Jump to content
  1. Vladan :::.

    Vladan :::.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од Драгана Милошевић,
      SUKOBI i nered odgovaraju onim snagama koje žele da Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) odvoje od SPC. Pošto u tome ne mogu da uspeju, nastoje svim silama da odvoje Univerzitet od fakulteta.
       
       
      Zaboravljaju, pritom, da se većina najstarijih evropskih univerziteta razvila iz bogoslovskih škola, čime se njihovi rektori i profesori ponose. Na pokušaj uklanjanja PBF iz akademske porodice može se gledati i kao na deo akcije čupanja Univerziteta iz njegovih najdubljih identitetskih korena. Ovim napadima meta je i Ministarstvo prosvete, koje je preko svoje nadležne inspekcije, koja jedina ima pravo vršenja istražnih radnji, potvrdilo svu legitimnost rada fakulteta.
      Ovo u razgovoru, za "Novosti", poručuje prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Naglašava i da Sveti sinod ne utiče protivpravno na rad ustanove na čijem je čelu, kao i da su sve crkvene odluke dosad bile saglasne Statutu fakulteta.
      Kako ste razumeli poslednju poruku rektorke Ivanke Popović da je "sazrelo vreme da se otvori pitanje da li Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) treba i dalje da bude deo Univerziteta u Beogradu"?
      - Sa tugom u srcu moram da konstatujem da ona nije upoznata, između ostalog, ni sa istorijom Univerziteta na kome je rektor. Trebalo bi da zna da su ti razgovori sa njenim prethodnicima pre više godina započeti i vođeni, a da smo kao njihov rezultat dobili poništenje odluke o likvidaciji Bogoslovskog fakulteta sa Univerziteta. Pošto se, sa naše strane, ništa nije promenilo od tih razgovora i pravnih okvira koji su njima utemeljeni i potvrđeni, ostaje nejasno čime su motivisani novi pokušaji da se PBF, izložen nebivalim pritiscima i medijskim napadima i klevetama, ponovo ukloni iz akademske porodice koju je, zajedno sa nekoliko drugih fakulteta, svojevremeno utemeljio.
      Ovi razgovori mogu se, dakle, samo nastaviti, a nikako započeti, uz poštovanje rezultata dosadašnjih razgovora i napora. Bojim se da se, u protivnom, vraćamo na partizanske političke ideale u kojima se sudi bez osnova, istorija počinje od nas samih, a razlika između dobra i zla nije moralna nego ideološka. Nije mi jasno zašto rektorka hoće da ovu našu najvišu akademsku ustanovu surva u taj politički kal u kome decenijama nije bila.
      Stoji li ocena da je fakultet u procepu crkvenih i svetovnih visokoškolskih akata i da Sveti arhijerejski sinod SPC utiče na njegov rad suprotan ustrojstvu i propisima?
      - Apsolutno ne stoji. Fakultet ispunjava sve akademske zahteve koje pred nas postavlja Univerzitet, istovremeno bivajući veran predanju i učenju Crkve. Sveti arhijerejski sinod, po prirodi stvari, budući da je PBF pod duhovnim i kanonskim okriljem SPC, pomaže Fakultetu da održi ovu svoju poziciju koja je značajna ne samo za Crkvu, već i za Univerzitet u celini.

