Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

Феминискиње ставиле кацељу на споменик Патријарху Павлу са овом поруком

Оцени ову тему

Recommended Posts

Mislim da ovakvim performansima pojedine žene samo degradiraju žene i pravo žena da istaknu svoj status u porodici,društvu,Crkvi...Problem je što se kod nas na abortus gleda kao na pravo i što se o tome govori kao da je to stvar žene,a ne i muškarca. Jasno je da žene koje su u Crkvi i imaju svest o svome pripadanju Crkvi neće se nikada odlučiti na abortus,no postoje i žene koje na to gledaju kao na pravo,ne znači naravno da i među ženama koje nisu u Crkvi nema onih koje na isti način gledaju na abortus,jer pitanje abortusa nije samo stvar žene,nego  i deteta koje ima pravo na život,odnosno trebalo bi da ima pravo na život,aodnosno da na pitanje  abortusa gledaju kao na degradaciju života,a ne afirmaciju. I kada ovako nešto vidimo,onda takve aktivnosti srozavaju svaku reč koju bi žena mogla reći o raznim temama, jer pokazujući ovakve slike mnogi će reći eto kakve su te žene -feministkinje.Bilo bi lepo da o ženskim pravima govore žene koje bi time afirmisale status žene i uticale na mentalitet kod nas koji nije uvek afirmativan za ženu,a ne one koje svojim stavovima i perfomansima, još više degradiraju ženu.

Imamo porodice,pa i crkvene zajednice,gde o ženama odlučuju drugi,ženi se čak i ne ostavlja mogućnost da bilo šta kaže i podrazumeva se da muški glas ima veću težinu od ženskog, ali o tome bi trebalo da govore žene koje imaju kredibilitet,a ne frustrirane osobe.I ako se neka usudi da o bilo kojoj temi nešto kaže,ona se etiketira kao feministkinja ,a pod tim se podrazumeva upravo ovakav profil feministkinje kao što su ove sa kecelja-performansom.1324_womens

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, Нифада рече

Mislim da ovakvim performansima pojedine žene samo degradiraju žene i pravo žena da istaknu svoj status u porodici,društvu,Crkvi...Problem je što se kod nas na abortus gleda kao na pravo i što se o tome govori kao da je to stvar žene,a ne i muškarca. Jasno je da žene koje su u Crkvi i imaju svest o svome pripadanju Crkvi neće se nikada odlučiti na abortus,no postoje i žene koje na to gledaju kao na pravo,ne znači naravno da i među ženama koje nisu u Crkvi nema onih koje na isti način gledaju na abortus,jer pitanje abortusa nije samo stvar žene,nego  i deteta koje ima pravo na život,odnosno trebalo bi da ima pravo na život,aodnosno da na pitanje  abortusa gledaju kao na degradaciju života,a ne afirmaciju. I kada ovako nešto vidimo,onda takve aktivnosti srozavaju svaku reč koju bi žena mogla reći o raznim temama, jer pokazujući ovakve slike mnogi će reći eto kakve su te žene -feministkinje.Bilo bi lepo da o ženskim pravima govore žene koje bi time afirmisale status žene i uticale na mentalitet kod nas koji nije uvek afirmativan za ženu,a ne one koje svojim stavovima i perfomansima, još više degradiraju ženu.

Imamo porodice,pa i crkvene zajednice,gde o ženama odlučuju drugi,ženi se čak i ne ostavlja mogućnost da bilo šta kaže i podrazumeva se da muški glas ima veću težinu od ženskog, ali o tome bi trebalo da govore žene koje imaju kredibilitet,a ne frustrirane osobe.I ako se neka usudi da o bilo kojoj temi nešto kaže,ona se etiketira kao feministkinja ,a pod tim se podrazumeva upravo ovakav profil feministkinje kao što su ove sa kecelja-performansom.1324_womens

 

 

