Jump to content

Епископ бачки Г. Иринеј о саопштењу Епископа западноамеричког Г. Максима: Опасни портпароли

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

У ове пречасне дане Свете и Велике Четрдесетнице редовно се молимо, између осталог, и да нас Господ сачува од духа празнословља, а да нам подари дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих. Зато се, већ данима, нисам одлучивао да прокоментаришем „Саопштење Епархије западноамеричке поводом свеправославног саслуживања 2019. године”, које је потписао Преосвећени епископ западноамерички Максим, а које је у међувремену објављено на сајтовима (например Поуке.орг од 15. марта 2019) и од стране Информативне службе Српске Православне Цркве (16. марта 2019). Ипак сам напослетку решио да се огласим, и то само са једним циљем – да скренем пажњу на неке нетачности и погрешне поруке тога саопштења. Најмање су ту важни портпароли, било они убоги било пак они опасни, али је итекако важно да се постојећи огромни проблеми у животу светског Православља, чији виновници нису непознати, не прећуткују или минимизирају, а највећи кривци и грешници да испадну портпароли „чудноватих ставова” који „негде тврде, а негде сугеришу да Српска Црква тобож препоручује да се клонимо општења са онима са којима смо до сада били у општењу” и да тако, на неприхватљив начин, заступају „скретање у неканонско отцепљење од општења у евхаристијско- -јерархијском јединству са осталим Православним Црквама...” Нека ми буде опроштена прејака реч, али мој је неодољиви утисак да Преосвећени аутор ових исказа свесно замагљује и изврће ствари. Слика коју ствара јесте слика идиле коју, ето, угрожавају неки чудаци, из чиста мира пропагирајући прекидање општења, неканонско отцепљивање и кидање јединства. Горка стварност је, међутим, потпуно другачија. Портпароли само саоштавају јавности – или виспрено или неспретно – ставове и одлуке оних установа које су им њихову дужност и повериле. У нашем конкретном случају то су ставови и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја и новембра прошле године (саборско писмо Васељенском Патријарху Вартоломеју, Син. бр. 1163 од 13. августа 2018, и саборска саопштења од 10. маја и 12. новембра 2018), као и њихова потоња разрада и примена од стране Светог Архијерејског Синода (синодско писмо истом бр. 4 од 6. фебруара 2019. и саопштење синодске канцеларије од 13. марта 2019). Све те ставове и одлуке диктирао је развој „ситуације на терену”, тојест већ прекинуто општење међу неким помесним Православним Црквама и, самим тим, разорено пуно јединство, што је иначе прва nota Ecclesiae. Напомињем да је по питању црквене кризе у Украјини Сабор био једнодушан: није било ни гласања ни издвојених мишљења која се службено уносе у саборски записник. Исто тако, све синодске одлуке и оцене догађајâ и њихових актера биле су једногласне. Просто-напросто, портпаролских неодговорних тврђења и субјективних сугестија, које уочава владика Максим, није било, а не може их ни бити.