      Foto M. Anđela
      Statutom PBF još od 2004. i povratka na Univerzitet određeno je da radi pod punim okriljem SPC, a propisana je nadležnost patrijarha i Sinoda. Zašto se ovo pitanje tek sada nameće kao problematično?
      - Na ovo pitanje ne mogu sa sigurnošću da odgovorim ali mogu da iznesem svoju pretpostavku. Postavljanje pitanja nadležnosti patrijarha i Svetog sinoda izlazi iz sfere akademske i pravne logike. PBF u okviru Univerziteta funkcioniše po odredbama Statuta fakulteta koji je više puta prihvatio i potvrdio Univerzitet. Pošto u međuvremenu nije došlo ni do kakvih promena u odredbama koje se odnose na nadležnost Sinoda u pravnim aktima fakulteta, postavlja se pitanje šta je uzrokovalo novu debatu o njihovoj legitimnosti. Neko bi mogao zaključiti da je čitav ovaj nepostojeći "problem" samo sredstvo za ostvarenje drugih, prvenstveno ideoloških pa i dnevnopolitičkih ciljeva, a ne cilj sam po sebi.
       Šira javnost početak problema na PBF povezuje sa udaljavanjem sa fakulteta episkopa Maksima i docenta Marka Vilotića. Postoji li veza između ovog događaja i inicijativa da se fakultet oslobodi navodno protivzakonitog uticaja SPC?
      - Nisam baš siguran da je ta javnost mnogo šira od svega nekoliko medija, finansijski vezanih za svima poznati krug ljudi, koji se, i inače, utrkuju u fabrikovanju lažnih i loših "vesti". Sveti sinod nije, uveren sam, ni olako, ni rado, ni bez odgovarajućeg obrazloženja razrešio navedene nastavnike prava poučavanja na PBF. Kao što to nisu činile ni druge crkve u svetu kada su se našle u sličnim situacijama. Praksa davanja i povlačenja dozvole za učenje postoji na svim univerzitetima gde crkve imaju svoje fakultete. I ona se, ma koliko to zapanjujuće moglo izgledati našim, da li neinformisanim ili nedobronamernim kritičarima - kada je to neophodno, primenjuje. Primer za to je oduzimanje dozvole za učenje poznatom nemačkom teologu Hansu Kingu 1979. godine, nakon čega je napustio državni Univerzitet u Tibingenu na kome je predavao.

      Foto M. Anđela
       Da li je bilo kršenja procedure u slučaju profesora Rodoljuba Kubata, kome je uskraćen blagoslov za rad na fakultetu?
      - Sva, do sada sprovedena procedura, u skladu je sa svim pravnim aktima koji regulišu rad našeg fakulteta. Tako će biti i sa onim postupcima koji tek treba da uslede.
      STUDENTI BEZ POSLEDICA
      A ODRŽAVAJU li se svi ovi događaji i kampanje u javnosti koje ih prate na nastavni proces i rad sa studentima?
      - Ni najmanje. Prema istraživanju koje je nedavno prikazano na Senatu UB, po izlaznosti na ispite i uspehu na njima naš fakultet je u samom vrhu. Ovo jasno govori o ozbiljnosti kolegijuma u izvođenju kako redovne tako i onlajn nastave, ali i o odgovornosti i marljivosti naših studenata.
       Kako gledate na pozive na "odbranu" Univerziteta, njegove autonomije i integriteta profesora koji se pojavio u delu akademske, mahom opozicione, tzv. građanske i Crkvi permanentno nenaklonjene javnosti, kao reakcija na Kubatove javne istupe?

