Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Масакр у џамијама на Новом Зеланду – убијено 49 људи, десетине повређених - Убица у свом манифесту спомиње и Србе

Оцени ову тему

Recommended Posts

Најмање 49 особа је убијено, а десетине је рањено у пуцњавама у две џамије на Новом Зеланду, у граду Крајстчерчу. Ухапшен је нападач, идентификован као Аустралијанац Брентон Тарант. Сумња се на терористички напад. Ово је најсмртоноснији напад у историји земље.

10.15 – Конзул Србије на Новом Зеланду Стеван Бербер рекао је за Радио Београд да је ово најтрагичнији догађај од када је он на овом острву.

9.55 – Брентон Тарант, 28-годишњи држављанин Аустралије који је убио више десетина људи у нападу на Новом Зеланду, је пре неколико дана на Твитеру објавио манифест у ком најављује да ће извршити напад. 

9.20 – Нападач у двадесетим годинама оптужен је за убиство и сутра ће се наћи пред судијом, објавио је на конференцији Мајк Буш из полицијске управе.

Нападач Брентон Тарант

Нападач Брентон Тарант

9.10 – Расте број жртава крвавог пира у џамијама. Према најновијим информацијама, убијено је 49 особа. 

9.00 – Председник Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа генералнoj гувернерки Новог Зеланда Петси Риди.

Породица страдалих у шоку због догађаја

Породица страдалих у шоку због догађаја

8.40 – Грађани су шокирани због напада. Степен безбедности подигнут на највиши ниво. 

8.20 – Новозеландски медији пишу да је нападач уживо на Фејсбуку преносио пуцњаву у џамији. Види се како у џамији проводи време пре пуцњаве, мења муницију. Компанија "Фејсбук" наводи да је обрисала "све забрињавајуће профиле". 

7.55 – Полиција је извела две контролисане ескплозије у Окланду. За сада се не зна да ли ово има везе са нападом у Крајстчерчу. 

7.50 – Ово је најсмртоноснији напад у историји земље. 

Полиција на месту пуцњаве

Полиција на месту пуцњаве

7.30 – Број погинулих порастао је на 40. Још 20 особа бори се за живот. 

7.10 – Нападач, идентификован као Аустралијанац Брентон Тарант.

Напад је почео у време молитве око два сата по локалном времену. Пуцњава је кренула у џамији Ал Нур, у центру Крајстчерча. Нападач је прво запуцао на део џамије у ком су мушкарци, а затим крвави пир наставио у просторији где су жене.

 

Припремио Небојша КотлајићИмена српских јунака угравирана на оружју?

 

 

Сиднеј морнинг хералд пише да је нападач изражавао наклоност према националистичким десничарским покретима и личностима, који су му служили као инспирација.

Такође, лист пише да је Тарант био врло наклоњен и неким српски јунацима – кнезу Лазару и Милошу Обилићу. Њихова имена су исписана на оружју које је Тарант користио приликом напада, пише Синдеј морнинг хералд

Медији, такође, наводе да је нападач у аутомобилу пре напада слушао и неке националистичке песме, међу којима се разазнају и оне на српском језику. 

И у џамији у предграђу Линвуд изведен је напад, али детаљи са тог места још нису познати, као ни тачан број настрадалих.

"Велики је број жртава, у овом тренуку не могу да потврдим тачан број настрадалих. Ухапсили смо четворо људи, али у овом тренутку не можемо да претпоставимо да ли је још неко у бекству", рекао је Мајк Буш, из полиције управе у Крајстчерчу.

Meђу страдалима има и деце. 

"Чуо сам јак пуцањ. Вероватно пиштољ. После другог пуцња, многи су сели на под... Ја сам седео иза... Позвао сам полицију. Требало им је доста времена да стигну", испричао је један сведок.  

Нападач, идентификован као Аустралијанац Брентон Тарант, је ухапшен. Такође, ухапшена су још два мушкарца и једна жена. 

У њиховим аутомобилима је пронађена велика количина експлозивних направа.

Сумња се да је реч о териристичком нападу, али полиција за сада то није потврдила.

Ово је најсмртоноснији напад у историји Новог Зеланда. До сада највећи догодио се 1990. године, када је у Арамоани страдало 13 особа.

Терористички манифест објавио на друштвеним мрежама 

Аустралијски премијер Скот Морисон описао је нападача као "припадника деснице" и "насилног терористу". 

Медији пишу да је Тарант неколико дана пре напада на друштвеним мрежама објавио манифест на 74 стране, у ком је најавио да ће извршити напад.

Из манифеста се може закључити да је опседнут надмоћношћу беле расе над осталима, поготово муслиманима.

На оружју нападача и имена на ћирилици

На оружју нападача и имена на ћирилици

Себе описује као "етно националистичког еко фашисту" који се претходно идентификовао као комуниста, анархиста и либертаријанац. Написао је да верује у етничку аутономију за све људе".

"Да покажете освајачима да наше земље никада неће бити њихове земље, наше домовине су наше и да, све док бели човек живи, они никада неће освојити наше земље и они никада неће заменити наше људе. По дефиницији, онда да. То је терористички напад. Али ја верујем да је то партијска акција против окупаторске силе", написао је Тарант у манифесту, преноси Дејли мејл.

Напад уживо на Фејсбуку

Један од нападача који је пуцао на вернике у џамији на Новом Зеланду преносио је уживо преко Фејсбука како пуца на вернике.

Снимак у трајању од 16 минута постављен је на страницу која припада Брентону Таранту, али га је Фејсбук убрзо обрисао.

Снимак је направљен очигледно преко камере коју је носио на својој глави. Он показује мушкарца како се у борбеној војној опреми вози до џамије Ал Нур у центру Крајстчерча.

Пошто је паркирао возило, узима једну од више пушака из кола и улази у џамију. Затим, приближивши се вратима почиње да пуца.

Џамија Ал Нур у којој је извршен напад

Џамија Ал Нур у којој је извршен напад

На снимцима се види и како је овај мушкарац провео у џамији неколико минута, мењајући муницију неколико пута.

У једном тренутку излази из џамије да узме још једно оружје из аутомобила, пуца на људе на улици а затим се враћа и систематски пуца у тела.

Затим одлази, пуцајући у још једну пролазницу на улици, пре него што се одвезао својим аутомобилом, испаливши још један хитац кроз прозор.

