем протојереја одликован је јереј Предраг Живковић, парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Баричу.

      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...