Jump to content
  1. Милан Ракић

    Милан Ракић

  2. AnaLaz

    AnaLaz

  3. ronin

    ronin

  4. Vladan :::.

    Vladan :::.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Foto: N.N. | Na današnji dan rođen pisac Mehmed Meša Selimović Srna26.04.2019 11:00 Na današnji dan 1910. godine rođen je pisac Mehmed Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih književnika 20. vijeka.
        Pisac je "Derviša i smrti" - jednog od najvećih romana domaće i svjetske književnosti.
      Selimović je rođen u Tuzli, bio je partizan, a kasnije istaknuti pisac. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba.
      Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije: NIN-ova nagrada, "Goranova nagrada", "Njegoševa nagrada", Dvadesetsedmojulska nagrada SR BiH, te Nagrada AVNOJ-a.
      Njegovo životno djelo je stilski besprijekoran roman "Derviš i smrt", u koji je utkao tragediju rođenog brata koji je stradao nakon rata zbog banalnog povoda, mada je bio prvoborac.
      Tu su i poznata djela: "Tvrđava", "Krug", "Sjećanja", "Tuđa zemlja", kao i "Za i protiv Vuka".
      Selimović se za života izjasnio kao srpski pisac i poznato je njegovo testamentarno pismo upućeno SANU iz 1976. godine, u kome se navodi:
      "Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika.
      Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom.
      Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem.
      Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije 'Srpska književnost u sto knjiga', koji su takođe članovi SANU i sa mnom su zajedno u Odjeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović.
      Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem SANU sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom".
      Selimovićevi bliži preci su iz Bileće, a porijeklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.
      Meša Selimović živio je u Beogradu od januara 1973. godine. Umro je 11. jula 1982. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana Beograda.
       
      https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Na-danasnji-dan-rodjen-pisac-Mehmed-Mesa-Selimovic/535424
    • Од Милан Ракић,
      Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti
      Kao Meša Selimović
      Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno
      Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod
      Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života
      Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu

      Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću
      Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog
      Ne
      Čista ljubav i razumevanje
      Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje
      Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno
      Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva
      Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu
      On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se
      Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom
      Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani
      To je najposebnija moguća oda ženi
      I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana
      Tijana je upravo to – simbol voljene žene
      I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca
      Bez obzira na sve patnje i poraze
      To treba čitati, nemoguće je opisati
      U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša
      Žene su i tu, ono najlepše od sveta
      Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života
      Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno
      Bio je pravičan, strog ali dobar čovek
      Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena
      Svuda su išli zajedno
      Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani
      U večitoj potrazi za idealnom
      Meša se nije stideo svoje žene
      Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao
      Naprotiv, gde on, tu i ona
      Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala
      Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu
      Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju
      Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok
      Možda i najveće ljubavi naše književnosti
      Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave
      Posle godine rata, gladovanja, selidbi
      Umorile su ga dosta, potrošile
      Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte
      Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi
      Pronaćićete u Selimovićevim romanima
      Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku
      Svejedno
      On u svakoj voli ženu i sve ono žensko
      Zato su njegove knjige takva hrana za dušu
      I ko ga jednom čita
      Voli ga zauvek
      Meša Selimović jednako ljubav
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/
    • Од JESSY,
      Ovo je veliki trenutak za srpsku kulturu i značajan momenat za mlade generacije, koji će imati priliku da se susretnu sa vrhunskom umetnošću, saglasili su se večeras sagovornici Tanjuga, slikar Vladimir Veličković, Tijana Čolak Antić iz Etnografskog muzeja, kao i Kolja Božović iz Muzeja savremene umetnosti.
      Božović je naglasio da će mlade generacije imati veliku šansu da nauče mnogo o umetnosti u Narodnom muzeju…
      Narodni muzej otvoren spektakularno, već prvi posetioci
      Narodni muzej, uz multimedijalni spektakl, otvorio je večeras vrata nakon 15 godina, a posetioce očekuje između 3.000 i 4.000 eksponata koji potiču od 7. veka pre nove ere do polovine 20. veka.
      Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu Republike veliki broj Beograđana i njihovih gostiju okupio se i ispratio specijalne vizuelne instalacije, ova svečana prilika okupila je veliki broj zvanica iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije, a brojni su predstavnici diplomatskog kora…
      Nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju bućnost
      Otvaranje Narodnog muzeja veliki je i svečani dan za kulturu i za našu zemlju, a nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju budućnost, ocenila je večeras premijerka Srbije Ana Brnabić koja je otvorila Narodni muzej koji je punih 15 godina bio zatvoren.
      „Nakon 15 godina vratili smo građanima Srbije našu najznačajniju kulturnu ustanovu. Otaravanje dva velika muzeja za samo nekoliko meseci, Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, potvrđuje da kultura dobija mesto koje joj zapravo oduvek pripada“, naglasila je Brnabić…
      Polunjin: Vrhunska kulturna ustanova otvara vrata
      Svetski baletski superstar Sergej Polunjin, glavni protagonista promotivnog spota povodom otvaranja Narodnog muzeja, rekao je večeras Tanjugu da je ovo veliki trenutak za srpsku kulturu.
      „Počastvovan sam što sam učestvovao u projektu koji se zasnivao na muzici koji je komponovala Isidora Žebeljan. Volim da dođem u Beograd i srećan sam što je jedna vrhunska kulturna ustanova ponovo otvorila vrata za publiku“, kazao je on…
      Sat vremena do otvaranja Narodnog muzeja red ispred ulaza
      Nešto više od sat vremena do početka multimedijalnog spektakla kojim će posle 15 godina biti otvoren Narodni muzej u Vasinoj ulici, koja je zatvorena za saobraćaj, formiran je red od 50-ak ljudi, koji čekaju da uđu u rekonstrukisano zdanje.
      Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu republike sve veći broj Beograđana i njihovih gostiju okuplja se da isprati specijalne vizuelne instalacije, koje će se ppjaviti nešto nakon 21 sat na fasadi Narodnog muzeja…
      Brnabić: Posle 15 godina vraćamo Narodni muzej građanima
      Danas je veliki dan za kulturu u Srbiji. Posle 15 godina, vraćamo Narodni muzej našim građanima. Simbolično na Vidovdan, otvoramo muzej koji je srž naše kulturne tradicije, napisala je na svom tviter nalogu premijerka Ana Brnabić.
      Naša najznačajnija institucija kulture, naime, otvoriće danas vrata posetiocima, koji će imati priliku da vide između tri i četiri hiljade eksponata od 400.000 artefakata, koliko poseduje Narodni muzej…
      Vukosavljević: Otvaramo Narodni muzej, ispravljamo višegodišnju nepravdu
      Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je da se večerašnjim otvaranjem Narodnog muzeja u Beogradu ispravlja kulturološka i istorijska napravda kojoj su mnogi doprineli zaprepašćujućim nehatom i neodgovornošću, a čija je posledica činjenica da čitava jedna generacija nije imala priliku da vidi ogromno blago koje ta ustanova čuva.
      „Narodni muzej će zablistati punim sjajem, otvoriće svoja vrata i početi novi život, što će predstavljati obogaćenje kulturne ponude Beograđanima, svim građanima Srbije i brojnim turistima koji sve više posećuju srpsku prestonicu“, rekao je ministar Tanjugu…
      (Tanjug)
      https://www.krstarica.com/zivot/kultura/otvaranje-narodnog-muzeja-veliki-trenutak-za-srpsku-kulturu/
    • Од Бранко Авдагић,
      http://iskra.co/srbija/salih-selimovic-vecina-muslimana-pesterske-visoravni-su-srpskog-porekla/
      Историчар и публициста, професор Салих Селимовић из Сјенице, представио је поштоваоцима писане речи у Ивањици своју једанаесту књигу под називом “Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни”. Осим аутора о књизи су говорили проф. др Новак Недић из Краљева и књижевник Велибор Величковић из Сјенице као рецензент.
      Говорећи о начину прикупљања грађе за ову књигу, Селимовић је рекао да је у њене странице сместио податке о 740 презимена овог краја. Детаљно је истражио њихово порекло, настанак и нестајање.
      Трагајући по архивима и манастирским ризницама, прелиставајући том приликом на хиљаде страница књига и других списа, Селимовић је сакупио значајну грађу на чијем истраживању и системазизацији је дуго радио. По његовом сведочењу, препешачио је и много километара по околним селима као што су Кладница, Баре, Буђево и Карајукића Бунари, како би од најстаријих становника из прве руке сазнавао важне податке који су му помогли да још једном потврди историјске доказе о презименима којима се бавио. Тако је настала драгоцена студија о неколико стотина презимена, о коренима фамилија, њиховом досељавању и каснијем сељењу у друге крајеве.
      Ништа овде није ново, не откривам ја никакву топлу воду. Ја у књизи само наводим већ познате податке и чињенице, које су неправедно биле запостављене у последње време.Највећи број презимена којима сам се бавио, а многа нису могла стати у ову књигу, настао је у другој половини 19. века, док нека потичу из још ранијег периода. Уз писане трагове, казивања најстаријих људи без обзира на сву могућу субјективност, била су ми драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања. Наилазио сам на неразумевање, чак и на отворено одбијање сарадње, али нисам стао нити одустао – каже Селимовић.
      Због самог положаја овога краја, разних и снажних политичких инетереса, укрштања путева и ратова који су се водили, књига порекла презимена доноси и податке о кретању, насељавању и селидби православног и муслиманског становништва, о томе како су овде стизали Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани, али и албанска племена Клименти, Малисори и други.
      Велика већина муслимана са овог и бившег СФРЈ простора словенског су односно српског православног порекла. У Кладници је то рецимо случај код више од 90 одсто становништва. Не стоји прича да су потомци некаквих богумила, јер за то нема доказа, односно историјски докази говоре управо супротно. У многим местима се и дан данас поштују и обележавају велики празници као што су Ђурђевдан, Илиндан, Аранђеловдан… Док сам прикупљао грађу за књигу, наилазио сам и на муслиманске куће које још увек чувају иконе православних светаца, које су њихови преци давно славили – каже Селимовић.
      По његовој тврдњи, бошњачки политичари из Новог Пазара Сулејман Угљанин и Расим Љајић воде порекло од албанског племена Клименти који је на Пештер дошло из албанских брда према Проклетијама, такозване Малесије.
      По доласку у ове крајеве мешали су се са православцима и муслиманима, па су се тако и србизирали – наводи Селимовић.
      Ратови, буне и устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција народа Пештерске висоравни, а на његов опстанак улогу су имале и природно-географске карактеристике простора.
      Историјом као науком, Селимовић се бави већ деценијама, а област његовог посебног интересовања су порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој.
       