Полиција је саопштила да ради на томе да уклони снимак са Интернета.

Огласио се и "Фејсбук" наводећи да је уклонио забрињавајуће профиле и да је обрисао све поруке подршке нападима.

Нови Зеланд у шоку 

Премијерка Новог Зеланда Џакинда Ардерн каже да је ово један од најмрачнијих дана у историји земље.

"Овим нападом најдиректније су погођени мигранти Новог Зеланда. Они су изабрали да Нови Зеланд буде њихов дом... Свима је јасно да нема места на Новом Зеланду за оваква екестремна и насилна дела", рекла је премијерка.

Стање безбедности подигнуто је на највиши ниво

Стање безбедности подигнуто је на највиши ниво

Становницима највећег града на Јужном острву саветовано је да не излазе из својих домова након напада. Деца су била закључана у школама.

Степен безбедносне претње на Новом Зеланду подигнут је на највиши ниво, пише Би-Би-Си.

Грађани су шокирани због напада јер Нови Зеланд важи за једну од најбезбеднијих земаља на свету. 

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3453777/masakr-u-dzamijama-na-novom-zelandu-ubijeno-najmanje-30-ljudi.html

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брентон Тарант, 28-годишњи држављанин Аустралије који је убио више десетина људи у нападу на Новом Зеланду, је пре неколико дана на Твитеру објавио манифест у ком најављује да ће извршити напад.

Нападач из џамија на Новом Зеланду, где је погинуло најмање 49 особа, објавио је манифест на 73 стране из ког се може закључити да је опседнут надмоћношћу беле расе над осталима, поготово муслиманима.

На оружју нападача и имена на ћирилици

На оружју нападача и имена на ћирилици

"Желим да покажем освајачима да наше земље никада неће бити њихове земље, наше домовине су наше и да, све док бели човек живи, они никада неће освојити наше земље и они никада неће заменити наше људе. По дефиницији, онда да. То је терористички напад. Али ја верујем да је то партијска акција против окупаторске силе", написао је Тарант у манифесту, преноси Дејли мејл.

У манифесту пише да је инспирисан делима норвешког десничара Андреса Брејвика, који је 2011. у центру Осла убио 77 особа.

Осим Брејвикoм, нападач је био инспирисан и десничарским покретима и личностима широм света, укључујући и Балкан.

Такође, Тарант је показивао наклоност према српским историјским и епским јунацима – кнезу Лазару, Милошу Обилићу, Марку Миљанову и Бају Пивљанину због њихове борбе против Отоманске империје.

Нека од тих имена исписна су ћирилицом и по оружју које је користио током напада на џамије.

Даље у манифесту Taрант спомиње и учешће Сједињених Држава и НАТО Алијансе у дешавањима на Косову. Називајући процес балканизацијом, Тарант пише да "неће дозволити да се икада више понови да се САД и НАТО боре на страни муслимана и убијају хришћане у Европи".

Такође, на интернету су се појавили снимци из аутомобила пре напада на којима се чују песме посвећене Радовану Караџићу, ратном лидеру босанских Срба, којем се суди у Хагу.

Аутентичност ових снимака још није потврђена.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3453932/ubica-u-svom-manifestu-spominje-i-srbe.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

Такође, на интернету су се појавили снимци из аутомобила пре напада на којима се чују песме посвећене Радовану Караџићу, ратном лидеру босанских Срба, којем се суди у Хагу.

Аутентичност ових снимака још није потврђена.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Premijer Novog Zelanda već se oglasio ovim povodom rekavši da je ovo "jedan od najmračnijih dana zemlje".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па како се Срби, ни криви ни дужни, нађу увек у вестима сличне природе?
И увек некако на погрешној страни.
Неки лудак постреља гомилу људи и инспирисан је Караџићем....
Чак пише имена ћирилицом.
Боже истине, спаси нас лажи, обмана и прелести.

Share this post


Link to post
Share on other sites

JEZIV MANIFEST POLUDELOG RASISTE Napravio pokolj na Novom Zelandu, a hteo da BALKANIZUJE AMERIKU da se ne bi uplitala u Kosovo

 

novi zeland komboFOTO: RAS SRBIJA / RAS SRBIJA

Pre nego što je izvršio masakr u džamiji u novozelandskom gradu Krajstčerču, jedan od ubica Brenton Tarant (28) na društvenim mrežama objavio je manifest na 73 strane u kojem je kao motiv jezivog zločina naveo "balkanizaciju SAD" što će "osigurati da se više nikada ne dogodi takva situacija kao što je uplitanje Amerike u Kosovo".

 
 
 
 
 
Srpska pesma u kolima monstruma
 

"Beli genocid"

 

Tarantonov manifest pod nazivom “Velika zamena (ka novom društvu)” koji je u međuvremenu obrisan sa društvenih mreža, počinje citiranjem pesme Dilana Tomasa "Ne odlazi tiho u tu blagu noć”.

U prvom delu dokumenta koji u celini obiluje rasističkim i antimigrantskim porukama, uz brojne stranice Vikipedije piše da migranti imaju višu stopu nataliteta što naziva "belim genocidom".

cz4k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: SCREENSHOT OSTALO / SCREENSHOT
 

- Ako postoji jedna stvar koju želim da zapamtite iz ovih spisa, to je da se natalitet mora promeniti. Čak i ako bismo deportovali sve ne-Evropljane iz naših zemalja sutra, evropski narod bi i dalje spiralno padao u propast i na kraju smrt – navodi Tarant na početku.

"Šta će ljudi želeti da znaju o meni?"

U drugom delu manifesta gde daje odgovore na pitanja za koja “pretpostavlja da će ljudi želeti da znaju o njemu”, poput zbog čega je to uradio, ko je uticao na njega i slično, sebe predstavlja kao “običnog belog čoveka” koji je “odlučio da zauzme stav da bi osigurao budućnost svog naroda”.

Na prvo pitanje ko je on, izneo je detalje svog detinjstva i školovanja, kao i kako je zaradio novac.

 

- Ja sam samo običan belac. Rođen sam u Australiji u radničkoj klasi, u porodici sa niskim primanjima. Moji roditelji imaju škotske, irske i engleske korene. Imao sam obično detinjstvo, bez velikih problema. Nisam se mnogo interesovao za obrazovanje, jedva sam dobijao prolazne ocene - naveo je.