Толико о „чудноватим ставовима” неименованог, али подразумеваног портпарола, а сада да пређем на ставове самога владике Максима. Он каже да пртпарол приписује нашој Цркви да се клони општења „са онима са којима смо до сада били у општењу”. То уопште није тачно. Свети Синод, а не портпарол, не именује оне са којима јесмо и са којима ћемо, уз помоћ Божју, и убудуће бити у заједници и јединству него указује на украјинске расколнике, рашчињене, одлучене од Цркве и, штавише, анатемисане, а затим ненадлежно и неканонски, једним потезом пера, проглашене за праве епископе, њихове пак структуре за праву Цркву, притом прву у историји која истовремено и настаје и постаје аутокефална. Синод уједно подсећа и на елементарно канонско начело да се са таквима не може ступати у општење и да они који то чине сами себе поистовећују са изопштенима. Треба ли да цитирам каноне који о томе говоре? Немогуће је да владика Максим није чуо за њих, могуће је једино то да неће да чује за њих. Питам га директно: да ли би он, идући за примером неких (не свих!) представника Велике Христове Цркве у Цариграду, саслуживао са грађанима Денисенком, Думенком и Малетичем који се одазивају на имена Филарет, Епифаније и Макарије? Да ли он и њихове присталице очекује на „свеправославном саслуживању”? Да ли он треба да буде члан Сабора српских епископа или слободни стрелац? Ако би се изјаснио да више држи до акцијâ Светејшег патријарха Вартоломеја него до става помесних Православних Цркава, од којих још ниједна није признала новоформирану „црквену” структуру у Украјини, нити саслужује са њеним коловођама, нити на светој Литургији помиње Епифанијево име, онда му постављам следеће братско питање: зашто не би саслуживао и са Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „поглаваром” фантомске „Црногорске Православне Цркве”? Јер, његов канонски статус је исти као и статус његове украјинске браће по расколу: он је рашчињени свештеник, рукоположен од стране рашчињеног епископа. Уосталом, њега признају и са њим саслужују управо Денисенко и Думенко и нико други на свету. Ако су прихватљиви они, онда је и он! Даље, наш Свети Синод не захтева да „прекинемо општење са онима са којима смо до сада били у општењу” него да не прихватимо општење са лажним епископима и клирицима, са непокајаним, али зато богато награђеним расколницима (и то је историјски преседан), а препоручује да се клонимо општења са онима који их признају. Притом препоручује и расуђивање, стрпљење, нехитање – једном речју, препоручује црквену икономију, што у суштини заступа и сâм владика Максим. Али, за разлику од њега, Синод нити пренебрегава нити може да пренебрегне канонску акривију, тојест право свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа. Сâм Господ наш учи нас да треба „и ово чинити и оно не остављати”. Акривија и икономија су два метода са истим циљем, а то је спасење, које увек представља саборну, црквену реалност, а не индивидуално достигнуће, што владика Максим зна јер је имао од кога да научи (наравно, од врхунских теолога, а не од тамо неког портпарола). Где је ту, дакле, „скретање у неканонско отцепљење од општења”? Управо обрнуто: посреди је напор да се такво скретање на сваки начин избегне.

Даље: набрајајући Цркве са којима смо у општењу, Преосвећени теолог мудро прећуткује Порошенкову „Православну Цркву Украјине”. Шта он сматра – да ли она заиста постоји или не постоји? Да ли може постојати Црква коју признаје и са којом литургијски и канонски општи само једна помесна Црква, па ма то била и Цариградска илити Васељенска Патријаршија, а осталих тринаест аутокефалних Цркава је de facto не признају самим тим што са њом нису у општењу? И где је ту канонска Украјинска Православна Црква? Да ли она за Фанар постоји или не постоји? Да ли на истом простору могу паралелно да постоје две Цркве, обе законите и признате? Да ли о статусу неке помесне Цркве, посебно о њеној аутокефалији, одлучује само једна Црква или битан предуслов представља и свеправославна рецепција? Да ли владика Максим зна за свеправославно усвојени став о начину стицања и проглашавања аутокефалије? Тај став је поодавно објављен у Шамбезију као званични материјал за сабор на Криту, али је на време вешто склоњен са дневног реда тога сабора, и то једнострано, без упућивања питања осталим на сабору присутним Црквама шта оне мисле и желе. Сада, после украјинског сценарија, можемо да изведемо и закључак зашто је та тема унапред скинута са дневног реда Критског сабора. Сва ова питања своде се на једно питање: да ли у Православљу, осим васељенског сабора, постоји чинилац са надјурисдикцијском или надаутокефалном влашћу? Да ли је Православна Црква монархијска, по угледу на папски систем, или је саборна и саборска, о чему нам сведоче Нови Завет и сва њена историја до данас? Елем, ко је заправо изазвао раскол? Један који ради по своме или сви остали који то не одобравају? Да ли су се у 11. веку четири Патријаршије одвојиле од Рима или се Рим одвојио од њих? Украјински раскол не само да није превазиђен него је еволуирао – да употребим владици Максиму близак и драг термин – у велики раскол између Москве и Фанара. Али и пре тога су постојала слична искушења. Две најстарије, апостолске Цркве, Јерусалимска и Антиохијска, већ годинама су у прекиду општења. Српска Црква, укључујући и њеног јадног портпарола, чинила је и тада све што је могла да се спор изглади и јединство поново успостави. Разлоге за неуспех треба тражити на некој другој адреси. Слично је наша Црква – уз скромно учешће и њеног убогог портпарола – поступала и приликом  решавања проблема црквене јурисдикције у Естонији и раскола у Цркви суседне Бугарске. Српска Црква је и пре једног века, у време када је Фанар признао неправославне совјетске творевине, „Живу Цркву” и „обновљенце”, била на страни канонског поретка, на страни патријарха Тихона, данас од свих, па и од Фанара, слављеног као светитеља и исповедника вере.

