Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Оцени ову тему

Recommended Posts

image.png

U poslednjih desetak godina, srpski sveštenici u Južnoj i Sjevernoj Americi, Kanadi i Južnoafričkoj Republici, preveli su iz katoličke u srpsku pravoslavnu vjeru na desetine hiljada ljudi. Samo u Gvatemali u pravoslavlje je prešlo na hiljade ljudi. Veliki doprinos tome dao je episkop Andrej Vujisić – stajalo je prije tri godine u saopštenja Sabora pravoslavne crkve Meksika, koja pokriva 22 zemlje sa preko 330 hramova.

No, vladika Andrej je nedavno odlučio da sa čitavom svojom pastvom pređe u katolicizam. Njegovim prelaskom je osnovana prva Istočno-Katolička parohija u Porto Riku. Parohija Svetog Spiridona Porto Rika je primljena u potpuno opštenje sa Papom Franjom, tokom liturgije koju je služio Alberto Morales, vikar Rimokatoličke dijeceze San Huana.

rep-desetine-hiljada-2-216x300.jpg

Andrej Vujisić je svojevremeno bio član Mitropolije crnogorsko-primorske. Potiče iz Morače, gde je rođen 1957. godine kao Zoran u porodici Vojislava i Sofije Vujisić. Iz Jugoslavije se odselio 1969. u Njemačku, odakle prelazi u Australiju i SAD. Završio je studije teologije u Ukrajinskoj bogosloviji, diplomirao lingvistiku na Univerzitetu u Finiksu i doktorirao praktičnu teologiju na Univerzitetu Južna Afrika.

Zahvaljujući njegovom misionarstvu u katoličkoj Srednjoj i Južnoj Americi, pravoslavci su postali Gvatemalci i Meksikanci, koji vode porijeklo od Asteka i južnoameričkih Indijanaca, ali i mnogi Crnci iz JAR, Bocvane i Zambije. Kao rektor Pravoslavnog instituta svetog Đorđa Nazarenskog, sproveo je program stipendiranja mladih u 17 zemalja Južne Amerike, koji su potom postali pravoslavci.

Jedan je od najobrazovanijih Srba u dijaspori. Autor je mnogih naučnih studija iz lingvistike, psihologije i teologije. Kao doktor nauka istražuje ulogu ekumenizma u hrišćanskom svijetu, a kao Srbin iz Crne Gore proučava ličnost vladike Rada, Petra Petrovića Njegoša i njegov srpski identitet.

Izvor: Sedmica

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako je i kada bivši arhimandrit Andrej prešao u rimokatolicizam? – (komentar na vest o tome)

9. juna 2018.

Kako je i kada bivši arhimandrit Andrej prešao u rimokatolicizam? – (komentar na vest o tome)

 
 

Ovaj tekst je komentar i odgovor na želju više pravoslavnih hrišćana koji su se javili, sablažnjeni činjenicom da je nekada pravoslavni arhimandrit Andrej Vujisić prešao u rimokatolicizam. Tekst koji je objavio ovu vest na srpskom jeziku, iz koje su verujući ljudi i saznali za ovu novost je prilično kratak, nekompletan i ne pruža mnogo informacija. Napisan je više u senzacionalističkom tonu, što nikako ne priliči temi kojom se bavi, pa i ne čudi pitanje ljudi koji su nam se obraćali sa željom da pre svega provere da li je to autentično ili ne.

* Na osnovu novih informacija koje smo dobili, arhimandrit Andrej nije ni bio hirotonisan u pravoslavnog episkopa.*

Jeste, tačno je da je bivši pravoslavni arhimandrit Andrej sada član rimokatoličke zajednice ali to uopšte nije nova vest. To se dogodilo još prošle, 2017. godine, pre tačno godinu dana, početkom juna 2017. godine. I ima još stvari koje nisu tačne u pomenutoj vesti koja se raširila internetom, o tome u tekstu detaljnije.

Drugi razlog zbog kojih želimo da objasnimo i pokažemo zašto se ovo dogodilo jeste primer kako ne treba da se vrši pravoslavna misija. A bivši arh. Andrej je pravi primer kako ne treba da se misionari. Pre nego što nastavite da čitate, želeli bismo da vas obavestimo da činjenice u ovom tekstu znamo direktno od ljudi koji se bave misijom tamo, koji su i sami ispitivali ovu temu još mnogo pre nego što je objavljen onaj senzacionalistički tekst.

