Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Најоштрије осуђујем упад непознатих лица у комплекс Владичанског двора у Новом Саду и, посебно, кампању неистина и лажи која се води у вези са реконструкцијом његове фасаде.

       
      Истина је само једна и веома јасна: реконструкција се изводи под надзором најстручнијих људи које Војводина има у Покрајинском заводу за заштиту споменика и уз учешће мајстора специјализованих предузећа проверених у радовима у земљи и иностранству.
      У последње четири године, након промена у покрајинској администрацији, свим инвестицијама приступа се професионално и одговорно и не постоји ниједна, укључујући и ову, да није спроведена искључиво вољом стручних људи уз гаранције банака за употребу јавног новца.
      Оваква прљава кампања и напад јесу покушај линча епископа бачког Иринеја и свих којима је стало до очувања црквених и народних вредности.
      Поносан сам што сам учествовао у овом пројекту, као и раније, у реконструкцији крова двора, фасаде и партера Саборног храма и наставићу да помажем установе које ће одговорно приступати заштити објеката од великог значаја.
      Од полиције тражим да пронађе одговорне за упад у двориште Двора, а све учеснике у обнови јавно похваљујем за стручност и професионализам.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Музички диск „Песме из Старе Србије” представљен је 19. септембра 2020. године, у Српском народном позоришту.

       
      Гости призренских богослова били су хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин и састав Фенечки бисери. У програму су учествовали проф. др Валентина Питулић, проф. др Драган Станић, Селимир Радуловић и мр Живојин Ракочевић.
      Свечаност су организовали фондација „Симонида” и Косовскометохијски одбор Матице српске, под покровитељством Градске управе за културу града Новог Сада и Српског народног позоришта.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од JESSY,
      Од нашег понашања зависило је колико ћемо се заражавати од вируса короне, а смањење броја новозаражених показује да су се опаметили и они међу нама који се нису довољно чували
      Вируси су глупи – немају интелигенцију. Њихов циљ је да се умножавају. Да би то постигли требају им ћелије неког домаћина, а за нови вирус короне су то људске ћелије. Када се људи заразе, у њиховим ћелијама вируси се умножавају изазивајући лакши или тежи облик болести. Да ли ће се неко заразити овим вирусом, у великој мери, али не и искључиво, зависи од понашања те особе. Постоје понашања која повећавају ризик заражавања, и она понашања која смањују такав ризик. Дакле, заражавање је у тесној вези с људским понашањем.
      Кад неко оболи од неке незаразне болести то је његова лична ствар, али када оболи од неке заразне болести, тада постаје могући преносилац инфекције и може заразити и друге људе. Тада његова болест више није његова ствар, него је и ствар других људи. Када се већи број људи зарази настаје епидемија и тада на сцену ступају лекари-епидемиолози као стручњаци чији је циљ да обуздају и елиминишу епидемију.
      Улога епидемиолога
      Да би то постигли они би требало да преко медија наговарају људе да се понашају на оне начине који смањују ризик од заражавања себе и других, и да их одговарају од оних понашања која повећавају ризик. Они би требало да буду стручњаци за људско понашање. Иако је епидемиологија пола медицина, а пола социјална психологија, изгледа да се наши епидемиолози боље сналазе у улози лекара.
      Када је у питању психолошки аспект епидемиологије изгледа да је она заробљена у свој традиционални оквир гледања на људе као на заражене и незаражене организме. Док се у другим областима медицине промовише „партнерски модел”у којем су лекар и пацијент схватају као одрасле особе које треба да у својим друштвеним улогама једнаковредно сарађују како би дошло до излечења, у епидемиологији је доминантан „ауторитарни модел” То значи да је епидемиолог ауторитет, којег грађани треба да слушају и послушно извршавају наредбе и упутства које им он саопштава за њихово и опште добро. Да би то могло да се оствари до краја, иза епидемиолога стоји држава са својим репресивним апаратом: полицијом и војском.
      Ауторитарни модел односа лекара и грађанина одговара односу надређеног родитеља, оца или мајке, и подређеног детета. Али ако „дете” неће да се подреди, неће са буде послушно, одбија да сарађује и буде одговорно, тада настаје проблем који овај модел не може да реши.