      Foto M. Anđela
      - To bi bilo poprilično smešno da nije ovoliko tužno. Mi danas gledamo nebivalu situaciju da na najekstremnijim anticrkvenim portalima lamentiraju nad "tužnom sudbinom" pojedinih nastavnika sa PBF, u jednom malotiražnom dnevnom listu pišu pohvale teološkom opusu istih onih ljudi koje su pre ove situacije samo i jedino neprekidno besomučno napadali... A da se te naše bivše i sadašnje kolege pri tome ne zapitaju zašto nepomenuti mediji to rade i kome oni, svi zajedno, službu čine? Sve me ovo podseća na jednu znamenitiju situaciju u kojoj su, takođe, zla misao i lični interesi, ujedinili, do tada, nepomirive protivnike. Reč je, naravno, o zajedničkom planu rimske okupatorske vlasti i glavara jevrejskog naroda da se pogubi Onaj koji je ne samo propovedao "drugačiju" veru nego je i isprevrtao stolove za menjanje novca. To što se pre više od dvadeset stoleća desilo sa Gospodom Hristom u Jerusalimu sada se dešava sa PBF u Beogradu.
      VUKAŠINOVIĆ PROŠAO LINČ
      A FAKULTETU čiji ste dekan i Crkvi spočitavaju ignorisanje optužbi o seksualnom uznemiravanju protiv profesora protojereja stavrofora Vladimira Vukašinovića. Da li je to tema za fakultet ili samo za tela SPC?
      - Pomenute optužbe u javnosti bile su sastavni deo višegodišnjeg medijskog napada i besramnog linča kojima je bio izložen naš kolega. Sama činjenica da nisu od samog početka upućene na jedinu adresu na koju se one, inače, upućuju - pravosuđe, nego da su ih njihovi autori orkestratori mesecima koristili za narušavanje ugleda ne samo pomenutog profesora nego i PBF i SPC, govori mnogo o prirodi tog kafkijanskog procesa. Jedna od retkih dobrih stvari koje je rektorka, nehotice, učinila bila je da taj klevetnički materijal dostavi tužilaštvu. Kako sam iz medija saznao, sve optužbe protiv prof. Vukašinovića su odbačene.
      Postoji teza o ideološki obojenom pokušaju udaljavanja PBF od Crkve i njegovom sekularizovanju. Vidite li elemente ove pretpostavke u nedavnim događajima? Da li je u našim uslovima uopšte zamisliv Bogoslovski fakultet koji bi bio potpuno nezavisan od Crkve?
      - To pitanje pogađa u srce, definiše i objašnjava sve što se u navedenom periodu dogodilo, ali i ono što se sada događa sa fakultetom. Tome želim da dodam da, iako je sekularizacija najvidljiviji cilj ovih mutnih radnji koje sprovode napadači, ona nije jedini cilj kome oni streme. Dugoročno gledano reč je o nastojanju da se naši studenti - budući veroučitelji, sveštenici, episkopi i drugi delatnici u službi Crkve, ne školuju u duhu čuvanja, negovanja i unapređivanja sopstvenog crkvenog, kulturnog, nacionalnog - identitetskog nasleđa, nego da se oni formiraju tako da bi različite domaće i inostrane crkveno-političke aktivnosti, poput onih koje su viđene u Ukrajini i svega što je iz toga za život Crkve proisteklo, učine ne samo neizbežnim i prihvatljivim, nego i neophodnim.
      INTERVJU Zoran Ranković: Napadaju fakultet, progoneći crkvu! Rektorka gura Univerzitet u politički kal
      WWW.NOVOSTI.RS SUKOBI i nered odgovaraju onim snagama koje žele da Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) odvoje od SPC. Pošto u tome ne mogu da uspeju, nastoje svim silama da odvoje...  
    • Од JESSY,
      Gordana Ratković je majka jednog Mihaila koji ima osam godina i boluje od spinalne mišićne atrofije, teške i često smrtonosne genetske bolesti koja onemogućava kretanje, normalno disanje i gutanje. Ona nam se obratila jer, kako tvrdi, njen sin i još troje dece već šest meseci čekaju na lek koji može da pomogne i olakša njihovo stanje, ali administrativne procedure to onemogućavaju i koče. Dok sirup Risdiplam čeka u nekom magacinu, stanje dece se pogoršava.
      “U decembru 2019. Roche je završio patentiranje leka sirupa koji se zove Risdiplam. Sproveli su studiju i u Srbiji zbog čega je naša zemlja dobila šansu za ovu donaciju. U januaru Roche je dozvolio apliciranje najtežih pacijenata koji nisu pokriveni nikakvom terapijom. U februaru doktori su aplicirali za četiri najteža slučaja, a u martu je Roche dao zeleno svetlo i dokumenta na potpis”, objašnjava ova majka.
      “Od tada evo do sada mi čekamo, prošlo je pola godine, odgovornost se prebacivala sa klinike na ministarstvo i obrnuto bez ikakvog razloga. U pitanju su deca pacijenti koji su među najtežima obolelima i koja ne primaju nikakvu terapiju”, sa pravom je nestrpljiva Gordana.
      “Naša deca više nemaju vremena”, kaže Gordana i dodaje da celokupna procedura registracije leka može trajati i do dve godine. “Da li će moje dete tada biti živo?”, pita.
      Foto: Privatna arhiva Naša sagovornica ističe i da se stanje njenog sina pogoršalo za vreme čekanja.
      “Ima kanilu od druge godine života. Ima gastrostomu (peg direktno u želudac), ali može da pije i jede na usta. Skolioze mu se javila sa tri godine starosti i deformacije kičme i zglobova nažalost napreduju. Noću dok spava koristi respirator. Ne sedi dugo. U poslednjih nekoliko meseci dok čekamo on slabije guta i zagrcnjava se.