Јa mogu o ovoj temi govoriti toretski, ne znam šta se dešava u svesti žene i muškarca koji se odluče na to da nekome uskrate pravo na život, postojali su slučajevi i u poslednjem ratu da su neke žene prekidale trudnoću nakon silovanja,ne znam kakve su one imale osećaj, no verujem da tim ženama nije lako,zahvalna sam Bogu što ne spadam u žene koje su imale  iskustvo abortusa,jer nisam sigurna da takve žene ne nose to kao teret celog života, tako da o pitanjima abortusa nisam baš kompetentna da govorim,ali o statusu žene kod nas,mentalitetu koji se sporo menja,e tu bi već mogla sa izvesnim kompetencijama da govorim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам само како их неко може схватити озбиљно ако им је један од аргумената нпр.да је наука женског рода.и хоће тиме било шта да кажу,када има толико речи женског рода са најразличитијим значењима,као то им је неки аргумент.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, АлександраВ рече

 

:D  Нама хришћанима само што не пљују у лице.  Без претеривања, то је зато  што смо максимално попустљиви  и дозвољавамо да често прелазе све границе у  својим критикама, од критике библијског текста, Христа, све до одмеравања мере нашег учешћа у друштевно-политичком животу! То, када су Ислам и муслимани у питању, сведено је на крајње одмерену и стидљиву меру критике, а у муслиманским  државама поменуте критике готово да и нема! Зато 70 посто муслимана је верујуће, а  хришћана само 40 посто, јер хришћанство нападају под маском научности под пуном паљбом, са свих страна, потуно слободно,  не презајући ни од најгнуснијих лажи, клевета, увреда, конструкција... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, АлександраВ рече

 

..mozda i nije u pitanju sloboda veroispovesti,... nego mozda cvikaju gace  brrr da neki vehabija slucajno ne zakuca i na njiova' vrata,.... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Благовесник рече

:D  Нама хришћанима само што не пљују у лице.  Без претеривања, то је зато  што смо максимално попустљиви  и дозвољавамо да често прелазе све границе у  својим критикама, од критике библијског текста, Христа, све до одмеравања мере нашег учешћа у друштевно-политичком животу! То, када су Ислам и муслимани у питању, сведено је на крајње одмерену и стидљиву меру критике, а у муслиманским  државама поменуте критике готово да и нема! Зато 70 посто муслимана је верујуће, а  хришћана само 40 посто, јер хришћанство нападају под маском научности под пуном паљбом, са свих страна, потуно слободно,  не презајући ни од најгнуснијих лажи, клевета, увреда, конструкција... 

Ma ne samo da je neumerena popustljivost prema njima, no je i slaba interna podrska da se javno sabljom seku glave feministkinjama na trgovima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, drvce рече

Ma ne samo da je neumerena popustljivost prema njima, no je i slaba interna podrska da se javno sabljom seku glave feministkinjama na trgovima.

... nije bre drvce bas tako,:0201wink:,... nego dokle vise da skakucu po glavama ljudi, :zelezeka:..... dosadni su vise sa tim', ...."ja pa ja" .... 

Blagovesnik je hteo da kaze da svaki obican musliman postuje svoju veru...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Bokisd рече

... nije bre drvce bas tako,:0201wink:,... nego dokle vise da skakucu po glavama ljudi, :zelezeka:..... dosadni su vise sa tim', ...."ja pa ja" .... :1319_womens:

Blagovesnik je hteo da kaze da svaki obican musliman postuje svoju veru...

Ma ja sam hteo da kazem da podrzavam Blagovesnikov post...

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3216749/ovo-je-feministkinja-koja-je-okacila-kecelju-patrijarhu-pavlu-i-razbesnela-srbe-a-onda-se-na-tv-pravdala-crkva-misli-da-ima-pravo-da-se-mesa-u-moj-seksualni-zivot-video

Преко овог линка може се погледати разговор са активисткињама,међу којима је и Нађа Духачек,која је изводила тај перформанс са кецељама.Можда  и о тим ставовима полемисати.Оне су те кецеље у ствари нудиле мушкарцима,:)1324_womens не знам само где нађоше патријарха Павла.Има ту разних тема о којима оне говоре.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Нифада рече