    • Од Милан Ракић,
      Sud je Maji Milodanović naložio da plati 20.000 dinara jer nije vakcinisala dete. Pošto nije platila kazna je preinačena u zatvorsku. Prema njenim rečima, policija je triput dolazila da je hapsi, ali je na kraju uspela da se dogovori sa sudom i da kaznu plati na nekoliko rata

      Subotičanka Maja Milodanović kažnjena jer je odbila imunizaciju trogodišnjeg sina - novčana kazna preinačena joj je u 20 dana zatvora, pišu "Večernje novosti".
      I pored apela lekara o obaveznoj imunizaciji dece, kao i odluke brojnih vrtića da prilikom upisa traže uverenje o primljenoj vakcini, mnogi roditelji i dalje ne žele da vakcinišu svoje dete, navodi list.
      Zbog toga, rame uz rame, iza rešetaka sa najvećim prestupnicima zamalo se nije našla Subotičanka Maja Milodanović, samohrana majka, koja je odbila da vakciniše trogodišnjeg sina i zbog toga dobila kaznu od 20 dana zatvora. 
      Pre zatvorske kazne, Milodanovićeva je prema odluci Prekršajnog suda morala da plati 20.000 dinara jer nije vakcinisala dete. Prema njenim rečima, policija je triput dolazila da je hapsi, ali je uspela da se dogovori sa sudom i da kaznu plati na nekoliko rata. 
      "Verujte, da sam imala kome da ostavim dete, otišla bih da robijam. Ali, kada su mi policajci rekli da će dete smestiti u dom, dok sam ja u zatvoru, tada sam se uplašila. Molila sam ih da to ne rade i molila sud da mi dozvoli da platim kaznu. Pre toga nikakvu opomenu nisam dobila, samo poziv za sud, kaznu, a potom i da se ona preinačava u zatvor. To se nekako rešilo, sada se ništa ne dešava, pitanje je šta će biti kada ponovo odemo na sistematski, ne znam da li će me ponovo tužiti, 
      rekla je za "Novosti" Maja, inače, student bez stalnih primanja. 
      Na isključiv stav da ne dozvoli da njeno dete primi MMR vakcinu, Subotičanka se odlučila jer je videla efekat prve vakcinacije. 
      "Dečak je primio samo prvu vakcinu pentaksina i posle nje mu je opao imunitet, stalno je bio bolestan, i onda sam odlučila da potpišem da odbijam vakcinu. Iza svoje odluke stojim i sada. Da su to one stare vakcine, možda bih i dala, ali ovako zaista ne želim. Vakcinisanje treba da bude stvar izbora roditelja, da sam odluči šta želi za svoje dete, a ne da nas ovako kažnjavaju. Time ništa nisu postigli, jer većina nas od te namere neće odustati", navodi ona. 
      Ovaj slučaj nije usamljen. Iako je vakcinacija u našoj zemlji obavezna i lekari apeluju da deca prime sve što je propisano i ukazuju na posledice, koje mogu biti i fatalne, stavovi roditelja su podeljeni, dodaje list. 
      Po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ukoliko se odbije obavezna imunizacija, kazne su od 30.000 do 150.000 dinara. Sprečavanje obavezne imunizacije smatra se prekršajem, a lekari su dužni da obaveste sanitarnu inspekciju ukoliko roditelji odbiju da vakcinišu dete.

       
×
×
  • Креирај ново...