      Češće ga aspiriram, do 50 puta dnevno, znam po broju katetera. Zahteva respirator preko dana jer se umara dok diše. Zahteva dodatni kiseonik, od maja ove godine”, priča nam naša sagovornica koja glavnog krivca vidi u direktorki Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu Jasnu Jančić, za koju tvrdi da odbija i odugovlači sa potpisivanjem i omogućavanjem besplatne terapije za decu.
      Gordana tvrdi da se Risdiplam uredno po sličnim principima koristi već u 12 zemalja, i ubeđena je da postoji način da se procedura olakša i premosti i u Srbiji.
      “Direktorka je, ukoliko je imala volje, za šest meseci mogla da pronađe neko rešenje”, smatra ova majka koja se bori za to da život njenog detata bude lakši.
      Foto: Privatna arhiva U odgovoru za naš portal direktorka Jasna Jančić tvrdi drugačije. Objašnjava da je reč o procedurama koje se moraju ispoštovati.
      “Lek nije registrovan ni u Srbiji ni u EU”
      “Gotovo pola veka Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem najtežih neuroloških i psihijatrijskih bolesti, pa tako i SMA. U skladu sa preporukama lekara, Komisija za retke bolesti RFZO odobrava deci oboleloj od SMA lek Spinrazu koji se, iako neregistrovan u našoj zemlji, kontinuirano primenjuje u ovoj Klinici. Nažalost, ovo nije slučaj sa lekom Risdiplam”, objašnjava direktorka Jančić.
      “U Srbiji, kompanija Roche i dalje sprovodi kliničku studiju za lek Risdiplam, u kojoj učestvuju i pacijenti naše Klinike. Ovaj lek nije registrovan u Republici Srbiji, registrovan je u SAD, ali ne i u zemljama Evropske unije. Za uvoz neregistrovanog leka postoji zakonom predviđena procedura u kojoj se podnosi zahtev RFZO-u za svakog pojedinačnog pacijenta, o kome odlučuje Komisija za retke bolesti RFZO, a po odobrenju, sredstva obezbeđuje navedeni fond”, kaže Jančić za Nova.rs.
      Prema njenim rečima, Klinika nije aplicirala za donaciju leka Risdiplam kompanije Roche.
      “Veoma je važno znati, da bi javnost bila adekvatno informisana, da deca koja bi dobijala lek iz programa donacije, kroz donaciju bi dobijala terapiju samo dok program traje, a ne u periodu koliko im je neophodan, za ceo životni vek. U skladu sa propisima Republike Srbije, ukoliko se sa primenom leka počne u određenoj zdravstvenoj ustanovi, ta ustanova je u obavezi da lek obezbeđuje dok god postoji potreba, iako za to nema obezbeđena sredstva.
      Ovo praktično znači da je, po prestanku donacije, Klinika dužna da nadalje obezbedi navedeni lek za sve pacijente koji su terapiju započeli u Klinici. Ta sredstva nisu odobrena od strane RFZO, a Klinika ih na drugi način ne može obezbediti. Godišnja terapija lekom Risdiplam, za jednog pacijenta, iznosi između 100 000 i 340 000 dolara, u zavisnosti od uzrasta pacijenta”, objašnjava Jančić.
      Ona kaže da ne postoji dokument kojim je Ministarstvo zdravlja odobrilo upotrebu ovog leka.
      “Primena svakog leka, pa tako i Risdiplama, mora biti u skladu sa propisima Republike Srbije, jer bi u protivnom nastupile mnogostruke štetne posledice po Kliniku, čiju bi štetu podjednako snosili i mali pacijenti. Jasno vam je da sam ja kao V.D. direktora Klinike odgovorna za zakonitost rada ove Ustanove, ali isto tako, može se reći, još više zainteresovana za lečenje malih pacijenata, kojima se kao lekar, bavim više od trideset godina.
      Lično sam zainteresovana da se sa primenom leka počne što pre, ali po zakonom propisanoj proceduri, jer ćemo samo na taj način obezbediti kontinuiranu i neophodnu količinu leka za sve pacijente kojima je potreban”, zaključuje Jančić.
      Gde je zapelo?
      Nova.rs pokušala je da stupi u kontakt sa Ministarstvom zdravlja, kako bismo saznali u kojoj je fazi registracija Risdilpla, kao i kada bi oni koji kojima je neophodan mogli da ga očekuju, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
      Potražili smo obgovor i od kompanije Roche i sa te strane stiže objašnjenje da je reč obimnim procedurama i dokumentaciji.
      “Lek Risdiplam kroz kliničku studiju u Srbiji prima osmoro dece. Kako se registracija u Evropi očekuje tek 2021. godine, kompanija Roche na globalnom nivou pokreće tzv. ‘compassionate use’ program. Na početku program je bio otvoren za pacijente koji boluju od spinalne mišićne atrofije – SMA tip 1, a od jula ove godine i za SMA tip 2. Po našem Pravilniku za uvoz neregistrovanog leka ovaj program se definiše kao’donacija ili humanitarna pomoć zdravstvenoj ustanovi’.
      Da bi se dobilo odobrenje za uvoz leka neophodno je da ‘predlagač’ (direktor zdravstvene ustanove sekundarnog ili tercijernog nivoa) potpiše dokumenta, koja su ovim pravilnikom definisana, i to nakon što je na Etičkom komitetu ustanove doneta odluka o medicinskoj opravdanosti primene leka i mišljenje etičkog odbora da je primena leka u skladu sa načelima profesionalne etike”, objašnjavaju iz kompanije Roche.
       