Никада Српска Црква није била за Москву против Цариграда ни за Цариград против Москве, али је вазда била – а и данас је – за православну еклисиологију и за вековни канонски поредак Цркве. Никада није подржала етнофилетизам, односно патолошки псеудоцрквени шовинизам. Није га признала у случају бугарског раскола у 19. веку, ни у случају такозваног македонског раскола у 20. веку, а не признаје га ни данас када лично патријарх Вартоломеј изговара екстремно етнофилетистичку реченицу да православни Словени завиде ромејском (јелинском, грчком) роду због његовог првенства у Православљу и да због тога пружају отпор подухватима Фанара на тлу Украјине. Он, нажалост, превиђа да, по светом апостолу Павлу, у Цркви нема ни Јелина ни Јеврејина, ни Скита (Словенина) ни варварина, него да смо сви једно – или један човек – у Христу Богочовеку и да смо сви ми православни један род хришћански, „свети род” и „народ изабрани”. Има, уосталом, и не мало ауторâ грчког матерњег језика који критикују, понекад и оштрије него аутори словенског говорног подручја, сав овај експеримент и сву ову авантуру Васељенскога Трона. (Питам се: по којем мерилу само православни грчког порекла јесу Ромеји, а ја и мени слични нисмо чак ни ако владамо грчким језиком? Већ у ери пре Христа знало се да јелинство није етничка већ духовна и културна категорија.) И још једно, сасвим лично питање: да ли мој брат у епископској служби, владика Максим, заиста верује да он нашу Мајку Цркву, мученичку Велику Христову Цркву у Цариграду, поштује и воли више од осталих српских, руских и било којих православних епископа, нарочито од оних који критикују делатност њених представника на тлу многострадалне Украјине? Да ли му може пасти на памет да се поштовање и љубав понекад аутентичније пројављују кроз критику него кроз повлађивање у стилу „евет-ефендијâ” (српски: „такојевићâ” илити „аминашâ”)? Још једампут, да би се избегло свако погрешно тумачење, подсећам на то да се не може ступати у литургијско и канонско општење са структуром склепаном од двеју расколничких фракција у Украјини, у канонски недопустивој режији патријарха Вартоломеја и Петра Порошенка, и да се опрез и ранији или познији отклон од протагонистâ небивалог „озакоњења” расколникâ не односи на Православне Цркве као такве него на поједине личности у њима, у нади да ће и те личности ревидирати своје понашање. У праву је био Преосвећени српски православни епископ западноамерички што је на молитвено сабрање на Недељу Православља позвао представнике свих канонских православних јурисдикција у САД, – укључујући, не знам зашто, и своју, СрпскуЦркву, – али је жалосна чињеница да се неће сви одазвати или, ако се случајно одазову, неће сви служити заједно, саборно. Можемо рећи да „свеправославно саслуживање” није друго до pia desideria (побожна жеља) владике Максима. Без обзира на његов хвале вредан љубазни позив свима (уколико апстрахујемо његово ћутање о томе како мисли да убеди представнике Јерусалима и Антиохије или представнике Цариграда и Москве да саслужују), саслуживање о којем је реч биће међуправославно, а не свеправославно. Епископ западноамерички – убеђени заговорник заједнице као плода еволуције индивидуâ у личности, и обрнуто, и ватрени поборник јединства Цркве, као и свејединства свега рода људског и све творевине – не може, дакле, препреку за остварење тог идеала препознати у тамо неким портпаролима, односно у њиховим „чудноватим ставовима”, произвољним тврђењима и неодговорним сугестијама. Истини за вољу, зна он добро где је и у чему препрека, али, из својих разлога, неће да каже. На све ово смо, ето, спали у свом сведочењу јединства и саборне природе наше Цркве пред инославним хришћанима. То стање, понављам, није ни жеља ни „заслуга” Српске Православне Цркве, која је на богоугодан и канонски начин, а не онако како то на другом месту представља епископ Максим, стекла аутокефалију пре тачно осам векова и која од тада потврђује своје духовно пунолетство. Томе стању нису допринели ни разни „портпароли чудноватих ставова”. На крају, не могу, а да се не упитам: чији – или чега, пре свега – гласноговорник или портпарол јесте мој млађи саепископ и саслужитељ, владика Максим?

Изворник: Епархија бачка


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Надам се пензионисању владике Максима у мају...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Надам се пензионисању владике Максима у мају...