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3216749/ovo-je-feministkinja-koja-je-okacila-kecelju-patrijarhu-pavlu-i-razbesnela-srbe-a-onda-se-na-tv-pravdala-crkva-misli-da-ima-pravo-da-se-mesa-u-moj-seksualni-zivot-video

Преко овог линка може се погледати разговор са активисткињама,међу којима је и Нађа Духачек,која је изводила тај перформанс са кецељама.Можда  и о тим ставовима полемисати.Оне су те кецеље у ствари нудиле мушкарцима,:)1324_womens не знам само где нађоше патријарха Павла.Има ту разних тема о којима оне говоре.

 

 

 

Нађа Духачек прозива СПЦ за неплаћање пореза,а у најразвијенијим европским земљама  грађани плаћају црквени порез,који нпр.у Аустрији износи годишње неколико стотина милиона евра,у Немачкој је и већи,а овамо се залажу за европске вредности:) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, drvce рече

Ma ne samo da je neumerena popustljivost prema njima, no je i slaba interna podrska da se javno sabljom seku glave feministkinjama na trgovima.

Види кад толико волиш феминисткиње ожени једну и уживај. А нас дивљаке остави на миру.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди!

      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа.
       
      Настала су страшна времена, о којима је и Сам Господ говорио, док је указивао на знаке Свог Другог доласка. Тада је, између осталог, и ово рекао: И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога, и омрзнуће један другога... и зато ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. У ово наше време, управо то и гледамо! То је оно што изазива патњу у нашем срцу, оно због чега нам се срце цепа.
      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Народи живе по законима свеопштег непријатељства, уместо по закону Христове љубави. Онај ко у новинама прати шта се у свету догађа, згрозиће се кад види како сатанска лаж и неправда тријумфују и како велике државе подстичу на политичко насиље, које је заиста за сваку осуду.
      Шта треба да чинимо и како да живимо? Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа. Треба сачувати љубав Христову у срцима малог стада Христовог! Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Но, како то учинити и коме се уопште љубав дарује? На дар је добија само онај ко испуњава заповести Христове и ко ходи уским путем страдања, не скрећући с тог пута, без обзира на страдања и прогоне који му прете.
      Треба ићи до краја крсним путем, и то без освртања. Треба ићи ка светлости Христовој! А, будемо ли упорно и без стајања ишли ка светлости, онда ћемо до ње и стићи.
      Како је могуће волети људе који нас мрзе? Могуће је, ако не у потпуности, а оно макар у малој мери. Размислите о томе шта је то саосећање. То је један од облика свете љубави. Нисмо ли дужни да свим срцем жалимо људе који су одбацили Христа и који ходе путем погибли? Зар нисмо сви ми дужни да се сажалимо над таквима?!
      Тешко је волети их потпуном и чистом љубављу, али је могуће сажалити се над њима и свим срцем туговати што се ти несрећници налазе на путу погибли. Ако их не будемо презирали и проклињали, самим тим ћемо испунити Христов закон у односу према њима.
      Знате ли да су великог светитеља Серафима Саровског напали разбојници, неколико људи из села које се налазило поред самог манастира? На смрт су га претукли, главу му разбили и ребра поломили, тако да је изгубио свест и неколико месеци провео у манастирској болници, све док Пресвета Богородица није дошла и исцелила га.
       