MVkk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: SCREENSHOT OSTALO / SCREENSHOT

Dalje tvrdi da je novac stekao ulganjem u bitkoine, a da je zarađeno koristio za putovanja. Kako navodi, do nedavno je radio u fast fudu u kojem se prodaju kebabi.

Sledeće pitanje na koje daje odgovor je zbog čega je izveo napad. Navodi da je želeo da pokaže “osvajačima da naša zemlja nikada neće biti njihova” da je “naša domovina naša” i da "dok beli ljudi žive, oni nikada neće zameniti naše ljude”.

(UŽIVO) TERORISTIČKI NAPAD NA NOVOM ZELANDU POKOLJ U DVE DŽAMIJE, 49 MRTVIH, 20 POVREĐENIH, PRONAĐENI AUTOMOBILI PUNI BOMBI (FOTO, VIDEO)
Iy6k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

U gradu Krajstčerču na Novom Zelandu došlo je do terorističkog napada u dve džamije. Kako javlja "Gardijan" u pucnjavama je ubijeno 49 ljudi, dok je više od 40 povređeno. Policija je saopštila da su četiri osobe uhapšene i, prema za sad poznatim informacijama, nema više napadača. Jedan od napadača je, navodno, pokolj u džamiji prenosio uživo na svom Fejsbuk profilu! Sve o ovim napadima možete pratiti u našem blogu uživo.

 

Jeziv zločin pravda rečima da je u pitanju osveta za “stotine i hiljade smrti koje su uzrokovali strani osvajači na evropskom tlu”. Tvrdi da napadom sveti “evropske muškarce i žene koji su izgubili živote za svoje zemlje u beskonačnim ratovima tokom evropske istorije, da bi na kraju te zemlje bile predate stranom šljamu”, a potom kao cilj naglašava želju da “stvori atmosferu straha i promene”.

“Balkanizacija SAD”

Među razlozima navodi i da će podstaći "okršaj između evropskih naroda u NATO i Turaka" i ponovo "okrenuti NATO da ujedini evropsku vojsku i odbaci Tursku, koja je neprijateljska sila". Zatim, Tarant piše o "balknanizaciji SAD".

- Konačno, želim da stvorim konflikt između dve ideologije u SAD po pitanju vlasništva oružja u nameri da stvorim još veći jaz u kulturnoj, političkoj i rasnoj podeli država. Ovaj konflikt pod Drugim amandmanom i namera da se ukine pravo na držanje oružja konačno će rezultirati građanskim ratom koji će na kraju balkanizovati SAD politički, kulturno i na kraju po rasnom pitanju.

fa_k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: SCREENSHOT OSTALO / SCREENSHOT
 

Balkanizacija SAD ne samo da će rezultirati rasnim podelama ljudi u SAD, obezbeđujući budućnost bele rase na severnoameričkom tlu, već će biti i smrt želje da se svi izmešaju. Dalje, ova balkanizacija će smanjiti mogućnost da SAD projektuje globalnu moć, te osigurati da se više nikada ne dogodi takva situacija uplitanja SAD u Kosovo (kada su se američke NATO snage borile na strani muslimana i masakrirale evropske hrišćane) - piše Brenton Tarant.

"Ja sam doneo odluku o napadu"

Na pitanje koga predstavlja, navodi da stoji iza ”miliona evropskih i drugih etnonacionalističkih naroda koji žele da žive u miru među svojim ljudima, živeći u svojim zemljama, praktikujući sopstvene tradicije i odlučivanja o budućnosti svoje vrste”.

Tvrdi da nije deo nijedne partije ili organizacije, ali priznaje da je donirao i kontaktirao sa brojnim nacionalističkim grupama, mada ne navodi kojim. Napad je, tvrdi njegova odluka.

- Nijedna grupa mi nije naredila napad, odluku sam doneo sam, iako sam kontaktirao ponovno osnovane Vitezove templare za blagoslov za napad, koji mi je dat - piše.

8mmk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: TANJUG/AP

Pokolj je planirao “oko dve godine”, a lokaciju je izabrao pre tri meseca. U jednom od odgovora navodi da Novi Zeland nije bio prvi izbor za napad, ali da je na kraju odlučio da baš tu izvrši napad da bi pokazao da “ne postoji mesto na svetu koje je bezbedno”.

U odgovoru na pitanje zbog čega je masakr izvršio sada, navodi da je “najbolji trenutak za napad juče, a naredno najbolje vreme je danas”.

Podsećamo, u gradu Krajstčerču na Novom Zelandu došlo je do pucnjave u dve džamije u kojima je ubijeno 49 ljudi, dok je više od 40 povređeno. Novozelandske vlasti objavile su da se napad vodi kao teroristički, kao i da su do sada u vezi sa napadom uhapšene četiri osobe, tri muškarca i jedna žena.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Od imena srpskih junaka i čuvene Ivankovačke bitke do okultizma i SS divizije: Evo šta je sve nažvrljao na pušku napadač sa Novog Zelanda (FOTO)

  • 3shares
  •  
  •  
  •  

Tu su brojne istorijske ličnosti koje su branile svoje zemlje od Osmanlija

 
Foto: Tanjug/AP, Facebook

Terorista Briston Tarent na svom oružju kojim je počinio masakr na Novom Zelandu napisao je imena poznatih istorijskih ličnosti koji su branili svoje zemlje od osmanskih osvajača, a među njima su brojni junaci i bitke sa ovih prostora.

 

Pored Miloša Obilića i Baja Pivljanina jedno od imena je Novak (Milošev) Vujošević koji bio je junak bitke kod Fundina, koja je održana 1876. godine u selu u Kuči, u tadašnjoj Kneževini Crnoj Gori.

Crnogorska vojska imala je oko 5.000 vojnika, dok je turska vojska brojila ko 40.000 ljudi.

Novak Vujošević je bio najveći junak bitke, ubivši 28 neprijateljskih vojnika; kasnije je dobio nagradu od ruskog cara.