А што? Зар он не ''брани'' васељенску патријаршију? и зар није млад за пензију?

Зар није Авва клирик васељенске? :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ценим епископа бачког г. Иринеја и верујем да ће његов труд на многим пољима изаћи пред Господа. Дајем себи право, можда и погрешно, да оценим његово деловање у извесним ситуацијама сасвим у маниру политичког популизма. Није потребно да човек који је толико уложио у своје образовање и дело свог епископског достојанства, толико често коментарише углавном популарне теме, да нам је већ у неку руку обљутавила со његове мудрости. Читајући овај предугачки и аутоафирмишући текст очекивала сам да ће макар једном речју поменути актуелни проблем етнофилетизма који раздире јединство две помесне сестринске Цркве, Српску и Румунску а при чему је улога дотичног у целој ствари велика, тек жалост, то питање није тренутно актуелно, кад ће бити, не замо. Само знам поуздано, јер потичем из тих крајева, да у Источној Србији постоји већ озбиљан број свештеника РПЦ који раде паралелно са нашом свештеницима. За Румуне је то питање итекако актуелно, очигледно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Надам се пензионисању владике Максима у мају...

... и после на Хаваје, да у миру проводи пензионерске дане:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, ronin рече

... и после на Хаваје, да у миру проводи пензионерске дане:D

To može da "knjiži" i kao kanonsku posetu

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Debela Berta рече

да нам је већ у неку руку обљутавила со његове мудрости. 

persiraš sama sebi ili pretenduješ da poznaješ kome je obljutavio a kome nije?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иринеј је изванредан, и човек је цркве. Ово је позив на саборност, а са других страна се види да се не чује овај позив на здрав разум, на фактичко. Чак је и ОУН имао негативну примедбу на интерференцију Цг у Укријинско питање. Насиље постоји и умножено је. Не можемо затрпавати главу као нојеви.     

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Надам се пензионисању владике Максима у мају...

" Да ли он треба да буде члан Сабора српских епископа или слободни стрелац?.."  (e.Irinej)

:POPOcorn1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, Bokisd рече

" Да ли он треба да буде члан Сабора српских епископа или слободни стрелац?.."  (e.Irinej)

:POPOcorn1:

Спремаш се за филмски маратон?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, obi-wan рече

Mrzi me da citam, ko su ovde nasi?...

ako te neko pita nešto, reci: mi smo sa mladine strane

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тебе Аво  @Zoran Đurović треба посебно каштигати, јер се расписујеш по овим темама, а нећеш да дођеш у нашу авлију на Раскол се захуктава. 

:D

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Данас је Србија земља која се после свих тешких догађаја у својој историји успешно економски развија, пре свега захваљујући напорима председника Александра Вучића, који успоставља широке међународне везе. Развијају се и наши братски односи са Русијом, са Руском православном црквом“, рекао је у интервјуу редакцији ОСЦП-а моравички епископ Антоније, представник српског патријарха при Патријарху московском и целе Русије.

       
      Подсетио је да су након избора на српски патријаршијски престо епископу Порфирију први упутили честитке телефоном Његова Светост патријарх Кирил и митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије. „Ове честитке су веома обрадовале патријарха Порфирија. Осетио је велику подршку и љубав великог словенског народа, велике Русије“, изјавио је владика Антоније.
      „Мислим да ће новоизабрани патријарх Порфирије и даље одржавати братске односе, које су српски патријарси традиционално одржавали са Руском црквом, следећи путеве по којима су вековима ишли наши народи, руски и српски“, нагласио је архипастир.
       
      Извор: Подворје СПЦ у Москви
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У спомен на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). 
      Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни владико и оче наш!
       
      Из живота, богословског и пастирског деловања блаженопочившег Епископа Атанасија: 
       