      А, како се он понео према разбојницима? Њих су похватали и на суд предали, али је преподобни Серафим са сузама молио да их не кажњавају, него да их ослободе. Светитељ Божији је плакао због њих и било му је их је жао, што значи да их је волео. Такво осећање показивали су многи, заиста многи светитељи. Они су се управо на такав начин односили према онима који су им велико зло наносили.
      Управо тако и Сам Бог трпи грешнике. Трпео је чак и тако страшног разбојника какав је био Варвар, разбојника који је три стотине људи убио, а потом се покајао. Богу је принео такво покајање које ми ни замислити не можемо, и Бог му је опростио и тако га силно заволео да му је и дар чудотворења даровао. Будући да је Сам Господ тако дуготрпељив у односу на тешке грешнике, како онда да се ми усудимо да их мрзимо и проклињемо? Треба с њима да саосећамо, а саосећање је један од облика љубави. Ако је могуће сажалити се чак и над убицама и злочинцима, шта онда рећи о онима чији је грех много мањи, о несрећним крадљивцима и о свима онима који су у погибељном греху? Такве треба много више жалити него што је преподобном Серафиму било жао оних који су хтели да га убију.
      И, нека нико од вас не каже: како могу да волим те људе који нам трују живот и који брукају цео народ. Нека их нико од вас не проклиње, него нека их жали, па ће тада љубав Христова сасвим неприметно из дана у дан све више испуњавати ваша срца. Јер, љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди, који се стално моли и тело своје смирава, човека који се труди да помогне онима око себе. Љубав Христова се улива у срце таквог човека тако да га до краја испуни, а испуни га тако да почне и на друге да се излива, као што се и код преподобног Серафима излила на хиљаде грешника који су код њега долазили. За такву љубав молите се сви речима Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога, дух љубави даруј мени, слуги Твоме! И даће вам Бог дух љубави!
       
      Свети Лука Кримски
       
      Извор: Пријатељ Божији
    • Од Логос,
      Књига Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930), аутора протојереја-ставрофора др Александра Средојевића представљена је у свечаној сали Општине Раковица.

      Судећи по свеукупном раду, на свим дужностима почев од дужности учитеља и свештеника, преко функције епископа нишког и шабачког, до положаја предстојатеља Српске Цркве у рангу митрополита и патријарха, Димитрије Павловић је оставио значајан траг у историји српског народа и Српске Цркве.
      Личност патријарха Димитрија (1920-1930) свестрано је осветлио свештеник др Александар Средојевић, сада у улози  историчара који користи тачне методе истраживања и историографског писања.
      О његовом вредном сочињенију, којим је упаљена воштаница сећања на патријарха Димитрија, говорили су у свечаној сали Градске општине Раковица протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић и историчар мр Видан Богдановић, докторант историјских наука.
       За предметну књигу, која је и докторска дисертација др Александра Средојевића, коришћена је објављена и необјављена грађа, а међу документацијом од посебне важности били су записници са седница Светог Архијерејског Сабора и Синода Српске Православне Цркве, који најверодостојније одсликавају црквена кретања и религијски живот  током свих актуелних збивања.
      По одлуци Синода бр. 1743/зап. 1216 од 28.октобра 2005, аутор је могао да користи синодску грађу о патријарху Димитрију за период од 1900-1930. године, као и друге изворе архивске грађе и радове истраживача,  што се види по опсежној научној апаратури.
      О самом настанку књиге, коју су заједнички  објавили Хришћанска мисао из Београда, Задужбина Николај Велимировић и Јустин Поповић и Хиландарски фонд, о животу и раду патријарха Димитрија говорио је аутор књиге, отац Александар Средојевић.
      Користећи богату архивску грађу, радове других аутора, крећући се хронолошки кроз обиље материје, сама тема је подељена на десет поглавља: Младост и школовање; Еппископ нишки Димитрије; Епископ шабачки Димитрије; Епископ Димитрије и Хиландарско питање; Митрополит Србије Димитрије; Српска патријаршија - уједињење, устоличење, уређење; Унутрашњи живот Цркве; Црква, држава и народ; Спољња политика Цркве; Крај животног пута.
      Књига је обима 600 страна; рецензенти су проф. др Љубодраг Димић, проф. др Радош Љушић и проф. др Драган Протић.
      Представљању књиге у сали Општине Раковица, а под окриљем цркве Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, поред верног народа присуствовали су свештеници Архиепископије београдско-карловачке, као и протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве. 
      У новој духовној оази у Раковици, следећег понедељка 27.маја 2019. у 19 часова биће речи о 44. поглавару Српске Цркве, блаженопочившем патријарху Павлу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ охридски и митрополит скопски Јован Вранишковски у интервјуу за "Новости". На делу je класична верска дискриминација. Расколници крију да их је Софија одбила.
       