      Прилично оштре репресивне мере на почетку епидемије тада још недовољно познатог вируса, сасвим сигурно су биле оправдане, првенствено да би се избегао слом здравственог система. Али када су такве мере почеле да дају резултате, када се број новозаражених значајно смањио, тада као да смо колективно одлучили да је опасност прошла, тако да смо се опустили, и после неког периода број новозаражених је кренуо да расте. И тако смо дошли до званичног дневног броја од преко 400 новозаражених – већег него што је било у првом „шиљку“ епидемије.
      Број новозаражених је првенствено информација о томе како се понашамо, да ли се придржавамо дистанце, ношења маске, учесталог прања руку. Када је број новозаражених почео да опада, то је значило да су људи почели озбиљније да се придржавају мера чувајући себе и друге. Другим речима, ми смо ти који смо својим понашањем смањили број новозаражених. Браво ми!
      Док је у првом „шиљку” држава преузела одговорност и чувала нас од вируса короне и од нас самих, у периоду након тога грађани су углавном били препуштени себи, пуни жеље да поново слободно заживе и поврате своје уобичајене животе. Изгледа да смо морали да будемо понављачи и да тек у другом „шиљку” преузмемо одговорност за сопствено здравље и здравље људи око нас.
      И одговорни и опуштени
      У јавном говору, али и у изјавама епидемиолога има много безличних одредница, од тога како се „корона вратила”, па до „ситуације”, „криве”, „новог пика” (зашто не „шиљка” или „шпица” јер обични људи не знају шта значи пик), „другог таласа” и слично.
      Све оне поручују да је епидемија вируса корона нека врста догађаја или природне појаве над којом немамо утицаја. Није се корона вратила, него се нисмо чували. Ситуација, крива, шиљак и талас смо ми, све је то огледало нашег понашања. Од нашег понашања зависи колико ћемо се заражавати, а смањење броја новозаражених показује да су се опаметили и они међу нама који се нису довољно чували. Не морамо бити у грчевитом страху да бисмо се чували. Могуће је бити и одговоран и опуштен у исто време. Чувајмо се опуштено.
      http://www.politika.rs/scc/clanak/460773/Магазин/Браво-људи-смањили-смо-криву
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан када се сећамо и молитвено празнујемо Пресвету, Пречисту, Преблагословену Владичицу нашу Богородицу, 15/28. августа 2020. године, празник Успенија Пресвете Владичице наше Богородице заузима посебно и значајно место међу празницима који су установљени у славу Божју, а у част Његове Пресвете и Пречисте Мајке.     Овај празник је храмовна слава Светоуспенске цркве у Новом Саду. Бденије уочи празника служио је протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протојереја-ставрофорâ Мирка Шипке и Недељка Зубовића, протојереја Предрага Билића, презвитера Леа Малешевића, свештенослужитеља Успенског храма и новосадских ђакона. Прота Миливој је честитао навечерје празника свештенослужитељима и парохијанима овога светог храма, а протопрезвитер Жељко Латиновић је захвалио на љубави свештенству и верном народу, позвавши све на свету Литургију и подсетивши да ће се сутрадан, по празнику и након свете Литургије, 29. августа 2020. године, служити помен свим оснивачима, ктиторима, свештенослужитељима и парохијанима Успенског храма.   Узношење молитви Богу и Његовој Пречистој Мајци настављено је и на сâм дан празника. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Стојан Билић, уз саслужење презвитера Станка Лакетића и свештенослужитељâ Светоуспенског храма. После прочитаног јеванђелског одељка, надахнуту и веома поучну беседу изговорио је отац Станко, професор Карловачке богословије. Својим појањем, топлини православног богослужења допринео је хор Светоуспенске цркве Антифон.   Поред крста у порти храма, после трократног опхода, прота Стојан је благословио и освештао славске дарове, а прота Жељко Латиновић, старешина Успенског храма, честитао је празник присутнима и призвао благослов Пресвете Богородице на род људски, пожелевши да све људе Богомајка увек води путем спасења ка Сину Свом, у Царство небеско. Кумови овогодишње славе били су Алекса, Јелена и Растко Ајџановић, а кумство за наредну годину је преузео господин Тихомир Јаковљев.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од uomo del Ve.Te.,
      Да се не заборави!
      Опростити да али никад заборавити....
      Дан сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“ | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
×
×
  • Креирај ново...