        Животопис блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)
      Епископ Атанасије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
      Епископ Атанасије (Јевтић) - Professor emeritus Универзитета у Београду
      Библиографија блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Одабрани чланци блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Одабране беседе и предавања блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Одабрани видео прилози блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Фотогалерија блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)
      Епископ Атанасије (Јевтић): О истинској љубави, слободи и вечном животу
      Слово Митрополита Месогеjе и Лаврeотике Николаја о владици Атанасију: Огледало, загонетка, личност, икона, недоумица, истина
      Предраго ми у Христу чедо - Писма Аве Јустина Поповића јеромонаху Атанасију Јевтићу (1957-1968)
      Протопрезвитер Атанасије Циаусис: Епископ Атанасије Јевтић - Сећања на једног човека Духа и радости
      Владика Атанасије (Јевтић): Свети Симеон Мироточиви нам поручује - заволимо Бога као што је он заволио нас!
      Епископ Атанасије (Јевтић): Страдање није лако, али је спасоносно!
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије: Бог није страх, Бог је радост и спасење!
      Епископ Атанасије (Јевтић): Црква је непобједива и она сабира не разједињује!
      Епископ Атанасије (Јевтић): О спасењу као учествовању у светотајинском животу Цркве
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски др Атанасије (Јевтић): Однос Цариградске и Српске Пећске патријаршије кроз историју
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић): Мисија манастира Ваведење
      Епископ Атанасије (Јевтић): Теодицеја у књизи о Јову
      Епископ Атанасије (Јевтић): Христос - Земља Живих
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић): Црква као тајна Христова
      Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!
        Упокојење Епископа Атанасија: 
       
       
      Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (1938-2021)
      Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!
      Обавјештење о сахрани новопредстављеног Епископа Атанасија
      Изјаве саучешћа поводом упокојења епископа Атанасија
      Изјава саучешћа Патријарха московског и све Русије г. Кирила поводом упокојења Епископа Атанасија
      Порука Његове Светости Патријарха румунског г Данила поводом упокојења Преосвећеног Епископа Атанасија
      Изјава саучешћа Патријарха бугарског г. Неофита поводом упокојења Епископа Атанасија
      Архиепископ Катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија): Испраћај Владике Атанасија у Земљу Живих
      Митрополит Амвросије се опростио од владике Атанасија
      Епископ будимски Лукијан: Збогом учитељу, збогом оче Атанасије!
      Епископ Теодосије: Опроштај са блаженопочившим Епископом Атанасијем
      Епископ милешевски Атанасије о новопрестављеном владици Атанасију: Скоро да нема места где православни живе, а да он тамо није долазио
      Епископ источноамерички Иринеј: Поводом упокојења Његовог Преосвештенства, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског др +АТАНАСИЈА
      Владика Андреј: Ин мемориам - Епископ др Атанасије Јевтић (1938-2021)
      Епископ тимочки Иларион поводом блаженог упокојења Епископа Атанасија
      Владика Иларион: Блаженопочивши владика Атанасије је неговао љубав према Тимочанима
      Радио Светигора: Косметска кандила - Архимандрит Сава (Јањић) "о владики дјеце и највећем дјетету међу владикама" (седамдесет седма емисија)
      Протопрезвитер-ставрофор Дражен Тупањанин: Блажени су они, који су испод грубе, робусне спољашности овог ваљевског Херцеговца, препознали Боголиког родитеља и Христоносца
      Молитве и благодарност из Симонопетритског Метоха у Атини
      Блажене успомене владика Атанасије и Хиландар
      Писмо Игумана Свештеног Манастира Симонопетре Архимандрита Јелисеја
      Братија манастира Високи Дечани поводом упокојења Епископа Атанасија: Христос васкрсе, достоблажени владико и срећно ти Царство Божије
      Декан Богословског факултета Универзитета у Солуну о владики Атанасију Јевтићу - Вечан помен Атанасију архијереју!
      Најбољи појац српске теологије
      Владико, плаче Херцеговина од Прења до мора, вјечна ти памјат!
      Обраћање представника породице Јевтић, господина Тома Јевтића
      Дјеца Божића
       