Sve je počelo još 90-ih godina prošlog veka. U grčkoj parohiji Svetog Spiridona koja je osnovana na Portoriku su tada služili jeromonah Petar i arhimandrit Andrej. Njihova misija je počela saradnjom sa rimokatolicima, franciskancima, koji su im ustupili mesto za službu. Sve u duhu ljubavi i saradnje, međutim… ‘Ljubav’ se pokazala u trenutku kada su sveštenici Petar i Andrej prisajedinili Pravoslavlju jednu Portorikanku, suprugu pravoslavnog Rumuna. Tada su ih franciskanci izbacili iz hrama (u kome su im ustupili mesto za službu) i ‘ljubazno’ prepustili da služe u hramu pri psihijatrijskoj bolnici u koji niko ne dolazi. Takođe su im zabranili da služe na španskom, ne šire pravoslavnu literaturu na španskom, niti da obraćaju lokalno stanovništvo u Pravoslavlje.

Ono što šokira je što su se oci Petar i Andrej složili sa ovim uslovima rimokatolika?! Normalno, nakon toga se nisu bavili misijom među starosedeocima, već samo služili za strance koji su tu radili, bili na odmoru… Ipak, formirala se zajednica od oko 30-ak ljudi, sastavljena od Grka, malo Rusa, Moldovljana, Bugara. Bilo je malo i Portorikanaca, uglavnom onih koji su se sami obratili.

Sveštenici Petar i Andrej su želeli da izgrade pravoslavni hram, (za razliku od o. Grigorija iz Antiohijske patrijaršije sa kojim naš misionarski centar uspešno sarađuje, koji je krenuo samostalno da se trudi na polju misije, očekujući pomoć od Gospoda srazmerno svom trudu i zalaganju, a koji trenutno služi na drugom spratu svoje kuće), čekali su da im ‘sa vrha’ neko prosto pošalje novac da podignu hram.

Kada su shvatili da im Carigradska patrijaršija neće poslati novac, oni su počeli da mole da budu primljeni u Rusku Crkvu. U Rusku Zagraničnu Crkvu je primljen samo o. Andrej ali je nakon nekoliko godina na zahtev Carigradske patrijaršije i vraćen. Tada su i hteli da mu daju visoki status, da ga postave za glavnog čoveka za Karibe, međutim, arh. Andrej nije želeo. U međuvremenu je njegova saradnja sa rimokatolicima još više snažila, oni su počeli da se aktivno druže i sarađuju sa jednim unijatskim ukrajinskim monahom koji je počeo i da propoveda u njihovoj parohiji, da bi na kraju i prešli u rimokatolicizam sredinom prošle godine.

Druga netačna vest o kojoj piše pomenuti članak na srpskom jeste da su o. Petar i arh. Andrej u rimokatolicizam prešli zajedno sa svojom parohijom. To je netačno, čak su pouzdane informacije da oni nisu ni rekli svojim parohijanima da su prešli u rimokatolicizam, da se oni i dalje izjašnjavaju pred parohijanima da su pravoslavni, ljudi koji dolaze u njihov hram i dalje misle da su oni pravoslavni! To je ono što je tužno i što pokazuje svo licemerje vrlih misionara i lukavstvo rimokatolika. Jedan od parohijana tog hrama je tek sa interneta, tokom svog boravka u SAD saznao šta se dogodilo, i od tada više i ne odlazi tamo. Pritom mu je pre odlaska u Ameriku, o. Petar rekao da bi bilo dobro da njihova parohija ostvari saradnju sa Pravoslavnom Crkvom u Americi… Ono što je takođe vrlo značajno je da i o. Petar i o. Andrej izbegavaju o. Grigorija iz Antiohijske patrijaršije već godinu dana, ne žele da se vide sa njim, što je i razumljivo iz njihovog ugla. Dobra vest u svemu ovome je što je parohijanin koji je saznao preko interneta za pad ovih sveštenika odlučio da obavesti i sve ostale parohijane, tako da su sve šanse da niko od pravoslavnih više i ne odlazi kod ovih ‘vukova u jagnjećoj koži’.

U suštini tragična priča koja još jednom potvrđuje činjenicu u kojoj je ranije pisao o. Georgije Maksimov. Misija je direktna zapovest Gospoda (Mt: 28:19-20) ali ako želiš da se baviš misijom suprotno tome kako je Gospod zapovedio, upropastićeš i svoju dušu i dušu bližnjih. Bivši arh. Andrej je samo jedan od primera.