      Ништа у вези са доласком папе Фрање у Скопље не би било спорно да пре десетак година није одбијен захтев Православне охридске архиепископије да Македонију и вернике посети српски патријарх. Е, то се зове верска дискриминација. Ово, у ексклузивном интервјуу за "Новости", каже архиепископ охридски и митрополит скопски Јован (Вранишковски), поглавар Православне охридске архиепископије (ПОА). Митрополит додаје да та верска дискриминација постоји и сада у Северној Македонији, јер суд још није регистровао ПОА, упркос правоснажној пресуди Европског суда за људска права из априла прошле године:

      - Ми смо последњи пут пре месец дана били у контакту са Другим основним судом у Скопљу. Одговорили смо учтиво на изразе добре воље судије, којој је распоређен предмет, да нас региструје али, притом, да променимо име у Охридска архиепископија. Захвалили смо јој на њеној доброј вољи, али и одговорили да не можемо да прихватимо промену имена, под којим смо и добили случај пред Европским судом и под њим једино можемо да будемо регистровани.
      * Како ви оцењујете долазак папе Фрање 7. маја у Скопље и позадину позива каталочком поглавару?
      - Још од 19. века овде постоје унијати, или, како се још и сами називају, католици источног обреда који су у јединству са Ватиканом. Има и римокатолика, углавном насељених из Хрватске за време СФРЈ. Њих у Северној Македонији заједно има мало, али нема ништа спорно у жељи да их посети њихов верски поглавар. Што се тиче питања позадине посете, самим тим што ће папа боравити овде само 10 сати, показује његов изузетно мали интерес да се римокатоличка пропаганда обнови на овој територији.
      * Уз разговоре са македонским званичницима, предвиђени су и сусрети са верским лидерима. Којим?
       
      * Да ли мислите да је након договора Грчке и Северне Македоније могуће и признавање неканонске МПЦ?
      - Било је покушаја по питању тога. Поред писма МПЦ за признавање као аутокефалне, упућеног константинопољском патријарху, писмо у вези са тим упутио је и председник Владе РСМ. Али, Сабор архијереја првотроне цркве константинопољске, или Свети синод, који је заседао од 29. августа до 2. септембра прошле године, донео је недвосмислену одлуку да је територија данашње Северне Македоније под јурисдикцијом Српске православне цркве. То је и сам васељенски патријарх недавно потврдио.
      * Молба неканонске МПЦ Патријаршији у Софији за прихватање статуса "друге мајке цркве" још је на чекању?
      - По нашим информацијама, већ су одговориле и Бугарска православна црква, и Васељенска патријаршија, да им неће признати аутокефалију. Међутим, расколници то крију од јавности, да не би пукла највећа брука коју су доживели у последњих 17 година.
      * Значи, Бугарска црква је одбила МПЦ?
      - МПЦ се обрукала и када је уопште тражила од Бугарске православне цркве да јој буде "мајка". Као да се мајка може мењати. Други пут је погрешила што је тражила од Васељенске патријаршије да јој призна аутокефалију, јер она више не би могла сама да даје аутокефалије, без сагласности са другим црквама, а при томе да не изазове велики раскол.
      * Да ли је то "тактичко одлагање" у ишчекивању званичног става Васељенске патријаршије?
      - Епископи у расколничкој МПЦ су потпуно неинформисани шта се дешава у Православној цркви. Константинопољска патријаршија се на великом сабору 2016. била сагласила да при додели аутокефалије, буду сагласне и све помесне аутокефалне цркве. Зато ово признање расколничке Украјинске православне цркве не може ни бити прихваћено.
       
      Извор: Новости

      View full Странице
    • Од Логос,
      Архиепископ охридски и митрополит скопски Јован Вранишковски у интервјуу за "Новости". На делу je класична верска дискриминација. Расколници крију да их је Софија одбила.
       