        Молитве за новопрестављеног Епископа Атанасија:        Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио помен новопрестављеном епископу Атанасију   У загрљају Цркве – Божанствена литургија уз одар Епископа Атанасија   Заупокојена Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови поводом упокојења Владике Атанасија: Живо, ходеће Јеванђеље   Епископ бачки Иринеј служио помен новопрестављеном епископу Атанасију    Епископ Фотије у Крушевцу служио помен новопрестављеном Епископу Атанасију   Епископ нишки Арсеније служио помен новопрестављеном Епископу Атанасију   Епископ Силуан служио помен новопрестављеном Епископу Атанасију Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио помен блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу)
      Епископ Димитрије служио помен новопредстављеном Епископу Атанасију
      Помен Владици Атанасију Јевтићу у Цетињском манастиру
      Литургија и помени Епископу Атанасију у Тврдошу и Требињу
      У московском Сретењском манастиру одржан је помен за покој душе владике Атанасија
          Опело и сахрана Епископа Атанасија:       Инфо-служба Епархије захумско-херецовачке и прморске: Видео прилози са молитвеног испраћаја у вечност Епископа Атанасија (Јевтића)   Погребна поворка од Требиња до Тврдоша и укоп упокојеног Епископа Атанасија   Божанствена литургија уз одар Епископа Атанасија   Јутрење и опијело упокојеном Епископу Атанасију   Опроштајно слово Патријарха српског г. Порфирија на сахрани новопрестављеног епископа Атанасија (Јевтића)   Бесједа Епископа Максима на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија   Бесједа Епископа Григорија на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија   Бесједа свештеника Емануила Сариса на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија   Острог ТВ Студио: Јутрење, опело, Литургија, беседе и погреб Епископа Атанасија    
       
       
       
       
       
       
       
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота  
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У спомен на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). 
      Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни владико и оче наш!
       
      Из живота, богословског и пастирског деловања блаженопочившег Епископа Атанасија: 
       
        Животопис блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)
      Епископ Атанасије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
      Епископ Атанасије (Јевтић) - Professor emeritus Универзитета у Београду
      Библиографија блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Одабрани чланци блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Одабране беседе и предавања блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Одабрани видео прилози блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића)
      Фотогалерија блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)
      Епископ Атанасије (Јевтић): О истинској љубави, слободи и вечном животу
      Слово Митрополита Месогеjе и Лаврeотике Николаја о владици Атанасију: Огледало, загонетка, личност, икона, недоумица, истина
      Предраго ми у Христу чедо - Писма Аве Јустина Поповића јеромонаху Атанасију Јевтићу (1957-1968)
      Протопрезвитер Атанасије Циаусис: Епископ Атанасије Јевтић - Сећања на једног човека Духа и радости
      Владика Атанасије (Јевтић): Свети Симеон Мироточиви нам поручује - заволимо Бога као што је он заволио нас!
      Епископ Атанасије (Јевтић): Страдање није лако, али је спасоносно!
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије: Бог није страх, Бог је радост и спасење!
      Епископ Атанасије (Јевтић): Црква је непобједива и она сабира не разједињује!
      Епископ Атанасије (Јевтић): О спасењу као учествовању у светотајинском животу Цркве
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски др Атанасије (Јевтић): Однос Цариградске и Српске Пећске патријаршије кроз историју
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић): Мисија манастира Ваведење
      Епископ Атанасије (Јевтић): Теодицеја у књизи о Јову
      Епископ Атанасије (Јевтић): Христос - Земља Живих
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић): Црква као тајна Христова
      Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!
        Упокојење Епископа Атанасија: 
       
       
      Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (1938-2021)
      Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!
      Обавјештење о сахрани новопредстављеног Епископа Атанасија
      Изјаве саучешћа поводом упокојења епископа Атанасија
      Изјава саучешћа Патријарха московског и све Русије г. Кирила поводом упокојења Епископа Атанасија
      Порука Његове Светости Патријарха румунског г Данила поводом упокојења Преосвећеног Епископа Атанасија
      Изјава саучешћа Патријарха бугарског г. Неофита поводом упокојења Епископа Атанасија
      Архиепископ Катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија): Испраћај Владике Атанасија у Земљу Живих
      Митрополит Амвросије се опростио од владике Атанасија
      Епископ будимски Лукијан: Збогом учитељу, збогом оче Атанасије!
      Епископ Теодосије: Опроштај са блаженопочившим Епископом Атанасијем
      Епископ милешевски Атанасије о новопрестављеном владици Атанасију: Скоро да нема места где православни живе, а да он тамо није долазио
      Епископ источноамерички Иринеј: Поводом упокојења Његовог Преосвештенства, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског др +АТАНАСИЈА
      Владика Андреј: Ин мемориам - Епископ др Атанасије Јевтић (1938-2021)
      Епископ тимочки Иларион поводом блаженог упокојења Епископа Атанасија
      Владика Иларион: Блаженопочивши владика Атанасије је неговао љубав према Тимочанима
      Радио Светигора: Косметска кандила - Архимандрит Сава (Јањић) "о владики дјеце и највећем дјетету међу владикама" (седамдесет седма емисија)
      Протопрезвитер-ставрофор Дражен Тупањанин: Блажени су они, који су испод грубе, робусне спољашности овог ваљевског Херцеговца, препознали Боголиког родитеља и Христоносца
      Молитве и благодарност из Симонопетритског Метоха у Атини
      Блажене успомене владика Атанасије и Хиландар
      Писмо Игумана Свештеног Манастира Симонопетре Архимандрита Јелисеја
      Братија манастира Високи Дечани поводом упокојења Епископа Атанасија: Христос васкрсе, достоблажени владико и срећно ти Царство Божије
      Декан Богословског факултета Универзитета у Солуну о владики Атанасију Јевтићу - Вечан помен Атанасију архијереју!
      Најбољи појац српске теологије
      Владико, плаче Херцеговина од Прења до мора, вјечна ти памјат!
      Обраћање представника породице Јевтић, господина Тома Јевтића
      Дјеца Божића
       