Ako neko iskreno želi da pomogne misiju na Portoriku (kao i svuda u svetu), neka se priključi našoj listi priložnika, uskoro ćemo ako Bog da, pomoći pravoslavnima tamo sa dva bisera pravoslavne literature koja su pisala dva velika Svetitelja naše Crkve – Serafim Viricki i Nikolaj Žički.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мени  позли кад римокатолици крену да нама православним трубе о љубави, плућним крилима или како нас воле...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, Вилер Текс рече

Мени  позли кад римокатолици крену да нама православним трубе о љубави, плућним крилима или како нас воле...

На овом примеру нас више "волкају"

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Римокатоличка црква већ скоро хињаду година пеца по белом свету којекакве пробисвете и продане душе. Тако су настале све унијатске скупине, од оних претходно православних, до дохалкидонских и разних других, почев са маронитском. 

У међувремену, и поред наше бедне и неорганизоване мисионарске делатности, православљу прилазе ничим поткупљени теолози, свештеници, монаси и оцрковљени и дубоко верујући лаици.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Mislim na ovu vlast... Ljudi vide da neko laže, čini nasilje, i vide da je situacija strašna. Evo primera: Ja sam prošlog Uskrsa pozvan, bili su protesti, i ja sam podržao proteste. I odmah sam dobio "ti se stavljaš na stranu..."...