Iz priča predaka on je svojim handžarom posekao je 17 turskih glava. Posle bitke, Novak Milošev dobio je jatagan sa draguljima, na kome piše “Ko se bije sečem ga, a ko ne ostavljam ga”.

brenton-2-830x0.jpg

Imena istorijskih ličnosti na oružju Foto: Facebook

Boj na Ivankovcu - Jedan od događaja koji je svakako obeležio istoriju Srbije i ovog kraja je boj na Ivankovcu. Na samo nekoliko kilometara od Ćuprije, 18.avgusta 1805.god, odigrala se čuvena ivankovačka bitka. Boj na

Ivankovcu, označio je kraj borbe protiv janičara i početak rata naroda Srbije protiv turskog carstva u Evropi. Istorijska je činjenica da je ovo prvi otvoreni okršaj srpskih ustanika, pod komandom Karađorđa Petrovića i

neposrednim rukovodstvom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca, sa regularnom turskom vojskom, predvođenom Hafiz-pašom. U ovom boju, Srbi su izvojevali pobedu nad brojnijom i naoružanijom vojskom otomanskog

carstva, nateravši je na povlačenje prema Nišu. Danas na Ivankovcu postoji spomen-park, spomen obeležje u znak sećanja na naše junake protiv turskog carstva.

Amblem zloglasne SS divizije "Princ Eugen", čiji su pripadnici vršili zločine u Bosni i Hercegovini i Srbiji tokom Drugog svetskog rata, se takođe nalazi na oružju

 "Odal runa" - Među brojnim natpisima na više jezika i crtežima je i znak u obliku romba, koju su pripadnici SS divizije nosili na uniformi.

Crno sunce  -Terorista je nosio i amblem Crno sunce koje je takođe ponekad nazivano Sunčev kolut, simbol okultnog značenja, a osnova simbola je "sunčev krug" koji je oslikan na podu "Obergruppenfuhrer" dvorane u dvorcu Vevelsburg u Severnoj Rajni-Vestfaliji koji je pre i tokom Drugog svetskog rata bio jedno od najznačajnijih mesta za Schutzstafel (ili SS - paravojna organizacija koja je bila glavni deo Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj) Hajnriha Himlera.

Danas ga često koriste i okultne grupe vezane za nemački neo-poganski pokret, ali i satanisti

manifest-830x0.jpg

Printskrin

Aleksandar Bisonet - francusko-kanadski student , poznat po ekstremno desničarskim i nacionalističkim stavovima, optužen je za ubistvo šest muslimana u džamiji u Kvebeku 29. januara 2017. Bisonet je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu, bez mogućnosti uslovnog puštanja na 40 godina.

Luka Traini je u italijanskom gradu Mačerata, prošle godine ranio šestoro afričkih imigranata, pre toga je bio neuspešni kandidat antiimigrantske Severne lige. Traini je počinio zločin u znak odmazde zbog užasnog ubijanja tinejdžerke nekoliko dana ranije.

Roterham - engleski grad u kome se organizovano seksualno zlostavljanje dece dešavalo decenijama. Zlostavljanje je uključivalo silovanja od strane bandi, koja su, kako se navodi, izvršena uglavnom od strane muslimanskih imigranata.

14 reči - je referenca na najpopularniji beli slogan na svetu: "Moramo da obezbedimo postojanje našeg naroda i budućnost za belu decu"  (We must secure the existence of our people and a future for white children), koji je osmislio terorista Dejvid Lejn.

Beč 1683 - Leta 1683. godine na Beč je nagrnula najveća osmanlijska vojska ikada skupljena, i počela dugu opsadu habzburške prestonice. Da je taj grad pao, palo bi celo hrišćanstvo, a opsada je okončana bitkom kojom je prekinuto napredovanje Osmanskog carstva.

Sebastiano Venier je bio je mletački dužd od 11. juna 1577. do 3. marta 1578. Poznat je po ulozi venecijanskog admirala u bitci kod Lepanta, u kojoj je poraženo Osmansko carstvo.

Bitka kod Šipke  - na ovom planinskom vrhu u Bugarskoj odigrala se bitka 21. avgusta 1877. godine. Protiv armije Sulejmana-paše se borilo svega 7 hiljada ruskih vojnika. Turci su preduzeli 11 napada, ali su bili odbačeni. Ruske snage su uz podršku bugarskih dobrovoljaca odbranili planinski prevoj i sačekali pomoć. Zatim su u toku 5 meseci držali Šipku sve do ofanzive ruske armije.

brenton-3-830x0.jpg

Ubijeno je najmanje 49 ljudi Foto: Facebook

Bitka kod Kagula  - bila je najvažnija kopnena bitka Rusko-turskog rata (1770) i jedna od najvećih bitaka u 18. veku. Ovom pobedom je krimska tatarska država okrenula leđa saradnji sa Osmanskim carstvom.

Fruzhin - bio je bugarski plemić iz 15. veka koji se aktivno borio protiv osmanskog osvajanja Drugog bugarskog carstva.

Bitka kod Bulaira -  održana je 26. januara 1913. godine između bugarske sedme pješadijske divizije na čelu sa generalom Georgijem Todorovim i osmanskom 27. pešadijskom divizijom, u kojoj su Bugari odneli pobedu.

Don Pelajo (685 – 737) - bio je asturski vođa i prema hronici Albidense, prvi asturski kralj. Vladao je od 718. godine do smrti. Započeo je hrišćansku rekonkistu Iberijskog poluostrva protiv mavarskih osvajača, koji su osvojili Španiju i osnovao je Kraljevinu Asturija. On je uspostavio nezavisnu hrišćansku državu u suprotnosti s mavarskom hegemonijom.

Konstantin II Asen - je Konstantin II Bugarski. Bio je poslednji vladar Bugarske, a njegova smrt 1422. godine označila je kraj Drugog bugarskog carstva. Otomansko osvajanje je počelo pola stoleća ranije, 1369. godine, a njihova vladavina je trajala do 1878. godine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

по мени ово уопште није наивно, мислим на мрежни рат и хајку на србе који су уследили, буквално су нам ставили мету на чело. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Predragmoratic Има смисла то што говориш, али ово је свакако будала која нема везе са Србијом ни са Србима. Не знам како је повезао Марка Миљанова са својим зверством.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Поуке.орг инфо рече

@Predragmoratic Има смисла то што говориш, али ово је свакако будала која нема везе са Србијом ни са Србима. Не знам како је повезао Марка Миљанова са својим зверством.