      https://nova.rs/vesti/drustvo/cekate-li-da-deca-umru-malisani-ugrozeni-zbog-procedura/
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Glavni imam u Pljevljima Samir Kadripašić kaže da je u životu prvi put ostao bez teksta i da ne zna šta da kaže narodu u tom gradu, nakon incidenata i kamenovanja prostorija Islamske zajednice. 
      Foto: FB
      Kako je kazao za FOS, ljudi u Pljevljima su u panici.
      "Non stop me zovu, ne znaju kako da se ponašaju ikako da se postave u svemu ovome. Vjerujte mi da sam prvi put ostao u životu bez teksta i da ne znam šta da kažem narodu", dodao je Kadripašić. 
      Prostorije IZ u Pljevljima kamenovane su sinoć a ostavljena je i, kako kaže imam, morbidna poruka "da će Pljevlja postati Srebrenica". 
       
      Foto: FB "Radi se o pojedinačnim ispadima koji žele sigurno da izdominiraju sa ovim šovinističkim napadima. Vidjećemo šta će dalje biti, a ja nadam se da će policija i tužilaštvo sve riješiti na najbolji način", navodi Kadribašić. 
       
      Foto: FB Imam očekuje od države da zaštiti muslimane u Pljevljima. 
      "Ne samo nas, nego sve građane Crne Gore treba zaštititi od ovih fašističkih ispada", naveo e Kadribašić. 
      Povodom incidenata aktivisti Koalicije za Budućnost su protestovali ispred Centra Bezbjednosti Pljevlja odakle su pozvali načelnika CB Dragana Slavulja i komandira stanice policije Milana Jovića da saopšte imena počinioca ovih činova vandalizma. 
       
      Foto: PV Informer "To je jako bitno i jako ohrabrjujuće. Šta da kažem, osim da sam zahvalan. Cio vijek se ovdje družimo međusobno, komšije smo tako da apsolutno razumijem i taj postupak", naveo je imam. 
      Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava boravi danas u posjeti Pljevljima. Delegaciju čine Aleksandar Saša Zeković, državni sekretar Ismet Latić, direktor Direktorata za odnose sa vjerskim zajednicama i savjetnica Mirela Ramčilović.
      Najavljeno je da će delegacija posjetiti opštinu Pljevlja, Islamsku zajednicu, Centar bezbjednosti a razgovaraće i sa žrtvama nasilja i napada.
      U Pljevljima su i reis IZ Rifat Fejzić i više članova Mešihata Islamske zajednice. 
      Incidente u Pljevljima osudile su brojne partije u Crnoj Gori, kao i Mitropolija crnogorsko-primorska. 
×
×
  • Креирај ново...