      Bezakonje je na delu, ljudi su u strahu, ne daju da različito mislimo, sramota je i glupost hvaliti se da si imao 96 odsto glasova na izborima na KiM - kaže vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nemačke, koji ističe da podržava proteste protiv vlasti.
      Pored Grigorija, gosti najnovijeg izdanja Utiska nedelje bili su još urednik "Nedeljnika" Veljko Lalić i Vukašin Milićević, docent na Bogoslovskom fakultetu. Grigorije, svetovno Mladen Durić, u emisiji Olje Bećković na televiziji Nova S promovisao je i svoju knjigu "Gledajmo se u oči".
      - Još uvek verujem u gledanje u oči, naročito stojeći ispred neke ikone, tada sam posmatran. Baveći se teologijom, zaista saznajem da oči drugoga jesu ogledalo u kojem se ogledam i u tim očima stoje i oči drugoga sa velikim D. Ovo je istovetno i sa rečima koje izgovaramo, zaista je važna svaka izgovorena reč. Izgovorene reči su samo ono što je u našem srcu, jezik je rizničar, a dobar čovek iz riznice iznosi dobro, a zao iz riznice iznosi zlo. Mnogi primećuju da i danas možemo i iz očiju videti zlobu i mržnju. Svaka reč izgrađuje i nas i onoga kome upućujemo, kao i što može da rani i ubije - kaže Grigorije..
      A kada otvorimo oči...
      - Ovo je posledica našeg držanja očiju zatvorenih i našeg puštanja da se laž rascveta. Laž je samo početak, završetak je nasilje. Imamo onu "ko laže taj krade, ko krade taj ubija". Kad je počelo da se toliko laže i kad je prestalo da se govori "daj ne laži? Ili prestani da lažeš"? Shvatio sam da je to u isto vreme kada su trojica počeli da tuku jednog, kad više nije bilo ravnopravne borbe. I kad je počelo da se zbiva da čoveka na zemlji šutiraju nogama. Taj na zemlji je prevaren, slagan. Ovo sada je posledica i vrhunac tog našeg neodgovornog zatvaranja očiju, mi smo zatvorili oči da bismo pobegli od odgovornosti. Mislim na ovu vlast... Ljudi vide da neko laže, čini nasilje, i vide da je situacija strašna. Evo primera: Ja sam prošlog Uskrsa pozvan, bili su protesti, i ja sam podržao proteste. I odmah sam dobio "ti se stavljaš na stranu...". Ne, taj protest je nastao zato što je čovek udaren štanglom u potiljak. I zato su morali protesti. A ljudi su vrlo brzo zaboravili što su na protestima. Ovo je neodgovorno ponašanje u samom početku, kad su lagali, što nismo rekli nemoj da lažeš. A protiv nasilja moramo na najmudriji mogući način i protestujući. 
      O ordenu Svetog Save koji je nedavno od SPC dobio Aleksandar Vučić, Grigorije je istakao:
      - Javni susreti crkve i države nisu imali nšta suštinskog, sve je bila fasada. Venčanje, krunisanje, ordenje je postalo važnije od osam vekova trajanja crkve. A to govori o jednoj strani: Mi smo došli u fazu kad niko ne sme biti različit, drugačiji, što je nešto sasvim suprotno svetu. Svaki čovek je različit i to ne smemo potirati. Ko hoće da pokrije to svojom ličnošću on nas u stvari deli. Nemojte da unosimo podele. Ne smeš imati drugačije mišljenje? Kada su došli u maju Vučić i Dodik na sastanak on je pričao sve ono što svaki dan priča na televiziji. I onda neka mala primedba potpuno sve isključuje iz kolovoza, voz ispada. Neko je rekao nešto što nije u saglasnosti sa nekim. Amfilohije kaže "imamo svoje mišljenje". I onda je usledio princip po kom ne smeš biti drugačiji, a to je strašno opasno i sve nas stavlja "kao petorica su bila protiv mene"... Ko si ti, pa svako jutro ću da ustenem i pred ogledalom ću da kažem ne slažem se s tobom. Svako treba da kaže ujutru ja sam ja, hoću da budem čovek, ličnost, a ne sluga, podanik. Ljudi, oslobodite se straha. 
      O gušenju slobode prava...
      "Nemam strah, moramo da razgovaramo sa ljudima, da ih oslobađamo. Najvažnije je da budu slobodni i da gledaju jedan drugog, da se pazimo, a ne da se gazimo. I to treba da radi crkva. Sloboda nema nikakvu alternativu, moraš biti slobodan da bi bio čovek."
      - Ovde nemamao samo rušenje autonomije jedne ličnosti, već i rušenje svakog zakona, pravila, ustava. Živimo u ustavnom haosu. Ustav SPC je prekršen bezbroj puta i to samo pod izgovorom: Moraš da slušaš, jer ako nisi pokoran sluga moram da te sklonim. Bezakonje na delu je tu.
      Vladika Maksim se našao skoro na tapetu SPC jer je protivnik sadašnje vlasti.
      - Vladika Maksim je redovni profesor, govori pet jezika, sam kuva, sam živi, nema strasti, dvorove, palate, i kao retko ko izvršava sve obaveze. I odjednom je problem Maksim, mi smo problem jer hoćemo da budemo slobodni. I pozivamo na slobodu svake ličnosti. Ne tvrdeći da je naše mišljenje apsolutno tačno, samo tražimo različitost. Preliva se mentalitet, vode glavnu ulogu ljudi koji ne mogu da podnesu da mislimo drugačije - naglasio je Grigorije.
      Imamo li rešenja za situaciju u kojoj smo.
      - Nemam strah, moramo da razgovaramo sa ljudima, da ih oslobađamo. Najvažnije je da budu slobodni i da gledaju jedan drugog, da se pazimo, a ne da se gazimo. I to treba da radi crkva. Sloboda nema nikakvu alternativu, moraš biti slobodan da bi bio čovek.
      O knjizi "Gledajmo se u oči".
      - Tekst da otvorimo oči sam napisao tri dana pred ubistvo Olivera Ivanovića. Teraju nas da držimo još zatvorene oči jer prolaze kamioni sa oružjem, cigaretama, drogom, nema granica, i to traje godinama. Dolazio je jednom Nebojša Čović kod mene, napao sam ih zbog šverca, dok se narod pati. Jovan Dučić je rekao "podliče se pazar svršiti u mraku", narod služi za potkusurivanje a on to ne želi. Oliver je hteo pomirenje, da živi sa Albancima, pozivao je da otvorimo oči, da vodimo brigu o Albancima, i ubijen je s leđa. Ubijen je čovek koji je imao ulogu lava koji štiti taj narod. Ubijen je da bi hijene pojele sve što može da se pojede.
      Izgovorene reči su samo ono što je u našem srcu, jezik je rizničar, a dobar čovek iz riznice iznosi dobro, a zao iz riznice iznosi zlo. Mnogi primećuju da i danas možemo i iz očiju videti zlobu i mržnju. Svaka reč izgrađuje i nas i onoga kome upućujemo, kao i što može da rani i ubije
      Rezultati izbora na KiM i 96 osto glasova za Vučića su imali poseban komentar Grigorija
      - Nisam slep. Hvaliti se u 21. veku sa preko 90 odsto glasova je najblaže rečeno glupost i sramota. Tako ja razgovaram s onim koji mi kaže da otvorim oči. Kod mene u Ljubinju jedan kad je rekao drugom: "Na koji način ste došli do 96 odsto glasova", dobio je odgovor: "Nismo dobili, kupili smo". E, tu je kraj demokratije, i to više nema veze sa bilo čim. Treba biti glup pa se hvaliti tim rezultatom.
      Na kraju umesto zaključka.
      - Kad god dođem ovde vidim žeđ za dobrom. Ko želi knjigu ne želi nasilje. I ko želi da čuje reč, ne želi zlo. Ovde, vidim, narod želi dobro. Pazite na svoju savest, bilo da ste profesor, lekar, apotekar, radnik, policajac, novinar, vladika, važnija je od svega. Postoji slepoća, niko nikog ne vidi, moraš da budeš čovek da gledaš kad neko drugi strada, a ne samo ti. Glupost je defekt ljudskosti, a ne intelekta. E taj sudija Majić je čovek, vodi se haranga protiv čoveka i to nam ne da da uspostavimo pravnu državu. On je imao savesti i zato strada. Uzbunjivač Obradović je u kućnom pritvotu i moramo da ga branimo svim svojim bićem. Patrijarh Pavle je rekao: Za čoveka koji ne veruje u Boga ne možemo sa sigurnošću reći da je budala, a onaj ko veruje u svašta, za njega to možemo reći sa sigurnošću - završio je Grigorije.