      Ништа у вези са доласком папе Фрање у Скопље не би било спорно да пре десетак година није одбијен захтев Православне охридске архиепископије да Македонију и вернике посети српски патријарх. Е, то се зове верска дискриминација. Ово, у ексклузивном интервјуу за "Новости", каже архиепископ охридски и митрополит скопски Јован (Вранишковски), поглавар Православне охридске архиепископије (ПОА). Митрополит додаје да та верска дискриминација постоји и сада у Северној Македонији, јер суд још није регистровао ПОА, упркос правоснажној пресуди Европског суда за људска права из априла прошле године:

      - Ми смо последњи пут пре месец дана били у контакту са Другим основним судом у Скопљу. Одговорили смо учтиво на изразе добре воље судије, којој је распоређен предмет, да нас региструје али, притом, да променимо име у Охридска архиепископија. Захвалили смо јој на њеној доброј вољи, али и одговорили да не можемо да прихватимо промену имена, под којим смо и добили случај пред Европским судом и под њим једино можемо да будемо регистровани.
      * Како ви оцењујете долазак папе Фрање 7. маја у Скопље и позадину позива каталочком поглавару?
      - Још од 19. века овде постоје унијати, или, како се још и сами називају, католици источног обреда који су у јединству са Ватиканом. Има и римокатолика, углавном насељених из Хрватске за време СФРЈ. Њих у Северној Македонији заједно има мало, али нема ништа спорно у жељи да их посети њихов верски поглавар. Што се тиче питања позадине посете, самим тим што ће папа боравити овде само 10 сати, показује његов изузетно мали интерес да се римокатоличка пропаганда обнови на овој територији.
      * Уз разговоре са македонским званичницима, предвиђени су и сусрети са верским лидерима. Којим?
       
      * Да ли мислите да је након договора Грчке и Северне Македоније могуће и признавање неканонске МПЦ?
      - Било је покушаја по питању тога. Поред писма МПЦ за признавање као аутокефалне, упућеног константинопољском патријарху, писмо у вези са тим упутио је и председник Владе РСМ. Али, Сабор архијереја првотроне цркве константинопољске, или Свети синод, који је заседао од 29. августа до 2. септембра прошле године, донео је недвосмислену одлуку да је територија данашње Северне Македоније под јурисдикцијом Српске православне цркве. То је и сам васељенски патријарх недавно потврдио.
      * Молба неканонске МПЦ Патријаршији у Софији за прихватање статуса "друге мајке цркве" још је на чекању?
      - По нашим информацијама, већ су одговориле и Бугарска православна црква, и Васељенска патријаршија, да им неће признати аутокефалију. Међутим, расколници то крију од јавности, да не би пукла највећа брука коју су доживели у последњих 17 година.
      * Значи, Бугарска црква је одбила МПЦ?
      - МПЦ се обрукала и када је уопште тражила од Бугарске православне цркве да јој буде "мајка". Као да се мајка може мењати. Други пут је погрешила што је тражила од Васељенске патријаршије да јој призна аутокефалију, јер она више не би могла сама да даје аутокефалије, без сагласности са другим црквама, а при томе да не изазове велики раскол.
      * Да ли је то "тактичко одлагање" у ишчекивању званичног става Васељенске патријаршије?
      - Епископи у расколничкој МПЦ су потпуно неинформисани шта се дешава у Православној цркви. Константинопољска патријаршија се на великом сабору 2016. била сагласила да при додели аутокефалије, буду сагласне и све помесне аутокефалне цркве. Зато ово признање расколничке Украјинске православне цркве не може ни бити прихваћено.
       
      Извор: Новости
    • Од Логос,
      Празник Васкрсења Светог и Праведног четвородневног Лазара - Лазарева субота, Крсна је слава Првојерарха наше помесне Цркве - Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Господина ИРИНЕЈА.
       
      Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја

      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.
      У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску.
      По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.
      Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.
      На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.
      Чин устоличења Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду. Свету архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење своје браће архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке Цркве. 
       
       
×
×
  • Create New...