наравно да тај психопата везе нема сс Србијом, нити његово дело има икакве паралеле са делом Кнеза Лазара и осталих које спомиње, али медијска  хајка је покренута. Видећемо какве су реакције. Не заборавимо да "мигранти" и даље пролазе кроз Србију а медији упорно спинују о хришћанском тероризму и перфидно провлаче Србе у не баш пријатном контексту. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 52 минута, Predragmoratic рече

по мени ово уопште није наивно, мислим на мрежни рат и хајку на србе који су уследили, буквално су нам ставили мету на чело

 

пре 50 минута, Поуке.орг инфо рече

@Predragmoratic Има смисла то што говориш, али ово је свакако будала која нема везе са Србијом ни са Србима. Не знам како је повезао Марка Миљанова са својим зверством.

Ovo što brat Peđa kaže...

Medijska haranga, jednim delom sočinjena od nepodobstava koje neki učinihu svojedobno i naružihu srpskog vojnika...

No, u najvećem rođaci, bejasmo parije sveCke javnosti, jesmo i bićemo...

Zbog "bitangi u našim redovima", koje su i dalje tu i nažalost, pod budnim okom UDBA-e biće i dalje...

Zbog "slobodne mete" koja im se "namestila"; bili, jesmo i biti ćemo...

Kako vreme prolazi, u efemeridama akademika Dejana, kod nas nažalost nema pomaka.

Efemeride i eskapade su u nas deo svakodnevice...

Gde se neko vozdigne, odmah ga neko "spusti"!

Sa ovim bolesnikom to nema mnogo veze. Valjda...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čekamo brata @Ведран* da s` javi i iz "prve ruke" izvijesti ako ima neka nova saznanja, naročito glede "manifesta" ovog nesrećnika...

Naknadno dodato:

tj. šta se i kako piše "dole" o tomu i da li se pridaje značaj koji se, kod nas, na osnovu fotografija prvenstveno, te (možda) montiranog snimka pridaje kod nas - na našoj strane Zemaljske ploče

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У новом 365. броју часописа "Православни мисионар", који је посвећен теми: "Човек - икона Божија", објављен је разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем, који преносимо у целини.
       
