Jump to content
  1. Milica Bajic

    Milica Bajic

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Ван сваке памети је и без икаквог додира са истином поистовјећење Цркве са било каквим партијама и политичким листама на управо завршеним или неким наредним локалним или парламенарним изборима у Црној Гори”, рекао је за портал ИН4С протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије на Цетињу.

       
      Коментаришићи контекст прошлогодишњих парламентарних избора те улогу Цркве у том процесу, о. Гојко каже да је он свима „јасан и непоновљив, а видљив је у више пута поновљеном позиву Цркве упућене грађанима да не гласају оне који својим политичким дјеловањем стоје иза бившег спорног Закона о слободи вјероисповјести“.
      „Ништа мање и ништа више од тога“, истиче о. Гојко и додаје да ни тада Српска православна црква није стала на страну неке од листа, односно да је свака од три листе које су освојиле већину на тим изборима подржале су борбу Цркве против овог лошег закона.
       
      Није СПЦ подржала неку од  листа које су освојиле већину, него су оне подржале борбу Цркве против лошег Закона
       
      „Питање стила, форме и динамике нечијег дјеловања као и промоције сопствене љубави према Цркви и традицији – опредјељивали су и саме грађане да гласају или не гласају за неког. Али понављам – није Црква формирала политичке партије, нити им је она писала програме нити она, у секуларном друштву има, нити треба да има такву моћ”, казао је.
      Парох цетињски наводи да је у одређеном моменту, према његовом мишљењу историјском и друштвеном непоновљивом, потреба Цркве и вјерника имала је невјероватан степен подударности са потребом и изборном програмом неких политичких лииста и коалиција.
      „Иако је атмосфера незаборавних литија још увјек присутна у народу, и вјерујем да ће она бити присутна и даље, пошто се такво искуство и разлози грађана да у њему учествују једноставно не заборављају, протекли локални избори у Никшићу нијесу имали, ма ни из близа, везу Цркве – конкретно: епархија СПЦ и њеног свештенства – ни са изборним програмима, ни са политичким позивима упућеним грађанима”, каже о. Гојко.
      Према његовим ријечима, један од разлога за то је свакако промијењени Закон о слободи вјероисповјести, а други је – много важнији – животна потреба Цркве да се не поистовјећује са овом или оном партијом или коалицијом.
       
      Ковачевић, Копривица, Давидовић као вјерујући људи најбоље знају да припадају Цркви, али да се Црква не може свести на партију
       
      „Све и када би постојала нека идеална партија која окупља ама баш све грађане и тада би Црква имала потребу да каже да је њен програм и њена платформа шира и већа од било какве земаљске политике“, јасан је свештеник Перовић.
      „Тачно је да су и на изборима у Никшићу међу предводницима нове већине која је надгласала претходну власт – доминантно вјерујући људи, људи који не скривају своју црквеност, нпр, господин Ковачевић, Копривица, Давидовић… Али баш они, као такви, најбоље знају шта то значи када кажемо – да они припадају Цркви, а да Црква никако не може да се сведе на неку од партија (макар била и са њима на челу). Вјерујем да управо док је тако – позитивни дух литија ће остати ненарушен”, истиче прота.
       
      Пријеми политичких првака домаћински одазиви црквених пастира на иницијативу госта а не обрнуто
       