    • Од александар живаљев,
      Portparol SPC negira medijske spekulacije o navodnom teškom zdravstvenom stanju patrijarha Irineja Vladika Irinej: Patrijarhovo zdravlje je odlično
      Zdravstveno stanje Njegove Svetosti Patrijarha je odlično, na žalost nekih krugova, ali na veliku radost vernika naše Crkve i ogromne većine pristojnih građana naše zemlje, kao i civilizovanih građana susednih zemalja.
      Piše: Jelena Tasić 19. oktobra 2019. 08.01      Foto: FoNet/ SPC On redovno i bez ikakvih teškoća vrši sveta bogosluženja i obavlja sve svoje redovne dužnosti. Kad god i gde god je potrebno, prisutan je i na raznim javnim manifestacijama, što je lako videti iz naših medija.
      Sledstveno, zlonamerno i zlurado pisanje nekih zagrebačkih, sarajevskih i beogradskih medija na tu temu je potpuno neistinito i proizvoljno – izjavio je Danas episkop bački Irinej (Bulović), član Svetog arhijerejskog sinoda i portparol SPC.
      Vladika Irinej smatra da je, iako je neprilično pričati o zdravstvenom stanju bilo koje ličnosti nakon što je ona prebolela bilo šta – od običnog gripa pa do neke opasne boljke, istinita vest, koja zatvara vrata sejanju svake smutnje, jedino opravdanje za njegov odgovor na pitanje Danasa o patrijarhovom zdravlju, jer je reč o javnoj ličnosti.
      Vest o ugroženom zdravlju poglavara SPC zbog teške maligne bolesti, kao i o mogućem scenariju borbe među srpskim vladikama za patrijarhovog naslednika na tronu Svetog Save najpre je stigla iz medija u Hrvatskoj i BiH, koji se pozivaju i na analize pojedinih ruskih medijskih krugova.
      Priče o navodno lošem patrijarhovom zdravstvenom stanju poslednjih dana šire i pojedini crkveni i politički krugovi u Srbiji. Sve vidnija neslaganja među srpskim arhijerejima, koja su kulminirala odlukom Svetog arhijerejskog sinoda da odlikuje najvećim crkvenim priznanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, počinju da se posmatraju i kroz prizmu svepravoslavne krize izazvane sporom Carigrada i Moskve oko ukrajinskog crkvenog pitanja.
      Dok bosanski mediji tvrde da je mitropolit dabrobosanski Hrisostom (Jević) jedini član aktuelnog Sinoda SPC koji je bio protiv Vučićevog odlikovanja, jer navodno odbija da bude samo paravan u srpskoj „crkvenoj vladi“, kao i da pojedini arhijereji – pre svih vladika bački Irinej i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), stvaraju svoj „borački lobi u Saboru“, mediji u Crnoj Gori bave se posetom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) Grčkoj.
      Prema njihovom pisanju, mitropolit Amfilohije ovog vikenda bi trebalo da bude gost svog pirejskog „kolege“ po činu Serafima (Mendzelopulosa), koji javno kritikuje prošlonedeljnu odluku grčkog Sinoda da prizna spornu „Pravoslavnu crkvu Ukrajine“.
      Pozivajući se na grčku štampu, crnogorski mediji odlazak mitropolita Amfilohija u Pirej ocenjuju kao pokušaj „Ruske pravoslavne crkve da izazove raskol među grčkim arhijerejima“.
      U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Danasu je nezvanično rečeno da mitropolit Amfilohije putuje u Grčku, a da su sve medijske spekulacije s tim u vezi besmislice.
      Crkveni izvori nezvanično tvrde da razlozi mitropolitovog putovanja nemaju veze sa Pirejom, odakle je poziv za posetu dobio mnogo pre odluke crkvene Atine da prizna novu crkvenu organizaciju u Kijevu, koju je uspostavila Carigradska patrijaršija uprkos protivljenju Ruske i drugih pravoslavnih crkvi.
      Sinod SPC u martu je doneo preporuku srpskim arhijerejima i sveštenicima da ne treba da služe da predstavnicima nove ukrajinske crkve i onima koji je priznaju
    • Од Volim_Sina_Bozjeg,
      https://www.standard.rs/2019/10/10/tramp-cestitao-800-godina-autokefalnosti-spc/
    • Од Милан Ракић,
      Radni deo majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC u manastiru Žiča, kako Danas nezvanično saznaje u visokim crkvenim krugovima, počeo je žestoko – raspravom srpskih arhijereja zbog poziva koji je patrijarh Irinej uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da u ponedeljak prisustvuje saborskoj sednici.