      -Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери-
       
      ·        Преосвећени Владико, потичете из знамените породице Ненадовића из Бранковине. Да ли бисте на почетку нашег разговора поделили са нама неке детаље везане за овај посебан животни благослов?
      На почетку нашег разговора, желео бих, најпре, да се захвалим уредништву „Православног мисионара“, који је званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве, намењен пре свега младим људима, на позиву да говорим за ваш лист и да вам честитам јубилеј 60 година успешног рада.
      Са великим задовољством одговорићу на Ваше прво питање, иако, о томе, нажалост, не знам много. Рођен сам у питомој и благословеној банатској равници али су моји корени по оцу из Рашке области, из Јошаничке бање, тачније из села Ковачи на Копаонику, а по мајци из Бранковине из чувене породице Ненадовића. Из приче мојих предака знам да је моја мајка Ружица потомак Јакова Ненадовића, и да је њена породица, бежећи од Турака после пропасти Првог српског устанка, прешла из Бранковине у Банат. Најпре су се населили у Острову на Дунаву где су подигли и сеоску цркву, а затим су се доселили у село Баваниште између Панчева и Ковина. Разлог њиховог преласка из Острова у Баваниште је што им је Дунав често плавио њиве. Због репресивне политике аустроугарске администрације у циљу асимилације српског становништа мојој породици је одузет суфикс „-ић“ из презимена тако да су преко ноћи од Ненадовића постали Ненадови. Са том чињеницом није се мирио мој покојни деда Никола који је пред смрт у своје презиме вратио наставак „-ић“.   
      ·        Благословом Вашег духовног оца, блаженопочившег епископа Хризостома (Столића), уписујете се у Богословију Светог Саве у Београду. Каква су Ваша сећања на живот и школовање у богословији, као и у чему је, по Вашем мишљењу, сагледан значај наших богословијâ?
      Одлуку да упишем Богословију донео сам веома рано, још у седмом разреду основне школе. Жеља да једног дана постанем свештеник била је јача од свега. На трону банатских Епископâ тада је био Епископ Хризостом (Столић) који је пресудно утицао на моје даље животно опредељење. Овде пре свега мислим на одлуку да примим монашки постриг али и да своје даље богословско усавршавање, након завршетка Богословског факултета, наставим на катедри за Литургику.
      Богословију сам уписао 1993. године, када је већ увелико беснео грађански рат у бившој Југославији, а у Србији су на снази биле економске санкције. Тада је просечна плата била 5-10 немачких марака, а месечна рата за смештај у интернату Богословије је била 10 немачких марака. Моји родитељи су радили додатне послове како би ми обезбедили нормалан живот и школовање. Неизмерно им хвала на томе. Сећам се да те прве године нисмо имали грејање у Богословији, а храна се углавном састојала од хуманитарне помоћи, коју су нам слала наша браћа из Грчке. Била су то тешка времена али се све то лоше превазиђе и заборави ако знамо разлог због којег смо дошли у ову школу. Разлог је љубав према Богу и жеља да му служимо свим својим бићем. Они који су из било ког другог разлога дошли у Богословију нису у њој дуго опстали. Од нас 70 –орице који смо уписали први разред 33- ојица је завршило. Све тешкоће смо превазилазили уз дивне професоре које смо имали. Поменућу овде само блаженопочившег ректора протопрезвитера-ставрофора Душана Дачића и протођакона Властимира Ђорића. Нека им је вечан спомен.    
      Богословија је, пре свега, школа која припрема будуће служитеље олтара Божијег. И знање које ученици стекну у Богословији из области Литургике, Црквеног појања, Типика, црквенословенског језика, једном речју, богослужбеног поретка и богослужбених радњи је незамењиво. Такође и знање из области Црквеног права и администрације, Пастирског богословља али и друга практична знања која ће касније будућим свештеницима бити од велике користи у парохијској служби. У Богословији се развија дух заједништва и припадности, али и дисциплина и ревност у вршењу богослужења, као и осећај одговорности према послушањима која су поверена ученицима. Оно што мислим да данашњим младим људима недостаје.
      ·        Духовно сте стасавали под омофором блаженопочившег епископа Хризостома (Столића), који је оставио велики и неизбрисиви траг у погледу богатог литургијског издаваштва. Колики је утицај на Вас и на Вашу љубав према богослужбеном благољепију оставио овај знаменити јерарх?
      Богу сам благодаран што ми је дао прилику да упознам једну такву личност какав је био владика Хризостом и да уз њега духовно узрастам. Богослужење је било његов живот. Зато је и издаваштво које је покренуо у Епархији банатској, а касније и у Епархији жичкој, било претежно намењено за богослужбену употребу или за његово тумачење и разумевање. Такво познавање типика које је имао владика Хризостом до сада нисам срео у  животу. Није постојало питање на које није имао одговор. Томе је допринело и послушање типикара које је пуних 11 година обављао у манастиру Хиландару. Ту љубав према богослужењу преносио је и на своју духовну децу.
      Мени су неизбрисиво остала у сећању свеноћна бденија у манастиру Месићу, а касније у манастиру Студеници и Жичи на којима је владика активно учествовао појући за певницом. Био је и изузетан појац. Имао је неки свој напев. Не знам да ли је то понео из родног Срема или су тако појали старци у Хиландару. Док је био банатски Епископ свакодневно је служио јутрење и вечерње у дворској капели, а ако је био неко други од служашчих онда је појао за певницом. Касније, у жичкој Епархији, када смо прешли у нови двор у Краљеву, ја сам свакодневно служио јутрење, вечерње и повечерје у дворској капели, а владика је појао за певницом. То су за мене незаборавни тренуци које ћу памтити док сам жив. Владика је око себе окупљао младе људе, васпитавао их, учио да воле Цркву и богослужење, и преносио на њих љубав према књизи и читању. Данас су то све добри свештеници, монаси и вероучитељи. Слава Богу!
      ·        Ваше Преосвештенство, колики је значај богослужења за хришћанско васпитање и образовање?  
      У Цркви су све свештене службе, молитвословља, Света Тајна кроз коју делује благодатно дејство Духа Светога, које осим освећујућег има и просвећујуће дејство на сабрани, верни народ. То благодатно, просвећујуће дејство Духа Светога помаже нам да у Цркви, као заједници Тела Христовога, разумемо и усвојимо на Литургији прочитану Реч Божију, и да учествујемо у молитвама које узноси Архијереј или презвитер у име свих који су сабрани на литургијском сабрању.
      У првом делу Свете Литургије, Литургије речи, читају се одељци из Дела Апостолских и  посланица, као и одељак из Светог Јеванђеља, које нам кроз неку причу или беседу сâмог Спаситеља, доноси Реч Божију, доноси нам вечну Истину, о Царству Божијем, о нашем спасењу и животу вечном. Читање ових одељака, као и беседа предстојатеља на Светој Литургији имају управо едукативни и васпитни карактер. Из њих сазнајемо основне истине наше вере али и о томе како треба да живимо и на кога да се угледамо. Савршени узор на који треба да се угледамо је сâм Спаситељ наш, Господ Исус Христос и светитељи Цркве Божије који су својим животом прославили Христа. Исто тако и молитве које се читају и службе које се певају, одељци из Старог Завета који се читају на вечерњи, кратка Житија светих која се код нас читају на свеноћном бденију, имају едукативни карактер ако их пажљиво слушамо и наравно ако се трудимо да им подражавамо.
      ·        Да ли можемо закључити да се богослужење дотиче сâме суштине Цркве и васколике њене Тајне?
      Када говоримо о богослужењу, пре свега, мислимо на Свету Евхаристију, на Свету Литургију. Света Литургија је Света Тајна сâме Цркве као Тела Христовог, сабрања народа Божијег око Христа и у Христу, дејством Духа Светога. Свети Николај Кавасила солунски светитељ из 14. века каже: “Кад би неко могао да је види (Цркву Христову) онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него сâмо Тело Господње“. Ако би Црква хтела да се покаже ко је она и шта верује, шта собом представља и значи, шта открива, овде и сада, на земљи у историји, онда се Црква као Тело Христово првенствено у Светој Литургији пројављује и идентификује као таква. По речима руског теолога 19. века Алексеја Степановича Хомјакова: „Цркву разуме само онај ко разуме Литургију“.
      Изгледа да су многи данас заборавили ту темељну истину коју дефинише и открива Црква, а то је да је Црква сабрање на евхаристијској Вечери. Она није ни удружење ни религиозна институција ни управна јерархија, нити њу чине здања, канцеларије и организација. Она је народ Божији сабран ради „ломљења Хлеба“ и „благосиљања Чаше“. Њу чине „расејана деца Божија“ (Јов. 11, 52) која се сада сабирају у јединство живота Тела Цркве.   
      ·        Драги Владико, 13. августа 2017. лета Господњег, устоличени сте у трон древне Епархије нишке. Шта бисте истакли када је у питању значај Епархије којом богомудро управљате?