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић наглашава да јесте да је Епископ Јоаникије током предизборне кампање у никшићком саборном храму дочекао предсједнике Владе и Скупштине, те такође да је неколико дана пред саме изборе Његова светост Патријарх српски г. Порфирије дочекао лидере Демократског фронта – али то су били домаћински одазиви црквених пастира на иницијативе које су имали њихови гости – а не обрнуто.
      „Сав Никшић зна да је никшићко свештенство било крајње уздржано и потпуно по страни у односу на предизборна, међустраначка збивања. Томе је, на првом мјесту био разлог великог парохијског посла у вези припремама за управо отпочели Велики часни пост. И баш због свега тога тврдим – Црква не може стати ни у једну партију, и једини њен лидер јесте Васкрсли Господ Бог”, поручио је ректор Цетињске богословије.
      Како објашњава, било какво повезивање ових догађаја мислећи на пријеме политичких првака код црквених великодостојника са подршком Цркве одређеним партијама или још даље – пласирање медијских пројекција према којима констелација односа на политичкој сцени представља односе у самој Цркви, потпуно је неосновано, недопустиво и не одговара истини и стварном стању.
      „Медијски дјелатници имају право на изражавање сопствене перцепције, али све што алудира на постојање политичких диоба унутар јединствене Цркве, па се још као такво пласира прије и након избора, не може се оцијенити као рационално и објективно. Зато најдобронамјерније, управо ради објективног извјештавања јавности, позивамо јавне дјелатнике убудуће да се на овај начин не третира однос Цркве према политичкој сцени”, закључио је о. Гојко Перовић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ćiriličar,
      Дете има 2 године и римило је вакцину против дифтерије и тетануса, hepatitis B и др. (лагарија):
      Дете је добило по целом телу, највише око зглобова, кожни осип у виду екцема/дерматитиса. Чеше се непрестано, што му ствара нервозу, плач, психичке проблеме и муку родитељима. Испробано је 10-так препарата које су дерматолози пробали и ништа није шппмогло.
      Молио бих све оне који знају који манастир прави мелеме - природне - против екцема и кожних упала да напишу шта знају или да се информишу ако имају ближи контакт. Пипери, Крка, Суково или неки други. Дете се налази у једној земљи ЕУ, тако да ако би неки манастир евентуално правио мелем против сличних обољења, некако би се већ договорило слање преко некога.Такођем, молим све који ус у Београду да завире у патријаршијуску продавицу на Теразијама, или ако тамо може да се зове, па да провере има ли шта.
       Иначе, ради се о синчичу од једног брата Хрвата, верника и изузетно честитог човека и католика, тако да би било лепо и због тога да му помогнемо. Јер...замислите дечака од 2 године са ужасним екцемом по већем делу тела, који се месецима чеше, плаче и која је то мука родитељима.
       
      Захваљујем свима.
       
       
       
    • Guest о. Агапије
    • Од illuminated,
      Поздрав свима,
      Тренутно се бавим израдом (мобилне) апликације која има за циљ олакшавање са једне стране креирања  и пласмана распореда Богослужења у храмовима, а са друге долажење до тих информација (распореда) од стране верника.
      Већи део тога како ће сама апликација изгледати и радити је већ испланирано и постављено / креирано.
      Оно где имам потешкоћа је разумевање саме поделе Богослужења, односно, како да сложим (систематизујем) различите врсте Богослужења у неку (инжењерски разумљиву) целину.
      Јасна ми је подела на дневне, седмичне и годишње службе.
      Сваки храм може свакога дана планирати јавно Богослужење по потреби (литургија, јутрење, вечерње, повечерје, полуноћница и први, трећи, шести и девети сат).
      Свако од ових Богослужења се састоји од непроменљивих (уводна молитва, јектенија, возгласи и отпуст) и променљивих (тропар, кондак, величаније, стихира, Богородичан, акатист, икос, сједален, ипакион, антифони, прокимен, канон, светилан/ексапостинар, причасни стих / киноник) делова. Знам да постоје правила за ”састављање” Богослужења од ових променљивих и непроменљивих делова.
      Недоумице које имам:
      1. Како се у ове дневне распореде уклапају седмична (Васкрсење, анђели, Јован Крститељ, Јуда, свети Апостоли и свети Никола Мирликијски, распеће, Мајка Божија, свети мученици и преминули) Богослужења? Да ли су променљиви делови Богослужења свакога дана посвећени неком из седмичних или су у питању посебна Богослужења? Ако су седмична део дневних, да ли свих или само неких (нпр. литургије)?
      2. Како се у дневне распореде уклапају годишња Богослужења? Слична је недоумица као са претходном: да ли ова Богослужења постају део дневних служби или су засебна?
      3. За време великих црквених празника да ли постоје посебна (додатна) Богослужења или се тим данима ”само” служи више дневних (али у низу, нпр. Бдење)?
      4. Како се Свете Тајне уклапају у дневни распоред Богослужења? Света тајна причешћа је део сваке литургије. Да ли може бити део и неког другог (дневног) Богослужења? Да ли неке друге Свете Тајне могу бити део (наставак) дневних Богослужења? Дешавало ми се да налетим на најаву Јелеосвећења у неким црквама али не знам да ли је ова Света Тајна била део редовних служби (нпр. литургије) или је била посебно.
       
      Знам да имам пуно питања/недоумица и свестан сам да је очигледно да јако мало знам у овом тренутку (можда ће звучати невероватно, али јесам провео пуно времена читајући на ове теме) али данима већ покушавам да разумем ову тему и нисам успео да дођем до ”аха!” момента.
      Унапред хвала свима који издвоје време да прочитају ово и покушају да помогну.
       
       
×
×
  • Креирај ново...