        Молитве за новопрестављеног Епископа Атанасија:        Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио помен новопрестављеном епископу Атанасију   У загрљају Цркве – Божанствена литургија уз одар Епископа Атанасија   Заупокојена Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови поводом упокојења Владике Атанасија: Живо, ходеће Јеванђеље   Епископ бачки Иринеј служио помен новопрестављеном епископу Атанасију    Епископ Фотије у Крушевцу служио помен новопрестављеном Епископу Атанасију   Епископ нишки Арсеније служио помен новопрестављеном Епископу Атанасију   Епископ Силуан служио помен новопрестављеном Епископу Атанасију Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио помен блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу)
      Епископ Димитрије служио помен новопредстављеном Епископу Атанасију
      Помен Владици Атанасију Јевтићу у Цетињском манастиру
      Литургија и помени Епископу Атанасију у Тврдошу и Требињу
      У московском Сретењском манастиру одржан је помен за покој душе владике Атанасија
          Опело и сахрана Епископа Атанасија:       Инфо-служба Епархије захумско-херецовачке и прморске: Видео прилози са молитвеног испраћаја у вечност Епископа Атанасија (Јевтића)   Погребна поворка од Требиња до Тврдоша и укоп упокојеног Епископа Атанасија   Божанствена литургија уз одар Епископа Атанасија   Јутрење и опијело упокојеном Епископу Атанасију   Опроштајно слово Патријарха српског г. Порфирија на сахрани новопрестављеног епископа Атанасија (Јевтића)   Бесједа Епископа Максима на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија   Бесједа Епископа Григорија на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија   Бесједа свештеника Емануила Сариса на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија   Острог ТВ Студио: Јутрење, опело, Литургија, беседе и погреб Епископа Атанасија    
       
       
       
       
       
       
       
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након Јутрења, опијела и Литургије погребна поворка, предвођена свештенством, носећи тијело новоупокојеног Епископа Атанасија, кренула је од Саборног храма, централним градским улицама, кроз Засад Поље, до Манастира Тврдош, гдје је припремљено мјесто укопа.
      Погребна поворка са хиљадама вјерних, испратила је тијело упокојеног Епископа Атанасија из Требиња у Манастир Тврдош, положивши његов одар најприје испред католикона овог Манастира, гдје је служен помен. А, након тога, прошавши још једном кроз манастирска здања, тијело Епископа Атанасија положено је у стијену испод параклиса Христовог Васкрсења и прекривено земљом, херцеговачком, косовско-метохијском, јасеновачком…
      По полагању тијела Епископа Атанасија, окупљенима се обратио Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Послије одслуженог Јутрења и опијела упокојеном умировљеном Епископу Атанасију, пред требињским Саборним храмом, од 10.00 часова, служена је Божанствена литургија.
        Опроштајно слово Патријарха српског г. Порфирија на сахрани новопрестављеног епископа Атанасија (Јевтића)
      Бесједа Епископа Максима на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија
      Бесједа Епископа Григорија на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија
      Острог ТВ Студио: Јутрење, опело, Литургија, беседе и погреб Епископа Атанасија

       
      Сабрањем је началствовао Његово преосвештенство Митрополит дабро-босански Хризостом, уз саслужење више Епископа, који су саслуживали и током Јутрења са опијелом, а којима су се на Литургији придружили и Епископи пакрачко-славонски Јован и милешевски Атанасије. У Сабрању учествује и бројно свештенство, монаштво и вјерни народ, међу којима и представници држава, градова и општина.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
×
×
  • Креирај ново...