      Епархија нишка је једна од најстаријих Епархија Српске Православне Цркве. Њени почеци датирају још из апостолских времена. Први весници Јеванђеља Христовог на овим просторима, где су се укрштали најважнији путеви Римске империје, били су ученици Светог апостола Павла. Први помен о епископу древног града Наисуса датира из прве половине 4 века. Од тада до данас уз мање или веће историјске прекиде православни Епископ столује у овом граду.
      Оно што је посебно значајно за град Ниш и Епархију нишку јесте што је у Нишу рођен Свети равноапостолни цар Константин, који је молитвени заштитник наше Епархије. На територији данашње нишке Епархије постојале су још четири Епископије, а то су: Архиепископија Јустинијане Приме (Царичиног града) код Лебана, Епископија ремезијамска (данашња Бела Паланка), Епископија топличка са седиштем у манастиру Светог Николе код Куршумлије и Митрополија нишавска са седиштем у Пироту. Епархија нишка има богату историју и бројне светиње. Тренутно на територији наше Епархије делује 180 парохија и 27 манастира. Године 2019. која је сва у знаку јубилеја, осим прославе 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве, прославићемо и 850 година Немањиних задужбина, манастира Светог Николе и Пресвете Богородице код Куршумлије и 200 година старе саборне цркве Светог Архангела Михаила у Нишу.
      ·        Вашим архијерејским благословом реч Божија бива проповедана и путем епархијског радија Глас?    
      Епархијска радио станица Глас основана је 2009. године по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја који је тада био нишки Епископ, а радијски програм је почео да се емитује на празник Цвети. Године 2019. Радио Глас обележава 10 година своје мисије на територији Епархије нишке.
      У доба интернета и савремених технологија неки сматрају да је радио превазиђен медиј и да не виде сврху његовог постојања. Ја се са тим мишљењем не слажем јер радио се слуша и док су људи у аутомобилу, у продавници, код фризера и на другим местима када нису у могућности да користе интернет. Осим тога, радијски програм се емитује уживо и преко интернета и људи широм света могу да прате наш програм.
      Од сâмог доласка на трон нишког Епископа посебну пажњу посветио сам развоју наше радио станице и побољшању квалитета радијског програма. У томе ми је много помогао Господин Драган Тадић који је од 1. септембра 2017. године директор наше радио станице и који је сво своје знање и искуство уложио да од Радија Глас направи једно савремено и професионално али пре свега црквено гласило које ће да врши своју јеванђелску мисију. Све похвале упућујем и свим запосленима у радију који се много труде и који су из дана у дан све бољи. Желео бих овом приликом да се захвалим и Господину Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама који нам је много помогао да обновимо застарелу технику радио станице.
      Они који прате програм Радија Глас могли су да примете позитивне промене које су настале у протеклој години као и нову интернет страницу радија. Радио тренутно покрива само територију града Ниша и околине али нам је жеља да добијемо и регионалну дозволу како би радио био слушан и у другим деловима наше Епархије.
      ·        Сведоци смо великих мисионарских подухвата који су покренути у повереној Вам Епархији. Ваше Преосвештенство, колико је значајно делатно мисионарење и харитативна делатност, пре свега у погледу помагања потребитих?
      „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Мт.22, 39) одговор је сâмога Господа нашег Исуса Христа на питање фарисеја које су две највеће заповести. Прва је да љубимо Бога свим својим срцем и бићем, а друга да волимо своје ближње као саме себе. А о томе ко су наши ближњи Господ је дао одговор у причи о милостивом Самарјанину. Наш ближњи је сваки човек, без обзира на националну, верску, или неку другу припадност. Сваки човек је створен по лику и подобију Божијем.
      Наша хришћанска дужност је да помажемо онима којима је помоћ потребна. Уз помоћ добрих и хуманих људи ове године смо започели да прикупљамо и делимо помоћ  породицама које имају више деце у неразвијеним и удаљеним деловима наше Епархије. То још увек није организовано и систематски као што то, на пример, ради Верско добротворно старатељство у Архиепископији београдско-карловачкој али нам је жеља да у што скорије време организујемо на нивоу Епархије нишке хуманитарну установу која ће организовано водити харитативну делатност.   
      ·        Поред активног свеобухватног мисионарења, Вашим благословом покренуто је и веома плодно издаваштво?
      Издаваштво Епархије нишке датира још с краја 19 века. Први број Епархијског часописа „Глас Епархије нишке“ штампан је још 1899. године и сматра се најстаријим епархијским гласилом Српске православне цркве. Издавачка делатност је добила посебан замах у време Светог Доситеја (Васића) који је био Епископ нишки од 1913. до 1932. године. Он је основао епархијску штампарију „Цар Константин“ и подигао зграду за штампарију на нишавском кеју у Нишу. После рата штампарија и зграда су национализоване и од тада замире издавачка делатност.
      У време Епископа нишког Иринеја, данашњег Патријарха српског, излазио је епархијски лист. Мој претходник, Епископ Јован (Пурић) је покренуо један веома значајан подухват а то је превод дела Светог Јована Златоуста. До данас је објављено 7 томова (од 25) његових дела у преводу господина Дејана Лучића. Осим светоотачке едиције ове године су објаљена још три наслова, а то су „Константин Велики осуде и истина“ од Костаса В. Карастатиса, „Тамо где се Бог не види“ од Митрополита месогејског Николаја, у преводу са грчког језика и „Мемоари- Сећања на митрополита Антонија (Храповицког) и епископа Гаврила (Чепура)“ од архимандрита Кипријана Керна, у преводу са руског језика. У току наредне године објавићемо 8 том дела Светог Јована Златоуста, који се преводи, а ако Бог дâ, започећемо и превођење дела Митрополита волоколамског Илариона која до сада нису објављена на српском језику.
      ·        Ваше Преосвештанство, будући да се налазимо у попразничним данима, на који начин савремени човек може да сачува у себи божићну радост, мир и љубав?
      У ово наше „инстант“ време, када желимо да све буде одмах и када немамо стрпљења ни за најобичније свакодневне ствари, заиста је тешко сачувати радост празника и љубав и мир који Божић собом доноси. То је зато што нисмо схватили његову суштину и што се овај Празник претвара у један од дана када се породица окупља, спрема се богата трпеза и размењују се поклони.  Све су то лепи обичаји који овај празник чине радоснијим пре свега за најмлађе али нису његова суштина. Суштина овог Празника је Божија љубав због које Бог одлучује да постане један од нас. Бог Син, друга Личност Свете Тројице прима целокупну људску природу и постаје човек-Богочовек Исус Христос, који на себе узима грехе света и страда за нас на Крсту, како би нас избавио од смрти и даровао нам живот вечни.
      Љубав, дакле, подразумева жртву. Ако некога заиста волимо онда морамо да будемо спремни и на жртву за њега. А колико смо ми данас спремни да се жртвујемо за другога? Ако нема љубави онда нема ни трпљења ни стрпљења за најобичније свакодневне ствари и због најобичнијих ситница данас у породицама избија свађа.
      Православни хришћани се за Божић припремају постом и молитвом, да би што чистије и духовно и телесно дочекали овај велики Празник и ту радост ништа не може да замени. А најбољи начин да прославимо Празник Христовог Оваплоћења је да учествујемо на богослужењима и да се причестимо Светим Тајнама Тела и Крви Христове које су „лек бесмртности“ по речима Светог Игнатија Богоносца. Само тако можемо осетити сву пуноту Празника Рођења Христовог и сачувати радост, мир и љубав које нам Богомладенац Христос доноси.    
      ·        На крају, која би била Ваша порука читалаштву Православног мисионара?
      Поновићу речи нашега Спаситеља, које је упутио апостолима, а које су упућене и нама данас: „Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.“ (Јован 13, 34-35). Волимо једни друге, праштајмо једни другима, носимо бремена једни других, у овоземаљском животу који је пун брига и искушења, на путу уском и трновитом који води у Царство Божије у загрљај сладчајшег Господа нашега Исуса Христа. Ако немамо љубави онда су све наше приче празне приче, и све што радимо је празно и без смисла. Љубав је основ свега.   
      Не везујмо се превише за материјалне ствари јер оне немају праву вредност, нека нам оне буду само средство на путу нашега спасења. Јер ако се везујемо за материјалне ствари онда смо као она камила која не може да прође кроз иглене уши. „Иглене уши“ су теснац у Светој Земљи куда камила није могла да прође са теретом, пример који Господ фигуративно користи да објасни слушаоцима да ако се натоваримо стварима и бригама овога света нећемо ући у Царство Небеско. Ништа на овоме свету није наше, све смо добили од Бога. Ако тако схватимо свет и све што нас окружује онда ћемо бити задовољни са оним што нам је Господ дао и људско роптање замениће благодарење и славословље.
        