      Veliki deo episkopata se, navodno, tome usprotivio, tvrdeći da je reč o pritisku države na rad i samostalno odlučivanje Sabora. Kako se spekuliše, Vučića bi u ponedeljak najverovatnije u nekom od salona Patrijaršijskog dvora u Beogradu, trebalo da prime poglavar SPC i one srpske vladike koje budu želele da se sretnu sa predsednikom Srbije, mada se navodno patrijarhu Irineju ova varijanta nikako ne dopada.
      Kako je našem listu pojašnjeno, episkopi koji su protiv Vučićevog prisustva na sednici Sabora nisu protiv toga da se sa njim razgovara, ali posle Sabora. U crkvenim krugovima priča se da je patrijarh Irinej šokirao većinu braće arhijereja kad je na počeku zasedanja saopštio da će na njegov poziv Sabor posetiti Aleksandar Vučić. Većina vladika se tome usprotivila, ukazujući da bi to bio presedan, jer do sada saborskim sednicama nisu prisustvovali najviši državni službenici. Neki sumnjaju da je incijativa zapravo Vučićeva.
      On je kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, na lični zahetv, primljen u Sabor krajem maja 2013. i to, kako se tada spekulisalo, u aranžmanu episkopa bačkog Irineja (Bulovića), ali nije bio na sednici. Vučić je tada želeo da pojasni Saboru Prvi briselski sporazum, što nije prošlo bez sporenja sa pojedinim arhijerejima koji se protive njegovoj politici na KiM, a u Patrijaršiji se priča da je Vučić sebi tom prilikom dozvolio da podigne ton na neke od vladika.
      Sabor SPC se na oba zasedanja u 2018. – u maju i novembru javno izjasnio protiv podele i priznavanja nezavisnosti KiM. Patrijarh Irinej je posle prošlogodišnjeg prolećnog Sabora jedno vreme bio u nemilosti predsednika Srbije i njegovih saradnika. Sad je u Žiči veći deo Sabora kritikovao patrijarha što je uoči početka Velikog posta 10. aprila u cik zore primio Vučića, Anu Brnabić i Ivicu Dačića. Mnoge vladike su i prisustvo Vučićevog generalnog sekretara Nikole Selakovića u petak na Žiči na svečanom otvaranju majskog Sabora ocenile kao uvod u predsednikov pritisak na Crkvu, tvrde izvori Danasa.
      U crkvenim krugovima spekuliše se da su se pojedini episkopi bunili i zbog prisustva razrešenog episkopa kanadskog Georgija (Đokića) na zasedanju u Žiči, ali je patrijarh Irinej odobrio da ostane na Saboru. Za sada se ne zna da li će i druge vladike, smenjene u kanonski spornim procesima od dolaska patrijarha Irineja na čelo SPC, doći na ovo majsko zasedanje Sabora.
      Jelena TASIĆ

×
×
  • Креирај ново...