      Разговор водио: 
      катихета Бранислав Илић,
      члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
        
      *Разговор је објављен у новом 365. јануарско-фебруарском броју „Православног мисионараˮ
       
      Извор: Православни мисионар
       
        
    • Од Логос,
      У недељу Православља, 4/17. марта 2019. године, Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона.
                     
      У  својој архипастирској поуци, владика Иринеј је између осталог истакао: Ова прва Недеља Великог и часног поста зове се недеља Православља или недеља истините вере. ,, Гледати на Начелника вере Господа Исуса Христа" је сржна мисао апостолског одељка који смо чули данас. Бог не само да ствара свет, Он га и препорађа и васкрсава.          ,, Дођи и види", каже Свети апостол Натанаил - опет иста порука као и у данашњем апостолском одељку, али не обичног човека него Спаситеља света, а видевши да Господ зна цео живот његов, Натанаило исповеда веру у Живога Бога.  Праву веру, дакле имамо гледајући на ,,Началника и савршитеља вере наше Господа Исуса Христа." Вера није само апстрактно, мисаоно гледање Бога, него је она истинско боговиђење. Живописане иконе Цркве Христове,  нису нешто што је случајно настало, оне на једноставан начин приказују Христа Који спасава.  Основна истина хришћанске вере је да  Бог није неки далеки усамљеник, него један од Тројице који је постао човек. Кроз данашњи празник и ми имамо призвање да очима вере преко светих икона а највише кроз свету Тајну причешћа, трајно осећамо Његово присуство у нашим животима, бивајући и сами апостоли „вере којом се спасавамо”, по речима Светог апостола Павла. 
      Извор: Епархија бачка
       
    • Од Логос,
      Празник Светог Симеона Мироточивог, родоначелника светородне лозе Немањићке, торжествено је прослављен девету годину за редом од како су створени основни услови за богослужбени живот у велелепном храму њему посвећеном на Новом Београду. Свечано празнично бденије служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су старешина храма протојереј-ставрофор Радич Радичевић, протојереј-ставрофор Станко Трајковић, протојереј Невенко Сукур, јереј Марко Којић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Петар Бакајлић. Чтецирао је Управник Патријаршијског двора ипођакон Владимир Јелић.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Благољепију богослужења поред великог броја верника допринео је хор Александар Невски из Београда под вођством гђе Јелене Тонић, док су за певницом појали протојереј-ставрофор Живота Марковић, јереј Милош Марковић и ђакон Бранислав Јоцић.   Бденију је присуствовао др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама у верксим заједницама.   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поучио је верни народ о величини и значају дела Светог Симеона, истичући да кроз векове Свети Симеон позива свој род апостолским речима „Угледајте се на мене, као што се и ја угледах на Христа!“(I Кор 11,1).   На дан празника у препуном храму Светог Симеона Мироточивог, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.   Саслуживали су протојереји-ставрофори Радич Радичевић, Петар Лукић, Јован Планојевић, Станко Трајковић, Живота Марковић, Славко Божић, Небојша Тополић, Бранко Зелен и Никола Трајковић, јереји Славиша Поповић, Игор Лукић, Срећко Богићевић и Милош Велимир, протођакон Дамјан Божић и ђакон Петар Бакајлић.   Благољепију богослужења допринео је новоосновани хор при храму под вођством гђе Јоване Стојић.   Светој Литургији присуствовао је представник Управе за сарадњу са црквама у верксим заједницама г. Гаврило Грбан.    Његово Пресовештенство Епископ г. Стефан подсетио је верни народ на чудесно житије Светог Симеона у чију част се подиже храм који иако недовршен представља украс престонице.   Старешина храма протојереј-ставрофор Радич Радичевић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Преосвећеном Епископу ремезијанском г. Стефану на очинској бризи и стрању за довршетак светог храма. Том приликом, истакнута је благодарност свим приложницима који несебично, на првом месту долазећи и учествујући на светим богослужењима, доприносе развојку црквеног живота храма и његових парохија. Грамате Његове Светости Патријарха уручене су добротворима храма Светог Симеона Мироточивог: г. Миши Марковићу, власнику ресторана Дрен, и г. Младену Ђерковићу, предузетнику са Новог Београда.   Добротом и трудом овогодишњег кума црквене славе г. Мише Марковића приређена је празнична трпеза љубави.   Радови на изградњи храма отпочети су благословом тадашњег патријарха Павла 2002. године када је освећено земљиште за изградњу храма у централном делу Новог Београда, испред Палате Србија. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја храм је у богослужбеној употреби од јануара 2011. године.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Патријарх српски Иринеј и градоначелник Чачка Милун Тодоровић обишли су радове на изградњи цркве у Видови код Чачка, родном селу поглавара Српске Православне Цркве.
       
      Очекује се да ће изградња богомоље бити окончана крајем 2019. године, када би требало да отпочну радови на градњи темеља конака и звоника. По жељи Његове светости црква је замишљена као брвнара. Храм се налази на атрактивној локацији одакле се пружа поглед на панораму Чачка. Због значаја објекта и чињенице да ће се налазити у родном селу патријарха Иринеја, као и крајолика у ком се налази, очекује се да ће црква привући велики број посетилаца. Град Чачак уз подршку Владе Републике Србије, предузећа Путеви Србије и Електропривреде Србије подржали су изградњу овог објекта кроз инфраструктурно опремање локације, а по завршетку свих радова планирано је и асфалтирање прилазних саобраћајница са изградњом паркинга за посетиоце. 
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Create New...